29.10.08

Boc, pa sprž

Dan kao i svaki drugi. Kolotečina je toliko snažna da ne uspevam da odreagujem na sms poruku koju dobijam. Pod izgovorom "da još samo ovo završim", nakon desetak minuta začujem ponovo prepoznatljiv zvuk. Premeštam prste sa džinovske tastature na onu patuljastu, telefonsku. Otvaram poruku broj jedan i po par puta čitam sledeću rečenicu:

- "Kako je tvoj qrac ovih dana?"

Naravno, moja bivša devojka nikada nije davala previše značaja pojmovima koje drugi pakuju u razne poštapalice. Pitanje ipak izmamljuje osmeh na mome licu, jer se može svrstati u grupaciju retkih, da ne kažem uvek dobrodošlih. Nakon  toliko odsutnih meseci Vršnjak mi doživljava da se neko intereuje i za njegovo zdravlje. Imponuje, naravno! Jebač u meni raste. Smejuljim se, osvrćem unaokolo, kao da očekujem da me neko iz kancelarije priupita šta je bilo. Sledeća poruka, koju otvaram i ujedno joj unapred smišljam sadržaj, me naglo spušta na zemlju:

- "Izgleda da imam kondilome, zato pitam. Da li si išao kod dermatovenerologa u skorije vreme? Ako nisi, trebao bi. Da li si išao na taj pregled pre našeg sexa i kada? Javi se."

Hladan tuš...
Pređašnje radosti iščezavaju u otkucaju. Ajd ispočetka... Čitam reč po reč, s leva na desno, s desna na levo, metodom "shuffle" kao WinAmp pesme, ali na kraju svaki put sklapam jednu te istu šokantnu rečenicu. Šta su bre ti kondi...lomi, da? Google, multimedijalna pretraga... Nakon pola sata nadoknađujem propuste opšte kulture, ali me to ni malo ne smiruje. Neznanje, nepismenost, neobrazovanost, neobaveštenost i ostali "neci" su osnova sreće.

Kud sad? Gde, kako...? Nisam ga valjda pokvario? Nije baš da je samo otići u prodavnicu rezervnih delova i zameniti. Uh...

Saberem se ja tu malo i pročetujem sa srećnom dobitnicom. Skapiram da sumnja na mene, da sam donator, kao jedini s kojim se nakon dužeg perioda upustila u spolne odnose bez zaštite. Osećam se trulo i neprijatno u početku. Sve to beše pre više od šest meseci i ja ubrzano prelistavam u glavi tu burnu godinu što je za mnom. Kako se klupko razvija počinjem da se prisećam da je ona u to vreme na svakih desetak dana išla kod ginekologa, pila neki čaj protiv bakterija u mokraći i da sam ja gutao onu bomba antigljivičnu kapsulu negde na sred veze. Čak mi kaže da je imala par pogrešnih dijagnoza pre i posle mene, da bi joj tek sad ovo "našli". Onda kao lavina kreću da mi iskaču brojni tračevi o dotičnoj na koje sam onomad naletao. Paranoja i ja, kakva slatka kombinacija. Prozvan sam i osećaj truleži biva zasenčen velom sumnje. Krajnje je nebitno ko je koga obradovao. Ništa ne govorim!

Da bedak bude veći, već par nedelja na ponosu imam neku malu kvržicu. Primetio sam je i pomirio se sa njenim prisutstvom, jer takvih sličnih imam par na vratu i butinama. Naučio sam da čim se nešto novo dešava sa mojim telom prupitam muškog roditelja koji mi je. Za sada ga ništa nije iznenadilo. Te male izrasline su produkti humanog papiloma virusa (HPV) kojim se krsti širok spektar pojavljivanja ovog virusa. Među njima su ove beznačajne mini bradavice koje imam, pa i ovaj genitalni zvrk koji mi naglo postaje sumnjiv.

