26.2.08

H2O

Ladno, bez blama, tokom cele prošle nedelje nije bilo vode u firmi! Utorak, dan drugi, je sa sobom doneo rešenje novonastale situacije. Toalet je zaključan! Naravno, što bi se neko cimao i smislio alternativu kada će voda za koji dan...

Mala nužda tri, a velika jedan. To je moj ritam nereda! Imamo mušku i žensku klonju, s tim sto je za nas rezervisana jedna njihova kabina. Bunile su se, ali jeba ga, nas ima deset puta više i lobi vlasnika mošnica je pobedio. Od tada je ta kabina na njihovoj teritoriji stalno zauzeta. Manijaci se pritaje i čekaju da curice zazvižde :)))

Ono što mi se sviđa u našim klonjama su pisoari, tečni sapun, papirni ubrusi i ogromno ogledalo! Ložim se na minimalni standard :) Ne mi se sviđa aluminijumski plafon preko koga proveravamo ima li nekog u kabini ili ne; ne sviđa mi se tišina; jedna daska koja šeta levo desno, kao i to što su to jedine prostorije bez grejanja. Brzo riknjavaju sijalice, pa je par dana u mesecu guz-lutrija. Nema onog higijenskog papira u obliku daske na koju se seda, te s toga treniramo strpljenje, majku mudrosti, pažljivim slaganjem papirića po kružnoj putanji, dok kapljice znoja slivaju se niz čelo. Ah da, imamo i "automat" za guz papir na principu gravitacije.

Moj standardni rituali korišćenja, pored već pomenutih, su: ujutru pri dolasku pranje ruku, umivanje pre ručka i pre odlaska kući. Zagovornik sam obaveznijeg pranja ruku pre nužde nego posle, ali o tome sam već davio.

Primetno je suzdržavanje korisnika pomenutih prostorija. Iako nam je relativno sačuvan identitet, ipak nismo dovoljno, tj. nismo uopšte, zvučno izolovani. Niko nema toliko iskustva sa tuđim egzotičnim zvucima, te je uvek neprijatno pustiti u svet neke iz svoje kolekcije. Možda bi postojanje neke muzike u pozadini opustilo drage kolege koji bi tada uz ritmove trenutnih svetskih i domaćih hitova prosto poželeli da se što pre vrate na mokri čvor. Mislim da ja dobitna kombinacija naštelovati metabolizam da se "tamo gde i carevi idu peške" odlazi kad nikoga nema. Pažljivim osmatranjem i slučajnim uzorkom sam provalio da su to jutarnji časovi i pred sam kraj radnog vremena. Tada se zavalim, isključim zvonjavu telefona i uz blaga stenjanja i naprezanja, krećem da čitam vesti po netu, zanimljivosti kao i ove naše blogove :) Skoro sam otkrio i Sudoku zajebanciju!

Tu su i momenti ignorisanja ostalih učesnika dešavanja. Spušteni pogledi, kao da se svi trude u interesu međusobne diskrecije. "Oh ne... viđen sam nakon kenjanja. Sad mi je uzdrman autoritet!". Plodno tlo za razne vidove stresa. Ja kao malo dete, samo se pozdravljam, ćaskam, dobacujem. Mašem, ne rukujem se :) Znam tačno par ljudi koji ne puštaju vodu za sobom, ne peru ruke. Tog dana kad ih primetim opsesivno pratim pogledima gde spuštaju ruke i u glavi stavljam crvene tačkice na te lokacije :)

Svega ovoga nije bilo prošle nedelje. Kako smo preživeli samo mi znamo. Neke ljude samo tamo srećem, pa me eto danima kopka kako su, šta li rade. Krajnje nehumani uslovi, ako se ja pitam. Ne smeš ništa piti, jesti. Pola tržnog centra suvo. Ne radi ni u kafani dole, pa nas šalju u druge prostorije firme. Za jedno pišanje je trebalo izdvojiti cirka 20 minuta. Stepenice, gore dole, hladno, redovi, jedna šolja usko grlo... Kao na selu kad izlaziš u poljski klozet u dnu dvorišta. Samo sam merkao flajku od po litra na stolu.

To su bili dani neizvesnosti, a trebali su biti neradni. Ubi nas domaća interpretacija kapitalizma :) Posledica je da sam dehidrirao, malo. U petak mi se žešće vrtelo u glavi, a vidim i po semenoj tečnosti da mi je i dalje kriza. Umalo da vam lipšem, a vi se ljutite što ne pišem...

