23.6.08

Dan osmi

Par dana pre smo samo svratili do Fažane i rezervisali izlet na Brijune. Umalo da dobijemo jeftine karte kao državljani lijepe njiove, ali je u poslednjem trenutku proradila čast čiče iz autobusa ("Ko to tamo peva"). Il' pet il' nijedna! Mali ribarski gradić, ime nosi po fazan tici i amforama koje su se tu proizvodile u antičko doba. Sam grb mesta je amfora. Mate Parlov, nekadašnji prvak Evrope i olimpijski pobednik u boksu, je rodom odavle. Na ostrva gleda, odmah pored, i mesto Peroj, jedino pravoslavno mesto u okolici. Ukupno ima 14 ostrva i ostrvaca, dok je ubogim turistima najzanimljiviji Veliki Brijun. Pre desetak hiljada godina, ostrva su bila sastavni deo kopna, koje je u međuvremenu "potonulo" nekih 12 metara koliko je dubok fažanski kanal. Procvat Brijuna se vezuje za austrijskog industrijalca Paul Kupelwieser-a, u čijem su vlasništvu bila ostrva dvadesetak godina pre 1. sv. rata. Kupelweiser, opčinjen Brijunima, nije žalio u ulaganje i ubrzo su ostrva postala omiljena turistička destinacija evropske elite i aristokratije.
Tura po ostrvu je simpatična, mada sad kada sam je dva puta prošao mislim da bih se lepše proveo u solo aranžmanu. Iznajmljeno biciklo ili golf vozilo, pa udri. Ovako jeste gušt vozićem i u grupi, ali bi se onako videlo mnogo više. Naučite lekciju unapred i znate šta i gde da tražite i gledate. Naravno, ceo dan je i dalje prekratak za akciju. Najzanimljivije od svega, a to su rezidencije, se ne vide :( Naravno, jer su i dalje koriste od strane državnog vrha / brate. Primetna je oronulost nekih zgrada i sve kao da je zamrznuto u prostoru i vremenu. Ne pomaže više utrnula, no se čeka tuđa ruka, koncesionarska...

Morao sam da počnem sa ovim mizernim zamerkama, jer oduševljenja ima na pretek. Prvo što mi pada na pamet vezano za Brijune jesu ogromni travnjaci, parkovi i neverovatno bistro i privlačno more. Usput samo sevaju komentari kako Čeda nije bio mutav...

Vlakićem (kako bi rekla vodič) se obilazi ostrvo oko sat vremena. Svuda unakolo su slobodne srne, zečevi, jeleni, veverice, lavovi... Nema ovog poslednjeg, samo testiram koliko pažljivo čitate :) Postoji i jedan omanji safari park sa ograđenim zverkama. Većinu životinja su podavali pravim zoo vrtovima, što zbog nehumanih uslova čuvanja, ali više zbog ogromnih troškova održavanja. Po nekom novom zakonu na teritoriji nacionalnih parkova ne smeju biti držane zatvorene životinje, te će se uskoro ponovo manjati "kolekcija".

Na samom pristaništu se nalaze četiri grandisimo hotela sa finim baštama ispred. Tu je i stara čamdžijinica koja se više ne koristi. Moderna (s)plovila su isuviše kabasta za nekadašnju arhitekturu. Odmah na početku, iza prvog reda borova, postoji par crkvica, autentičnih primorskih kućica, jedan kažun revijalnog karaktera. Jedna kućica je pretvorena u etnografski muzej. Tu su nošnje svih naroda i narodnosti i nadaju se da će uskoro skupiti kintu za renoviranje i ponovno otvaranje. Na ulazu se nalazi jedna spomen ploča sa sve svastikom iz doba Rimljana (nadam se), kao i jedan natpis ispod kojega su uklesana usta. Evo prilike da zamolim Janu da nam prevede, a ja ću zazuzvrat ovde okačiti jahtu koja nosi njeno ime :) Latinski - talijanski, to mu isto, a? :)


Na jednom malom trgu je postavljena ogromna amfora, koja bi komotno mogla Petru inspirativno da posluži za neku buduću predstavu, gde bi ponovo ređao glumce u sitan prostor kao sardine :)

Čudi me da su crkve preživele Čedu i kompaniju. Drugovi ipak jesu doprineli šarenilu ostrvske arhitekture sazidavši, između ostalog, i jedan mini bioskop na otvorenom sa sve betonskim platnom! Sudeći po stanju, odavno se nisu gledala "Zastava production" remek dela. Eto šta se dešava sa državom kad na đavoljem raskršću izabere pogrešan put, te umesto pornića krene da snima vojne vežbe i ostale hardcore scene. Smejali smo se vikinzima, a kod njih sad "jebi-ga-standard"...