Trećina od ukupnog broja HPV se prenosi seksualnim putem. Preko pedeset procenata seksualno aktivnih ljudi ima u sebi neki od njih. Ne mora se uopšte manifestovati na telu nosioca, tako da je nesvesno prenošenje veoma učestalo. Prenose se dodirom, seksualnim odnosom, u toaletima sa labavom higijenom itd. Uglavnom su bezopasni virusi, sem ako ste sreće kurate i zakačili neki od dva tipa (od otprilike stotinjak ukupno) koji mogu dovesti do pojave raka. Nema leka za HPV. Otklanjanje bradavica, kao simptoma virusa, ne leči isti. One se uglavnom javljaju usled pada imunog sistema. Na sreću, u većini slučajeva, ljudski organizam je u stanju da se otarasi virusa nakon nekoliko meseci, mada ponekad to može da traje godinama. Postoji neka vakcina kojom se pelcuju devojke od 9-26 godina, protiv tih kancerogenih tipova virusa. Ima krema koja košta boga oca, ali naravno ne u našim apotekama. Rešenje je prženje ili mržnjenje!!!

Otidnem nakon posla do specijalistkinje na pregled. Šta ću, nisam birao pol. Posle kraćeg uvoda izvadim ga i lupim o sto. Moj ego biva poražen njenim rutinskim prinošenjem ogromne lupe sa lampom. Prolaze sekunde, a ona ne progovara.

-"To je to dečko. Iako ne mogu da ti odolim u ovom trenutku, ipak ću morati da se strpim dok da se ne zalečiš".

Izgovori ona nešto u tom fazonu. Ponudila mi je da ga lično obradi jednosmernom strujom za poprilično veliku svoticu para koje u ovim situacijama zaista nemam nameru da štedim, ali... Druga varijanta je smzavanje tečnim azotom. Ne znam za pomisao ili izgovor kojeg od ova dva termina mi je tih trenutaka pričinjavao veću duševnu bol. Naše druženje se završava izveštajem u čijem finalu stoji da se "kliničkim pregledom na koži tela polnog organa vide dve papule veličine zrna prosa, boje kože. Tečan vodeni puder ili zinkova pasta. Zakazati za deset dana uklanjanje".

Kako me je drmala žešća panika odlučio sam da odradim još neke testove ne bih li doznao stanje u kome se nalazi moja lična kolekcija seksulano prenosivih bolesti (Sexually Transmitted Diseases). Uzimam cenovnik kao Menu u kakvom restoranu, ali ovaj put biram sa spiska ono što ne želim da imam. Uretralni bris Streptococcus viridans, uretralni bris na Chlamydia trachomatis, Mycoplazma hominis i Ureaplasma arealyticum. Zašto bi se zadržali samo na tome, idemo još malo dalje: HIV i sifilis. Ostalo bi bile vidljive golim okom. Valjda.

Dolazim sutradan, preko reda na čuveni bolni bris o kome sam samo slušao priče. Tako mi i treba kad ga guram koje kude. Nek patim. Nije bilo mokrenja par sati pre toga i kreće ona da mi objašnjava kako ide procedura. Kako bi pokupila što više uzoraka moram joj ja malo asistirati. Zamoljen sam da ga uvatim u korenu, stiskam i povlačim ka vrhu. Nema mesta blamu kad je zdravlje u pitanju, ali sam se posle žešće ismejao kada sam skapirao da sam to radio pored prozora koji gleda na park i obližnji blok zgrada :) Cedim ga ja tako naizmenično levom pa desnom rukom, razjapim prstićima rupicu qricu, da bi mi ona uterala nešto što liči na ultra tanak štapić za uši. Finog li iznenađenja, nije uopšte bilo neprijatno. Nadao sam se da će tako proći i drugi bris za koji štapić na vrhu nema vaticu, već minijaturnu četkicu poput onih za čišćenje flaša. Stisnem zube, primim ga i opet olakšanje, jer nema boli. Doduše, nije bolelo do trenutka kad je krenula da ROTIRA četkicu u meni i struže bakterije sa MOGA mokraćnog kanala! Auuuuu... Nelagodu u međunožju sam zaboravio kada sam u sledećoj prostoriji ugledao iglu kojom će mi piti krv. Sledi pakao od nekoliko dana u iščekivanju rezultata. Zaista zajebano, koliko god bili sigurni u voju "čistoću".

