29.5.08

Dan šesti

Ceo dan smo ostavili za Rovinj. Jesenas sam ga takođe posetio, al i na brzinu i sada tačno znam šta još treba videti. Za taj puslica gradić (pardon my gay) me vezuje sećanje da je tu imao kuću ćaletov prijatelj iz vojske. Njih dvojica su služila JNA u Puli i nakon par godina, koliko im je trebalo da se povrate od iste :), odlučiše da naprave kućerke. Nešto kao kad bih i ja sad odlučio da se preselim na Dedinje, kraj VMA :) Dobro, loš primer... Drug Puniša je odlučio da mu Rovinj više prija, moj stari je bio za Pulu, te eto idealnog izgovora za česta švrljanja tamo-vamo. Poprilično često se i jesmo družili.


Tamo nam je od svih kulturnih znamenitosti najomiljenija bila jedna picerija :) Sa rive je bila vidljiva jedino svetleća reklama crvene boje, na kojoj je jasno i glasno stajalo PIZZA. Veoma originalno, nema šta, ali tada ih i nije bilo mnogo pa da imaju problem raspoznavanja. Sam lokal je zavučen između dve zgradice. Par stolova napolje gde stalno piči neki vetrić provlačeći se kroz sve te silne uske uličice. Unutra je u ćošku kao kakav DJ stajao baja u belom i 'uživo' pravio pice! Sećam se da mi je kao klincu bilo fascinantno da posmatram ceo ritual. Od vitlanja onog testa po vazduhu, preko spretnog bacanja sastojaka do ubacivanja u kamenu peć. Sve je to dodatno povećavalo ukus već sjajnoj gozbi.
Jesenas smo je locirali, ali kao da moji nisu još hteli da kvare zapamčen ukus. Sama činjenica da su tu im je bila sasvim dovoljna za prvi put. Uvek kada se pomene Rovinj naši prjatelji iz Pule sa osmehom prepričavaju kako su sa 'šašavim' Arsićima išli čak tamo samo na picu! Međutim, kad smo ih navukli odlazili su krišom i bez nas :) Naravno da smo je nas dvoje ovaj put overili i moram priznati da me nije razočarala. Naravno, tek posle pravih znamenistosti...


Već smo bili u tim krajevima te znamo na pamet putanju. Međutim, negde oko Vodnjana panduri nas usmeravaju na Y magistralu, jerbo se desila neka nesreća na putu. Ostajemo verni lokalnim stazama te uz konsultaciju mape krećemo da zaobilazimo na svoj način. Prolazimo kroz mala mesta, pa onda ona još manja, prolazimo puteljcima sa mizernim mogućnostima mimoilaženja, kraj bašti ograđenim kamenim ogradama, kraj mirišljavih makija sa sve muzikom cvrčaka. Crvena zemlja, uvek zanimljivi kažuni i prostrane zelene livade. Kažuni su one nji'ove tradicionalne kružne kamene kućice, koje su izrađivali istarski seljaci slaganjem tankih kamenih komada bez vezivnog materijala. Služili su kao spremišta alata, skloništa od kiše i vetra, a narodne priče kažu, koristili su ih i ljubavnici :) Nadam se ne sa kozicama koje su takođe simbol poluostrva :)

Jedan dobar krug smo napravili i odmah nakon mesta Bale nas čeka Rovigno. Uvek mi je bio simpatičan taj naziv mesta, pogotovo kad što uvek stoji uz talijanski pa bude Bale-Valle :) Još jedan gradić u nizu koji nas je očarao svojim izgledom!

U Rovinju sam iskusno parkirao pred ulazak u centar. Toliko iskusno da smo u povratku lutali pola sata da bi našli auto :) U stvari samo nam se činilo, jer volim da se vraćam drugim putevima, a to zna da bude malo pogubno kad n e poznaješ grad. Ovaj put smo omašili desetak posto od putanje.

Prošli smo kroz stari grad, sve zanimljive uličice obišli, pentrali se na vrh zvonika katedrale, žurili da budemo tik ispod zvona dok zvone, ložili se na pogled, dok nas jak vetar ladio, osluškivali potom zveckanje tanjira koje je dopiralo na ulicu iz otvorenih prozora zajedno sa žagorom ukućana ili zvukom televizora, pogađali šta ima za ručak na osnovu mirisa i kako li će oni provesti ostatak dana među gomilom vansezonskih turista. Zimi je zasigurno ovde smorno zbog pustoši, dok leti tu emociju izaziva nepodnošljiva gužva :) Klopali u pomenutoj piceriji te lutali još malo do sumraka. Smejali se galebovima, tražili baterije da nahranimo nezasit fotoaparat, lizali Ledo, pričali sa momkom koji prodaje naočare i sjajno se proveo za prošlu novu godinu u Beogradu.

Baš lep dan...

7 comments:

Charolija said...

Ove tvoje pricice me podsecaju na detinjstvo i bude neke lepe uspomene. Sve je to divno i sjajno, ali mirisi...mirisi su mi se urezali u dusu, cini mi se.

spirit said...

lepe slicice,aktivan i odmor...
sad bi vec mogao opet a? :))

Arsa said...

ja tako mirišem jednu šišarku što mi stoji na frižideru s vremena na vreme :)

stvarno! koliko razvlačim sa ovim pisanjem, vratiću se sa sledećeg putovanja, a da ovo još nisam "obradio" :)))

Anonymous said...

Aaaa zato ti ujutru mirises prst pred kompom.

Arsa said...

uglavnom je to razlog...
njega mirisem, a laktove lizem.

nemoj me plasis sa ovim Anonymous, sve se osvrcem. smisli neki nadimak.

Anonymous said...

To je po cuvenom piscu viktorijanskih porno romana.

Arsa said...

evo opet...
daje ti covek priliku da se proslavis i postanes cuveni lik iz pomenutih romana, a ti u ilegalu.