10.12.08

Ako znaš

“Ne znam što da radim sa sobom, na što misli da bacim. Eto polako stvaram pjesmu o tebi, gledam tvoje tijelo. Ludujem za njim i ponavljam u sebi samo jedno: Poljubi me, pa mi prste u kosu uvuci i zagrli me. Poljubi me, pa se privi tik uz mene i zapjevaj ako znaš bilo što. Želim da se stisnem uz tebe, da te milujem. Da ti šapućem na uho bisere, da pričam o slobodi. Da se glupiram, da ti kažem oh ti ludo jedina. Poljubi me, pa mi prste u kosu uvuci i zagrli me. Poljubi me, pa se privi tik uz mene i zapjevaj ako znaš bilo što.” Dž.Š.


8.12.08

Podvlačenje crte

Tokom godina smo gluposti sa polica i ja razvili izvesno obostrano poštovanje. Ne stoje mi na putu, a i ja ih ne diram. Ovih dana na veoma podmukao način uspevam da ih se rastosiljam. Poturam drugoga da odradi prljav posao umesto mene :) Moja lepšija polovina, krajnje objektivno, bez pristrasnosti i kočionih emocija, može lagano doći do zaključka da li je konkretna stvar dostojna da deli s nama ovo malo kvadrata. Ja još ovoliko godina da provedem sa samim sobom neću biti u stanju da razvijem tu mudrost. 

Velika čistka garderobe je već održana pre par nedelja, ali ne do kraja uspešno, baš zbog pomenutih sentimentalnih razloga. Ormar i dalje nastvaljaju da guše stvari koje ću možda obući u nekim možda situacijama ukolik vreme bude možda adekvatno. Pun mi kufer te možda garderobe...

Da ne davim više, već krećem sa spiskom stvari od kojh se evo danas rastajem. Možete iz istog vrlo brzo skapirati koliko će mi nesotajati. Dakle, redom:

- Knjižice tehničkih karakteristika svih matičnih ploča koje sam posedovao u poslednjih 15 godina.
- Katalozi kompjuteraških knjiga nekih izdavača iz 2002, 3,4 i pete godinr
- Gomila uputstava za raznorazne aplikacije i komponentne dobijene uz PC časopise krajem devedesetih.
- Neka reportaža pod nazivom: the hiden gears of Freemasonary
- Moje prve kompjuteraške knjige: "Basic, sasvim jednostavo" i "Leksikon kućnih računala" iz 1985. god.
- Uputstvo za korišćenje Commodore 16 ljute mašine.
- Tu je potom hrpa štampanih tekstova sa interneta poput:
Thoughts of the month,
Basic atheist arguments,
Bible contradictions,
Kuji Kiri (the 'nine finger' symbol) - Ninja secret aslo used by the Samurai,
Making plastic Explosves from Bleach,
The war of the worlds bz HG Wells,
Deb and Jen's land of useless facts
- Raspored vozni nemačke železnice DB za godinu 2000/2001
- Brošura sa Ninberškog suđenja ratnim kriminalcima nakon drugog sv.rata.
- Crteži iz perioda ranog detinjstva. Tehnika - drvene bojice.
- Beleške sa predavanja i ispita polaganih pre 15ak godina za učitelja tenisa.
- Puškice za relativno skorašnji intervju za posao.
- Povratna avionska karta do New York-a, sa sve brošurama iz hola Empire State building-a.
- Sveska, skice, skripta, časopisi i test pitanja iz Astronomije, koju sam spremao umesto geografije u sedmom razredu. Zvezde, traume divljeg Kalemegdana i ja...
- Kratka istorija Atine, Peloponeza i Soluna
- Zapekle kopije ili štampe knjiga Michael Moore-a, Kratke istorije vremena od Steven Hawking-a, knjiga u kojoj jedan kompjuteraš opisuje kako je navatao najpoznatijeg hakera na svetu (K.M.), The beasts book - abecedni prikaz svih svetskih karakondžula.
- Neki opšti horoskop za moj znak
- Filmski plakat za 'Tomb raider' sa sve Anglelinom i velika karta sveta.

Zavrte mi se u glavi...
Ne znam šta da mislim. Kapirao sam da su to manje više stvari koje svaka kuća ima. Pogotovo onaj priručnik za spravljanje plastičnih eksploziva.  Deo mene ovoga trenutka čeka u kontejneru da bude odvežen u svoj novi dom. Znam da mi Univerzum nešto pokušava reći, ali još nisam u stanju da obradim tu informaciju.
Univerzuma boli vrat od cimanja…

Los Angeles Man Saves All of His Trash For Eight Months

26.11.08

Povrede na radu

Želim je kao nijednu pre toga. Želim da njeni zubi zarivaju se u moja ramena, da potom njene usne celivaju te rane. Želim da me bradavicama grebe po leđima, nokti da joj nestaju u mojoj koži, da s plašim svakog sledećeg dodira. Želim čuti bes i vapaj istovremeno! Hoću da me očajnicki privlači k sebi, da bi me odmah zatim gurala što dalje. Hoću da poželi moju smrt, ili mi barem  zvizne jednu šamarčinu uz zahvalnost što sam u njoj. Želim da zaplačem umotan u njene kose.

San mi se ostvaruje! Doduše ne sve onim redosledom kako sam očekivao, ali svi detalji su tu. Koga briga za formu, kad sadržaj valja. Pa u Vojvodini se kolači jedu na početku obroka :) Sva čula su preopterećena. Još samo malo i suza će se zakotrljati mojim obrazima i gotovo. Baš u tim trenucima kada celo naše postojanje biva svedeno na tih par kvadratnih santimetara, kada smo manji od makovog zrna i Palčić nam lupa ćuške, baš tada desi se BUM, TRAS, JOOOOOOOOJ...&)/=&#=?("&$/"&%"$"$$########%&%

Zgnečeno mudo, priklješten prst, grč, išćešan kuk, nesmotren ugriz, rizičan karlični potez, pogrešan kolosek... Možeš li se setiti svih nedaća koje su prekinele proces pretvranja sna u javu? Posao se nakon toga nastavlja, po pravilu, dosta kilavo, sa večitom zebnjom od zala koja počinje hladiti naša znojava tela. Želja ne jenjava, ali strah se uključio i kvari žurku.

Mislim da je nezahvalno klasifikovati jačinu doživljene boli, jer teško da se može izmeriti duševna patnja izazvana naglom obustavom koitusa. Pomisli da ti je još u pitanju i prvi put s nekom/im. Lele...

Meni se često dešava da tokom guslanja umislim kako sam talentovaniji no što jesam, pa onda shvatim da mi fali malo mašte, setim se neke novotarije za koju bi tad bio pravi momenat i slično. Sve te situacije imaju nešto zajedničko, a  to je bol koju mi ponekad nanose :) Dešava li vam se da u najvećem obrtnom momentu omašite cilindar? Previše često. Au... nije to usamljen jauk. Precenim svoje dimenzije, napustim orbitu i eto belaja pri povratku na pravi kurs. Nekada sam previše dobar (ha ha) pa suparnica kreće da se pridržava za moje malje. Tada treba na brzinu izabrati prioritet. Nije lako.

Kolena najebu veoma često, ali se to ne oseti u momentu. Podmukla povreda. Padovi su mi omiljeni. Taman pomislim kako ću prečicom do nečeg zanimljivijeg, kad me u sledećem trenutku ta lenjost dovedi do borbe za održavanje nadmorske visine. Kučka gravitacija znala je od mojega koplja više puta da napravi rukohvat za uspaničenu devojku. u početku sam se ponosio tim visokim mišljenjem koje je gajila prema mom gelenderu, ali vremenom sam postao stidljiviji. Ne zna se kome je teže što se rastaje od svoje zajedničke ljubavi, njoj il meni :)

Nisu mi ni strane agonije povlačenja sa mesta dešavanja usled opasnih čeljusti drage osobe. Kako to da u trenucima kada su napokon mehanika i monotonija sasvim dovoljne za osmeh na licu, ona pokuša da začini performans nekim manevrom koji na TV ekranu zaista deluju primamljivo. Bolje što ribe ne gledaju porniće masovno, jerbosmo bi najebali višestruko. Zubi su kao voda, dobar sluga, al' loš gospodar. Da se ne prisećam sada osećaja kako beše to osetiti nedostatak jednog člana udruženja Vilica - donji most. Kako samo zna da nedostaje u dolasku, a bogami još više u odlasku... Z:Z (Zapamtite:Zajebano)

Simpatična lupkanja i nagli fatovi mogu često izmaći kontroli ili prevideti koordinate domaćina. Sukob interesa koji tada proživljavamo je takoše nezavidna pojava. Kako se ljutiti na onu koju guziš?

Sve manje se krećem poslednjih godina i moje telo je zaboravilo na masu kombinacija položaja svojih delova. Jedan od načina da mi na to skrene pažnju jeste pozdrav metodom grčenja mišića. Uvek pomislim da bi me manje bolelo da je na bilo kojem drugom mestu sem na onom gde udara! Doduše, sada sam se već ispraksovao pa tu muku hendlujem u hodu, nakon uvežbane prognoze lokacije i intenziteta nepogode.

Odrana kožura nakon poprilične pauze zna takođe da bude pain in the ass. Hoćeš da trčiš, a u vodi dubokoj si. Strpljenje je kurva. Tu je i nameštaj kao lokalni neprijatelj broj jedan. Uvek neko ćoše, gruba il ladna površina, tvrda prereka slobodnog pada. Svako od nas ima još i pride neku Ahilovu petu koja promoli njuškicu baš kad ne treba. Meni su to moji jebenočestourasli nokti. Ma kad ih zakačim nije mi više ni do Lusi Liu u Košutnjaku.

