25.1.08

24.1.08

Stat i Stika

Šta ti prvo padne na pamet posle ovoga?


22.1.08

Šuška se šuška...

Zatreskao se, samoću prevario, neočekivano, napokon... valjda.
Međutim, šta? Na samom početku dopru ti do mene tračevi, na tren nimalo prijatni, o novoj devojci! O onim polovnim nisu zanimljivi :) Setim se svoje reakcije kad sam bio mlađi i pomislim da bežim glavom bez obzira. Ne želim da pominjem težinu priče, jer svako ima svoj sistem vrednosti , a i poimenje okoline.

Stanem, udahnem, prenoćim i zaključim. Ma daj... Rekla-kazala u pravom smislu izraza reči!
To meni bliska osoba čini gistro uslugu i skreće mi pažnju, na osnovu svoje procene, da cupi nije za mene. Kako se usuđuje!? Šta je se samo tiče... :)

Šta će meni to saznanje? Sa druge strane, To se sve izdešavalo mnogo pre mene.
Da li mi čini uslugu? Na neki način da, jer cenim da bih se lošije osećao da tako nešto saznam kasnije. Možda je ipak pametno imati nekog keca u rukavu koji će ti kasnije pomoći da prihvatiš neke stvari. Sve pod uslovom da je trač instinit. Kako to znati? Trulo je za medalju odmah na početku veze proveravati takve stvari. Naravno ljudski mozak pre prihvati negatino nego pozitivno. Da li je onda time ubijen čar samog početka? Da li sam ja počeo od tog trenutka sve da prihvatam neozbiljnije, sa određenom dozom štekanja, nepoverenja? Jebi ga, jesam... Videla je da me nešto muči, skupih sam muda i pitam. Šta sam i mogao očekivati od odgovora sem negiranje. Zašto mi nije bio dovoljan njen odgovor?

Ipak sam zaboravio celu glupost odmah nakon toga i nastavili smo kao da ničega nije bilo. Nisam morao ni da se trudim da ne mislim o tome, prosto me više nije interesovalo. Dan kada sam ja ušao u njen život, pa sve nakon toga je ono šta mi je bilo bitno. Dilema! Da li mi je bilo nebitno jer sam rekao sebi da od ovoga nema ništa i da uživamo dok traje? Da li mi ne bi dalo mira da sam mnogo više odlepio? Da li sam zaista prevazišao bubicu?

Prolazilo je vreme, uzponavali smo se. Bilo nam je veselo, svašta nešto lepo smo doživeli. Vremenom sam se ipak ohladio i svemu dođe kraj. Totalno drugi razlozi. Ili ne?

Pojavi se druga grupa prijatelja koja izlazi sa svojim nemilim saznanjima, ali tek pošto je cela priča gotova. Zbun! Pa što mi niste rekli? Opet mi nije bitno, sad nakon svega, ALI... Zapitah se da li su mi i oni želeli dobro? Zašto su ćutali? Zašto su uopšte i na kraju to morali da podele sa mnom? Da mi ne kvare doživljaj onda, a sada me teše. Hm...

Sve u svemu, neodlučan sam po pitanju treba li ćutati ili ne!
Treba i ne treba!
Bem li ga...
Zajebano, priznajte?

21.1.08

Kad zabaguje stras'

Uvek mi je zanimljivo da čujem kako me drugi doživljavaju, pa makar i kroz san. Pogotovo kad je u pitanju bivša :) Po njoj, ovo je vrhunski opis naše "veze" od desetak dana:

"Posle zajednicke noci dolazim kod tebe u firmu.Ti odlazis u neku kanc i ja ostajem sa jednom devojkom. Sada ona mora da ode negde na par min i moli me da joj pricuvam racunar, da ga neko ne bi dirao... Posto je racunar stajao na pokretnom stolu, isprevrcem sve i napravim drugi razmestaj. U snu je to sve bilo naopacke i sto je bio polozen bocno :) moja percepcija:) Treba ona da se vrati i ja pokusavam da sve vratim kako je bilo, ali ne uspevam. Strah da ce videti sta sam uradila. Dolazis ti i odlazimo u neki hotel koji je inace u sobi pored:) Treba da legnemo da spavamo. Ona se vraca u tom momentu i meni je neprijatno sto me vidi u pidzami. Nismo se tukle:) Lezemo svi, a upaljeno je svetlo i otvorena vrata ka spolja. Ulaze bube koje lete na sijalicu i ja pocinjem da bezim on nekog leptira. Pizdim sto si ostavio otvorena vrata da udju sve ove bube..."

