9.4.08

Malo "sunca" na ove oblake






Kad gledam ovakve fotke ne zamišljam kako odmah navaljujem, balavim, gnječim, lupkam, cupkam model. To malo kasnije, ali na početku prvo što mi pada na pamet da li joj je toplo ili hladno. Uzmimo na primer prvu sliku, moj favorit ove selekcije. Mislim da joj je koža topla, kao da je možda izašla ispod tuša i tek počela da se hladi. Soba u kojoj je mi takođe tako deluje. Kod pretposlednje slike mi je pak prisutna neka hladnoća.

Ne želim da pipnem u oba slučaja. Prvo napadam nosom. Udišem ih. Puštm da me miris opije., da mi saopšti da sam upecan. Pratim nosom liniju kože. Slučajno dodirujem. Udišem, ali i uzvraćam usporenim dahom. Nakon što je nos najavio invaziju, nastupam čelom i obrvama. Na levo, na desno, te uzdižem glavu, dopuštam nozdrvama da se podsete prethodnih momenata. Odavno stečen fetiš da bradavice dodirujem očnim kapcima biva uslušen. Otvaram i zatvaram oči naizmenično ne bih li u glavi sve to povezao sa gradivom stečenim iz ostalih čula. Potom nestrpljivi obrazi, ljubomorni što nikad nisu prvi, pokušavaju na brzinu da iskuse sve što su čuli da se izdešavalo drugarima. Završetku njihovih lutanja raduje se brada. Svesna da nema baš mnogo vremena samo za sebe, ali ne uzrujava se previše znajući da ostatak dešavanja prati iz prvih redova. Usne... Kao kakvo visočanstvo, nastupaju na kraju. Kušaju lepotu nakon svojih degustatora, nakon što je sve provereno i proglašeno poželjnim. Ne pomeram ih. Usta su mi poluotvorena dok glavu lagano pomeram u svim pravcima i iscrtavam putanju po njenoj koži. Kad mi se nešto učini zanimljivim obavezno dozvoljavam jeziku da to ispita. Tada već i njeno disanje postaje otežano. Telo kreće da joj talasa i nervozno preko reda da preporuči sve svoje destinacije, atraktivne namernom prolazniku. Ovde već prsti moraju da se umešaju, kao kakvi redari koji obuzdavaju anarhiju. Jedan dlan, oba... Deset malih boraca. Sve je to premalo za ovakvu situaciju. Osećaju se nespremnim. Podrhtavaju. Amaterizam ih obeshrabruje. Od njih se očekuje toliko puno, a njih je tako malo. Centrala šalje podršku. Grudi, laktovi, nadlaktice, butine, kolena, kukovi. Svi pokušavamo da izađemo u susret ključaloj lavi s kojom se igramo. Svi, takođe nervozno, čekamo svoj red na opekotine...

7 comments:

komentar said...

ne zna se koja mi je slika lepsa :)

peta (pre sesira) me posebno intrigira.

arso Zivotinjo :))

spirit said...

trebao si dodas,da post ne citamo kasno uvece, niti odmah ujutro uz kafu :)))

zanimljive su ove sa sesirima...nesto se vidi,nesto zamislis po volji...

Anonymous said...

Ko se ne bi bacio u one talase?

Arsa said...

i udavio u istim :)

mislim da bih se nervirao na koju cu stranu pre. kao u prodavnici kad ima vise od jedne vrste cokolade. E, jebo te...

Zli said...

Cuti bre i plivaj.

KOMA said...

kad ces da nam uslisis pa nekad nam nakacis i tipove? :)
pa pola tvog bloga su citateljke, a najaktivniji blogeras ovde sam JA i imam pravo na muzicku zelju :D

pekmez said...

E ovo se zove ispunjena muzicka zelja.