Pomenimo još slučajan lakat, tvrdo čelo, ledena tečnost za vrat, oštar nokat, čupanje kose... Čuo sam da je bilo slučajeva popucanih kapilara u očima od naprezanja, pa sve do ekstremnim pojava infarkta tokom druženja sa partnerom. Ne verujem ni da sam jedini kome je ceo krevet propao u milisekundi. Moj stari dobri leTvičar. Par sekundi mi je trebalo da shvatim šta se desilo, zašto mi je izbijen vazduh iz pluća. Plafon više nije bio toliko blizu, bočni pogledi bejahu blokirani unutrašnjim stranama, nema lampe, sata na noćnom ormariću. Razmenjujemo zbunjene poglede, ali ne stajemo. Posao mora biti završen.Ubrzo nakon toga sam pazario sadašnji polubračni roze sa sigurnije poze :) Mada su i ovome dani izbrojani. Skoro sam napipao feder koj ikao da izlazi iz podzemlja da me priupita "dokle bre više!?".

Ne pominjem kade i vratolomije oko vode. Tu sam naučio da budem kao na iglama još na samom početku karijere. Nije mi opuštajuće. Em klizavo, em konstantna potreba za održavanjem prijatne temperature vodenog mlaza koji nas zaliva. Mnogo posla, prosečna satisfakcija.

Nema opuštencije od tada. Non stop ti Urgentni na pameti i zabrinjavajuća mogućnost da će baš tvoj slučaj postati urbana legenda. Možda mi je još gore kada ja nanosim drugima povrede na radu, nego kad ih primam. Nema dobrog recepta za prevazilaženje pomenutih trauma, sem postepenog razvoja želje za suzama o kojima sam na početku pričao, a da ih nisam tako tumačio.

6.11.08

Kraj pre početka

Pre par godina sam učestvovao u promociji novog modela Ford Focusa. Par vas što sad buljite u monitor mi je pravilo društvo tih dana. Zamisao, koja je i ostvarena, bila je karavan od tridesetak vozila koji bi zemljacima predstavio poslednje čudo automobilske tehnike poznatog proizvođača. Subotica, Novi Sad, Beograd i Ćuprija su gradovi u kojima smo se zadržavali po jedan dan, izuzuev Bg-a gde je bilo malo duže.

Svako jutro ulazimo u sexy kombinezone kao profi vozači, da ne kažem sportski šoferi, sedamo za ljute mašine, pravac benzinska pumpa, perionica i neka lokacija u centru grada gde znatiželjni prolaznici, slučajni i namerni, mogu da se upoznaju sa makinom. Kod mene se baš i nisu usrećili. Jedva sam naučio osnovne karakteristike automobila, moguće varijacije, tipove ovoga i onoga, dodatne opreme, potrošnje, qraca, palaca, ispod haube mohikanaca. Pa onda skraćenice poput KW, ABS, PMS, SPS... Ubite me, ali to treba voleti. Moj izgovor je bio kao Tome Kuruzovića u Danima groma, gde se vadi konstatacijom da je on tu samo da vozi.

Sećam se da mi je omiljena šala bila kako u gepek može stati minimum dva leša. Uporno sam je ponavljao iako se samo par njih nasmejalo na fazon. Tja. Nakon tog višečaovnog blejanja i blebetanja sa pučanstvom, sledila je probna vožnja. Sedimo na suvozačevim mestima dok se drugi iživljavaju nad sveže deflorisanom vozilu. Smor more, ali ovaj put sa finasijskom satisfakcijom.

Bilo bi zaista suvoparno da smo čergu činili samo mi šoferi. Trešnjicu na vrhu činilo je desetak hostesa (čitaj žešće jebozovnih cica) pokupljenih sa raznih podijuma, malih ekrana, naslovnih strana i odjavnih špica. Dobro, malo preterujem, ali ovako me više mrzite :) Prvog dana sam ostvarivao bojažljiv kontakt. Tu i tamo neki klizeći, kompliment il dva, čisto vežbe radi da vidim koliko sam još u fazonu. Moja trenutna ljubavnička situacija je bila poprilično zamršena tih dana, i ja sam se svojski trudio da ne komplikujem još više. Devojka mi miljama daleko, malo me ostavlja preko chat-a, pa dođe da se mirimo uživo, onda malo raskine telefonom, pa se mirimo isto tako. Da muka bude veća još su tu i tamo neke koleginice zbog kojih ne spavam, nove komšinice koje takođe nemaju srca pa nasrću, osoblje obližnjih lokala. Da ne tupim više, poenta je u mom stoičkom držanju kojim sam se ponosio svojevremeno, a sad uviđam elemente magarizma u skoro svakom aksiomu.

Elem, na kraju prvog dana, svi premoreni, sedimo u svojim kolima i čekamo signal za polazak na sledeću destinaciju. Vidim ja da mi neće praviti društvo niti jedna sisonoša, jer su se sve zavukle kod kolega. Nema više nikoga na parkingu, samo bruje motori i greju ušuškane. Lagano nakon pišanja i pribavljanja zaliha u vidu bombonica prilazim svojm kolima. Na zvuk alarma iz dva automobila gotovo istovremeno izlaze tri cicke, od kojih bi barem zbog dve izdao otadžbinu.

- Juhu, jel možemo mi sa tooboom?
- Pa mislio sam da se malo odmorim uz neku mjuzu i laganu vožnju. Baš sam imao naporan dan. Drugi put...

Ha ha ha. U kom bih stadijumu trebao da budem da ovo zaista izgovorim? Uđoše oni u moje mi vozilo, a da nisam ni postao svestan o čemu se radi. Ne kažem ni da me je iskreno interesovalo. Da li su bežale od nekih smorova ili su jednostavno na demokratski način, prostom većinom dale svoj glas bucmastom Vidikovčaninu. Znam samo da sam po ulasku u auto imao želju da aktiviram brave ako se kojim slučajem predmosle :) Okrenu se situacija i preokrenu postojeće stanje za tili čas kao ova svetska finansijska kriza. Reč po reč, bombonica po bombonica, kez po kez i prolete put pod nama, a da nismo ni osetili.


Ne, nisam ni pokušao da saznam brojeve soba. Ne, nisam ni ja prvi tražio broj telefona. Ne, nisu to jedina sudboosna NE-ova koje sam odradio. Ostalih dana smo nastavili naša druženja, vremena ubijanja, zajedničkog zadovoljavanja mušterija, blesavih foto seansi u kolima. Meni je sve to činilo dupli doživljaj, jer sam se mesecima pre toga klao sa poslednjim ispitom i malo sam zaboravio na ljude. Hoću reći da mi je sve bilo toliko milina, pa skoro kao i da sam nešto jebo :) Polako sam provaljivao da su osnovni razlog naše bliskosti ipak bile one bombonice. Mentos od grožđa, magnet za manekenke. U svakome džepu po jedno pakovnje i miran sam dobar deo dana.

Ah da. Upoznao sam dosta zanimljivih ljudi, lepo se ispričao sa mnogima, ismejao za par nedelja, ali koga to još briga :)

Nedelje su prošle pune muka, ginulo se za slobodu nemo...Zaradio sam napokon diplomu i slobodu od škola, ali i status slobodnog mladića kome se i nisam toliko radovao. U tim situacijama prva reakcija je valjda erekcija! Klin se klinom izbija, a za tu rupu što ostaje - bumo videli. Odlučim da pozovem i napadnem miljenicu sa pomentog putešestvija. Zvao sam je Balerina, zbog držanje koje je imala dok bi stajala u mestu. Podsećala me je malo na Bred Pitovu suprugu, pa sam možda u njoj i video prečicu za tu moju maštariju. Kako mi se samo obradovala kad sam zvao. Uuuu... Prekinuvši vezu već sam pomislio da krenem da se hvalim kako sam je već imao. Ali strpimo se koji dan, da se vrati sa nekog mini putovanja i zove me.

Prolaze dani puni muuuka...Telefon ne zvoni. Igram igru, ali nestrpljenje je jače. Padam test i cimam ja nju. Jednom, dva puta... Ignoriše me na sav glas. Kako bih ispao šmeker šaljem joj sms nešto poput sledećeg:

-"Raskantao sam vezu od šest godina samo da bih otišao s tobom na piće, a ti ovako..."

Neistina, laž, prevara, podvala, sranje... u mom životu nikada nisu donosili dobro. Zašto bi ovaj put bilo drugačije. Citiram do slovce upamćenu traumu sa sve nezarezima, ali i dubinskom saosaćejnom emocijom:

- "Uh baš mi je žao al džaba ti to"

Eto, tako sam prestao da se ložim na manekenke.
Nije bilo teško posmatrajuću sa ove vremenske distance.

5.11.08

Vrati se Ivane

Get this widget | Track details | eSnips Social DNA

Uzeo je samo nužne stvari i nestao iz kuće,
nije više mogao trpit da za nos ga se vuče.
kćer i žena i njezina majka, dignula se prava hajka,
zvale su: vrati se, vrati, vrati se Ivane!

Ceste, pruge, gradovi i sela i neki novi ljudi,
nepoznati jezici i doživljaji ludi,
jedino bi kadkad, a samo na čas, mislio da čuje iz daljine glas:
vrati se, vrati, vrati se Ivane!

Našao je posao i stan i već je puno bolje,
bar ga nitko kad sa posla dođe umornog ne kolje,
jedino bi kadkad, a samo na čas, mislio da čuje iz daljine glas:
vrati se, vrati, vrati se Ivane!