Na vama je da nas psihoizanalizirate!

Trese lupa udara

Meni se bre nešto mnogo spava u poslednje vreme. Kao neki medved se osecam ove zime! Primeti se to i iz tema koje ovde razglabam: kuntanje za vreme, kao i posle sexa :)
Loš trip... Ne znam šta je to po sredi? Opet neko bežanje?

Pored ženskog zvocanja, prepreka slatkom snu mi je i hrkanje! Uh...
Imam poprilično lagan san. Nisam džaba bio vojni pandur, jelte :) Budim se na svaku sitnicu i znam sve šta se dešavalo u toku noći. Možda mi se zato i spava tokom dana :)

Hrkanje me ubiva! Moji matorci guslaju kao navijeni. Utrkuju se, nadjačavaju. Depresija me vata kad nam se počinci ukrste :) Tu su i grupna spavanja tokom raznih putovanja, zezanja. Ponekad oka ne sklopim, ponekad pomisljam da ustanem i ugasim zvuk :)

Dobro, nisam ni ja svećka, znam. Zaverglam i ja ponekad, ali samo jedan takt i tad probudim samoga sebe :) Kad sam bolestam uglavnom.

Šta pomaže? Poznato coktanje sigurno ne. Ćuškanje samo na kratko. Zaključak: nema spasa!
Misao koja me proganja u poslednje vreme je šta ako žena mog života bude noćni solista. Pa koliko moraš da voliš nekog da ga ne ubiješ!? :))))

Možda i nisu šašavi aristokratski fazoni sa odvojenim sobama! Em se fino odmoriš, zaželiš partnera, a usput je sve i krajnje higijenski.

Evo nekih činjenica pokupljenih tu i tamo:

Svakim tim zastojem disanja, pada koncentracija kiseonika u krvi i može dovesti do problema u radu srca, aritmije, povišenja krvnog pritiska pa i zatajivanja srca i moždanog udara. Tu su i psihičke smetnje, smetnje koncentracije, smetnje ponašanja, razdražljivosti i sl. Zvuk hrkanja potiče od vazdušnog vrtloženja nastalog zbog prepreke i vibracija mlohavog tkiva mekog nepca i sluznih nabora u delu suženja ždrela iza korena jezika. Smetnje disanja kroz nos (upale, devijacije nosne pregrade) pridonose težem prolazu vazduha kroz disaoni put i hrkanju, a naglo uvećana telesna težina s gomilom masnog tkiva na vratu izaziva to suženje.

Kako počinjete dremati i napredovati iz lakšeg u dublji san, tako se mišići u ustima, jeziku i grlu opuštaju. Ako se tkiva dovoljno opuste, ona vibriraju i zaklanjaju disajne puteve. Što je prolaz uži, to su protok zraka i vibriranje jači, a hrkanje postaje sve glasnije. Hrkanje može biti povremeni ili hronični poremećaj disanja u snu. ZBOG HRKANJA PATE SVI U DOMU

Blagim stupnjevima hrkanja mogu pomoći sledeći postupci:

* uvesti fizičke vežbe radi jačanja napetosti mišića i smanjenja telesne težine
* izbegavati konzumiranje alkohola tri sata pre odlaska na spavanje
* pre odmora ne uzimati lekove za smirenje i spavanje, kao ni antihistaminike
* spavati na boku radije nego na leđima
* namestiti krevet tako da je uzglavlje malo podignuto
* pokušati staviti ovratnik koji nije neudoban, a u snu pridržava bradu od zapadanja unatrag
* izbegavati jastuke koji savijaju vrat.

