28.5.08

Dan peti

Danas smo ponovo prebukirani. Nema više kiše i sunce se dere. Uživali smo u Markovom društvu, mog drugara koji živi i radi u Zagrebu i rodom je iz Pule. Svratio je ovde samo na dan da bi već predveče išao u Poreč, na sajam vina. Otkrio nam je extra fićka u samom centru, na vr' jedne omanje zgradice i sa pogledom na Slavoluk. Sećam se da smo i u Zagrebu pre par godina završili na nekom balkonu koji gleda na Trg Bana Jelačića, da ne kažem sa pogledom na slatke zagrebčanke. Krivo mi je što nisam svratio do prestonice im, ali nisam hteo da lupam glavu zbog auta. Drugi put.

Nakon toga smo otišli na klopu u jedan meksički restoran, El Pulare. Svaka preporuka ako vas put nanese u krajeve.

Proleće vreme neverovatno, kao da ne zna da smo na odmoru :) Nakon sjajnog duženja rastajemo se uz razmenu poziva na nove avanture i cuvene recenice "da su se dani bolje potrefili..." :) Svako pali na svoju stranu. Mene Đura, kolega s posla, zivka celo jutro u nestrpljenju gde sam, što ne dolazim. On je sa ekipom ronioca blizu Labina i s obzirom da su ispucali sve zarone za danas, čekaju da im se pridružim. Samo pedesetak kilometara do tamo, ali krivina, brda i dolova koliko ćeš. Još smo se na poslu dogovorili da se viđamo obavezno. Saznavši da se bavi ronjenjem shvatio sam da imamo dosta zajedničkih drugara od kojih su neki i bili tada u San Marini koju smo izbunarili tog popodneva. Da veselje bude još veće u trenutku uparkiravanja prepoznajem još jednog drugara :) "A ti si taj..." reče mi ortak skroz nepoveziv u celoj priči, što mi još više povećava radost susreta.

Spakovali smo se u kola i natrag Pula. Šetali, sedeli, neki klopali... Dok su oni obilazili arenu, lepše parče i ja smo se slučajno našli u ulici gde je i mexico restoran, te smo odlučili da povezujemo gradivo iz poznavanja grada. Malo smo se našetali više od planiranog. U sam sumrak smo otišli do čuvenog jebackog kafića na Verudeli. Potoci i bazence kroz baštu, foteljica bilo prošle godine, sada samo stolice, više nivoa i svaki gleda na zalazak. Logično, izabrali smo sedenje unutra :) Ipak je i dalje ladnjikavo bez Sunca. Veoma prijatno veče, gomila smeha, razno raznih šašavih priča... Moja skvo mora da je uživala sama u društvu muškaraca, mojem odgovoru na njen jučerašnji gest tog tipa :)

Malo zbog vrućine i burnoga dana poprilično me je bolela glava. Izdržao sam do ponoći, ali sam onda ipak morao da krenem. Trebalo je društvo odbaciti do Labina i vratiti se natrag. Zaboravih da sipam benzin u toku dana. Tešio sam se da će biti dovoljno i za povratak, ali sam polako gubio verovanje u to. Panika! Napokon smo u samom Labinu našli pumpu koja radi. Kao nagrada za pretrpljen strah od eventualnog noćenja u kolima, sipao sam sto-oktansku čorbu u ljutu mašinu. Eh da sam imao koji kanister... Tu smo imali još jedno manje prijatno iskustvo, gde nas je na nekom seljačkom putu pretekao auto sa pijanim klincem na suvozacevom mestu, do pola isturenim telom kroz prozor i prstom u vazduhu. Nismo culi, samo smo pretpostavili vokalnu pratnju pokreta. Iskusno smo ga iskulirali i nastavili bez uzrujavanja. Ipak je u kolima bilo nas četvorica, a od toga dva kršna dvometraša :) Glupost, kao takva.

Malo smo posedeli kod ljudi i krenuli natrag. Jedva sam izdržao.
Ne pamtim da sam odavno bio toliko premoren, ali sam ipak zaspao sa osmehom.

2 comments:

Anonymous said...

kad prosviraju dihtunzi kume.

spirit said...

vis' ti sta ti mladost i energija :D