 

Ha ha ha…

Celog života čeznem što nema pesama posvećenih mom imenu i evo naletim na ovu!

Neverovatno, ali nakon pola sata nalećem na još jedan hit!

Eve:

 

Ludi Ivan

Bilo je davno, jos sam u školu išao
jedinice prepravljao (?), u svet od kuće bežao
i niko nije hteo da shvati moju mladost
da je sve nektar što pijem,
da svaka mladost ludovanje znači.

Voleli smo ludog Ivana, ludi pogled ka daljinama,
jurio je na vetrenjače, zmajeve strašne i preteče.

Hteo sam planetu, veliku ko kuća
tri mala ???? i ovcu da okolo šeta,
i jednu ružu, moju ružu, najmirisniju,
koja u zoru otvara sebe
da dečiju dušu na latice popne.

Voleli smo ludog Ivana, ludi pogled ka daljinama,
jurio je na vetrenjače, zmajeve strašne i preteče.

29.10.08

Boc, pa sprž

Dan kao i svaki drugi. Kolotečina je toliko snažna da ne uspevam da odreagujem na sms poruku koju dobijam. Pod izgovorom "da još samo ovo završim", nakon desetak minuta začujem ponovo prepoznatljiv zvuk. Premeštam prste sa džinovske tastature na onu patuljastu, telefonsku. Otvaram poruku broj jedan i po par puta čitam sledeću rečenicu:

- "Kako je tvoj qrac ovih dana?"

Naravno, moja bivša devojka nikada nije davala previše značaja pojmovima koje drugi pakuju u razne poštapalice. Pitanje ipak izmamljuje osmeh na mome licu, jer se može svrstati u grupaciju retkih, da ne kažem uvek dobrodošlih. Nakon  toliko odsutnih meseci Vršnjak mi doživljava da se neko intereuje i za njegovo zdravlje. Imponuje, naravno! Jebač u meni raste. Smejuljim se, osvrćem unaokolo, kao da očekujem da me neko iz kancelarije priupita šta je bilo. Sledeća poruka, koju otvaram i ujedno joj unapred smišljam sadržaj, me naglo spušta na zemlju:

- "Izgleda da imam kondilome, zato pitam. Da li si išao kod dermatovenerologa u skorije vreme? Ako nisi, trebao bi. Da li si išao na taj pregled pre našeg sexa i kada? Javi se."

Hladan tuš...
Pređašnje radosti iščezavaju u otkucaju. Ajd ispočetka... Čitam reč po reč, s leva na desno, s desna na levo, metodom "shuffle" kao WinAmp pesme, ali na kraju svaki put sklapam jednu te istu šokantnu rečenicu. Šta su bre ti kondi...lomi, da? Google, multimedijalna pretraga... Nakon pola sata nadoknađujem propuste opšte kulture, ali me to ni malo ne smiruje. Neznanje, nepismenost, neobrazovanost, neobaveštenost i ostali "neci" su osnova sreće.

Kud sad? Gde, kako...? Nisam ga valjda pokvario? Nije baš da je samo otići u prodavnicu rezervnih delova i zameniti. Uh...

Saberem se ja tu malo i pročetujem sa srećnom dobitnicom. Skapiram da sumnja na mene, da sam donator, kao jedini s kojim se nakon dužeg perioda upustila u spolne odnose bez zaštite. Osećam se trulo i neprijatno u početku. Sve to beše pre više od šest meseci i ja ubrzano prelistavam u glavi tu burnu godinu što je za mnom. Kako se klupko razvija počinjem da se prisećam da je ona u to vreme na svakih desetak dana išla kod ginekologa, pila neki čaj protiv bakterija u mokraći i da sam ja gutao onu bomba antigljivičnu kapsulu negde na sred veze. Čak mi kaže da je imala par pogrešnih dijagnoza pre i posle mene, da bi joj tek sad ovo "našli". Onda kao lavina kreću da mi iskaču brojni tračevi o dotičnoj na koje sam onomad naletao. Paranoja i ja, kakva slatka kombinacija. Prozvan sam i osećaj truleži biva zasenčen velom sumnje. Krajnje je nebitno ko je koga obradovao. Ništa ne govorim!

Da bedak bude veći, već par nedelja na ponosu imam neku malu kvržicu. Primetio sam je i pomirio se sa njenim prisutstvom, jer takvih sličnih imam par na vratu i butinama. Naučio sam da čim se nešto novo dešava sa mojim telom prupitam muškog roditelja koji mi je. Za sada ga ništa nije iznenadilo. Te male izrasline su produkti humanog papiloma virusa (HPV) kojim se krsti širok spektar pojavljivanja ovog virusa. Među njima su ove beznačajne mini bradavice koje imam, pa i ovaj genitalni zvrk koji mi naglo postaje sumnjiv.

Trećina od ukupnog broja HPV se prenosi seksualnim putem. Preko pedeset procenata seksualno aktivnih ljudi ima u sebi neki od njih. Ne mora se uopšte manifestovati na telu nosioca, tako da je nesvesno prenošenje veoma učestalo. Prenose se dodirom, seksualnim odnosom, u toaletima sa labavom higijenom itd. Uglavnom su bezopasni virusi, sem ako ste sreće kurate i zakačili neki od dva tipa (od otprilike stotinjak ukupno) koji mogu dovesti do pojave raka. Nema leka za HPV. Otklanjanje bradavica, kao simptoma virusa, ne leči isti. One se uglavnom javljaju usled pada imunog sistema. Na sreću, u većini slučajeva, ljudski organizam je u stanju da se otarasi virusa nakon nekoliko meseci, mada ponekad to može da traje godinama. Postoji neka vakcina kojom se pelcuju devojke od 9-26 godina, protiv tih kancerogenih tipova virusa. Ima krema koja košta boga oca, ali naravno ne u našim apotekama. Rešenje je prženje ili mržnjenje!!!

Otidnem nakon posla do specijalistkinje na pregled. Šta ću, nisam birao pol. Posle kraćeg uvoda izvadim ga i lupim o sto. Moj ego biva poražen njenim rutinskim prinošenjem ogromne lupe sa lampom. Prolaze sekunde, a ona ne progovara.

-"To je to dečko. Iako ne mogu da ti odolim u ovom trenutku, ipak ću morati da se strpim dok da se ne zalečiš".

Izgovori ona nešto u tom fazonu. Ponudila mi je da ga lično obradi jednosmernom strujom za poprilično veliku svoticu para koje u ovim situacijama zaista nemam nameru da štedim, ali... Druga varijanta je smzavanje tečnim azotom. Ne znam za pomisao ili izgovor kojeg od ova dva termina mi je tih trenutaka pričinjavao veću duševnu bol. Naše druženje se završava izveštajem u čijem finalu stoji da se "kliničkim pregledom na koži tela polnog organa vide dve papule veličine zrna prosa, boje kože. Tečan vodeni puder ili zinkova pasta. Zakazati za deset dana uklanjanje".

Kako me je drmala žešća panika odlučio sam da odradim još neke testove ne bih li doznao stanje u kome se nalazi moja lična kolekcija seksulano prenosivih bolesti (Sexually Transmitted Diseases). Uzimam cenovnik kao Menu u kakvom restoranu, ali ovaj put biram sa spiska ono što ne želim da imam. Uretralni bris Streptococcus viridans, uretralni bris na Chlamydia trachomatis, Mycoplazma hominis i Ureaplasma arealyticum. Zašto bi se zadržali samo na tome, idemo još malo dalje: HIV i sifilis. Ostalo bi bile vidljive golim okom. Valjda.

Dolazim sutradan, preko reda na čuveni bolni bris o kome sam samo slušao priče. Tako mi i treba kad ga guram koje kude. Nek patim. Nije bilo mokrenja par sati pre toga i kreće ona da mi objašnjava kako ide procedura. Kako bi pokupila što više uzoraka moram joj ja malo asistirati. Zamoljen sam da ga uvatim u korenu, stiskam i povlačim ka vrhu. Nema mesta blamu kad je zdravlje u pitanju, ali sam se posle žešće ismejao kada sam skapirao da sam to radio pored prozora koji gleda na park i obližnji blok zgrada :) Cedim ga ja tako naizmenično levom pa desnom rukom, razjapim prstićima rupicu qricu, da bi mi ona uterala nešto što liči na ultra tanak štapić za uši. Finog li iznenađenja, nije uopšte bilo neprijatno. Nadao sam se da će tako proći i drugi bris za koji štapić na vrhu nema vaticu, već minijaturnu četkicu poput onih za čišćenje flaša. Stisnem zube, primim ga i opet olakšanje, jer nema boli. Doduše, nije bolelo do trenutka kad je krenula da ROTIRA četkicu u meni i struže bakterije sa MOGA mokraćnog kanala! Auuuuu... Nelagodu u međunožju sam zaboravio kada sam u sledećoj prostoriji ugledao iglu kojom će mi piti krv. Sledi pakao od nekoliko dana u iščekivanju rezultata. Zaista zajebano, koliko god bili sigurni u voju "čistoću".

Normalna bakterijska flora, negativan, negativan, negativan, negativan, negativan. Kakvo olakšanje. Odjednom su mi sve bivše devojke ponovo postale drage. Sada se mogu posvetiti onim papulama na qrcu.