Moj favorit:
Želite li sprečiti spavanje na leđima i ležati na boku, zašijte tenisku lopticu na poleđinu pidžame!

17.1.08

Ljubav na keca


Verujem
7 (36%)
Desilo mi se
5 (26%)
Ne verujem
4 (21%)
Nije mi se desilo
2 (10%)
Urbana legenda
3 (15%)

Lebdi mi ovo u vazduhu već danima. Smori...
Opet izjednačene snage nas u nebesima i onih na zemlji :)

Citirajući stihove nekada velikog rokera, a danas fleku od čoveka, "zaljubim se 5-6 puta u roku od tri minuta" dovodim u pitanje definiciju ljubavi. Očigledno da je svako vidi na svoj način, svako joj pridaje neki svoj značaj, intenzitet i stepen učestalosti.

Meni je sve ljubav! Manja ili veća. Požuda i kres šema je potraga za ljubavi. Zaljubljenost je ljubav u najavi. Krečimo gajbu, želimo provesti sledećih x Novih godina zajedno, delimo kredit za frižider, želimo da pokažemo jedno drugom ceo svet, to je sve već ljubavv :) ljubav i samo ljubav :)) Prevara takođe, ali to je ljubav prema samom sebi! Želeo bih da mogu shodno ovome i izjavljivati to osećanje, ali se ono uvek vezuje za ozbiljnu fazu. Stvarno, odavno nisam to učinio. Jel rade to matorci preko 3 banke? :)

Ne znam mnogo primera gde se dvoje srelo, odlepilo tog momenta and "lived happily ever after"! Možda je ta retkost i osnova za bajkovitost na ovu temu.

Pretpostavljam da se na prvi pogled može govoriti strogo o požudi! Izvesna emocija koja bi se konvertovanjem u niz karaktera mogla predstaviti kao: "jebo bih je"!

Upoznajem se sa nekom. Možda sam u blagoj prednosti, jer znam neke detalje o njoj, što kroz lični kontakt putem dragog nam neta, što posredno metodom rekla - kazala. Svidi mi se neki gest, neko razmišljanje, stav, snalaženje "u prirodi" itd. Manje više sve to pada u vodu kad stanem pred dotičnu. Sa druge strane tu je blic susret na ulici, u disko klubu, svečanoj sali doma kullture, gradskom prevozu i sl.

Ne skidam pogled sa njenih očiju, očekujem neočekivano, dlanovi se znoje, brk otkriva odavno zaboravljeni tik, dlanovi cure, srce prati ritam 7/8, prsti podrhtavaju na orozu... U šta da pucam? Da li samo da ranjavam ili da idem na fatalno? Izgovara svoje ime koje u tim momentima pamtim ne. Blenem u uho, grlo, nos... Pokreće usne, kao da priča, ali to ne dopire do mene. Nije još stiglo do centra za obradu podataka. Uskladišteno je, čeka se obrada i tog čula, ali samo možda :)

DODIRUJE ME! Drma mi ruku.
Beži bre, šta se vataš... Znaš li posledice? Neke sam prosio i sa manje povoda :)
Opraštam joj vrlo brzo, ali ne zaboravljam. Čulo dodira i svi zaposleni u njemu se hitno sele u prostorije službe za kontakte s javnošću. Postoji mogućnost da prvoostvareni kontakt prođe obojen mlitavošću, te se automatski svi zaposleni šalju na neplaćeno!

Opčinjen, zaslepljen. Uhvatila me bre nespremnog! Nemam niti jednu opasku na repertoaru. Mora da su prošli meseci od kada sam listao one svoje aforizme, Blago Radovanovo, čuo neku dobru šalu, vežbao šmekerski pogled pred ogledalom, imao neko ultra seksualno iskustvo o kome bih SADA mogao da razmišljam i iskuliram izliv mozga u krv! Hm... Baš tako.