:)))


P.S. Piješ vodu kao vo, a ne znaš šta je H2O

22.2.08

Bez pametnog naslova




Stvarno se trudim da politiku ne ubacujem u ove bezbrizne redove, ALI...
Umoran sam sto je ovde prosta kupovina mleka i vode postala zesca politika. Posmatram sta se sve desava poslednjih dana vezano za bivsu juznu nam pokrajinu. Ne zamerite, ali mi je muka vise od njenog naziva, te ga necu koristiti. Samo K.

Ukratko, boli me patka. Zao mi jedino neduznog sveta. Moze da mi bude krivo zbog crkvenih i drugih spomenika nase istorije i tradicije. Zbog prirodnih resursa, valjda pregrst lepe netaknute prirode, poreza lokalnog stanovnistva. Moze, a i ne mora. Najzesca tradicija je ovde da se problemi ostavljaju buducim generacijama. Tako je eto i nama uleteo taj qrac da smo na pozornici kad se jednom vec moralo resiti pitanje K. Nemam nista ni od odgovora na to ko je kriv. Ne zelim da razmisljam o tome! Moj bojkot je taj! Sebicno? Naravno!

Gledam kako se polako spremamo za novo prkosenje celom svetu, gledam i slusam nerede na svim domacim i stranim kanalima, zaludjene mase, lupetanja nelikova na odgovornim mestima uz nelikove koji su bili na istim tim mestima dok se sve ovo kuvalo. Zamisljam lepotu postojanja u narednom periodu. Proganjaju me glasovi zadihanih reportera koji dok izbegavaju batine izvestavaju o mikro-migraciji copora malouminka. Dim, vatra, staklo, otimacina, rotaciona svetla, sirene, strah i pustos. Zasto na svakih par godina moram da prozivljam nesto sto u medjuvremenu zelim da zaboravim?

Sramota me je.

Da bih ublazio osecaj moram malo da se sprdam sa situacijom. Slusam pre neko vece neke statistike o natalitetu i citam izmedju redova. Navodno, nama je negativan prirastaj, tj. vise umiremo nego sto se karamo, dok se ovi dole multipliciraju ubrzanim tempom. Oko 2050. godine njih ce biti vise no nas. Zakljucujem da nama "strane sile" jos i cine uslugu :))) Always look on the...

Ipak sramota je i dalje bila prisutna, te sam se zavalio sa malom, uduvao, odgledao jedan od glupljih filmova sa vampirima i na kraju zavrsio vece zescim orgazmom. Sve u svemu, mislim da je pametnije da su svi imali samo obicno vece.

14.2.08

Zašto protiv svoje volje...

Inspiracija







Sveti Trifulentin

Romantično jutro, kompjuteraška firma, prestonica zemlje mi moje, kancelarija sa sedam duša, svi prisutni intelektualci. Poslao sam poruku svojoj maloj u vidu virtalne onomatopeje poljupca. Prokomentarisao sam na glas koji je danas praznik i sve je krenulo nizbrdo :)

"Moj dečko Samil kaže da je to katolički praznik i ignorišemo ga."

Meni se učini smešnom ta izjava i, uz komentar svog mišljenja da su pravoslavci i katolici jedno te isto, tj. hrišćani, pitam kroz zajebanciju šta to Samila uopšte i tangira. Dobijam objašnjenje da je on "ipak naš", samo ga je kuma zajebala u ona srećna vremena. Izvinjavam se i kažem da mi je stvarno nebitno i krajnje detinjasto da istražujem ko se kojem bogu klanja.

"Pa zar misliš da bih ja mogla za nekog muslimana da se udam?".

Ne verujem šta čujem i naravno ne mogu da ćutim! Ona se stvarno udaje za tog lika i sad mi priča kako se pre prvog sastanka raspitivala koje je on vere. Navodno da je bio pogrešne, ona ovih dana ne bi birala venčanicu. Prvo što mi pada na pamet jeste da kraj sebe ima čoveka svog života i da bi to sve bacila u vodu da je dotični član drugog "KUD-a"! Dodaje da joj sada možda i ne bi smetalo, jer su "mnogo toga prošli, prija joj, dosta stvari ih zbližava", ali na početku se ne bi ni razmišljala da započinje vezu. Taj stav bi platila srećom?