Mazo čistom zinkovom mašću. Ništa. Nabavio neki specijalni losion iz apoteke preko puta botaničke bašte. Naneti i staviti obloge. Samo sam se nasmejao uz pomisao da mi pokažu kako to da izvedem. Ništa ni od toga. U tih nekoliko dana prso sam okruglo sto jura što na preglede, što na laboratorije. Nije mi se davalo još i na medicinsko otklanjanje, pa sam jajario u nedogled ovim alternativnim putevima. Na kraju sam završio u Avalskoj gde sam se pre mnogo godina borio sa bubuljicama. Načekao sam se pošteno, ali me je doca primio nakon radnog vremena. Posle sam skapirao i zašto. Pokazivao mi neke slike, izuzetno odvratne, na kojima je virus oterao šalu nekim domaćinima. Smuti on tu mene da pržim i onih par bradavica što imam na vratu, a zbog kojih sam mislio da ova genitalna nije za brigu. Anestezija se dodatno plaća, naravno. Pristanem, šta ću. Sestra mi pomogne da se "raskomotim" i obalim u horizontalu. Doktor samo bocne, pa prži. Jednu je zaboravio da ošamuti, što mu je dobro došlo da mi demonstrira kako boli prženje na živo. Za kraj smo ostavili ono zbog čega sam i došao. Sećam se samo da sam gospodina iznad mojih prepona držao na nišanu kako je injekcijom prilazio mom Vršnjaku. Nisam hteo da gledam da ne bih posle ružno sanjao, a i onako je sve bilo gotovo za par sekundi. Navukoh gaće, sabra on koliko sam dužan. Ispade me isto onoliko mnogo što sam hteo da izbegnem. Nekih tridesetak čokoladi od po sto grama i to bez računa, ali sa pozivom da dođem opet ako se neman opet pojavi. Naravno, sve na račun kuće. Sećam se samo da sam mu na kraju pružio ruku da mu zahvalim i pozdravim ga, ne razmišljajući da sam samo par minuta pre toga pridržavao svoju ćontu kako bih mu pomogao da što lakše obavi zahvat. Ubrzo je skapirao zajeb, napravio zgroženu facu i krenuo ka česmi. S obzirom na to koliko me je odrao, sada sam i ponosan na svoj nemar :)

Oporavak je trajao desetak dana. Morao sam da pratim političku situaciju u zemlji da bih izbegao erekciju tih dana. Gnjurao sam ga u kalijum permanganat rastvor, boje crno vina. Svako veče dok traju vesti Vršnjak vežba zaron na dah u jedva nabavljenoj adekvato dubokoj čaši  :) Upravo sam, zarad ovih redova, izvršio  evo detaljan pregled i moram reći da nisam u stanju da lociram mesto nesreće. Kao vetrom odnešeno.

Najteže mi je bilo u celoj priči saopštiti sve to sadašnjoj devojci. Prva doktorka me izbezumila izjavom da to i nije potrebno! Kreten. Moram pohvaliti devojku da je veoma razumno i odgovorno prihvatila problem. Obavila je odmah kontrole i to kod četiri različita doktora. Možda deluje previše, ali medicinski radnici su svojim totalno različitim zaključcima i ovoga puta dokazali da su žešći šalabajzeri. Jedan nalaz j govorio o katastrofi, dok drugi nije primećivao ni sumnju u prisustvo kondiloma. Bagra.

Sledeći korak na koji sam se odlučio bio je obavestiti sve devojke sa kojima sam bio u poslednje dve godine. Što je sigurno - sigurno. Sa većinom njih nemam nikakav kontakt, te sam se odlučio na lančanu e-mail poruku. Možda bezdušan akt, ali sam pomislio da je tako najbezbolnije. Prepričao sam o čemu se radi, napisao par rečenica kao i ovde o samom virusu, tretmanu i sl. Bile su zahvalne što sam ih obavestio i moram priznati da mi je to sve malo olakšalo. Većina mi je rekla da su skoro bile na redovnim pregledima i da nemaju nikakavih problema. Kasnije sam dobio naknadno potrvrde i za ostatak da je sve ok. Jedna mi se nije uopšte javila, dok mi je jedna izdramila kako ću ja snositi troškove uklanjanja ukoliko ih bude imala. Pokušao sam lepo da objasnim da sam ja pre nje imao popriličam period apstinencije i da je možda ona mene častila (hipotetički), što opet ništa ne mora da znači. Nije vredelo. Sedeo sam par minuta, smirivao se, a onda sam je tako lepo oterao u pičku materinu da me dan danas još nije progrizla savest. Aman, slušaj Seve kad konstatuje da nije važno ko je kriv :)


Da vas samo podsetim na rezultate ankete sprovedene na ovom blogu pre par meseci, na pitanje da li ste se testirali na STD:

Nijednom
4 (44%)
Jednom
0 (0%)
Više puta
5 (55%)
Planiram
0 (0%)
Ne pada mi na pamet
0 (0%)

Na žalost, iako je anonimno, ne odlučuju se svi posetioci na glasanje, ali mislim da su rezultati realni. Odvojite malo vremena, posvetite ga svom zdravlju. Smirite bubice u glavi ako ih imate. Ništa nećete postiči ignorisanjem. Ne dovedite sebe u situaciju lupanja glave da je nešto moglo da se spreči. Meni se sve ovo izdešavalo mesec dana nakon ove ankete. Ironija. Priznajem da nikada do tada nisam išao na bilo kakav pregled ovog tipa i baš sam hteo na neki način da "raskrstim sa prošlošću". Od jedne lenje želje sve mi se pretvorilo u budno moranje. Do tada nisam imao potrebe, a i nisam smatrao svoje ponašanje rizičnim. Greška?

Živela masturbacija!

27.10.08

Voda (hladno pa vlažno)

Agencija naravno organizuje par izleta, ali po dosta jačim cenama od onih koje smo videli na glavnoj džadi. Idemo mi sa strancima, napornim englezima, šmekerskim talijanima, bledim mađarima, veselim česima i poljacima, po nekim srbijancima i susjedima. Čuvamo pare za alkohol. Ceo dan brodom oko ostrva sa stajanjem na više dobrih plaža. Bezbroj zavučenih kojima se može prići samo čamcem, uklesanih u stene, sa pećinicama ili bez. Divota... Boja mora kao da je pravljena u poslednjoj verziji Photoshopa. Ipak, slabo da je moguće gologuzo trčkaranja po istim, jer je i ovako pri kraju sezone veoma prometno.

Negde na pola puta dok smo duboko zagazili na otvoreno more malo mi se slošilo :) Malo više sam prebledeo posmatrajući kako pojedinci i pojedinke bacaju pegle unaokolo. Talasi su bili ogromni, a mi smo se ljuljali, ljuljali... Kada sam poprilično prebledeo, mala mi je predložila da siđem na donji nivo, gde mi se još više slošilo usred smrada duvana, odvratnog mirisa klime i tapisona iz kojeg sam osetio korake miliona turista koji su se našli tu pre mene. Držao jesam kesu, ali bljuvao nisam! Ne dam. Odkuntao sam jedno po uri i čim je majstor zašao iza ćoška, ja živnuh. Zbog tih talasa nismo izlazili na čuvenu plažu sa olupinom. Neuspeli pokušaj br. jedan. Samo smo se približili, uposlili fotoaparate i sa suzicom u očima nastavili dalje.

Izgleda da mi je donekle sjeban taj sistem za ravnotežu. Pre par dana sam se takođe patosirao zahvaljujući novoj verziji igrice na koju vene sečem. Call of duty 4... Dva sata igranja bez prestanka, nakon dve godine igračke apstinencije je bilo isuviše za moj krhki organizam. Nisam mogao doći sebi ostatak dana :)

Vidim da ovde većina dolazi samo da ubere po koju pikanteriju, ali spremite se na još jedan mućak. Štošta nije bilo moguće u toj vodi, boje zvane prekrasna :) Priznajem da nikad nisam polno opštio sa suprotnim polom u vodi. Naravno, ni sa istim, da ne bude zbuna! Ko god sad pokuša da mi dočara kako je osećaj neponovljiv i sl... džaba. U ogromnu većinu mojih porno fantazija je uključen krevet. Ako ne tokom izvođenja akrobacija, onda barem neposredno nakon :) Međutim, otvorenih shvatanja kakvih jesam, pokušao sam da doživim nešto o ćemu bih vam ovde pisao. Ma jok... Priča se može razvijati samo u pravcu traženja razloga neuspeha i nesklopljenih faktora koji su doveli do toga da u tolikoj vodi ostanem suva k... :) Te neke babe seku dijagonalno, te deca na pedalinu, perverzni ronioci, znatiželjne strankinje, a morskim nemanima da i ne govorim...