Drma ona tu moju ruku kao da joj je prvi put! Glava počinje da mi se kreće u pravcu rukovanja i u jednom trenutku amplituda pokreta dostiže kritičnu tačku nakon koje mi u vidokrug upadaju činjenice da je osoba koja mi ugrožava lični prostor zaista suprotnog pola! Ne morate čitati ponovo prethodnu rečenicu, prepričaću vam: snimio sam joj sise! E. Blokada. Muk... Zamišljam koliko je jedna veća od druge, iscrtavam mrežu poprečnih i vertikalnih linija po istima kako bih im lakše odredio odnos u odnosu na ramena, vrat, pupak, kao i slaganje sa svojim dlanovima. Rotiram sliku levo, desno, zumiram, procenjujem temperaturu, pritisak i vlažnost...

Opet neki govor u pozadini, kao žagor na plaži. Svoju odsutnost branim na najbolji mogući način kojim raspolažem, a to je kezom. Godine odricanja!

Kao da umirem u tom momentu! Nema bele boje, više mi se manta u glavi pa je sve crnje no inače. Pred očima mi se smenjuju slike i trenuci koje ćemo tek proživeti. Trčimo na plaži, rvemo se na travi, putujemo oko sveta, previjamo posekotine, paničimo oko puklog kondoma, istovremeno se trujemo nekom hranom, smenjujemo se na šolji zbog pomenutog trovanja, plačemo na ljigave filmove, smejemo na gluposti, gađamo se slinama, budimo komšije, uspavljujemo klince, slavimo ulazak u EU koji se poklopio sa prvom penzijom...

"Jaoo, baš mi je drago što se napokon upoznajemo. Već sam te par puta viđala u prolazu i poduže priželjkujem ovaj momenat, ali eto kad nam se neće. Šta radiš sada? Imaš li malo vremena da provedemo ostatak života zajedno?" Ono malo zdravog razuma, koji sam zadržao u svom vlasništvu, mi govori da ovo ipak nisu njene reči i odlučujem da se pravim blesav. Ignorišem svog đavola.

Kako se sve to uglavnom završava? Budim se u bunilu :)

Nešto mi moje skromno iskustvo govori da od toga nema leba. Ja ipak verujem u ljubav na prvi pogled, ali mi nikad nije bila uzvraćena ili nije nešto potrajala. Možda par koraka, do večere ili do ljubavi na sledeći prvi pogled. Imam par devojaka u glavi godinama, ali mi je to sve manje - više neispunjena želja. Mislio sam i da samo volim da volim, ali nisam bio u pravu. To je glupost. Znači ja ipak verujem u nešto! Eto meni religije.

Odavno se ložim na pritajenu ljubav, ona koju ne primećujem neko vreme. Kraj mene je, ruga mi se u lice, pravi me pametnijim, boljim, lepšim, ne počinje obavezno seksom, ali vremenom on biva sve luđi, jer je sa devojkom koja je ono što nisam nikad ni pretpostavio da tražim!

Dok arčim vaše vreme ovde, stalno se prispitujem jesam li ja ikada uopšte i voleo pravo!? Mislio sam da znam odgovor, ali... Šta je uopšte bila tema ovde?
:)

14.1.08

Cum & Go

Svim vlasnicima penisa je poznata potreba da otkuntaju malo nakon upućivanja svoje dece u najavi po svom partneru. Au, pardon, partnerki :) Još jedan pardon, jer može i u pomenutu. Postoji nekoliko faktora koji doprinose želji za snom nakon snoške i to izgleda više kod dečaka no kod devojčica. Nakon orgazma oba pola luče izvesne količine oksitocina, prolaktina, endorfina... Sva ova hemija uspavljuje!