"Pa naravno, zašto bih tovarila sebi na vrat bedu u najavi!"

Kreće bujica teorija kako je muslimanski svet zaostao, primitavan, čudan, izopačen... Sevaju primeri nesrećnih brakova gde su naše žene pod feredžama, gde ih se familija odriče. Onda do aksioma kako na ulici možeš prepoznati te nevernike! Kako bre? James Belushi, sjajan komičar, poreklom iz Albanije, masa pevaljki i manekenki za kojima svi balavimo, takođe odande. Baš im piše na čelu, a? Nezaobilazni primeri iz poslednjih ratova, za koje nemam snage da prenosim. Serijal gluposti kako Biblija ne propagira nasilje, dok već Kuran... [mimika nesigurnosti praćena izbečenim očima i ručnom simulacijom vage]. Sve to uz podršku par istomišljenika. Kao da gledam CNN i izveštaj o sve većim pretnjama tih nemani.

"Ja sam htela da kažem da je velika razlika između muslimana i nas hrišćana i da je ta netrpeljivost večna."

Žao mi je što moram da grupišem dva novonastala tabora u radnom prostoru, ali tako se podelilo da su beograđani krenuli da se protive tom razmišljanju, a ovi iz njegove spoljašnjosti da podržavaju ideju. Neraščišćeni računi sa proteklih izbora :) Podvalčim da nisam za tu podelu, jer se družim sa mnogima koji nisu iz glavnog grada, ali su mnogo veće kosmopolite od većine ostalih poznanika. Na trenutke pomišljam da me lože. Ne skidam kez sa lica, jer mislim da me zaista driblaju. Sva sreća par njih biva takođe iziritiran nekim izjavama i kreće da kontrira. Opšta rasprava na temu za koju sam mislio da mlad svet ne treba više da drobi!

"Poenta je da niko ne bi voleo da mu se ćerka uda za muslimana, osim možda tebe."

Kako da odgovorim na ovo? Osećam još trunku potrebe da po mojim vrednostima "otreznim" pristutne i skapiram odakle tolike predrasude i mržnja, ali ponovo imam onaj osećaj kako samo namećem svoje mišljenje. Pominjem svoja putovanja, svoje kontakte, svoja iskustva i ideale koje mi govore da ako već treba deliti ljude da je jedino ispravno činiti na dobre i loše. Rade to i moji "saborci", ali bez efekta. Uglavnom se svodi na to da je asocijacija na muslimana ekstremizam, religiozni fanatik i sl, dok se pod hrišćaninom kapira osoba poput nas pristutnih, bez trunke religije i crkve u životima, uživanje sloboda, liberalnih shvatanja, poprilično blagostanje...

Nekako mi je bilo neprijatno u istoj prostoriji sa njima. Izašao sam.
Da li sam ja jebeni idealista ili je sve ovo stvarno heavy?

12.2.08

The Box

SLAVOLJUB STANKOVIĆ
-THE BOX-

promocija knjige

petak, 15.02.2008. u 20h

Magacin u Kraljevića Marka, Kraljevića Marka 4

program vodi Dejana Milović Buha

Šta sve staje u ovu kutiju? U nju staje Beograd početkom devedesetih i trojica pakera koji pakuju ambasade koje se sele iz zemlje i raspakuju humanitarce i mirotvorce koji se doseljavaju, u nju staju nada i beznađe, ostanak ili odlazak, Zvezda i Sampdorija, očaj i bekstvo, nesnimljeni albumi i nedovršeni poslovi, strah i žudnja.


Kako sam zatvorio blendu

Imao sam jednom jedan hobi kad mu baš i nije bilo vreme. Studentski život, na budžetu roditelja, bez posebnog manevarskog prostora za oblasti koje nisam mogao da dovedem u vezu s ispitima.
Koliki god sam bio mag izgovora i vrdanja, teško da sam mogao objasniti da će mi fotografija pomoći da budem bolji programer. Ne kažem da nisam pokušao! :)