Celo ostvo je u suštini jedan ogromni golf teren. Najveći u ovom delu sveta početkom prošloga veka. Sigurno i jedini. Ima od skora ponovo svih 18 rupa. Zanimljivo je da travu, tj. green (kako kaže Đuričko u svojoj novoj ulozi golf komentartora na nekoj lokalnoj) uopšte ne šišaju na celom ostrvu, već im u tome pomaže razna stoka gore pomenuta. Da ne bude nesporazuma, mislim na životinje koje su pustili da slobodno bazaju naokolo. One prave...

Godinama se sa ostrva odvlačio kamen, cenjen zbog svojih osobina kao dobar građevinski materijal. Poslužio je u izgradnji mnogih jadranskih gradova, među najznačajnim i sama Venecija pod čijom vlašću su bila ostrva vekovima. Od 1815. ostrva padaju pod vlast Austrije, kasnije Austro-Ugarske, te su kamenolomi počeli da snabdevaju gradove kao što su Beč i Berlin. Vrzma mi se po glavi i par nekih svetskih građevina kao npr. enterijer Bele kuće, ali nisam siguran da li je za to zaslužen Brač ili ovi ovde kamenolomi. Sve u svemu, brojne usekline u stene, pešačke staze, mali kanjoni, danas svedoče o tim danima.
U više navrata malarija je dolazila glavi stanovnicima ostrva i okoline, ali angažovanjem naučnika i doktora, potonjeg nobelovca, Roberta Kocha početkom 20. veka, s Brijuna je iskorijenjena pomenuta boles'. Podavljene su sve močvare i ostavljena je samo jedna za uspomenu. Spomen ploča mu se nalazi u jednom od pomenutih usečenih rudarskih staza.

Nezaobilazna je i poseta jednom od najstarijih stabala masline na mediteranu na koju su domoroci posebno ponosni. Procenjuje se da je na tom mestu oko 1600 godina! Dan danas maslina daje plodove od kojih se proizvodi ulje (4 kile godišnje) i to ekstra devičanskog kvaliteta. Olio di oliva extravergine - Ultra nejebano :) Inače, proces spravljanja je iz dve faze: drobljenje i presovanje. Ovo ekstra se dobija nakon prvog presovanja zdravog ploda masline, a samo devičansko od slabijeg ploda. Parelelu povlačite sami :) Standardno maslinovo ulje je mešavina rafinisanog i određene količine ekstra devica. Sansa maslinovo ulje je najveća krdža i ono se dobija hemijskim izdvajanjem iz čvrstih ostataka maslina nakon presovanja. Sad se pravite pametni ovim Wikipedia činjenicama do Mile volje :)

Najviše mi kod ovog obilaska smeta što se par lokaliteta vidi sa poprilične udaljenosti iz vlakića i bez mogućnosti zadržavanja ili povratka u toku posete. Jeste da su to skromni ostaci, ruševine, raznih hramova, crkvi, vila i letnjikovca, ali mislim da su ipak vredni posete. Ostala mi je u sećanju uvala Verige, gde je pristup luci regulisao lanac, verige, koji je povezivao suprotne obale. Kako naiđe dušmanin podignu lanac i ćao. Prema njemu je i uvala dobila ime.

Udarna izložba je naravno kolekcija slika Čedinih jebendisanja po ostrvu. Ko god vam padne na pamet od 2. sv. rata pa do njegove smrti, je bio ovde. Ministri i predstavnici vlada, šefovi diplomatskih misija i veleposlanici, te mnogobrojne državne i partijske delegacije do jebene Elizabet Tejlor, Sofije Loren i Ričard Bartona. Tu je i zanimljivi deo izložbe gde su postavljene uspomene austrijskog industrijalca, kao i mikroskop i neke sveščice anti-malar doktora. Na raspolaganju je i vožnja nadrkanim Buick vozilom koje je gazda koristio isključivo na ostrvu. Cena - boli!

Pred kraj obilaska nam je bilo na raspolaganu nekih 40ak minuta, koje smo iskoristili za samoinicijativno lutanje. Uspeli smo samo da dođemo do kaštela na vrhu, utvrđenje koje su još austrijanci sagradili, a danas u njemu čuči vojska.

Idealna poseta bi po meni bila što je moguće ranija jutarnja tura sa vodičem, a ostatak dana slobodno bazanje biciklima.

Natrag u Fažanu gde nas je čekao usijani Aveo, i pravac Svetvinčenat u centralnoj Istri, gde nas prijatelji čekaju na roštilju!

Uživajte u sjajnom sajtu kojeg sam malo pre slučajno otkrio!
(izaberite grad, pa onda Enter site >>>)

2 comments:

spirit said...

e stalno mi stoji to da ti uopste ne treba da se bavis kompovima, nego da budes turisticki vodic :))
jos nije kasno da menjas struku,ajde mozes pre toga da otplatis auto i frizider,ali nakon toga... :)))

Arsa said...

zajebaj, zajebaj :)))

otplatilo bi to sigurno pre.