Dodatni razlozi su ti što se dovatimo uglavnom u večernjim satima nakon napornog dana, pa još i krevet, mekani jastuci, a da ne pričamo i o fizičkoj isrpljenosti koja prati dobru, jelte, jebačinu. Nemam sada vremena da razrađujem temu ko se više troši tokom samog čina, a i ne trebaju mi ovde komentari prozvanih čitateljki :) Samo da napomenem, da ni na koj nacin ne osuđujem tu pojavu, samo tražim priznavanje našim izdašnim karličnim pokretima :)

Pomenuti prolaktin drma i mlade keve prilkom dojenja, hormon koji budi materinksi insekt i blaženo postsnošajno grljenje. Otuda vi devojčice radite to što radite. Veruje se da taj hormon ima ulogu smanjivanja i uklanjanja seksualnog uzbuđenja nakon orgazma. Skretanje misli sa seksa. Prvo što sam uradio nakon ovog saznanja je da sam potražio na netu poremećaj nelučenja ovog hormona sa ciljem da saznam ima li slučajeva “večne napaljenosti”. Bezuspešno… Takođe, poznato je i da je njegovo lučenje dosta aktivnije tokom spavanja, noću. Životinje kojima je ovaj hormon ubrizgan su istog trenutka pokazale priličnu izmorenost. Poznato je i to da je lučenje prolaktina čak četiri puta veće kod seksualnog odnosa sa partnerom nego prilikom masturbacije.

Tu je zatim i Oksitocin koji se luči i koji se dovodi u vezu za smanjenjem stresa različitih nivoa, te se otuda može povezati sa potrebnim snom.

Pročitah negde da je jedan od razloga uspavanosti nakon seksa i način disanja tokom istog. Naime, kod sebe sam primetio još odavno da zadržavam dah kako se približavam vrhuncu. Imam osećaj kao da mi se povećava osetljivost na dodir, smanjujem buku i bivam skoncetrisaniji na samu rabotu. Kao da zaustavim vreme i sve pratim sa strane. Zadržavanje daha sprečava odlazak vazduha u pluća i samim tim krvi u mozak, što izaziva pospanost.

Ako bi umešali i evoluciju u ovu priču, može se reći da je osnovni čovekov cilj da "seje" svoje seme što je više moguće :) Opstanak vrste. Naravno da san u tome ne pomaže, ali on se objašnjava kao period oporavka između dve donacije / setve. Punjenje baterija kroz san je onda neminovno, čak i poželjno.

Zato devojke, shvatite da je to spavanje i u vašem interesu! Pustite čoveka da se naspava i tako će mnogo brže biti u stanju da vas ponovo dovati i posveti vam potpunu pažnju kroz nastavak eventualno nedovršene epizode od malo pre :))))

8.1.08

Neko kao ja





Veče badnje. Utrčali smo unutra sklanjajući se od dosadne zime. Utrnulih guzova od balansiranja po zaleđenim ulicama, ne biramo sto već sedamo za svoj. Po prvi put sam ovde, a nemam taj utisak. Kuvano vino, drugo, treće... Ne opija ni upola kao osmeh. Muzičari premladi, tako da i najtužnija melodija zvuči veselo. Ja ne toliko star, ali dovoljno da prepoznam kada mi je lepo. Pratim je pogledom dok odlazi do šanka. Ignorišem je dok se vraća, glumim kontrolu nad vožnjom, a da ne znam ni kako se upravlja. Ne mogu da ćutim, ali uglavnom rečima ne dozvoljavam da smetaju. Ljubimo se. Pesma u pozadini postaje hit. Pamtim svaku notu ne bih li momente proživljavao još koji put. Nešto je čudno. Nemoguće... Svaki sledeći pokret znam, predosećam. Ista škola!? Slaže se sa mnom, ali ne raduje i moja šala da sve to izgleda kao da se ljubim sa samim sobom :) Moram nekom glupošću da sakrijem radost. Ubrzo se vraćamo na hladno koje najednom i nije tako strašno kao što se malo pre činilo.

3.1.08

2K8



Nek vam bolest, žalost, besparica, nemaština i nejebica u novoj godini
popuše qrac!



SREĆNA N
OVA GODINA !!!



:)))