Nisam uleteo u fazu da je aparat uvek sa mnom, već sam namenski izlazio na ulicu u potrazi za večnim momentima. Tu su onda i malteritaranja dragih osoba koje su pristale da budu deo eksperimenata. Putovanja, dokoni momenti provedeni na prozorima, šetnje, intimni momenti sa devojčicom, pa sa drugaricama... :) Sve je to dovelo, po meni, do veoma skromnog učinka, koji je samo moglo da nagovesti neki talenat za tom zajebancijom. Uvek mi je naravno drago kada nekome skrenem pažnju svojom fotkom. Pred jednu novu godinu drug Mlađa ih je prodavao uramljene u Knezu, zajedno sa čestitkama. Slao sam neke na godišnji konkurs francuskog magazina Photo. To su možda vrhovi moje male foto karijere. Moram se ispraviti i pomenuti da je to ipak fakat da toplinu porodičnih domova Sekule i Tijane krase moja remek dela :)

U jednom trenutku mi je bilo ponuđeno da ispucam par crno belih filmova na izvesnu cicu i njenog dečka. Prave kao performans, pa bi voleli u pozadini nekih nebuloza, koje će izvoditi, da stoje i fotke sa nekom zamišljenom simbolikom. Oberučke sam prihvatio, pokupio mašineriju i zapalio ka južnom Beogradu :)

Pripremili su me za motive, te nisam bio iznenađen kada smo krenuli s planiranjem da li je bolje svetlo da pada na sisu sa ove ili sa one strane. Nasledio sam od ćaleta neki reflektor koji jebe orla i prži fotke, ali sam se več ispraksovao da ga usmeravam u stranu i radim sa odbitkom. Krenuli smo od portreta, solo pa zajednički. Ukrštanje jezika, cuclanje uva, brade, igra s prstima... Ajmo na sise, ovo je dosadno. 'Ajdmo... Snimio sam jedan extra suncokret na polici i odmah ga ubacih kao dekor malo krupnijeg tela gazdarice.

Od kada sam ih upoznao bili su mi veoma smešni. Ona popunjena, on neuhranjen, ona nervozna, on smiren, ona priča kao navijena, on mutav... Teško da je tu bilo dopunjavanja, jer prosek nikako da pokazuje sredinu :) Oslovljavali su se Dragi - Draga, te sam od tada na te termine poprilično gadljiv :)

Prelazimo malo sad na dupeta. Njeno oblo, pozamašno, ali eto i njegovog dlakavog! Gura se, 'oće i ono na pred aparat. Ma sve ja to posmatram kroz umetničku prizmu, te nalazim inspiraciju u svemu što mi se pruža. Ne razmišljam o eventualnim posledicama na svoju psihu i budući razvoj seksualnosti.

Poznavajući ljudsku anatomiju zaključujem da nam nije još mnogo toga ostalo za fotkanje. Pika, kika i to, nadam se, odvojeno. Odlučujem da me ništa ne sme iznenaditi i da ću jednog dana, kada se proslavim, ovo posmatrati kao roštilj zanata. Biram uglove, zamišljam zadovoljne uživaoce dela! More ne smeta mi ni što mu ga mulja po rukama, lupka po obrazima, dotačinje usnama. Sve u ime umetnosti, da ne kažem pornićarija.

Sve bi možda prošlo čežnjivo da me Draga nije u jednom momentu zapitala:
-"Jel bi mogao i hteo da pokušaš da uhvatiš seme u letu!?"

Čuo sam pitanje, ali nisam mogao na prvu loptu uopšte da skapiram šta me pita. Koga da vatam?
-"Znaš, Dragi je otišao sada u sobicu malo da ga izdrka, pa će se vratiti pred samo svršavanje. Mislili smo da bi bilo super..."

Melje i melje, više ne čujem reči, samo joj se usne pomeraju. Meni blicevi krenuli da sevaju pred očima, a aparat na stolici. Zidovi su polako počeli da mi se približavaju. Srce krenulo da preskače. Snimam putanju do izlaza iz gajbe, ali jebi ga, sobica je usput, a u sobici drkadžija. Prizemlje, ali dupla stakla. Ladan znoj počinje da se greje. To su oni momenti suženja svesti i panike kada vam je zaista potreban zeleni svetleći znak sa natpisom "Izlaz"! Nisam pomišljao niti da bi mi možda prijalo ili ne bi tako nešto. Bilo koja kombinacija. Ma šta ja pričam? Kakve su to gluposti koje mi se motaju po glavi? Čovek jednostavno hoće samo da ga izdrka predamnom, dok ja pokušam kratkom ekspozicijom da uhvatim to šta on ima da mi kaže. Mislim, mojne da se ponašam primitivno, kao neki zatucali balkanac. Ima li šta normalnije od toga... Uh.

