6.3.08

Vibrato + pizzicato != sonato

Poslednjih par veza koje sam proživeo bile su protkane jednom za mene veoma opterećujućom pojavom. Naime, asistent gospodina Aleksandra Graham Bell-a, koji se zvao Thomas Watson, je svojom slučajnom greškom inspirisao pomenutog naučnika da tok eksperimenta prenosa glasa preko telegrafa usmeri u pravcu koji će vrlo brzo dovesti do pojave prvih telefona, a naravno na kraju prošloga veka i do ovih ćelijskih.

Nesvesne kome trebaju biti zahvalne za vibrijajuću spravicu od koje se ne rastavljaju, moje dame uživaju u njenom korišćenju dok je ne dovedu u stanje zvano usijanje. Bivao sam u početku prepušten da sam shvatim njihove potrebe. Malo kasnije kroz šalu bejah zamoljen, a još malo kasnije kroz mali emotivni performans mi je već upućen zvanični zahtev. Na kraju je došlo i do poslednjeg nervoznog stadijuma koji podrazumeva ucenu. Poziv ili masturbacija!

Pa čovek sam u godinama srednjim, bežim od svoga dlana uporno iako mi je s njim najlepše. Latentno homoseksualna izjava :) Ignorisati... One će od mene da prave drkadžiju!? Ah ne... Panika. "Nema povratka u te vode" je misao koja mi prva odzvanja glavom. Mada veoma kratko, sudeći po mojem daljem ponašanju i preležanoj bolesti zvanoj Smoritis.

Odakle ta opsesivna potreba da vam na daljinu zavibriram? Podseća me to na onaj vibrator marke Delfin koji je uredno postavljen sa unutrašnje strane obučenih gaćica, bez da smeta, dok se daljinski upravljač nalazi u džepu vesele vlasnice. One maštovitije daljinksi ustupe koleginici, pa dan provedu u neizvesnosti kada će im ista poželeti dobro. Domet nije za pohvalu tako da partner može rukovoditi orgazmima samo kada su zajedno u nekom društvu. Dok su nasamo upotreba bi trebala da ih zabrinjava. Tako izgleda i redovni telefonski pozivi zadovoljavaju primaoca, a uslov za idilu je satisfakcija i pošiljaoca. Retkos' ili šta? Zanimljiva igra.

Sve se to dešava u prvim nedeljama zabavljanja. Znam da su počeci najslađi, rekao mi Šerbedžija, ali ne verujem da je mislio na saharide ovog tipa. Objašnjenja su razna, motivi slični, metode originalne. Pored svega ja i dalje po dan-dva želim da me nema. Obaveze, umor, soliranje, raspoloženje ili ne, konkurencija, drugari, a vala i drugarice, meditacija... Ni moji izgovori nisu nešto ubedljiviji od njihovih, ali su moji! :) Kao da će jedna poruka ili poziv da me spreči d'umrem u sledećem trenutku, da ne zavitlam udom pred nekom drugom, da ne foliram više sebe da li mi i koliko znači izabranica. Svako tu samo na sebe misli, ako smem začiniti.

Hoću sam da osetim potrebu za tako nečim, pa makar mi trebala "večnost". Ne želim plavilo na vratu, neću pravila, obavezne rituale, šablone, mrska moranja i sl. dok s nekim bežim od svakodnevnih kolotečina. Odlepiću za nekom i poželeću da bude kraj mene 24 sata dnevno te ću se smejati se na ove reči smele, ali dotle... živele crne rupe u nedelji!

Čujemo se!
:))))


P.S. Za sve je kriva Blondi

9 comments:

komentar said...

ja bih ti bila idealna cupi :)

jos bi me ti jurcao gde sam.. posalji mi poruku kad i gde i to mi je dovoljno... ali bas mrzim da pricam na telefon...a da jurim nekog tek nemam zivaca. zato su tekst poruke pogotovu spajsi one's divne :)

zasto to ljudi rade? nesigurnost i dosada ona najgore vrste, kada se oslanjas na drugog.

Anonymous said...

daljinski ima on, a oboje su na javnom mestu...

Arsa said...

ne znam. pokusavam da razumem.
naravno tu je zelja da budes deo zivota drage osobe, ali kad vidis da je tim, za mene napornim, insistiranjem odbijas od sebe onda ne ide. tesko je kontrolisati se, priznajem. sebicno.

kod nekoga je cista posesivnost. potreba za kontrolom, paznjom. izvor svega jeste valjda ta nesigurnost. strah od gubitka, pa onda konstantno podsecanje partnera da je onaj drugi tu. kao zaboravicu :)

predrasude tipa da cu pomisliti kako njoj nije nimalo stalo do mene ako ne trazi dnevni raport i sl. los nacin pokazivanja da ti je stalo do nekoga.

pre nego sto sam poceo da zivim sam ima sam potrebu da budem sam sa sobom. danas takodje. imam potrebu da cutim dok sam s nekim. to slabo ko kapira i postuje. uvek sam ja taj koji pocne da zivka i salje poruke i koji prica na silu. picka popustljiva! nikako da se neka zajebe, umukne i pusti me da je se zazelim. nedostaje devojcicama poprilicno taktike ovde :))) ...ili je moj nacin izbora za preispitivanje :)

Arsa said...

na javnom mestu :)))
kod njenih ili njegovim roditelja :)))

spirit said...

e u vreme kad sam se ja zabavljala, nisu ni postojali mobilni :)))

(ovo sad zvuci kao da imam milion godina:D)

a svom sapatniku sam do sada barem 100 puta rekla da baci taj mobilni, posto ne zna cemu sluzi- kad ne treba zove 5 puta dnevno,kad treba tad se ne javi!

Koma picic mrzi me da se logujem said...

mene moja prva ljubav iznenadjivala na raznim mestima, samo iskoci i kao slucajno se nasao tu....tako da mi je vatanje krivina postalo hobi.

jana said...

jednom mi se desilo da sam bila nesigurna u osobu s kojom sam i kad god mi se ne javi kad je rekao da hoce ili mi ne odgovori na mobilni -panika! zamisljala sam ga u krevetu sa 5 sisatih plavusa u isto vreme. i stalno bih ga zvala da ga podsetim da postojim. kakava glupaca! to ga je naravno samo teralo od mene.
sada kada sam malo porasla i kada se osecam prilicno voljenom (te stoga i prilicno sigurno) mogla bih slobodno da bacim mobilni. retko ga zovem (samo kad je stvarno hitno) i ako mi se ne javi zamisljam ga u kadi ili na prestolu (citaj wc) a ne u gupnjaku!
dakle, sve je u sigurnosti i zrelosti veze i osobe.

Anonymous said...

Kada smo Deki i ja poceli da se zabavljamo nije bilo vremena da se meri koliko i kad smo pricali jer smo svaki trenutak slobodni hteli da budemo zajedno. Kad nij ebilo moguce telefon je bio najdivnij asprava na svetu. A sada...telefonom se informisemo i podsecamo ali ne da postojimo nego ono...stizem...kupi mi cigare...moze...ok...ma lepo je to sve

Anonymous said...

bez roditelja...