6.11.08

Kraj pre početka

Pre par godina sam učestvovao u promociji novog modela Ford Focusa. Par vas što sad buljite u monitor mi je pravilo društvo tih dana. Zamisao, koja je i ostvarena, bila je karavan od tridesetak vozila koji bi zemljacima predstavio poslednje čudo automobilske tehnike poznatog proizvođača. Subotica, Novi Sad, Beograd i Ćuprija su gradovi u kojima smo se zadržavali po jedan dan, izuzuev Bg-a gde je bilo malo duže.

Svako jutro ulazimo u sexy kombinezone kao profi vozači, da ne kažem sportski šoferi, sedamo za ljute mašine, pravac benzinska pumpa, perionica i neka lokacija u centru grada gde znatiželjni prolaznici, slučajni i namerni, mogu da se upoznaju sa makinom. Kod mene se baš i nisu usrećili. Jedva sam naučio osnovne karakteristike automobila, moguće varijacije, tipove ovoga i onoga, dodatne opreme, potrošnje, qraca, palaca, ispod haube mohikanaca. Pa onda skraćenice poput KW, ABS, PMS, SPS... Ubite me, ali to treba voleti. Moj izgovor je bio kao Tome Kuruzovića u Danima groma, gde se vadi konstatacijom da je on tu samo da vozi.

Sećam se da mi je omiljena šala bila kako u gepek može stati minimum dva leša. Uporno sam je ponavljao iako se samo par njih nasmejalo na fazon. Tja. Nakon tog višečaovnog blejanja i blebetanja sa pučanstvom, sledila je probna vožnja. Sedimo na suvozačevim mestima dok se drugi iživljavaju nad sveže deflorisanom vozilu. Smor more, ali ovaj put sa finasijskom satisfakcijom.

Bilo bi zaista suvoparno da smo čergu činili samo mi šoferi. Trešnjicu na vrhu činilo je desetak hostesa (čitaj žešće jebozovnih cica) pokupljenih sa raznih podijuma, malih ekrana, naslovnih strana i odjavnih špica. Dobro, malo preterujem, ali ovako me više mrzite :) Prvog dana sam ostvarivao bojažljiv kontakt. Tu i tamo neki klizeći, kompliment il dva, čisto vežbe radi da vidim koliko sam još u fazonu. Moja trenutna ljubavnička situacija je bila poprilično zamršena tih dana, i ja sam se svojski trudio da ne komplikujem još više. Devojka mi miljama daleko, malo me ostavlja preko chat-a, pa dođe da se mirimo uživo, onda malo raskine telefonom, pa se mirimo isto tako. Da muka bude veća još su tu i tamo neke koleginice zbog kojih ne spavam, nove komšinice koje takođe nemaju srca pa nasrću, osoblje obližnjih lokala. Da ne tupim više, poenta je u mom stoičkom držanju kojim sam se ponosio svojevremeno, a sad uviđam elemente magarizma u skoro svakom aksiomu.

Elem, na kraju prvog dana, svi premoreni, sedimo u svojim kolima i čekamo signal za polazak na sledeću destinaciju. Vidim ja da mi neće praviti društvo niti jedna sisonoša, jer su se sve zavukle kod kolega. Nema više nikoga na parkingu, samo bruje motori i greju ušuškane. Lagano nakon pišanja i pribavljanja zaliha u vidu bombonica prilazim svojm kolima. Na zvuk alarma iz dva automobila gotovo istovremeno izlaze tri cicke, od kojih bi barem zbog dve izdao otadžbinu.

- Juhu, jel možemo mi sa tooboom?
- Pa mislio sam da se malo odmorim uz neku mjuzu i laganu vožnju. Baš sam imao naporan dan. Drugi put...

Ha ha ha. U kom bih stadijumu trebao da budem da ovo zaista izgovorim? Uđoše oni u moje mi vozilo, a da nisam ni postao svestan o čemu se radi. Ne kažem ni da me je iskreno interesovalo. Da li su bežale od nekih smorova ili su jednostavno na demokratski način, prostom većinom dale svoj glas bucmastom Vidikovčaninu. Znam samo da sam po ulasku u auto imao želju da aktiviram brave ako se kojim slučajem predmosle :) Okrenu se situacija i preokrenu postojeće stanje za tili čas kao ova svetska finansijska kriza. Reč po reč, bombonica po bombonica, kez po kez i prolete put pod nama, a da nismo ni osetili.