-"Vidi, ne moraš ako ti je neprijatno. Neka naša zamisao je da to bude na kraju..."

Kome bre neprijatno!? Jesam li ja ljuti profesionalac u najavi ili šta? Ajde Dragi požuri, zaguslaj pa da ulazimo u istoriju. Obezbedio sam propisanu distancu među učesnicima događaja, malo sam ga loše osvetlio i naravno ništa nisam uvatio. Ni kamerom, ni obrazima. Bez razočarenja, barem smo probali! Ne znam da li se tehnički i može reći da sam gledao onaniju drugog muškarca, jer sve je bilo kroz objektiv, pola vremena mutno pola oštro. Kao i na TV-u. Vidim, ostaje mi samo da se tešim :)

Nisam najebao na kraju, sve se lepo završilo i ostavim ih ja sa sve nepovređenim suverenitetom svojih mošnica. Nestrpljiv da što pre vidim rezultate, odvojio sam sledeću noć za ravijanje filma i izradu slika. Beše to u lepoti studentskog doma na Karaburmi, gde nam je poslužila soba dimenzije 2x2 (pomislim nekad da se radi o centrimetrima) sa sve ćebićima po prozorima, Mlađinim cimerom koji kunta i velikim zajedničkim kupatilom. Mogu samo da zamislim kako su se vraćali na spavanje studenti posle noćnog pišanja u prostoriji gde je ceo jedan zid belih pločica bio oblepljen crno belim fotkama koje se cede :)

Došao je i trenutak primopredaje slika. Prezadovoljni oni, skromno zadovoljan i ja. Traže negative! Ali to je moje, mislio sam ja. Ali oni su na slikama, te je njihovo mišljenje drugačije. Nije bilo dogovora, samo pretpostavke sa obe strane. Ubeđivali su me da ću svugde biti potpisan kao fotograf, da se ne bojim toga, ali da oni moraju imati te negative, što iz ličnih to i iz operativnih razloga. Ja nikako nisam hteo da se odreknem kakvog - takvog minulog rada. Natezali smo se danima, da bi na kraju ja odlučio da napravim izvesne kopije negativa, sa čime su se i oni složili. Nisam stigao naravno, pa čak niti jednu sliku sebi da uradim, a bilo ih je desetak baš dobrih.

Frka, panika, izložba za par dana, veliki format treba da se radi, da im ja dam negative pa će mi oni vratiti. Naivan, nisam se nadao da će me zajebati. Dao sam im negative da bi kao ispoštovali rok i to je to. Nisam ih nikada više video. Ni njih, ni negative.

Prepričao sam tada Cvrletu ukratko ceo doživljaj i na tome se završilo. Bio sam ljut, kako na njih tako i na sebe. Nakon par godina, zove mene Crvle i kaže mi da prošetam do Platoa i da čim uđem bacim pogled na policu s desne strane. Imam šta i da vidim :) Mala knjižica, A6 formata, s mojim fotkama i neki stihovi. Muk... Platim i izađem! Dvadesetak fotki, koje i nisu bas srećan izbor. Ne čitam, samo gledam i prisećam se. Listam do kraja, tražim...tražim... nalazim! Autori fotografija: Draga i Dragi!!! Smejem se, gledam unaokolo, ne znam više šta da mislim.

Dugo sam osećao ogroman bes i mislio sam da bih im zubima iščupao vratnu žilu da ih sretnem na ulici. Vremenom me je to prošlo i sada bi prošli samo sa žešćom šamarčinom :) Nakon toga sam aparat uzimao u ruke sve ređe i ređe, da evo već šest - sedam godina nisam napravio niti jednu fotku. Nakon toga me veoma nervira čak i kada neko moju foru pripiše sebi ili drugome.

Jeftino sam naučio svoju lekciju, ne bunim se. Mogao sam na posletku ipak sada pisati o pomenutoj sobici i traumama druge prirode :)

Čitavu svoju mladost sam govorio da ne verujem ljudima, a ponašao sam se skroz suprotno. Sada govorim da svima verujem! Bezuslovno :)

8.2.08

U.S. Patent Number 4,317,281

Mnogo volim pistaće i pizdim što su skupi!
Deset eura kilo... Pa gde su te plantaže? Na Mesecu?
Jeste li znali da rastu na drvetima do 10m visine i da su poreklom iz brdovitih krajeva Irana, Turkmenistana i Avganistana? Eto, sad znate.