Ipak, dubina mi je na posletku dala malo mira i uživanja. Ranije sam spido okove stavljao na frizbi koji je pratio zarone i izrone mog blještavog dupeta, dok je ovaj put jednostavan čvor oko ručnog zgloba bio sasvim dovoljan. Kupanje bez kupaćeg... Ima li još nekoga ko to nije ponovo krenuo da praktikuje nakon bezbrižnog "piša & mica" perioda? Pod hitno! Taj osećaj slobode i jedinstva sa vodom je fantastičan. Nisam još, i ne verujem da ću skoro, proširiti toliko vidike da će kupaći ostati na tom zglobu ili u torbi dok sam i na plaži. Čisto iz praktičnih razloga. Ne razumem ljude kako uspevaju da izdrže na tim nudističkim plažama? Ja mislim da bi spržio leđa tamo. Ležao bih stalno na stomaku i pravio rupe u pesku. Kada bi krenuo da ključam zatrčao bih se do vode tako da u se u tom galopu ne bi primetla dignuta ćonta. Naravno, krećem od idealne situacije da sam okružen zgodnim cicama sa svih strana, a ne seniorima i seniorkama koji su se poput guštera izmileli iz svojih rupa da malo ozrače vene. Možda mi toliko čiroki pojava i mlečnih rezervi postane ubrzo normalna pojava i nikakav spektakl. Možda zaista uspem vrlo brzo mlitavog duha da priđem nekoj i upitam za vreme ili pozajmim novine. Možda bi žeđ pobedila slike pred očima i otišao bih do obližnjeg pojila. Da se ne lažemo... Znajući sebe ove možda(ne) rečenice će se desiti nikad :)

Jedan dan smo ostavili za ludorije po akva parku. Nismo mnogo odudarali po godinama od ostatka gostiju, zlatna sredina. Moja dotadašnja iskustva sa toboganima su bila vrlo skromna. Im'o sam ih samo jedan...ah. Vodič i idejni tvorac sadržaja ovog dana, kod koga to nije bio slučaj, kaže da su pred nama sasvim solidne sprave za igranje s gravitacijom. Čak joj je jedna spuštalica ulila ozbiljno srahopoštovanje i da nije moje blesave upornosti, nesvesnog mogućih oduzimanja daha, ne bi se ni odlučila na spust. Krenuli smo od onih lakših izazova. Prvo sa pomagalima, potom bez, da bi završili na pomenutom jebaču orla. Uh... Srce da ti stane. Kad prođeš skapiraš i da nije nešto. Manje više: dimče na vaginče, ali dok posmatraš sa strane kako lete sitna deca, mnogo lakša od nas (dobro, mene)  nije ti svejedno. Na toj spuštalici za koju nam je trebalo najviše hrabrosti (priložen video nepoznatog autora) mi smo dosezali do same ivice uspona. Masa puta ubrzanje, ludilo, haos, govneta zamrzavanje... Ni ostale nisu za podcenjivanje, pogotovu meni koji upravo skidam mrak. Jedna od prvih koja me isekla jeste tzv "crna rupa". Uletiš o jurcaš pola minuta, a da ništa ne vidiš. U par navrata neke šarene linije i na kraju samo PLJAS! Onda one strme sa varijacijama na temu. Tu sam bio deo atrakcije, jer pri uletu u bazen, zahvaljujući svojoj gramaži, izbacujem neverovatne količine vode u dalj prskajući publiku :) Obavezan krug, malo smoran zbog gužve, lenjom rekom i koji minut u đakuzi bazenčetu. Naravno da smo overili i dečiji odsek raznorazno šašavih mlazeva. Nismo prestajali puna četiri sata. Rasteglio sam kupaći, ali nije mi ni malo žao. Sjajno zajebuavanje!
 
Lep provod u celini. Nezaboravne plaže, voda, priroda, klima, prijatni ljudi... Nadam se da će ova četiri elementa (vazduh, vatra, zemlja, voda) kojim sam pokušao da dočaram poslednje letovanje, dogodine nekog motivisati da poseti ostrvo, vidi i doživi još više od ovoga što sam ja uspeo!

13.10.08

Zemlja (suvo pa hladno)

Lokalna plaža je od onih kilometarskih uvala, sa kafićima na svakih 200 metara i proređenom šumicom suncobrana. Naravno, da sam se spržio prvi dan i kukao u sebi junački sledećih par. Nakon toga mi nije bilo žao 6 Stublića (Jura alias Eura) za dve ležaljke i suncobran. Nema peska u guzu, milina. Jedini smor što se tiče plaža širom ostrva jeste beskonačni plićak! Aaaaaaa... Osušiš se dok izađeš iz vode! Postoji i alternativa za ulazak / izlazak, a  to je metoda čovečije ribice. Sva sreća pa sam ovoliko lagan te prosto plutam po površini :)

Lokal patriotizam nas je držao dva,tri dana, a onda su na scenu došla muda. Danima sam ih skupljao, što po plaži, u sobi, tokom večernjih šetnji, kafani itd. Motor je napokon morao biti iznajmljen! Bez i jednog minuta voznog staža, palim ljutu mašinu, metem ženku iza sebe i počinjem da šamaram put. Vrrrrmmm, vrrrrrrrrrrrnmmm... Putevi dobijaju novu dimenziju iz ove perspektive. Moram priznati da je jedinstven osećaj krstariti asfaltom na ovaj način. Nekako se osećaš mnogo bliže putu, okolnoj prirodi. Prosto si sjedinjen sa okolinom. Mnogo više čula učestvuje u vožnji motorom nego kolima. Dobro, gazio sam skutera, marke Tajfun, ali ne verujem da bih sa jačom mašinom imao prilike da blenem okolo i toliko uživam u svemu. Doduše, za sada bez dozvole i nisam mogao da biram. Drugog dana sam već krenuo da naginjem u krivinama, optimalno dajem gas, ne arčim kočnice i ne zaboravljam da ugasim žmigavce. Moram se pohvaliti da sam bejbe svo vreme uspeo da održim iza sebe. Naravno da smore dva točka vrlo brzo, pogotovo guzne i butne predele, ali dok traje vrlo je lepo :)

Već prvog dana smo došli do mape ostrva i orijentaciono isplanirali šta sve vredi posetiti. Imamo sreću što putevi nisu mnogo prometni. Ipak je bio kraj sezone, svi su iskorištavali poslednje prilike za kupanje, a možda je ipak i procurela vest da sam ja na drumu! Krenuli smo uz istočnu obalu ostrva ka vrhu, ka rtu Schinari. Stajali smo na svakih pola sata, što da overimo neku plažu, zanimljiv vidikovac, mestašce i sl. Uspeo sam da zaboravim ime, ali ne i lepotu plaže nekog malog mesta koju smo prvo posetili. Usput se sećam Makris Gialos-a, Ksigia sa sve lekovitim fosforom.

Sredinom prošloga veka ostrvo je strefio žešći zemljotres u kome je samo par zgrada ostalo na svojim "nogama": katedrala, banka i crkva u glavnom gradu i par kuća u okolini. To je i razlog što po ostrvu nema autentičnih starih primorskih kuća. Brojni građevinski preduzetnici se zaista trude iz sve snage da tu manu otklone. Širom ostrva, što u  unutrašnjem delu, na brdima, tako i uz obalu, niču kuće, vile od kamena koje bi trebale pružiti turistima ili budućim vlasnicima osećaj tradicionalnog grčkog življenja. Zaista je izuzetna kombinacija kamena, vode, zemlje i stabala maslina. Skroman fenseraj...

Za neke plaže smo imali preporuke i uglavnom se nismo prevarili što smo svraćali. Bilo je dosta onih koje smo samo snimili i ostavili, dok smo na nekima samo izblejali il' pršetali bez kupanja. Jedna plaža pored svoje neosporive lepote, neverovatnoj boji mora i fascinantno visokim stenama koje je okružuju, deo slave duguje i krijumčarima :) Naime, jedan brod švercujući cigarete, ostade zauvek na Navagio plaži krijući se od patrole. Kažu meštani da su mesecima posle toga svi pušili Malboro :) Prepoznali ste je sigurno sa slika. Naravno da smo morali da se pentramo po olupini kao mala deca i okupamo u tog dana ledenoj vodi. Sve to iz radosti što smo napokon iz trećeg pokušaja uspeli da se domognemo te divnote. Jednom smo trebali tokom krstarenja oko ostrva tu da izađemo,ali nismo zbog velikih talasa, a drugi put kad smo išli u obilazak Plavih pećina brodić nije hteo ni da isplovi zbog istih. Talasa, ne pećina... Na kraju treća sreća, i to najveća. Nakon kupanja na plaži otišli smo do vidikovca sa kojeg su one slike iz ptičije perspektive. Fantazija. Ne znam kako drugačije da opišem.

Jedina stvar koja me je izbacivala iz takta tih dana su bili putokazi! Da budem precizniji, nepostojanje istih. Specijalitet im je da tek kad odlučiš hoćeš li levo i desno, nakon pedesetak metara nailazi potvrda da li si se zajebao ili ne. To je još i dobar scenario. Masa strelica sa imanom grada gde ti govori udaljenost nekog mesta (n), a onda nakon par minuta vožnje tabla sa uvećanom razdaljinom do tog mesta od par km (n+1,2...). Nikad nisi načisto gde se nalaziš i tu nam je jedino rešenje bilo da pratimo imena kafana, jer se uvek barem jedna zove po mestu u kome je. Zaista je sve isprepletano ulicama i gde god da se uputiš moguće je malim ili većim intervencijama vratiti se na željeni pravac.

