13.10.08

Zemlja (suvo pa hladno)

Lokalna plaža je od onih kilometarskih uvala, sa kafićima na svakih 200 metara i proređenom šumicom suncobrana. Naravno, da sam se spržio prvi dan i kukao u sebi junački sledećih par. Nakon toga mi nije bilo žao 6 Stublića (Jura alias Eura) za dve ležaljke i suncobran. Nema peska u guzu, milina. Jedini smor što se tiče plaža širom ostrva jeste beskonačni plićak! Aaaaaaa... Osušiš se dok izađeš iz vode! Postoji i alternativa za ulazak / izlazak, a  to je metoda čovečije ribice. Sva sreća pa sam ovoliko lagan te prosto plutam po površini :)

Lokal patriotizam nas je držao dva,tri dana, a onda su na scenu došla muda. Danima sam ih skupljao, što po plaži, u sobi, tokom večernjih šetnji, kafani itd. Motor je napokon morao biti iznajmljen! Bez i jednog minuta voznog staža, palim ljutu mašinu, metem ženku iza sebe i počinjem da šamaram put. Vrrrrmmm, vrrrrrrrrrrrnmmm... Putevi dobijaju novu dimenziju iz ove perspektive. Moram priznati da je jedinstven osećaj krstariti asfaltom na ovaj način. Nekako se osećaš mnogo bliže putu, okolnoj prirodi. Prosto si sjedinjen sa okolinom. Mnogo više čula učestvuje u vožnji motorom nego kolima. Dobro, gazio sam skutera, marke Tajfun, ali ne verujem da bih sa jačom mašinom imao prilike da blenem okolo i toliko uživam u svemu. Doduše, za sada bez dozvole i nisam mogao da biram. Drugog dana sam već krenuo da naginjem u krivinama, optimalno dajem gas, ne arčim kočnice i ne zaboravljam da ugasim žmigavce. Moram se pohvaliti da sam bejbe svo vreme uspeo da održim iza sebe. Naravno da smore dva točka vrlo brzo, pogotovo guzne i butne predele, ali dok traje vrlo je lepo :)

Već prvog dana smo došli do mape ostrva i orijentaciono isplanirali šta sve vredi posetiti. Imamo sreću što putevi nisu mnogo prometni. Ipak je bio kraj sezone, svi su iskorištavali poslednje prilike za kupanje, a možda je ipak i procurela vest da sam ja na drumu! Krenuli smo uz istočnu obalu ostrva ka vrhu, ka rtu Schinari. Stajali smo na svakih pola sata, što da overimo neku plažu, zanimljiv vidikovac, mestašce i sl. Uspeo sam da zaboravim ime, ali ne i lepotu plaže nekog malog mesta koju smo prvo posetili. Usput se sećam Makris Gialos-a, Ksigia sa sve lekovitim fosforom.

Sredinom prošloga veka ostrvo je strefio žešći zemljotres u kome je samo par zgrada ostalo na svojim "nogama": katedrala, banka i crkva u glavnom gradu i par kuća u okolini. To je i razlog što po ostrvu nema autentičnih starih primorskih kuća. Brojni građevinski preduzetnici se zaista trude iz sve snage da tu manu otklone. Širom ostrva, što u  unutrašnjem delu, na brdima, tako i uz obalu, niču kuće, vile od kamena koje bi trebale pružiti turistima ili budućim vlasnicima osećaj tradicionalnog grčkog življenja. Zaista je izuzetna kombinacija kamena, vode, zemlje i stabala maslina. Skroman fenseraj...

Za neke plaže smo imali preporuke i uglavnom se nismo prevarili što smo svraćali. Bilo je dosta onih koje smo samo snimili i ostavili, dok smo na nekima samo izblejali il' pršetali bez kupanja. Jedna plaža pored svoje neosporive lepote, neverovatnoj boji mora i fascinantno visokim stenama koje je okružuju, deo slave duguje i krijumčarima :) Naime, jedan brod švercujući cigarete, ostade zauvek na Navagio plaži krijući se od patrole. Kažu meštani da su mesecima posle toga svi pušili Malboro :) Prepoznali ste je sigurno sa slika. Naravno da smo morali da se pentramo po olupini kao mala deca i okupamo u tog dana ledenoj vodi. Sve to iz radosti što smo napokon iz trećeg pokušaja uspeli da se domognemo te divnote. Jednom smo trebali tokom krstarenja oko ostrva tu da izađemo,ali nismo zbog velikih talasa, a drugi put kad smo išli u obilazak Plavih pećina brodić nije hteo ni da isplovi zbog istih. Talasa, ne pećina... Na kraju treća sreća, i to najveća. Nakon kupanja na plaži otišli smo do vidikovca sa kojeg su one slike iz ptičije perspektive. Fantazija. Ne znam kako drugačije da opišem.