Promocija istih na velikom platnu beše u jednom filmu o James Bond-u, gde neki grk, lokalni "mali provrednik", konstantno mrsi pomenute. Ljuske su tu odigrale ključnu ulogu u jednoj akciji protiv svakojakih dušmana koji neumorno nasrću na naše junake. Naime, pomenuti bradonja ih je iskoristio kao detektor za opasnos', tako što je metodom postavljanja istih na pod jednog magacina, navukao pojedinca plitke pameti da pređe tabanima preko krckavog i tako oda svoju poziciju. Ne trebam opisivati dalji tok događaja... Masakr!

Skoro mi je nutricionistkinja :) pri redovnom lekarskom pregledu, sponzorisanom od strane brižne firme, savetovala da tamanim šaku sitnog dnevno, jerbo su se pokazali kao dobar eliminator triglicerida čiji sam kolekcionar od skora postao. Lepo i korisno...

Postoje dve stvari iritantne kod konzumacije ovog voća. Prva je bol u palčevima kojima obično odvajam ljusku, dok ona odvaja nokat od mesa. Druga nervoza prositiče iz činjenice da ne možeš otvoriti svaki plod. Ah... jede mi se još, a iz činije mi se smeše blago otvoreni plodovi. Nema šaje da ih rascopam. Naravno da me mrzi da ustajem po nož ili čekić, a i ne verujem da bi mnogo pomoglo. One skroz zatvorene su ignorisane bez posledica na nervni sistem.

E pa sinoć je došlo do evolucije ove jedinke koja vam se obraća, a samim tim i čitave ljudske populacije. Gledam ti ja tako na ekranu TV prijemnika emisiju o prilagođavanju silnih predstavnika životinjskog carstva novonastalim uslovima nji'ove životne sredine, tj. ekosistema pa samim tim i ekoniše. Do jaja termin! Ektrem je bila tica koja je na nekom ostrvu, usled nedostatka slatke vode, počela da pije krv drugih životinja. Dživdžan vampir ;)

Odlutao sam malo... Sve u svemu, bitno je da sam podsvesno motivisan i da sam našao rešenje da se nahranim do kraja i samim tim obezbedim opstanak vrste. Čitaj: uspeo sam da nađem način za otvaranje onih stisnutih pistaća! Kako? Lako. Pa uzo sam jednu odbačenu ljusku, metuo u procep i napravio lagani pokret zglobom desne šake u pravcu kazaljke na satu!

Eureka!
Njam, njam :)

Izguglujem malo pre i imam šta da vidim.
Već mi neko ukrao ideju :(

1.2.08

Brojke i uzdasi

Nebitno mi je
1 (11%)
Što više to bolje
3 (33%)
Što manje to bolje
0 (0%)
Nit' kurva nit' svetac/ica
5 (55%)

Zašto nam više nije bitno sa koliko je momaka / devojaka bio naš partner pre nas? Kako je to u međuvremenu postalo nevažno?
Da li je? :)

Eh kad se samo setim... Suze ronim dok zamišljam sve te qrčeve koje su njene oči gledale. Ahhhh, prsti pipali, nozdrve mirisale, obraze rastezali... Onda ih najednom vidim sve zajedno oko nje. Taman pomislim svi su došli, nije strašno, kad ono eto još poneki iz pozadine, nakon akademskih petnaestak minuta. Mater im njihovu! Nakostrešeni, merkaju, oblizuju se, te ciljaju i kao kakvi putokazi štrče ka njoj. Ne vidim, ali osećam podsmeh u njihovom stavu. Ona samo sedi, smirenog pogleda, kontroliše situaciju. Pulsirajuće nemani joj se polako približavaju, bacaju senku na golo joj telo, dok ona uz sve blaženiji osmeh nestaje u šumi pomnahitalih... AAAAAAAAAAAAAAA

Ja sam se suočio sa svojim strahovima, a vi? :))))

Mislim da je u pitanju samopouzdanje koje proizilazi iz iskustva. Sada možda meni ne odgovora da bivam brojen i upoređivan. Princip: ne radi drugome što ne želiš tebi da rade :)
Slažem se da je većina nas bila u tom stadijumu poodavno, ali vidim da su oko mene i dalje učestali komentari tipa: nju je imao samo kuj nije tražio i sl.

