12.2.08

Kako sam zatvorio blendu

Imao sam jednom jedan hobi kad mu baš i nije bilo vreme. Studentski život, na budžetu roditelja, bez posebnog manevarskog prostora za oblasti koje nisam mogao da dovedem u vezu s ispitima.
Koliki god sam bio mag izgovora i vrdanja, teško da sam mogao objasniti da će mi fotografija pomoći da budem bolji programer. Ne kažem da nisam pokušao! :)

Nisam uleteo u fazu da je aparat uvek sa mnom, već sam namenski izlazio na ulicu u potrazi za večnim momentima. Tu su onda i malteritaranja dragih osoba koje su pristale da budu deo eksperimenata. Putovanja, dokoni momenti provedeni na prozorima, šetnje, intimni momenti sa devojčicom, pa sa drugaricama... :) Sve je to dovelo, po meni, do veoma skromnog učinka, koji je samo moglo da nagovesti neki talenat za tom zajebancijom. Uvek mi je naravno drago kada nekome skrenem pažnju svojom fotkom. Pred jednu novu godinu drug Mlađa ih je prodavao uramljene u Knezu, zajedno sa čestitkama. Slao sam neke na godišnji konkurs francuskog magazina Photo. To su možda vrhovi moje male foto karijere. Moram se ispraviti i pomenuti da je to ipak fakat da toplinu porodičnih domova Sekule i Tijane krase moja remek dela :)

U jednom trenutku mi je bilo ponuđeno da ispucam par crno belih filmova na izvesnu cicu i njenog dečka. Prave kao performans, pa bi voleli u pozadini nekih nebuloza, koje će izvoditi, da stoje i fotke sa nekom zamišljenom simbolikom. Oberučke sam prihvatio, pokupio mašineriju i zapalio ka južnom Beogradu :)

Pripremili su me za motive, te nisam bio iznenađen kada smo krenuli s planiranjem da li je bolje svetlo da pada na sisu sa ove ili sa one strane. Nasledio sam od ćaleta neki reflektor koji jebe orla i prži fotke, ali sam se več ispraksovao da ga usmeravam u stranu i radim sa odbitkom. Krenuli smo od portreta, solo pa zajednički. Ukrštanje jezika, cuclanje uva, brade, igra s prstima... Ajmo na sise, ovo je dosadno. 'Ajdmo... Snimio sam jedan extra suncokret na polici i odmah ga ubacih kao dekor malo krupnijeg tela gazdarice.

Od kada sam ih upoznao bili su mi veoma smešni. Ona popunjena, on neuhranjen, ona nervozna, on smiren, ona priča kao navijena, on mutav... Teško da je tu bilo dopunjavanja, jer prosek nikako da pokazuje sredinu :) Oslovljavali su se Dragi - Draga, te sam od tada na te termine poprilično gadljiv :)

Prelazimo malo sad na dupeta. Njeno oblo, pozamašno, ali eto i njegovog dlakavog! Gura se, 'oće i ono na pred aparat. Ma sve ja to posmatram kroz umetničku prizmu, te nalazim inspiraciju u svemu što mi se pruža. Ne razmišljam o eventualnim posledicama na svoju psihu i budući razvoj seksualnosti.

Poznavajući ljudsku anatomiju zaključujem da nam nije još mnogo toga ostalo za fotkanje. Pika, kika i to, nadam se, odvojeno. Odlučujem da me ništa ne sme iznenaditi i da ću jednog dana, kada se proslavim, ovo posmatrati kao roštilj zanata. Biram uglove, zamišljam zadovoljne uživaoce dela! More ne smeta mi ni što mu ga mulja po rukama, lupka po obrazima, dotačinje usnama. Sve u ime umetnosti, da ne kažem pornićarija.

Sve bi možda prošlo čežnjivo da me Draga nije u jednom momentu zapitala:
-"Jel bi mogao i hteo da pokušaš da uhvatiš seme u letu!?"

Čuo sam pitanje, ali nisam mogao na prvu loptu uopšte da skapiram šta me pita. Koga da vatam?
-"Znaš, Dragi je otišao sada u sobicu malo da ga izdrka, pa će se vratiti pred samo svršavanje. Mislili smo da bi bilo super..."

Melje i melje, više ne čujem reči, samo joj se usne pomeraju. Meni blicevi krenuli da sevaju pred očima, a aparat na stolici. Zidovi su polako počeli da mi se približavaju. Srce krenulo da preskače. Snimam putanju do izlaza iz gajbe, ali jebi ga, sobica je usput, a u sobici drkadžija. Prizemlje, ali dupla stakla. Ladan znoj počinje da se greje. To su oni momenti suženja svesti i panike kada vam je zaista potreban zeleni svetleći znak sa natpisom "Izlaz"! Nisam pomišljao niti da bi mi možda prijalo ili ne bi tako nešto. Bilo koja kombinacija. Ma šta ja pričam? Kakve su to gluposti koje mi se motaju po glavi? Čovek jednostavno hoće samo da ga izdrka predamnom, dok ja pokušam kratkom ekspozicijom da uhvatim to šta on ima da mi kaže. Mislim, mojne da se ponašam primitivno, kao neki zatucali balkanac. Ima li šta normalnije od toga... Uh.

-"Vidi, ne moraš ako ti je neprijatno. Neka naša zamisao je da to bude na kraju..."

