1.10.08

Vazduh (vlažno pa vruće)

Kako bih to najlakše objasnio srednjoškolkama: staneš ispred karte, malo se poviješ ka napred, spustiš pogled do vrha Balkana, (baci tu žvaku i pokri leđa), osmotriš tih par isturenih, ovaj...da, ostrva sa tvoje leve strane. Levo, levo, Jonsko more. E pa poslednje je Zakintos.

Ostrvo nosi ime po sinu Dardanusa koji je pak bio sin Zevsov. Da vas podsetim, to beše glavni i odgovorni urednik Olimpus planine. Obzirom na to da je Zakintosov deka  bio opasni jebač u svoje vreme, minimum očekivanja bi bio da se barem ostrvo zove po njemu, pa makar jedino što u životu uradio bilo to da je prvi stanovnik pomenutog. Nadam se da nije tako i da njegov lik na zastavi ostrva ima mnogo dublje značenje, opravdanje. Ne bi se Homer blamirao i pominjao ga bud zašta u svojim turističkim vodičima. Jel te?

Nisam imao snage da vozim do dole. Nekih soma i po K(onvertibilnih)M(araka). Pun mi je bio kufer volana i učesnika u saobraćaju. Tako da je nakon eliminacije vode, zemlje i vatre ostao na raspolaganju četvrti element: vazduh (čitaj avion). Pri odlasku nam je rodna gruda demonstrirala svoju tugu, bes i neslaganje što je napuštamo, pa je u vidu poznatog javašluka, jajarenja i još tu po neke tradicije, maksimalno odložila poletanje "leteće kočije". Eh da mi je bilo "grane koji bljuje vatru"... Još mi je svež osećaj paleolita koji sam iskusio te ga terapijski delim sa vama.

Aerodrom je na nekih petnaestak minuta od našeg gradića. Avioni sleću s juga, iznad plaža gde se mogu videti čuvene kornjače Caretta Caretta. Fantastičan je prizor kad te nisko preleće onolika gromada od avijona. Ostrvo je najviše poznato po pomenutim  kornjačama koje početkom leta dolaze na južne peščane plaže i tu legu jaja. Nakon otprilike dva meseca tada slabašne, a jednog dana tinejdž-mutant-nindža snažne, oklopnjače kreću ka vodi. Na žalost procenat onih koji postanu nindže je veoma mali i celo ostrvo se trudi da se što manje ometa ta njihova repodukcija. Na svim plažama, gde ih ima, gnezda ukopana u pesak su vidno označena i zaštićena.
Na primer, na udarnoj plaži Gerakas je dozvoljeno zadržavanje najviše tri sata. Uredno dobiješ ulaznicu sa vremenom ulaska i ako se zaneseš guzi te celo osoblje okolnih lokala. Mislim da su zbog oklopnjača i svi letovi organizovani do 20h. Nakon toga na scenu nastupa opšti voajerizam. Sve ljudske aktivnosti moraju prestati na plažama i okolini tokom njihovih poseta. Toliko se priča o tim ugroženim stvorenjima, toliko smo obećanja i nade čuli da ćemo ih možda videti, gomila postera, majici, lutkica, privezaka i magnetića za frižidere sa njihovim pozama bočnim, frontalnim, ptičije perspektivnim... Samo još fali poprepčni presek istih. Na kraju imam utisak da sam ih zaista i video. Čuj video, družio se s njima, izlazio! Ne bi me iznenadilo da su mučenice odavno izumrle, a da je cela atrakcija zapravo velika laž smišljena za turiste :) Jednom godišnje puste jedan napravljen model na daljinski koji ispliva, vrcne dupetom iznad neke rupe i vrati se u vodu :)

Imali  smo smeštaj u gradići Tsilivi, veoma blizu glavnog grada koji se po onom široko rasprostanjenom i za mene uvek zbunjujućem pravilu zove kao i ostrvo. Prestonica je za razliku od ostalih mesta ozbiljan grad. Naše mesto nije tipično Grčko, jedna ulica pa more, već ih ima dosta i to ispreplitanih. To smo u predstojećim danima iskusili malo svojom voljom, a malo i blentavošću. Glavna džada našeg malog mista je načičkana tavernama, kafićima, prodavnicama džidža bidža, iznajmljivačima prevoznih sredstava, organizatorima krstarenja i izleta, kočijama sa sve konjima koji mi se nikako nisu uklapali uz miris borova. Sve se osvrćem ne bih li video gde je Lala u belom sa šeširićem na temenu i slamkom u zubima. Nema... Em što su isušili Lali more, em mu oteli i trademark.

Apartman nam je bio u jednoj od tri jednospratnice međ' kojim se bućakala voda bazena. Iako nam je plaža bila na 300 metara ušli smo čisto da nas mine želja. Ušli smo doduše i još jednom, ali to je bolna priča. Odličan smeštaj, kultiviška. Jedini konflikt koji smo iskusili je bio sa golubovima koji su se našli baš tu, na našem krovu, da se mangupiraju i gluvare od ranog jutra do kasno u noć :)

Tokom svih dana je duvao vetar, tako da se vrućina nije mnogo osetila. Idealno za opekotine širokih spektara. Noću poprilično zahladni, ali plikovi prethodnog dana fino greju.


7 comments:

Anonymous said...

http://en.wikipedia.org/wiki/Septinsular_Republic

spirit said...

a da, ovakve putopise smo od tebe ocekivali i cekali...moze dalje,dok ti je jos sve relativno sveze :))

koma said...

u grcku idem, samo ako mi 'braca' grci plate all inclusive sa min 5 stars.

jesi se odmorio?

pekmez said...

E sad kornjace nego kako stoje sa vlaznim ribicama?

mater said...

ma samo kad si se ti nama vratio...

Arsa said...

vlazne ribice :)))
toliko su vlazne bile da su mi samo isklizavale iz ruku :)
...a i oklop im je od jace gradje.

Od kakvog li materijala sagradi sebe?
To ne zna niko od neimara.
Medju rudama gvozdenim njega nema,
A ima ga medju Ribicama.



prvi put sam bio dole na moru. Tri puta sam isao na turu maturske ekskurzije. Ne, nisam ponavljao 4. razred toliko puta :)))

sjajno je!
za neverovati svojim ocima.

koma said...

ladno mi je pozlilo koliko mu je dobro bilo.