Kao klinac sam iskreno patio što nisam bio prvi niti jednoj! Vremenom sam krenuo da budem zahvalan toj činjenici. Muka mi ponekad pripadne i s onima sa "iskustvom", a kamoli...
Po ovom pitanju sam kao i većina vas, neka zlatna sredina. Šta je optimalan broj? Pitanje bez odgovora. Šta je previše? Na primer, svaki put kad si s njom / njim u javnosti izljubi se s nekim do tada tebi nepoznatim/om! Hahahaa...

Dok mi je ta vrsta statistike bila bitna, ja sam svakoj bio drugi! Bez izuzetaka :) Kao i za masu ostalih sitnica odavno sam ubeđen da krišom pohađate neke organizovane kurseve i prosipate nam šablone za svaku situaciju. Posle mi površni... cccc :)

Jebi ga, svima prija kad nas neko baca u nesvest i kad nam održava stras' do plus beskonačno! Teško da to neko može ostvariti samo svojom pojavom. Znači, moralo se negde naučiti, a pošto se to ne uči u školi, na snazi je parola "snađi se". Onda fakat da nakon milion prethodnih jebača / čica završava s tobom! Vau. Dođeš onda kao trešnjica na tortu (ili tortilju, kako kad).

Sa druge strane, iskusio sam na svojoj koži da je tuđi mali broj poguban. Njihovo sitno ih je motivisalo za promene. Miris promena je izazvao svrab, a moje grudi dlakave više nisu bile dovoljne da ga smire. Leptirići abdomenskog porekla se više nisu mogli zadovoljiti naučnim putem. Pribegavanje alternativnim pravcima je bilo neizbežno. Bejah dobar dok gusenice su bile...

Kako je bre sve to nevažno i glupo!!!
...dok ne počne da utiče na naše živote :)

12:00 - 13:00


Pauza za klopu pre mesec dana, iskoristena za interno obelezavanje Nove godine.
Ovo su najlepse iz cele kolekcije :)))

Na fotkama se samo nazire propas' radnicke klase! Uopšte se nisam odmorio za novaka :( Imamo novi rok na sljaci i vec dve nedelje radim po 10 sati. Tako do Marta. Jebala me povisica... Ostajao sam ja i ranije toliko dugo, ali me kolje onaj psiholoski momenat sto sada moram :)

Imam utisak kao da je i ova godina na izmaku, a evo tek februar d frst. Ćaletu mi je danas rodjendan. Provodi ga kako najbolje zna i ume, u svom maniru: sredjuje garazu i dvoriste! :) Znam da uporedjuje sada mene i sebe u mojim godinama, ali barem vise ne komentarise :)

Ne spavam nedeljama lepo. Sunce mi je MNOGO nedostajalo. Sada kada je doslo, napokon mi se prispavalo. Kao da sam cekao da se uverim da ce doci i ove godine, da se nije slucajno ohladilo, te sad mogu mirno na pocinak.

Bio sam u pozoristu sinoc i mnogo mi je prijalo. Odlucio sam da idem jednom u 10ak dana obavezno. Dosta sam zabusavao i izbegavao tu polovinu sale sa vise sveta :) Vozio sam kao lud! Ne ponosim se, ali sam ipak stigao na vreme :) Nije bilo mnogo price u kolima, samo ocekivanje novih krivina, odupiranje i stiskanje sedista. Ako nista drugo pronasao sam "mute" dugme za saputnike :))) Zemun - Vidikovac (sa presvlacenjem) - Zvezdara(sa parkiranjem), za nepunih čuku vremena! Respect, a?

Pulsira mi nesto desno jaje. Sve ustajem spustam pantalone, ali nije to. Popularna mi kancelarija, pa kao original Las Vegas, lici na pravo kafance. Samo se smenjuju delegacije. Sa Jocinih slusalica tresti Brenina Jugoslovenka, Djole se nervira sto ga zajebava sinhronizacija, a mene guzi adresar u kojemu na mestu ulice stoji grad, a na gradu drzava. Slaba neka vestacka inteligencija koju cu sa zadovoljstvom zameniti metodom "zakucavanja" u kodu! Ne zelite da znate sta je to :)
Ostale ne primecujem...

Sutra radim pa obećavam da ću zabušavati i nadoknaditi vam sve patnje usled ove suše u pisanju :)))