9.7.08

Letnje puse, zimske suze




Mislim da je bila magična... Upravo je ona ta koju sam godinama čekao, u glavi crtao. Svakim pokretom me je očaravala, svakom reči beskrajno potkupljivala. Njeni dodiri su mi nedostajali već u trenutku kada ih je darivala. Pogledom je topila i poslednje slojeve bedema koji sam tako marljivo gradio do tada. Toliko sam joj se divio da sam želeo da posedujem prostor kojim je postojala. Kao kakav duh da prodrem i ušuškam se u nju. Želeo sam da pomeram njene prste, vrat i grudi, dok posmatram svoju sreću.

Mislim da sam je ipak malo poznavao. Nisam joj video mane, strahove, sramote. Nisam video dalje od svojih snova i zbog toga je ovo sećanje slatko. Poklanjam pesmu i odlazim, jer ova priča gubi smisao već sa poslednjim notama...

1 comment:

koma said...

"Kao kakav duh da prodrem i ušuškam se u nju"

:))))