11.7.08

Panika

Budim se noću veoma često, jer mi nešto smeta. Ponekad me nažulja posteljina, zasmeta položaj nekog dela tela, hladno mi ili vruće. Probudim se na sekund, okrenem na leđa ili na stranu, otklonim neizdrž i ponovo zaspim. Sve to traje par sekundi.


Dešava se da nje nema kraj mene u tim trenucima.
Panika! Skroz se rasanim.

Ošamućen, razmičem maglinu i prelistavam svest.
-"Da li bi uopšte i trebala da bude tu?".
-"Šta sam to uradio pa je oterao?"
-"Kako je uspela da ode kada sam kao i uvek progutao ključ?"

Onda čujem vodu kako curi iz česme ili vidim, kroz blago odškrinuta vrata, dnevnu sobu što nemo trešti od slike sa TV-a.

Smirujem se.

Pružam se namerno i na njenu stranu, jer će me tako sigurno probuditi kad shvati koliko mi nedostaje.

No comments: