26.11.08

Povrede na radu

Želim je kao nijednu pre toga. Želim da njeni zubi zarivaju se u moja ramena, da potom njene usne celivaju te rane. Želim da me bradavicama grebe po leđima, nokti da joj nestaju u mojoj koži, da s plašim svakog sledećeg dodira. Želim čuti bes i vapaj istovremeno! Hoću da me očajnicki privlači k sebi, da bi me odmah zatim gurala što dalje. Hoću da poželi moju smrt, ili mi barem  zvizne jednu šamarčinu uz zahvalnost što sam u njoj. Želim da zaplačem umotan u njene kose.

San mi se ostvaruje! Doduše ne sve onim redosledom kako sam očekivao, ali svi detalji su tu. Koga briga za formu, kad sadržaj valja. Pa u Vojvodini se kolači jedu na početku obroka :) Sva čula su preopterećena. Još samo malo i suza će se zakotrljati mojim obrazima i gotovo. Baš u tim trenucima kada celo naše postojanje biva svedeno na tih par kvadratnih santimetara, kada smo manji od makovog zrna i Palčić nam lupa ćuške, baš tada desi se BUM, TRAS, JOOOOOOOOJ...&)/=&#=?("&$/"&%"$"$$########%&%

Zgnečeno mudo, priklješten prst, grč, išćešan kuk, nesmotren ugriz, rizičan karlični potez, pogrešan kolosek... Možeš li se setiti svih nedaća koje su prekinele proces pretvranja sna u javu? Posao se nakon toga nastavlja, po pravilu, dosta kilavo, sa večitom zebnjom od zala koja počinje hladiti naša znojava tela. Želja ne jenjava, ali strah se uključio i kvari žurku.

Mislim da je nezahvalno klasifikovati jačinu doživljene boli, jer teško da se može izmeriti duševna patnja izazvana naglom obustavom koitusa. Pomisli da ti je još u pitanju i prvi put s nekom/im. Lele...

Meni se često dešava da tokom guslanja umislim kako sam talentovaniji no što jesam, pa onda shvatim da mi fali malo mašte, setim se neke novotarije za koju bi tad bio pravi momenat i slično. Sve te situacije imaju nešto zajedničko, a  to je bol koju mi ponekad nanose :) Dešava li vam se da u najvećem obrtnom momentu omašite cilindar? Previše često. Au... nije to usamljen jauk. Precenim svoje dimenzije, napustim orbitu i eto belaja pri povratku na pravi kurs. Nekada sam previše dobar (ha ha) pa suparnica kreće da se pridržava za moje malje. Tada treba na brzinu izabrati prioritet. Nije lako.

Kolena najebu veoma često, ali se to ne oseti u momentu. Podmukla povreda. Padovi su mi omiljeni. Taman pomislim kako ću prečicom do nečeg zanimljivijeg, kad me u sledećem trenutku ta lenjost dovedi do borbe za održavanje nadmorske visine. Kučka gravitacija znala je od mojega koplja više puta da napravi rukohvat za uspaničenu devojku. u početku sam se ponosio tim visokim mišljenjem koje je gajila prema mom gelenderu, ali vremenom sam postao stidljiviji. Ne zna se kome je teže što se rastaje od svoje zajedničke ljubavi, njoj il meni :)

Nisu mi ni strane agonije povlačenja sa mesta dešavanja usled opasnih čeljusti drage osobe. Kako to da u trenucima kada su napokon mehanika i monotonija sasvim dovoljne za osmeh na licu, ona pokuša da začini performans nekim manevrom koji na TV ekranu zaista deluju primamljivo. Bolje što ribe ne gledaju porniće masovno, jerbosmo bi najebali višestruko. Zubi su kao voda, dobar sluga, al' loš gospodar. Da se ne prisećam sada osećaja kako beše to osetiti nedostatak jednog člana udruženja Vilica - donji most. Kako samo zna da nedostaje u dolasku, a bogami još više u odlasku... Z:Z (Zapamtite:Zajebano)

Simpatična lupkanja i nagli fatovi mogu često izmaći kontroli ili prevideti koordinate domaćina. Sukob interesa koji tada proživljavamo je takoše nezavidna pojava. Kako se ljutiti na onu koju guziš?

