20.5.08

Dan treći

Ispucao sam prethodnog dana sve bitne tačke za koje znam. Obradovao me je svetao dan i odlučujemo da ga posvetimo plažama. Krenuli smo kolima dok sam ja na glas razmišljao gde ću parkirati i kakav ću krug napraviti ne bi li se do auta vratili bez cimanja. Na prvom semaforu sam se nasmejao i tražio podršku za razum. Tek mi se u tom trenutku u glavi nešto otključalo i resetovalo pojam razdaljine. Bio je to trenutak kada sam krenuo da razmišljam u metrima, a ne više u kilometrima. Polukružno, natrag do kuće gde smo spavali, parking, ranac na leđa i pravac plaže!

Krenuli smo do Punta Verudele. Toga dana mi je prokuvala želje da pokazujem. Moja čuvena i retka preživela ljudska osobina. Poslednjih dvadeset godina u meni raste potreba da podelim sve ovo sa nekim. Bijem tabane, udišem borove, ližem slanu ruku, uživam u njenom osmehu. Tog dana sam odrastao.

Čitavo detinjstvo sam maštao kako ću napokon za koju godinu dovoditi ovde društvo, uživati zajedno u vremenu budućem, kako ćemo se pod stare dane prisećati zemlje crvene. Ponajviše to kako će se moji prijatelji odavde zgotiviti sa prijateljima odande. Živeo sam za tih par nedelje u toku godine. Bilo je to moje dugo planirano krunisanje zrelosti. Bilo je, a da se nikad nije desilo. Ovaj put sam tek pred kraj puta shvatio da proživljavam početak devedesetih. Počeo sam da se topim, da završavam knjigu, a da se više i ne sećam početka. Nisam pokazivao radost, nisam se usuđivao. Bio sam samo srećan što mi je dopušteno da vidim kako bi to izgledalo. Trebalo mi je vremena da shvatim da mi se to napokon dešava. Da sam napokon krunisan...

Obišli samo svu obalu grada! Nisamo osetili umor ni malo. Tu sam se spuštao toboganom, tu sam se obično kupao, ovde smo parkirali, kupovali novine i sladoled, pili Miš-Maš, želeo da letujem u tim apartmanima, igrao mini golf, tenis, skakali na glavu, ovde sam okliznuo u jednoj zimskoj šetnji i umalo pao u vodu, tamo smo sreli komšiju iz Beograda, izronio škloljku, ježa i uginolog raka koji je smrdeo u garaži narednih deset godina...

Hteo sam da se okupam. Nije mi se dalo. Bilo je isuviše hladno. Ušao sam par puta u vodu do kolena, ali more me je bolelo. Ne žurim, videćemo se mi još. Umivao sam se par puta, kušao so sa svojih usana i dlanova.

U povratku smo napravili suludu akciju i pored stadiona, nepoznatim prečicama došli do centra gde smo videli Mek. Da se barem malo nađemo na poznatoj teritoriji. Vreme kao da je stajalo, kao da je cupkalo u mestu. Nisam video Sunce, ali sam primetio da mi se svo vreme smeškalo.

Vratili smo se laganom šetnjom do kuće, istuširali i zaspali pre devet sati :) Te noći mi nije više smetala greda na sredini kreveta.

4 comments:

spirit said...

pa dobro nisi se kupao,al suncanje si overio...i pokazao se kao vodic..jedna zelja manje na spisku :)

mater said...

kazu da kad imas potrebu da pricas ljudima o stvarima koje su ti se desile u stvari staris
:) mada bih ja volela da sam cula te tvoje price uzivo

pekmez said...

Nista ono bez starca nema udarca? Cuti dobro da nije osa do nekog FKK kampa da mu jos zabelesaju Jeuropske tete iz mladosti.



Cetri stepena poredjenja

droljica, drolja, droljetina,

Drolja said...

mora da je 4. stepen zesce zajeban kada ga ne navodis :)