Jedne večeri smo se tako zaneli, malo umorni, malo samouvereni, i završili na totalno drugom stranu ostrva. Samo jedno propušteno skretanje i eto nas u nepoznatom. Siti smo se ismejali kada nam je neki domorodac pokazao tačku gde smo i to na delu mape koji smo uredno spakovali ne sluteći da smo toliko odlutali :) Zapravo i nije veliki zajeb, s obzirom na to da je širina ostrva dvadesetak kilometara. Vidikovac via Zemun, tja... Pored toga što smo se navozali te večeri, takođe smo se smrzli kao ono što teško mrzne (paradoksalan izraz). Radila su đebad te noći... To nas naravno nije odvratilo da u narednin danima slušamo i dalje svoju putokaznu intuiciju. Još manje da nabavimo pravu mapu, a ne ovu iz Meka sa silnim reklamama :)

Plaža Laganas na samom jugu je najprometnija na celom ostrvu. Nije nam se ni malo svidela, kao ni celo to mesto omiljeno kod britanskih pomnahitalih turista. Sve je tako krcato, zgužvano. Monotoni haos. U produžetku je pristojna plaža Kalamaki gde smo se ganjali sa avionima. Jugoistočno od glavnog grada, su po mnogima najlepše plaže. Posle Argasija uglavnom, jer smo tamo uspeli samo da klopamo, ali ne i da se okupamo. To je ono isturenje dole desno u vidu kojekakvog kurčića. Tu ima jedan deo puta koji mi se svideo, jer je tik između mora i stena. Na kraju je ona predivna plaža Gerakas gde svraćaju kornjače. Usput  je Agios Nikolaus, plaža gde su se sjatili svi mladi sa ostrva. Prepuno celodnevnog sadržaja u vidu dobro sređenih kafića, sportskih terena, zajbancija na vodi itd, ali popriličnno naporno za naše trenutne potrebe. U blizini je i Banana plaža posvećena istoimenoj i sličnim zajebancijama na vodi. Porto Roma gde smo svratili na espreso i kapucino; Porto Zoro, izazovne stene, sitna ostrva i blejanje u sumrak; ona kojoj sam zaboravio ime, a gde je žešće duvao vetar dok smo mi jeli sladoled na nekom travnjaku. Ah, nije mi trebalo ovo podsećanje...

Beše tu negde pri povratku kući jedna avantura potkovana željom da se se stigne do Dafni plaže. Mojom, priznajem. Usponi i padovi od kojih neki žude da postanu pravougli, a usput veći deo puta kaldrma. Motor nam je dušu ispustio. Par puta je jednostavno stao. Isto toliko puta moja saputnica je doživela blago nervno rastrojstvo koje je podelila sa mnom tek nekoliko sati kasnije. Jebala me divlja plaža... :) Nismo ni stigli do nje. Popevši se na vrh planine nakon 20ak minuta šokova, shvatili smo da je plaža u senci i da je put uzaludan. Natrag. Video sam slike kolege koji je bio uporniji, doduše sa dva točka pride, i imam osećaj kao da sam ipak bio na licu mesta.

Zapadnu obalu smo najviše upoznali tokom krstarenja, a sa kopna smo sišli do Porto Limnionas-a i Porto Roxa. Ovaj prvi: do džadža! Stene, mmm...  Tom prilikom smo se popentrali na najviše vrhove ostrva, a samim tim i najviše punili rezervoar za sve pare - 3,5 eura do vrha, pa nek ide žvot :) Kompjuteraš ne bi bio to što jeste da nije doživeo sledeće: prepoznao sam, verovali ili ne, detalj iz igrice Colin McRea Rally! Ima krivina, tačnije serpentina kad voziš Grčke staze. Ma sve isto. Put, stene, makija, sunce, nebo... Još ja na motoru, primarijus master. Bonus level :)

Jedino što nismo obišli je rt Keri.
Sve plaže su uredno ocenjene i u toku dana će biti okačeni rezultati na GoogleMaps :)

5.10.08

Vatra (vruće pa suvo)

Miris borova na sve strane... Voda slana taman koliko treba. Nema znoja niti u jednom trenutku. Barem ne u toku dana :) Vetar negde oko ručka kreće da diže talase i pretvara dan u trajno uživanje. Pesak mi ne smeta iako sam bio skeptičan po tom pitanju. Ja sam od onih što vole da pipaju, gnječe i zavlače ruke u razne supstance poput brašna, pomenutog peska, raznog zrnevlja i sl. Amelija Pulen fetiš, sa aneksom ugovora da uživanje prestaje kad ja to zaželim! Verovatno da ima neke razlike u težini zrnadi, jer su mi sve do sada peščane plaže bile naporne. Sviđa mi se na dodir, ne smeta kako god da mi se nakači. Moguće da na kraju sve ima ipak jednostavan odgovor: ležaljka! Ipak sam ja odrastao uz eden filteraški hit koja veli: "kamene stvari volim, kamene stvari želim, cvrkut ptica, miris cveća, to za mene nije sreća..." :)))

Prvi put sam u životu stavio Japanke na noge (mislim na papuče) :) Za asocijaciju ću još malo da pričekam. Par dana pred put smo šetali buvljakom, pardon otvorenim tržnim centrom, i ugledao sam neki škorpion model od plute sa platnenim gurtnama. Odmah sam znao da će mi biti udobne. Imao sam celog života predrasude o tim papučama. Jednostavno sam smatrao da tom alternativno narkomanskom području između mojih prstića neće prijati. Vota mestejka tu mejka...:)

Imam jednu ružnu naviku, a to je rudarstvo u dubinama sopstvenog nosa. Kako kažu, uvek postoji gora varijanta, a to bi u ovom slučaju bilo kopanje po tuđem nosu :) Nadam se da neću dospeti u tu fazu. Naime, moj nos je veoma uspešan u proizvodnji sluzavaca. Usput sam ušao u trip da pomenuta masa čvrstog agregatnog stanja u kombinaciji sa nosnim maljama, koje takođe uspevaju u datoj oblasti, sprečavaju normalan dotok kisika u moja pluća. Otuda ponekad panična akcija raskrčenja trase kojom vazduh dopire do mojih pluća, odakle ga crvena krvna zrnca šetaju arterijama do najudaljenijih tačaka moga teleta. Kiseonik poput goriva arčimo za toplotu i energiju, nakon čega se pretvara u karbon dioskid i sada se venama vraća u pluća koja ga pri izdahu izbacuju u "stvaran svet oko mene".

Ubeđen sam da su ti protočni kanali kod mene suženi i da moje telo dobija manje kiseonika nego što mu je potrebno, te mi se često u toku dana prispava. Dobra teorija, a? Uglavnom sam ja našao opravdanje za krčenje puta u središte rudnika :) U većini slučajeva se trudim da pri sebi imam maramicu, ali ponekad je to nemoguće. Tada, iskopano lepim po nogavicama i kasnije, kad se stvrdne i osuši, laganim pokretima odvojim od sebe. Zašto pričam sve ovo? Pa iz razloga što svega toga tamo nije bilo!


Bio sam nakon dužeg vremena u stanju da omirišem sve oko sebe, pa čak i sebe samoga, koliko god to rizično bilo :) Kao pušači kad krenu ponovo sve da osećaju ostavivši duvan, tako i ja živnem kada se odreknem Beograda :) Kako je krenulo elminisaću sve tabue dole. Dobro, one sa dečacima neki drugi put...

Klopa im je standardna. Porcije su nekako knap, ali zato sa cenama ne žale. U proseku za filovanje želudaca ulagali smo nekih 20-25 evropskih novčanih jedinica. Probao sam original musaku od silnih pizdi materina za koje naravno nisam u stanju ni da ih identifikujem. Uživao jesam, čak se i prejeo taj dan. Giros, suvlaki, ja'njetina, McDonald's pa u krug. Probao sam vino belo, nije mi se svidelo. Iygubio sam želju za daljim traganjem. Sigurno nisam pobao pravo. Domestic beer se najviše trošilo. Po prodavnicama su cene nešto jače nego kod nas, ali to sam objašnjavao ostrvskoj destinaciji same robe.

Gorelo je brdo jednog dana. Gledali smo heliokopter kako par puta grabi vodu iz mora i odlazi natrag ka kopnu. Drugog dana, lutajući po ostrvu, osetili smo sprženi pejzaž. Nakon par trenutaka smo se i našli na delu puta oko koga je sve bilo veliko garavo. Sa desne strane par oaza netaknutog rastinja, a potom opet prostranstvo crnila. Par minuta smo se vozili tužnim tempom, a potom stigli do ivice na kojoj je vatra zaustavljena. Stala je na par desetina metara od benzinske staince :) Ništa od atrakcije ovaj put.

Voda je nestvarno topla za to doba godine. Nestvarno plava... Providno na sve strane. Svaki kamen na pesku se vidi čak na 5-6 metara dubine dok si u samoj vodi. Ribice među nogama... Pomišljate da su ove fotke prošle Photoshop ili slično. Mogu vam samo reći: jok! Ne pamtim da sam skoro prisustvovao takvom vašaru čula. Možda samo onaj put sa one 3 šveđanke, ali to počinje da bledi. Ovaj put sam imao aparat :)

Jedne večeri setio sam se priče drugara o novoj vrsti Smirnoff vodke videvši je u izlogu tokom šetnje. Slučajno ju je probao prošle godine na letovanju. Setih se opisa ukusa, neverovatno plave boje i još neverovatnije popijene količine. Smirnoff North - Red Label Vodka Cut With Nordic Berries... Prepoznao sam plavu boju mora kojom sam fasciniran od prvog dana. Uzeo sam flajku da probam i prepoznao sam ukus nečega što nikada nisam probao i uprkos tome osetio sam kako mi je nedostajalo godinama :) Vau! Držao sam je u frizu i svaki put kad sam prolazio kraj kuhinje morao sam da obradujem nepce. Prsti mi se lepe o smrznutu flašu dok se aroma širi ne bi li i nos malo uživao. Do malo pre sam  bio u plavom, a sada plavo klizi niz grlo. Planulo je neočekivanom brzinom. Tražio sam ovde, posle u Puli, ali nema je nigde sem dole. Ako naletite na istu negde u gradu, preklinjem vas da me obavestite :) Kriziram...

1.10.08

Vazduh (vlažno pa vruće)

Kako bih to najlakše objasnio srednjoškolkama: staneš ispred karte, malo se poviješ ka napred, spustiš pogled do vrha Balkana, (baci tu žvaku i pokri leđa), osmotriš tih par isturenih, ovaj...da, ostrva sa tvoje leve strane. Levo, levo, Jonsko more. E pa poslednje je Zakintos.