Ne, nisam ni pokušao da saznam brojeve soba. Ne, nisam ni ja prvi tražio broj telefona. Ne, nisu to jedina sudboosna NE-ova koje sam odradio. Ostalih dana smo nastavili naša druženja, vremena ubijanja, zajedničkog zadovoljavanja mušterija, blesavih foto seansi u kolima. Meni je sve to činilo dupli doživljaj, jer sam se mesecima pre toga klao sa poslednjim ispitom i malo sam zaboravio na ljude. Hoću reći da mi je sve bilo toliko milina, pa skoro kao i da sam nešto jebo :) Polako sam provaljivao da su osnovni razlog naše bliskosti ipak bile one bombonice. Mentos od grožđa, magnet za manekenke. U svakome džepu po jedno pakovnje i miran sam dobar deo dana.

Ah da. Upoznao sam dosta zanimljivih ljudi, lepo se ispričao sa mnogima, ismejao za par nedelja, ali koga to još briga :)

Nedelje su prošle pune muka, ginulo se za slobodu nemo...Zaradio sam napokon diplomu i slobodu od škola, ali i status slobodnog mladića kome se i nisam toliko radovao. U tim situacijama prva reakcija je valjda erekcija! Klin se klinom izbija, a za tu rupu što ostaje - bumo videli. Odlučim da pozovem i napadnem miljenicu sa pomentog putešestvija. Zvao sam je Balerina, zbog držanje koje je imala dok bi stajala u mestu. Podsećala me je malo na Bred Pitovu suprugu, pa sam možda u njoj i video prečicu za tu moju maštariju. Kako mi se samo obradovala kad sam zvao. Uuuu... Prekinuvši vezu već sam pomislio da krenem da se hvalim kako sam je već imao. Ali strpimo se koji dan, da se vrati sa nekog mini putovanja i zove me.

Prolaze dani puni muuuka...Telefon ne zvoni. Igram igru, ali nestrpljenje je jače. Padam test i cimam ja nju. Jednom, dva puta... Ignoriše me na sav glas. Kako bih ispao šmeker šaljem joj sms nešto poput sledećeg:

-"Raskantao sam vezu od šest godina samo da bih otišao s tobom na piće, a ti ovako..."

Neistina, laž, prevara, podvala, sranje... u mom životu nikada nisu donosili dobro. Zašto bi ovaj put bilo drugačije. Citiram do slovce upamćenu traumu sa sve nezarezima, ali i dubinskom saosaćejnom emocijom:

- "Uh baš mi je žao al džaba ti to"

Eto, tako sam prestao da se ložim na manekenke.
Nije bilo teško posmatrajuću sa ove vremenske distance.

13 comments:

pekmez said...

Zajebo si Floyda:) Dobre ove cice.

Sekula said...

pa šta si čekao sve ovo vreme da to podeliš sa nama???

komarac said...

kako mene ne usere tako nesto?!! medju trojicom lepotana :) ...osecam da bismo zavrsili na haubi, a jedan bi morao da predje u pedere cisto da mi odrzava statistiku.

spirit said...

e sad stvarno znam da nije fer... ja kad sam isla na BMW road show em trajalo 3h zezanja po Kosutnjaku, 'em mi muz bio vozac,'em od ortaka brat taj sto pricao performanse kola... tako meni tad najvise ostalo u secanju bas BMW :))

pekmez said...

kad si bila s muz:)

spirit said...

pa mlada,naivna :D

pekmez said...

Ja cu ti pomognem oko kurble, a drolja moze oko menjaca.

koma said...

jednom palila moju dijanu na kurblu cisto da vidim hoce li da upali!

pekmez said...

Tebi onda ne treba pomoc oko kurble:) Izvisila si.


Nego koliko mu je trebalo da se otvori da se patio zbog ovakvih usana, one picajzle se ne racuna kao ovo. Respect.

koma said...

jebote kako sam glupa!
tacno sam mogla da se za dz ogrebem....nista ne kapiram!

:)

pekmez said...

Nemo se zaebes i kupis juga 55 uzimaj samo 45cu on moze da se pali na guranje:)

Joj ovaj arsa nije normalan tebe mi, kakve su mu ovo ribice sve zrele, zarumenjene ubilo se za oplodnju makar i sa latex subarom.

koma said...

jel sam ti pricala da sam imala poziv od 19-ogodisnjaka iz razreda da izadjemo na dejt?

---
jesu socne ..mene cak i iritiraju...ne znam koji mi je q ali ne volim kad ribe puce usne.

pekmez said...

Ako si ga odbila bolje cuti nemoj da me nerviras. Ono opet je li to kaznjivo u tvojoj pripizdini?


Sa ovakvim usnama moze celog zivota da ostane devica niko se ne bi zalio.