Normalna bakterijska flora, negativan, negativan, negativan, negativan, negativan. Kakvo olakšanje. Odjednom su mi sve bivše devojke ponovo postale drage. Sada se mogu posvetiti onim papulama na qrcu.

Mazo čistom zinkovom mašću. Ništa. Nabavio neki specijalni losion iz apoteke preko puta botaničke bašte. Naneti i staviti obloge. Samo sam se nasmejao uz pomisao da mi pokažu kako to da izvedem. Ništa ni od toga. U tih nekoliko dana prso sam okruglo sto jura što na preglede, što na laboratorije. Nije mi se davalo još i na medicinsko otklanjanje, pa sam jajario u nedogled ovim alternativnim putevima. Na kraju sam završio u Avalskoj gde sam se pre mnogo godina borio sa bubuljicama. Načekao sam se pošteno, ali me je doca primio nakon radnog vremena. Posle sam skapirao i zašto. Pokazivao mi neke slike, izuzetno odvratne, na kojima je virus oterao šalu nekim domaćinima. Smuti on tu mene da pržim i onih par bradavica što imam na vratu, a zbog kojih sam mislio da ova genitalna nije za brigu. Anestezija se dodatno plaća, naravno. Pristanem, šta ću. Sestra mi pomogne da se "raskomotim" i obalim u horizontalu. Doktor samo bocne, pa prži. Jednu je zaboravio da ošamuti, što mu je dobro došlo da mi demonstrira kako boli prženje na živo. Za kraj smo ostavili ono zbog čega sam i došao. Sećam se samo da sam gospodina iznad mojih prepona držao na nišanu kako je injekcijom prilazio mom Vršnjaku. Nisam hteo da gledam da ne bih posle ružno sanjao, a i onako je sve bilo gotovo za par sekundi. Navukoh gaće, sabra on koliko sam dužan. Ispade me isto onoliko mnogo što sam hteo da izbegnem. Nekih tridesetak čokoladi od po sto grama i to bez računa, ali sa pozivom da dođem opet ako se neman opet pojavi. Naravno, sve na račun kuće. Sećam se samo da sam mu na kraju pružio ruku da mu zahvalim i pozdravim ga, ne razmišljajući da sam samo par minuta pre toga pridržavao svoju ćontu kako bih mu pomogao da što lakše obavi zahvat. Ubrzo je skapirao zajeb, napravio zgroženu facu i krenuo ka česmi. S obzirom na to koliko me je odrao, sada sam i ponosan na svoj nemar :)

Oporavak je trajao desetak dana. Morao sam da pratim političku situaciju u zemlji da bih izbegao erekciju tih dana. Gnjurao sam ga u kalijum permanganat rastvor, boje crno vina. Svako veče dok traju vesti Vršnjak vežba zaron na dah u jedva nabavljenoj adekvato dubokoj čaši  :) Upravo sam, zarad ovih redova, izvršio  evo detaljan pregled i moram reći da nisam u stanju da lociram mesto nesreće. Kao vetrom odnešeno.

Najteže mi je bilo u celoj priči saopštiti sve to sadašnjoj devojci. Prva doktorka me izbezumila izjavom da to i nije potrebno! Kreten. Moram pohvaliti devojku da je veoma razumno i odgovorno prihvatila problem. Obavila je odmah kontrole i to kod četiri različita doktora. Možda deluje previše, ali medicinski radnici su svojim totalno različitim zaključcima i ovoga puta dokazali da su žešći šalabajzeri. Jedan nalaz j govorio o katastrofi, dok drugi nije primećivao ni sumnju u prisustvo kondiloma. Bagra.