Ostrvo nosi ime po sinu Dardanusa koji je pak bio sin Zevsov. Da vas podsetim, to beše glavni i odgovorni urednik Olimpus planine. Obzirom na to da je Zakintosov deka  bio opasni jebač u svoje vreme, minimum očekivanja bi bio da se barem ostrvo zove po njemu, pa makar jedino što u životu uradio bilo to da je prvi stanovnik pomenutog. Nadam se da nije tako i da njegov lik na zastavi ostrva ima mnogo dublje značenje, opravdanje. Ne bi se Homer blamirao i pominjao ga bud zašta u svojim turističkim vodičima. Jel te?

Nisam imao snage da vozim do dole. Nekih soma i po K(onvertibilnih)M(araka). Pun mi je bio kufer volana i učesnika u saobraćaju. Tako da je nakon eliminacije vode, zemlje i vatre ostao na raspolaganju četvrti element: vazduh (čitaj avion). Pri odlasku nam je rodna gruda demonstrirala svoju tugu, bes i neslaganje što je napuštamo, pa je u vidu poznatog javašluka, jajarenja i još tu po neke tradicije, maksimalno odložila poletanje "leteće kočije". Eh da mi je bilo "grane koji bljuje vatru"... Još mi je svež osećaj paleolita koji sam iskusio te ga terapijski delim sa vama.

Aerodrom je na nekih petnaestak minuta od našeg gradića. Avioni sleću s juga, iznad plaža gde se mogu videti čuvene kornjače Caretta Caretta. Fantastičan je prizor kad te nisko preleće onolika gromada od avijona. Ostrvo je najviše poznato po pomenutim  kornjačama koje početkom leta dolaze na južne peščane plaže i tu legu jaja. Nakon otprilike dva meseca tada slabašne, a jednog dana tinejdž-mutant-nindža snažne, oklopnjače kreću ka vodi. Na žalost procenat onih koji postanu nindže je veoma mali i celo ostrvo se trudi da se što manje ometa ta njihova repodukcija. Na svim plažama, gde ih ima, gnezda ukopana u pesak su vidno označena i zaštićena.
Na primer, na udarnoj plaži Gerakas je dozvoljeno zadržavanje najviše tri sata. Uredno dobiješ ulaznicu sa vremenom ulaska i ako se zaneseš guzi te celo osoblje okolnih lokala. Mislim da su zbog oklopnjača i svi letovi organizovani do 20h. Nakon toga na scenu nastupa opšti voajerizam. Sve ljudske aktivnosti moraju prestati na plažama i okolini tokom njihovih poseta. Toliko se priča o tim ugroženim stvorenjima, toliko smo obećanja i nade čuli da ćemo ih možda videti, gomila postera, majici, lutkica, privezaka i magnetića za frižidere sa njihovim pozama bočnim, frontalnim, ptičije perspektivnim... Samo još fali poprepčni presek istih. Na kraju imam utisak da sam ih zaista i video. Čuj video, družio se s njima, izlazio! Ne bi me iznenadilo da su mučenice odavno izumrle, a da je cela atrakcija zapravo velika laž smišljena za turiste :) Jednom godišnje puste jedan napravljen model na daljinski koji ispliva, vrcne dupetom iznad neke rupe i vrati se u vodu :)

Imali  smo smeštaj u gradići Tsilivi, veoma blizu glavnog grada koji se po onom široko rasprostanjenom i za mene uvek zbunjujućem pravilu zove kao i ostrvo. Prestonica je za razliku od ostalih mesta ozbiljan grad. Naše mesto nije tipično Grčko, jedna ulica pa more, već ih ima dosta i to ispreplitanih. To smo u predstojećim danima iskusili malo svojom voljom, a malo i blentavošću. Glavna džada našeg malog mista je načičkana tavernama, kafićima, prodavnicama džidža bidža, iznajmljivačima prevoznih sredstava, organizatorima krstarenja i izleta, kočijama sa sve konjima koji mi se nikako nisu uklapali uz miris borova. Sve se osvrćem ne bih li video gde je Lala u belom sa šeširićem na temenu i slamkom u zubima. Nema... Em što su isušili Lali more, em mu oteli i trademark.

Apartman nam je bio u jednoj od tri jednospratnice međ' kojim se bućakala voda bazena. Iako nam je plaža bila na 300 metara ušli smo čisto da nas mine želja. Ušli smo doduše i još jednom, ali to je bolna priča. Odličan smeštaj, kultiviška. Jedini konflikt koji smo iskusili je bio sa golubovima koji su se našli baš tu, na našem krovu, da se mangupiraju i gluvare od ranog jutra do kasno u noć :)

Tokom svih dana je duvao vetar, tako da se vrućina nije mnogo osetila. Idealno za opekotine širokih spektara. Noću poprilično zahladni, ali plikovi prethodnog dana fino greju.


29.9.08

Tsiganizatsia


My baby came down from Romania, She was the queen of Transylvania
But now we live in suburbia, Without any friends buzzing you...

24.9.08

Lenjost

Ura!!!
Skupila mrcina snage da nažvrlja par redova :)

Kako ste me to dočekali sa letovanja ovakvim vrememonom? Ne mogu da se opasuljim već deseti dan! Prethodnog dana dupe umakao u slanu vodu, a sledećeg rovarim u potrazi za zimskom garderobom.
Evo i komp se dere ko nezdrav. Naslage prašine izvode svoju dugo pripremanu simfoniju...

Ako se pitate šta sam radio preko leta, mogu vam reći da sam se ulenjio! Nekako osećam da se "gasim". Sve me mrzi. Gomila neopeglanog veša preti da me izbaci iz spavaće sobe. Preko vikenda sam jedva skupio snage da uljudim malo gajbu. Postalo mi gadno da hodam bos, te možete sklopiti donekle sliku koju sam gledao. Planinski lanac u sudoperi je sravnila jedna mala plava kojoj ću zauzvrat pružati nebeska zadovoljstva u nedogled :) Milo za drago... Ljudi nisi bili na mom meniju proteklih nedelja. Puštam ih da se odmore malo od mene.

Dok se nisam javljao bilo je i posla i zadovoljstava. Bio sam desetak dana na Zakintosu, jednom od grčkih ostrva u Jonskom moretu, a potom pet dana ponovo u Istri.Sadržajno, nema šta.
Teme su se nagomilale po običaju, a meni samo ostaje da vas ubedim da će ovo biti vrela jesen!!!
Makar na ovim stranama...

5.9.08

U prolazu

Društvo, kritike su vam na mestu što me nema.
Već mesec dana nisam ništa škrabao :(
Jedva sam čekao da pobegnem iz grada, poprilično sam bio mentalno iscrpljen.
Vratio sam se pre dva dana, ali već sutra idem dalje.
Nadam se da će me ova terapija iz delova vratiti međ' žive :)

Uživajte i molim vas za strpljenje još koji dan!

6.8.08

Bananaman

Vremenom sam postao predvidiv, barem sto se tiče uslužnih delatnosti koje konzumiram. Osobina koja se ne ceni u špijunskim filmovima. Naime, imam svoju frizerku, svoj podrum pića, svoju pedikirku, krojačicu, pekaru, jajarku (žena kod koje pazarim jaja), trafikanu za ručak, klub za tenis, bioskop, pozorje, a tu je izmešu ostalog još i baja kod koga svako jutro kupujem voće. Zovem ga Bananaman :)

Jutros me zaustavlja i pita radim li ja na Univerzitetu (obližnjem privatnom)! Jok brale, a nit ličim tako. Ne da mu mira jedna visoka brineta, sa pristojnim grudima, danas nosi haljinicu na tufne, visoke potpetice... Svaki dan negde oko 11 časova prođe kroz pijac i ulazi u neki crni auto. Onda u toku dana opet istom putanjom do drugog belog auta i nestaje u nepozantom pravcu. Nisam ni trebao da pitam da li ju je to pratio kad zna sve to, sam mi je rekao. Mladić, tezga pored, sa osmehom prilazi i očekuje razrešenje misterije.

Kez mi do ušiju. Vadim se da ne znam, jadan. Kod mene sve krševi, kompjuteraška firma, ali se doselile neke revizorke na sprat pa ću baciti pogled. Vidno razočaran kreće da me bombarduje dodatnim detaljima, ali uzalud. Promenljiva Y i dalje ostaje nepoznata. Ja malo kasnim i prestajem pogledom da guram izabrane dve banane do vage. Uzimam ih i guram ih kroz sparni jutarnji vazduh između nas. On nastavlja, odugovlači nekim kutijama. Meri ono minutima. Na kraju zaključujemo da dotična nije baš u mom rejonu, već skroz na drugoj strani, ali da ću se raspitati, jer naša firma ima i tamo prostorije. Oh, kakvog li razočarenja... Trenutak ćutnje u kome sam prepoznao njegovu misao "pa koji ti qrac onda sve ovo pričam?".

Hteo ili ne, sad ću eto nesvesno da jurim tufne po zgradi.
Učiniću mu to, ipak me svako jutro lebom, u vidu banana, rani :)

The least I can do for my hero...

