16.5.08

Dan drugi

Nakon malo dužeg spavanja pozvani smo na doručak kod gazdarice. Bilo je tu još gostiju, starije dobi, kojima smo naravno bili atrakcija i portal u stara dobra vremena. Pričali smo satima o svojim gradovima i mogu vam reći da sam iznenadio sebe izvlačivši samo lepe stvari o svome. Šta ću kad mi je tako lep :) Teška srca sam odbio čašu istarskog vina. Par godina unazad imaju zakon koji ne dozvoljava niti malo alkohola u krvi. Nula promila, majko mila! Baš mi i ne treba za vratom neki nadrkani pandur. Međutim, usled pritiska ugostitelja, hotelijera, turista, sveštenstva i sveopšteg domaćeg pučanstva, od prvog Srpnja tekuće godine liberalizuju taj zakon po ugledu na svoju istočnu braću :) Malo sam poranio sa posetom, ali imam ja još pregršt dana odmora, a odlučio sam da si uveče dam oduška. Inače, pandura nigde ni za lek. Ja navikao ovde na kerove, pa mi sve nelagodno kad ih nema. Kao da nešto nije u redu...

Plašila nas je vremenska prognoza još pred polazak. Navodno smo od tih sedam dana imali samo dva suva dana. Čak sam se i premišljao da li da krenem. Kao i uvek, naučne gatare su omašile u širokom luku! Samo je jedan dan od svih, i to ne ceo, bio zapljunut. Nikad nisam imao pozitivan stav prema tim vremenskim predviđanjima. Izjednačavam ih sa neozbiljnošću horoskopa. Menjam kanal kad im na vestima dođe red, a jednom u par meseci kad mi zatreba atmosfersko stanje, obavezno bivam zajeben.

Ponedeljak, radni dan, svi negde žure, a nama vreme stalo. Turbo osećaj. Odlazimo sa našeg gradskog brežuljka ka centru. Inače, deo grada gde spavamo i gde su moji ranije imali kuću se zove Vidikovac :) Samo za razliku od njega, moj sadašnji Vidikovac je gledao na more pre desetak miliona godina :) Počeću i njega da oslovljavam sa Monte Paradiso kao što to talijani čine.

Taj dan smo opičili šetnju po centru. Standardna turistička ruta sa amfiteatrom tj. Arenom (slike) kao početnom tačkom, potom nekadašnjom Prvomajskom, a sad Castropola-om, glavnom šetačkom zonom koju ja u svim gradovima zovem Knez Mihailovom. U njoj i oko nje su neke od najznačajnih građevina grada Pule. Tu su Dvojna vrata kao ulaz u antičko pozorište pokraj Arheološkog muzeja, Augustov hram, franjevački samostan, Katedrala, pravoslavna crkva Sv.Nikole, mletačka tvrđava iliti Kaštel, Slavoluk Sergijevaca, Herkulova vrata i još po nešto što sam sigurno zaboravio. Na žalost nema onako starog grada koji krasi Kotor ili Dubrovnik, već samo razbacane znamenitosti koje svedoče o nekadašnjem izgledu. Biće da je Pula kao i Beograd imala tu sreću kuratu da joj dušmani s vremena na vreme nuliraju nadmorsku visinu. Grad je pun tih odbrambenih tvrđavica.

Po gradu ima par crkvi veoma savremene arhitekture. Slikali smo jednu od luđih.

Na ulazu u Arenu upoznali smo redara Kristofa koji nas je dočekao rečima: "Bili ste u Puli, niste ušli u Arenu, videli ste qrac..." :))) Krenuli smo uz osmeh da pravdamo svoje nećkanje, na šta nas on ponovo prekida: "Sudeći po akcentu, mora da ste beograđani" :) Kristof radi kao obezbeđenje amfiteatra, ima rođake u Novom Beogradu, od kojih je jedan i stari poznati bokser po njegovim rečima, ali ih nije posećivao sto godina; uvek se obraduje kad naleti na nekog iz Beograda, ali nema lepa iskustva sa ostalim Srbijancima, jer mi smo gospoda u odnosu na ostatak zemlje; radi kao džudo trener ako se dobro sećam, ranije se i takmičio; nije hteo da ide u rat kada je video čemu sve to i kako tatini sinovi izvlače dok se ostali huškaju; garantuje nam da nam se ništa ružno ovde neće desiti, ali da smo iz južnijih krajeva... :) ; priča kako je sve to nebitno koje smo vere i da se delimo samo na ljude i neljude. Priča sve ono što smo hteli jedni drugima da pričamo svih tih godina. Jedno dvadesetak minuta smo stajali na ulaznom hodniku sa njim, propuštali ostale posetioce i ćaskali o svemu i svačemu. Mogao je on još stajati tako u onom džemperu koji je nosio, ali ne i mi kratkih rukava :)

Video sam mnogo toga po prvi put, ali opet ne sve što sam hteo. Kako znano, tako i neznano.

1 comment:

spirit said...

fino,fino... moze dan treci :)