Kome bre neprijatno!? Jesam li ja ljuti profesionalac u najavi ili šta? Ajde Dragi požuri, zaguslaj pa da ulazimo u istoriju. Obezbedio sam propisanu distancu među učesnicima događaja, malo sam ga loše osvetlio i naravno ništa nisam uvatio. Ni kamerom, ni obrazima. Bez razočarenja, barem smo probali! Ne znam da li se tehnički i može reći da sam gledao onaniju drugog muškarca, jer sve je bilo kroz objektiv, pola vremena mutno pola oštro. Kao i na TV-u. Vidim, ostaje mi samo da se tešim :)

Nisam najebao na kraju, sve se lepo završilo i ostavim ih ja sa sve nepovređenim suverenitetom svojih mošnica. Nestrpljiv da što pre vidim rezultate, odvojio sam sledeću noć za ravijanje filma i izradu slika. Beše to u lepoti studentskog doma na Karaburmi, gde nam je poslužila soba dimenzije 2x2 (pomislim nekad da se radi o centrimetrima) sa sve ćebićima po prozorima, Mlađinim cimerom koji kunta i velikim zajedničkim kupatilom. Mogu samo da zamislim kako su se vraćali na spavanje studenti posle noćnog pišanja u prostoriji gde je ceo jedan zid belih pločica bio oblepljen crno belim fotkama koje se cede :)

Došao je i trenutak primopredaje slika. Prezadovoljni oni, skromno zadovoljan i ja. Traže negative! Ali to je moje, mislio sam ja. Ali oni su na slikama, te je njihovo mišljenje drugačije. Nije bilo dogovora, samo pretpostavke sa obe strane. Ubeđivali su me da ću svugde biti potpisan kao fotograf, da se ne bojim toga, ali da oni moraju imati te negative, što iz ličnih to i iz operativnih razloga. Ja nikako nisam hteo da se odreknem kakvog - takvog minulog rada. Natezali smo se danima, da bi na kraju ja odlučio da napravim izvesne kopije negativa, sa čime su se i oni složili. Nisam stigao naravno, pa čak niti jednu sliku sebi da uradim, a bilo ih je desetak baš dobrih.

Frka, panika, izložba za par dana, veliki format treba da se radi, da im ja dam negative pa će mi oni vratiti. Naivan, nisam se nadao da će me zajebati. Dao sam im negative da bi kao ispoštovali rok i to je to. Nisam ih nikada više video. Ni njih, ni negative.

Prepričao sam tada Cvrletu ukratko ceo doživljaj i na tome se završilo. Bio sam ljut, kako na njih tako i na sebe. Nakon par godina, zove mene Crvle i kaže mi da prošetam do Platoa i da čim uđem bacim pogled na policu s desne strane. Imam šta i da vidim :) Mala knjižica, A6 formata, s mojim fotkama i neki stihovi. Muk... Platim i izađem! Dvadesetak fotki, koje i nisu bas srećan izbor. Ne čitam, samo gledam i prisećam se. Listam do kraja, tražim...tražim... nalazim! Autori fotografija: Draga i Dragi!!! Smejem se, gledam unaokolo, ne znam više šta da mislim.

Dugo sam osećao ogroman bes i mislio sam da bih im zubima iščupao vratnu žilu da ih sretnem na ulici. Vremenom me je to prošlo i sada bi prošli samo sa žešćom šamarčinom :) Nakon toga sam aparat uzimao u ruke sve ređe i ređe, da evo već šest - sedam godina nisam napravio niti jednu fotku. Nakon toga me veoma nervira čak i kada neko moju foru pripiše sebi ili drugome.

Jeftino sam naučio svoju lekciju, ne bunim se. Mogao sam na posletku ipak sada pisati o pomenutoj sobici i traumama druge prirode :)

Čitavu svoju mladost sam govorio da ne verujem ljudima, a ponašao sam se skroz suprotno. Sada govorim da svima verujem! Bezuslovno :)

10 comments:

slavoljub said...

hahahaha
jaoj, secam se toga :-)

slavoljub said...

ovo u stvari izgleda kao iz nekog medicinskog udzbenika... ono o bolestima... valjda zbog sivila, sta li...

Arsa said...

nije samo zbog toga :)

sta je ljudi, mnogo za citanje?
trebao sam u 2 dela, a?
:)

spirit said...

jok...ja cu prvo da priznam da sam se lepo ismejala...zatim,sto ne rece koja je knjizica u pitanju,pa cemo mi lako kuci da precrtamo netacan naziv autora fotografija i da napisemo tacan :))
i trece...cije su ovo fotografije u postu?

Arsa said...

pa to su te moje fotke! :)))

samo sto je ovo njihov izbor, a secam se da je bilo mnogo boljih!

alexandra said...

arso, secam se te price, ali nisam imala pojma da te je to tako pogodilo, ustvari nisam znala detalje, sad mi je jasnije, ako ti je za utehu, cini mi se da smo tamo u tim medjuljudskim odnosima, svi ucili velike lekcije o zivotu i to je dobro,pozdrav!

pekmez said...

Sve mi se cini da Arsenije V bi manje kukao da su ga i seksualno iskoristili ne samo kao druga i komunistu.

Arsa said...

pa da, ja patim jer sam iz svega izasao suva gnjurca!

:)))

zar vi mislite da se meni sve vrti oko toga?

da ja nemam dushu...!?

hahaha

Arsa said...

slike su lose skenirane, te odatle mala bol u ocima, ali posto zvanicno nisu moje, puca mi sav za to :)

komentar said...

bogami arso bas imas oko i dobar si na okidacu!!! slike su overexposed ali ne smeta previse. vrati se korenima.