Sledeći korak na koji sam se odlučio bio je obavestiti sve devojke sa kojima sam bio u poslednje dve godine. Što je sigurno - sigurno. Sa većinom njih nemam nikakav kontakt, te sam se odlučio na lančanu e-mail poruku. Možda bezdušan akt, ali sam pomislio da je tako najbezbolnije. Prepričao sam o čemu se radi, napisao par rečenica kao i ovde o samom virusu, tretmanu i sl. Bile su zahvalne što sam ih obavestio i moram priznati da mi je to sve malo olakšalo. Većina mi je rekla da su skoro bile na redovnim pregledima i da nemaju nikakavih problema. Kasnije sam dobio naknadno potrvrde i za ostatak da je sve ok. Jedna mi se nije uopšte javila, dok mi je jedna izdramila kako ću ja snositi troškove uklanjanja ukoliko ih bude imala. Pokušao sam lepo da objasnim da sam ja pre nje imao popriličam period apstinencije i da je možda ona mene častila (hipotetički), što opet ništa ne mora da znači. Nije vredelo. Sedeo sam par minuta, smirivao se, a onda sam je tako lepo oterao u pičku materinu da me dan danas još nije progrizla savest. Aman, slušaj Seve kad konstatuje da nije važno ko je kriv :)


Da vas samo podsetim na rezultate ankete sprovedene na ovom blogu pre par meseci, na pitanje da li ste se testirali na STD:

Nijednom
4 (44%)
Jednom
0 (0%)
Više puta
5 (55%)
Planiram
0 (0%)
Ne pada mi na pamet
0 (0%)

Na žalost, iako je anonimno, ne odlučuju se svi posetioci na glasanje, ali mislim da su rezultati realni. Odvojite malo vremena, posvetite ga svom zdravlju. Smirite bubice u glavi ako ih imate. Ništa nećete postiči ignorisanjem. Ne dovedite sebe u situaciju lupanja glave da je nešto moglo da se spreči. Meni se sve ovo izdešavalo mesec dana nakon ove ankete. Ironija. Priznajem da nikada do tada nisam išao na bilo kakav pregled ovog tipa i baš sam hteo na neki način da "raskrstim sa prošlošću". Od jedne lenje želje sve mi se pretvorilo u budno moranje. Do tada nisam imao potrebe, a i nisam smatrao svoje ponašanje rizičnim. Greška?

Živela masturbacija!

6 comments:

Sekula said...

Sjajno, sjajno, sjajno!!!
Vredelo je čekati tvoj "povratak"!

pametnica said...

ave cezare! :))))
sta kazes? jajario i opet morao da plati :) e jebote ti ko ja kad sam isla na operaciju ociju pa se cenjkam sa doktorom.


idem redovno na kontrole, volim, hocu da znam da mi sve radi k'o svajcarski sat. bila mi frka prosle godine, imala sam zesce crvenilo dole...usled vasih (srpskih) ulozaka koje sam koristila i na koje sam alergicna. zato sada nosim svoje (a da bude crni humor ista su firma 'allways')

koma said...

btw, htela bih da pozdravim droljinu lepsu polovinu na razumevanju :)

hvala :)

pekmez said...

Kondom glavu cuva subara je kvari.

aleksandra said...

Dragi Arso, nisi sam. Hrabro od jednog muskarca. Super. Pre cetiri godine, ja proslo kroz isto. Samo mnogo je to za mene traumaticno bilo. Dnevna bolnica , totalna anestezija sa zenama koje su dosle na abortus. Njih dvadeset i nas cetiri sa kondilomima. Bile smo kao obelezene i zarazne. Ali abortus, nista strasno narocito za zenu koja ima decu. Neke su cak razmenjvale recepte...kosmar je to bio za mene. Nakon toga sela sam za komp i sest sati pisala, zapecatila i vise nikada nisam otvorila da procitam. Ipak, neke slike ostaju za uvek u glavi koliko god ih pokusavali izbrisati. Drago mi da jedan muskarac tako otvoreno o tome govori. Sve najbolje od mene za tebe! Ziveli!

Arsa said...

Hvala Sandra sad i ovako napismeno :)
Malo se prica o ovome u nasoj okolini. Mada, kad me je strfilo, svima s kojima sam kontaktirao tih dana imali su sta da mi kazu na tu temu i to iz licnog iskustva. Kao da svi funkcionisemo po principu: "Aj ti prvi/a..." :)