Jedina stvar koja me je izbacivala iz takta tih dana su bili putokazi! Da budem precizniji, nepostojanje istih. Specijalitet im je da tek kad odlučiš hoćeš li levo i desno, nakon pedesetak metara nailazi potvrda da li si se zajebao ili ne. To je još i dobar scenario. Masa strelica sa imanom grada gde ti govori udaljenost nekog mesta (n), a onda nakon par minuta vožnje tabla sa uvećanom razdaljinom do tog mesta od par km (n+1,2...). Nikad nisi načisto gde se nalaziš i tu nam je jedino rešenje bilo da pratimo imena kafana, jer se uvek barem jedna zove po mestu u kome je. Zaista je sve isprepletano ulicama i gde god da se uputiš moguće je malim ili većim intervencijama vratiti se na željeni pravac.

Jedne večeri smo se tako zaneli, malo umorni, malo samouvereni, i završili na totalno drugom stranu ostrva. Samo jedno propušteno skretanje i eto nas u nepoznatom. Siti smo se ismejali kada nam je neki domorodac pokazao tačku gde smo i to na delu mape koji smo uredno spakovali ne sluteći da smo toliko odlutali :) Zapravo i nije veliki zajeb, s obzirom na to da je širina ostrva dvadesetak kilometara. Vidikovac via Zemun, tja... Pored toga što smo se navozali te večeri, takođe smo se smrzli kao ono što teško mrzne (paradoksalan izraz). Radila su đebad te noći... To nas naravno nije odvratilo da u narednin danima slušamo i dalje svoju putokaznu intuiciju. Još manje da nabavimo pravu mapu, a ne ovu iz Meka sa silnim reklamama :)

Plaža Laganas na samom jugu je najprometnija na celom ostrvu. Nije nam se ni malo svidela, kao ni celo to mesto omiljeno kod britanskih pomnahitalih turista. Sve je tako krcato, zgužvano. Monotoni haos. U produžetku je pristojna plaža Kalamaki gde smo se ganjali sa avionima. Jugoistočno od glavnog grada, su po mnogima najlepše plaže. Posle Argasija uglavnom, jer smo tamo uspeli samo da klopamo, ali ne i da se okupamo. To je ono isturenje dole desno u vidu kojekakvog kurčića. Tu ima jedan deo puta koji mi se svideo, jer je tik između mora i stena. Na kraju je ona predivna plaža Gerakas gde svraćaju kornjače. Usput  je Agios Nikolaus, plaža gde su se sjatili svi mladi sa ostrva. Prepuno celodnevnog sadržaja u vidu dobro sređenih kafića, sportskih terena, zajbancija na vodi itd, ali popriličnno naporno za naše trenutne potrebe. U blizini je i Banana plaža posvećena istoimenoj i sličnim zajebancijama na vodi. Porto Roma gde smo svratili na espreso i kapucino; Porto Zoro, izazovne stene, sitna ostrva i blejanje u sumrak; ona kojoj sam zaboravio ime, a gde je žešće duvao vetar dok smo mi jeli sladoled na nekom travnjaku. Ah, nije mi trebalo ovo podsećanje...

Beše tu negde pri povratku kući jedna avantura potkovana željom da se se stigne do Dafni plaže. Mojom, priznajem. Usponi i padovi od kojih neki žude da postanu pravougli, a usput veći deo puta kaldrma. Motor nam je dušu ispustio. Par puta je jednostavno stao. Isto toliko puta moja saputnica je doživela blago nervno rastrojstvo koje je podelila sa mnom tek nekoliko sati kasnije. Jebala me divlja plaža... :) Nismo ni stigli do nje. Popevši se na vrh planine nakon 20ak minuta šokova, shvatili smo da je plaža u senci i da je put uzaludan. Natrag. Video sam slike kolege koji je bio uporniji, doduše sa dva točka pride, i imam osećaj kao da sam ipak bio na licu mesta.

Zapadnu obalu smo najviše upoznali tokom krstarenja, a sa kopna smo sišli do Porto Limnionas-a i Porto Roxa. Ovaj prvi: do džadža! Stene, mmm...  Tom prilikom smo se popentrali na najviše vrhove ostrva, a samim tim i najviše punili rezervoar za sve pare - 3,5 eura do vrha, pa nek ide žvot :) Kompjuteraš ne bi bio to što jeste da nije doživeo sledeće: prepoznao sam, verovali ili ne, detalj iz igrice Colin McRea Rally! Ima krivina, tačnije serpentina kad voziš Grčke staze. Ma sve isto. Put, stene, makija, sunce, nebo... Još ja na motoru, primarijus master. Bonus level :)

Jedino što nismo obišli je rt Keri.
Sve plaže su uredno ocenjene i u toku dana će biti okačeni rezultati na GoogleMaps :)

6 comments:

komentar said...

kakav je seks kad predjes granicu? :)

spirit said...

dobre su slike...:)) bas cudno plavo more kod pecina.
avantura je bila do .... :D

pekmez said...

Jeste se uoste kupali na tim plazama? O seksu na njima da i ne pitamo.

mrva said...

daj arso bar neki kurac na tvoj sajt, kad vec svaki dan klikcem, bar da se necemu divim.

ajd, ispustuj drugaricu, zesce ugrozenu :)

ako nadjes od clive owena...eto...bila bih ti mnogo zahvalna :)

spirit said...

sad ga tek nece biti i vadice se da je tebi koma trazio sliku :)))

koma said...

sta on misli da sam ja? trofejdzija?

odakle meni kad ja imam onu drugu stvar?