Sve manje se krećem poslednjih godina i moje telo je zaboravilo na masu kombinacija položaja svojih delova. Jedan od načina da mi na to skrene pažnju jeste pozdrav metodom grčenja mišića. Uvek pomislim da bi me manje bolelo da je na bilo kojem drugom mestu sem na onom gde udara! Doduše, sada sam se već ispraksovao pa tu muku hendlujem u hodu, nakon uvežbane prognoze lokacije i intenziteta nepogode.

Odrana kožura nakon poprilične pauze zna takođe da bude pain in the ass. Hoćeš da trčiš, a u vodi dubokoj si. Strpljenje je kurva. Tu je i nameštaj kao lokalni neprijatelj broj jedan. Uvek neko ćoše, gruba il ladna površina, tvrda prereka slobodnog pada. Svako od nas ima još i pride neku Ahilovu petu koja promoli njuškicu baš kad ne treba. Meni su to moji jebenočestourasli nokti. Ma kad ih zakačim nije mi više ni do Lusi Liu u Košutnjaku.

Pomenimo još slučajan lakat, tvrdo čelo, ledena tečnost za vrat, oštar nokat, čupanje kose... Čuo sam da je bilo slučajeva popucanih kapilara u očima od naprezanja, pa sve do ekstremnim pojava infarkta tokom druženja sa partnerom. Ne verujem ni da sam jedini kome je ceo krevet propao u milisekundi. Moj stari dobri leTvičar. Par sekundi mi je trebalo da shvatim šta se desilo, zašto mi je izbijen vazduh iz pluća. Plafon više nije bio toliko blizu, bočni pogledi bejahu blokirani unutrašnjim stranama, nema lampe, sata na noćnom ormariću. Razmenjujemo zbunjene poglede, ali ne stajemo. Posao mora biti završen.Ubrzo nakon toga sam pazario sadašnji polubračni roze sa sigurnije poze :) Mada su i ovome dani izbrojani. Skoro sam napipao feder koj ikao da izlazi iz podzemlja da me priupita "dokle bre više!?".

Ne pominjem kade i vratolomije oko vode. Tu sam naučio da budem kao na iglama još na samom početku karijere. Nije mi opuštajuće. Em klizavo, em konstantna potreba za održavanjem prijatne temperature vodenog mlaza koji nas zaliva. Mnogo posla, prosečna satisfakcija.

Nema opuštencije od tada. Non stop ti Urgentni na pameti i zabrinjavajuća mogućnost da će baš tvoj slučaj postati urbana legenda. Možda mi je još gore kada ja nanosim drugima povrede na radu, nego kad ih primam. Nema dobrog recepta za prevazilaženje pomenutih trauma, sem postepenog razvoja želje za suzama o kojima sam na početku pričao, a da ih nisam tako tumačio.

9 comments:

pekmez said...

Samo bre kukas, a neces da se prijavis u Yogi letace.
Da neces validu za uganuce vrsnjaka?

Voda je mnogo dobra samo treba prava ribica da se pracakne.

Lomio stranice kreveta necu one tanusne letvice
i Latoflexe.

Noova pista jebodroma stize.

koma said...

u bivsem zivotu, vrlo brzo sam shvatila da je jedino potrebno dobar madrac. u godinu dana izlomismo 3-4, ne secam se vise, kreveta, i smucilo mi se vise kupovina novog, sa obecanjima prodavaca da je neunistivo.
my ass neunistivo.

koma said...

a ti pekmez paz' da ne se ne okliznes o tu pistu :)

pekmez said...

Ateriram na meko:) Nisam ja od juce.

pekmez said...

Ateriram na meko:) Nisam ja od juce.

komentar said...

pa bas zatoo.... :)))))...vreme ...leti? :D

komentar said...

meni je svaka povreda mila povreda, osim kada ga u naletu izvadi pa ga slucajno zakuca o nista...imam osecaj kao da da je polomio.

Anonymous said...

Prelom patke je gadna stvar, gde nas nadje sa tim:(

Arsa said...

ah da, jedna od najmucnijih...
obicno tokom zahuktavanja pred kraj druzenja. pa onda par momenata dok mozak shvati sta se desilo i da kaze telu da prestane da se njise.

nije lako