28.7.08

Raspodela

Ogromna većina nas je iskusila dugu, manje ili više plodnu vezu, sa osobom uz koju smo pored seksa uspeli da nađemo još po koju zajedničku temu. To nas automatski kvalifikuje za učešće u narednoj debati.



Nakon dužeg vremenskog perioda, za nekog su to meseci, za nekog godine, nesumnjivo da ti neko zađe pod kožu, postane veoma drag, postane partner u svakom smislu, podrška, cimer, otac ili majka tvoje dece itd. Tu je svakako i dalje pristuna želja da tu osobu vidite golu :) Pipnete, takođe... Svako od nas ima sličnu ovakvu hijerarjijsku lestvicu kojom se uspinje ili želi da to čini. Sve se manje koriste termini "moje - tvoje" i uglavnom sve u jednom trenutku postaje "naše". Između ostalog i prijatelji.



Šta se s njima dešava nakon raskida, razvoda? Kako se oni dele?

Imovinu nije problem raspodeliti. Ako nisu sitnice u pitanju u pomoć pristižu zakoni. Deca jedino ostaju zajednička, međutim trenutno mi nije namera da idem toliko daleko.



Prijatelji? Hm...Nije ni njima lako zbog novonastale situacije. Razlikujemo one stečene pre ili tokom veze. Ovi pre veze će nekako uvek imati pomenuti status "moji - tvoji" koji će vremenom sve više bledeti, ali će se uvek pamtiti inicijalna vrednost koja isplivava na površinu nakon raskida. Mada bude i tu prebega. Naravno, da smo sticali poznanstva i drugare na poslu, putem raznih hobija i sl. ali neke od njih čuvamo samo za sebe iz trenutno nebitno raznoraznih razloga. Ne mislim na švalerisanje ovde :) Mada...



Prijatelji dragi su gotovo uvek pred dilemom na čiju stranu stati. Ima onih koji furaju neutralnu politiku dok se emocije ne stišaju. Ima onih koji po difoltu biraju "žrtve", tj. one koji su izvukli deblji kraj iz cele priče što je uvek diskutabilno, potom onih koji se slepo vraćaju prvobitnom stadu i svakako osoba koje pokušavaju da održe balans između zavađenog para., pogotovo u početku pičvajza, kada su još emocije friške. Pretpostavljam da ima i onih koji se lagano povlače iz svih dešavanja na duže (čitaj trajno) vreme.



Meni se pre par godina tadašnja turbo-mega-always-ultra-fresh devojka požalila na komentar mojih najboljih drugarica. Ove moje lujke su joj izjavile kako im je ona veoma draga, da im baš prija njeno društvo, sve naj naj, ali danas-sutra ako mi raskinemo da ne očekuje da će nastaviti da se druže sa njom! Sjajno :) Ova je bila zgrožena, a ja pod njenim utiskom napuših njih dve kako su mogle da budu toliko iskrene :) Čim sam izgovorio kritiku shvatio sam da nisam skroz u pravu. Naterale su me da se zamislim. Naterale me da tu surovost počnem da cenim.



Zašto ne želimo da delimo prijatelje sa bivšima? Pogotovo one bliske? Nije u pitanju neka posesivnost. Možda samo povređena sujeta reži na trenutno uljeza koji ugrožava teritoriju. Možda želja da ta osoba sa novim prefiksom bivša/i  što pre izađe iz našeg života. Njeno druženje sa našim prijateljima bi je samo "veštački" održavalo u životu. Meni je uvek prijalo da što pre odjavim pretplatu za vestima iz njenih novih životnih avantura. Jednostavno mislim da mi je tako lakše da nastavim dalje. Bilo da sam strana koja je ostavila ili bila ostavljena. Ne smem ugroziti svoj pornićarski status ovde te objaviti koji scenariji prednjači u mom skromnom životnom iskustvu :)



Ipak, pored ovog afektnog revolta koji mi odmah govori da preko toga ne mogu preći, jebe me i neki urbani osećaj da možda preterujem i da nemam pravo tako nešto očekivati od drugih. Ko sam ja tu da se ponašam kao da sam  spustio šapu preko neke, zapišao je i dao do znanja da je od sada mrtva za sve druge meni bliske? Koga poslušati? Ovo belo krilato stvorenje na jednom ramenu ili crveno na drugom?



Idemo dalje. Ovo su bile dileme za druženje, pićence, razmena smešnih mailova, izlasci, rođendani, slave, putovanja... Zamislite sad situaciju da je neko od vaših prijatelja sada krenuo da planinari, tj. praktikuje speleologiju po dotičnoj / dotičnom!!! Vau...



Ja sam ipak na svim svojim raskršćima (ha ha ha) bio pošteđen ove psihologije. Eto morbidnog razloga da budem zahvalan što su mi uglavnom always-ultra devojke odlazile u pizde materine, kilometrima odavde. Kad bolje razmislim, u takvoj situaciji bih zasigurno na kraju odigrao vestern scenu pod naslovom "Ona ili ja".

Ma i u prethodnim, samo na mala vrata.

5 comments:

koma said...

ostace uvek "moji-tvoji"
ja moje drzim pod mojim...malo komesanja tu i tamo je ok....isto vazi i za njegove...
prijatelji su vecni. i svi mi treba da imamo svojih pet minuta sa njima.

srecom, moji bivsi nisu u startu voleli moje prijatelje, tako da sam tu bila srecnica i mogla da lajem do mile volje a ne da mi seva ocima 'sta to pricam!'....

moji-tvoji je najbolja kombinacija...ma da.

Arsa said...

bice da je to najzdravija situacija.

pekmez said...

I dalje je bolje kresati Arsu nego Sarah Jessica Parker manje si gejisha.

Pa kako da ti kazem slobo ti to stojis. Trebali ste u medjuvremenu svi da furate medu sobom unutar drustva svi se jebali uzduz i popreko. Ovako mi lici da se rasipas po naseljima i blokovima.
To zaboravi nije urbano imati ribu iz miskositija. Jedino ako pokupis neku sponzorus iz skojevskog, medakovic, one padine iznad centralnog ili cukaricke padine za njih te bole patka kakve prijateljice imas.

Arsa said...

aaaa, ljubimac si.
otkrio si se :)

spirit said...

moji prijatelji su moji, njegovi-njegovi, dok smo zajedno delimicno su nasi zajednicki,ali zna se ko ce ciju stranu drzati, cak i uz ono ko jeste u pravu ili nije, ali ne moze nikad moj najbolji ortak, biti i njegov - ne dam :)))