21.5.08

Teget

Znala je poprilično da me ubedi u nestvarno. Bio sam fasciniran njenom odlučnošću, sečom trenutka, iako sam ja bio džin, a ona žena iz naroda. Razmenili smo više pogleda no reči do tada. Hteli smo da vidimo kako to rade pravi glumci. Nakon jedne naše probe otišli smo u pravo pozorište.

Obukao sam po prvi put u svom životu tamno plavi mantil. Ne sećam se čiji je bio, očev ili dedov. Sećam se samo da je to bio jedan od prvih momenata kad sam poželeo da budem ozbiljan. Mantil sam sa ponosom u tramvaju prebacivao preko kolena. Na stanicama sam ga bacao u nazad da bi mi ruke našle put do džepova. Uživao sam u svakom dašku vetra. U toj pozi sam posmatrao tuđe poglede u kojima bih prepoznavao zavist i ljubomoru ka tom odnosu koji smo imali moj mantil i ja.

Stigao sam na vreme gde god smo trebali da se nađemo. Imali smo karte za predstavu u Zvezadara teatru. Mi Amateri, gledali smo Profesionalca.

Pre samo par godina sam i ja nastupao na istim tim daskama, ali sam prećutao. Nisam hteo da se hvalim. Dovoljno je bilo što sam došao u mantilu. Nisam joj ni rekao da se jedna od baklji tokom predstave prevrnula i zamalo izazvala požar iza zavese. Da nisam otrčao i ugušio vatru bilo bi baš veselo. Naravno da nisam prijavio ni privezak sa čiviluka koji sam prisvojio u znak uspomene. Kuka sa brojem 47 nikad više neće moći da ugosti nečiju jaknu. Dobro, barem neko vreme.

Nakon toga ja je se više ne sećam. Imam par slika, na kojima se svi bezbrižno kezimo objektivu i to je sve. Doduše, i ne baš. Imam u glavi i vest da se ubrzo nakon toga zamonašila, da je prestala da glumi i da je postala... daleka.

Nadam se samo da je moj mantil nije nagovorio na to.
Moram reći da ga nikad više nisam obukao i da nije više moj!
Nije nikad ni bio...

4 comments:

spirit said...

to je bas promena zivotnog puta...

pekmez said...

Pingvinku si suocio sa izborom moja ili Bozija?




Mogla si da budeš moja, al' nisi smela
Sada si sama i ničija
I svi imaju pravo na tebe, i svi imaju pravo na tebe
Mogla si da budeš moja, al' nisi smela

Kupio sam prsten, kupio sam pušku
Jedno od ta dva baciću u reku
Kupio sam prsten, kupio sam pušku
Jedno od ta dva baciću u reku

A sada, vidim, vodiš drugog
Tvoja sreća ne liči na tebe
Mogla si da budeš moja, al' nisi smela
Mogla si da budeš moja, al' nisi smela

Kupio sam prsten, kupio sam pušku
Jedno od ta dva baciću u reku
Kupio sam prsten, kupio sam pušku
Jedno od ta dva baciću u reku

Charolija said...

E baš ti je super ovaj blog! Nemam vremena, a ni reči da bih komentarisala sve dobro što sam pročitala!

Žao mi je što ne mogu baš sve da pročitam!

Pozdrav

Drolja said...

Hvala, hvala, Čarobna! :)
Vidim imaš i ti svašta da kažeš!
Eto mi zanimacije za vikend...

Uživaj!