8.1.08

Neko kao ja





Veče badnje. Utrčali smo unutra sklanjajući se od dosadne zime. Utrnulih guzova od balansiranja po zaleđenim ulicama, ne biramo sto već sedamo za svoj. Po prvi put sam ovde, a nemam taj utisak. Kuvano vino, drugo, treće... Ne opija ni upola kao osmeh. Muzičari premladi, tako da i najtužnija melodija zvuči veselo. Ja ne toliko star, ali dovoljno da prepoznam kada mi je lepo. Pratim je pogledom dok odlazi do šanka. Ignorišem je dok se vraća, glumim kontrolu nad vožnjom, a da ne znam ni kako se upravlja. Ne mogu da ćutim, ali uglavnom rečima ne dozvoljavam da smetaju. Ljubimo se. Pesma u pozadini postaje hit. Pamtim svaku notu ne bih li momente proživljavao još koji put. Nešto je čudno. Nemoguće... Svaki sledeći pokret znam, predosećam. Ista škola!? Slaže se sa mnom, ali ne raduje i moja šala da sve to izgleda kao da se ljubim sa samim sobom :) Moram nekom glupošću da sakrijem radost. Ubrzo se vraćamo na hladno koje najednom i nije tako strašno kao što se malo pre činilo.

4 comments:

slavoljub said...

:-)

spirit said...

eto,kako brzo moze da se promeni perspektiva posmatranja oko sebe :))

fontisA said...

arsooo brate samo ne brukaj familiju :))))

puno mi srce bas sam ponosna na tebe :)

ko je mlada?

spirit ti to mene kopiras?

Arsa said...

zini ti kazem :)