1.8.08

Pre cu d'idem gola, neg da nosim gunj

Uglavnom mi je upaljen radio ili TV dok šljakam nešto. Ne gledam, ne slušam, ali volim da mi tandrče. Biće da je to posledica dugogodišnjeg samačkog života. Dok sam studirao znao sam ponekad danima da ne progovorim. Svi mi se smeju dok sa nostalgijom pominjem obližnju prodavnicu koja mi je bila izvor socijalnog života. Dođem u bilo koje gluvo doba dana i slatko se ispričam sa jednom od dve prodavačice, zavisno od toga u čiju smenu nabasam. Odradim svoju dnevnu dozu konverzacije na srpsko-hrvatskom jeziku i vraćam se međ svoje knjiške moljce. Kako mi je tadašnja religija zabranjivala seks pre diplome, devojke su tek od skora krenule bojažljivo da mi navraćaju, najčešće vikendom. Sada sam ih zasigurno razbesneo, jer su se upravo osetile kao zamena za TV. Lakše malo, pa tamo ima 30 kanala, a ja sam sve to đorao za vaših par :)



Uvodna priča je imala za cilj da vam predoči kako sam uspeo kod sebe da razvijem mogućnost filtriranja meni nezanimljivog audio - vizuelnog sadržaja i kako sam usavršio da se palim na izvesne ključne reči.

Sinoć se tako u gomili haotičnih signala izdvojilo par nalik ovima: "...ispred ambasade...Peta...nage protestantkinje...". Okret za 180 stepeni i zumiranje tih divnih stvorenja bez odeće.



Peta, organizacija koja se bori za prava životinja, organizovala je protest ispred ambasade Britanije kojim želi da skrene pažnju na ubijanje crnih medveda, valjda u Kanadi, od čijeg se krzna prave kape za gardiste ispred kraljičine palate! Pomislih: sjajno. Napokon smo i mi počeli da se bakćemo sa svakojakim "glupostima" kao i sav dokon svet. Ništa nam ne fali, sve potaman, pa hajde da peglamo nepravde. Malo mi se sve to nije slagalo sa protestima pećinskog čoveka od pre par dana, na istim tim ulicama grada, ali rekoh sebi da je ipak to taj kontrast koji me održava u životu. Rukavica je ovde odavno bačena u lice gospođici Monotoniji.



Prvo razočarenje na koje nalećem je to da protestantkinje, sa veoma "user friendly" korisničkim interfejsom, nisu mi zemljakinje. Ostrvskog državljanstva, došle su ovde da održe lekciju kako činovnicima svoje vlade, tako i nama, naciji u razvoju. Tako se bre protestuje! Onda sam tek povezao u glavi taj njihov slogan i više golišavih fotki poznatih cica širom sveta. "Pre ću d'idem gola, neg da nosim gunj"!



Uz vas sam! Ako treba i bukvalno. Pozdravljam akciju. Sve je to veoma humano. Mada mi je ipak nekako jadno... Zar je moguće da smo došli do stadijuma da nas animiraju samo gole sise i dupeta? Možda da prevedem ovo u "da ste", pošto sam ja odavno upecan :) Svestan sam da je vreme kada seks sve prodaje (evo krenimo i od ovog bloga), ali mi ta golotinja daje veliku dozu neozbiljnosti. Čitam to kao: slobodni smo, svesni sebe i prirode u kojoj živimo, saosećamo sa tamo nekim životinjskim vrstama koje najebavaju zbog ljudske bahatosti i baš bi bilo kul da nešto uradimo povodom toga. Nemamo uticaja političkog, naš vapaj ne dopire do drugih, nemamo para da promenimo svet, ali zato imamo dobru volju i svemoćnu sisu! Nemamo šta da izgubimo, a sigurno će biti dobro zezanje. Sisa će nam pokazati put!



Nemojte pogrešno da me shvatite, obožavam taj deo ženskog tela. Sve u životu činim da bih dodirnuo mile moje barem jednom dnevno. Jednostavno tu im nije mesto. Tokom svoje umetničke karijere nagledao sam se toliko besmislenih golotinja u predstavama da je to mučno. Zatim reklame kojima nas truju svakodnevno. Navalili svi da otimaju leba porno industrijalcima.



Sa druge strane nisam ni za ekstremne postupke poput samospaljivanja, polivanja žena u bundama crvenom farbom i sl. Priznajem da sam se upetljao, a da nemam pametan predlog šta im je činiti. Verovatno su oni već lupali glavu pre mnogo godina na ovu temu i došli do taktike "bunt za celu porodicu". Svako u tom činu pronalazi nešto za svoju glavu i nadam se ponajviše glavnu poruku.







Tja

dijete u noći , kao ti i ja, stranac u prolazu , kao ti i ja, cvijeće na granici, tone u san
žena u krevetu, kao ti i ja, dodir usana, oznojena tijela, daleko od ljubavi, kao ti i ja
jutro na obali, kao ti i ja, napušteni brodovi, plivaju lijeno, rastočene olupine, kao ti i ja



28.7.08

Raspodela

Ogromna većina nas je iskusila dugu, manje ili više plodnu vezu, sa osobom uz koju smo pored seksa uspeli da nađemo još po koju zajedničku temu. To nas automatski kvalifikuje za učešće u narednoj debati.



Nakon dužeg vremenskog perioda, za nekog su to meseci, za nekog godine, nesumnjivo da ti neko zađe pod kožu, postane veoma drag, postane partner u svakom smislu, podrška, cimer, otac ili majka tvoje dece itd. Tu je svakako i dalje pristuna želja da tu osobu vidite golu :) Pipnete, takođe... Svako od nas ima sličnu ovakvu hijerarjijsku lestvicu kojom se uspinje ili želi da to čini. Sve se manje koriste termini "moje - tvoje" i uglavnom sve u jednom trenutku postaje "naše". Između ostalog i prijatelji.



Šta se s njima dešava nakon raskida, razvoda? Kako se oni dele?

Imovinu nije problem raspodeliti. Ako nisu sitnice u pitanju u pomoć pristižu zakoni. Deca jedino ostaju zajednička, međutim trenutno mi nije namera da idem toliko daleko.



Prijatelji? Hm...Nije ni njima lako zbog novonastale situacije. Razlikujemo one stečene pre ili tokom veze. Ovi pre veze će nekako uvek imati pomenuti status "moji - tvoji" koji će vremenom sve više bledeti, ali će se uvek pamtiti inicijalna vrednost koja isplivava na površinu nakon raskida. Mada bude i tu prebega. Naravno, da smo sticali poznanstva i drugare na poslu, putem raznih hobija i sl. ali neke od njih čuvamo samo za sebe iz trenutno nebitno raznoraznih razloga. Ne mislim na švalerisanje ovde :) Mada...



Prijatelji dragi su gotovo uvek pred dilemom na čiju stranu stati. Ima onih koji furaju neutralnu politiku dok se emocije ne stišaju. Ima onih koji po difoltu biraju "žrtve", tj. one koji su izvukli deblji kraj iz cele priče što je uvek diskutabilno, potom onih koji se slepo vraćaju prvobitnom stadu i svakako osoba koje pokušavaju da održe balans između zavađenog para., pogotovo u početku pičvajza, kada su još emocije friške. Pretpostavljam da ima i onih koji se lagano povlače iz svih dešavanja na duže (čitaj trajno) vreme.



Meni se pre par godina tadašnja turbo-mega-always-ultra-fresh devojka požalila na komentar mojih najboljih drugarica. Ove moje lujke su joj izjavile kako im je ona veoma draga, da im baš prija njeno društvo, sve naj naj, ali danas-sutra ako mi raskinemo da ne očekuje da će nastaviti da se druže sa njom! Sjajno :) Ova je bila zgrožena, a ja pod njenim utiskom napuših njih dve kako su mogle da budu toliko iskrene :) Čim sam izgovorio kritiku shvatio sam da nisam skroz u pravu. Naterale su me da se zamislim. Naterale me da tu surovost počnem da cenim.



Zašto ne želimo da delimo prijatelje sa bivšima? Pogotovo one bliske? Nije u pitanju neka posesivnost. Možda samo povređena sujeta reži na trenutno uljeza koji ugrožava teritoriju. Možda želja da ta osoba sa novim prefiksom bivša/i  što pre izađe iz našeg života. Njeno druženje sa našim prijateljima bi je samo "veštački" održavalo u životu. Meni je uvek prijalo da što pre odjavim pretplatu za vestima iz njenih novih životnih avantura. Jednostavno mislim da mi je tako lakše da nastavim dalje. Bilo da sam strana koja je ostavila ili bila ostavljena. Ne smem ugroziti svoj pornićarski status ovde te objaviti koji scenariji prednjači u mom skromnom životnom iskustvu :)



Ipak, pored ovog afektnog revolta koji mi odmah govori da preko toga ne mogu preći, jebe me i neki urbani osećaj da možda preterujem i da nemam pravo tako nešto očekivati od drugih. Ko sam ja tu da se ponašam kao da sam  spustio šapu preko neke, zapišao je i dao do znanja da je od sada mrtva za sve druge meni bliske? Koga poslušati? Ovo belo krilato stvorenje na jednom ramenu ili crveno na drugom?



Idemo dalje. Ovo su bile dileme za druženje, pićence, razmena smešnih mailova, izlasci, rođendani, slave, putovanja... Zamislite sad situaciju da je neko od vaših prijatelja sada krenuo da planinari, tj. praktikuje speleologiju po dotičnoj / dotičnom!!! Vau...



Ja sam ipak na svim svojim raskršćima (ha ha ha) bio pošteđen ove psihologije. Eto morbidnog razloga da budem zahvalan što su mi uglavnom always-ultra devojke odlazile u pizde materine, kilometrima odavde. Kad bolje razmislim, u takvoj situaciji bih zasigurno na kraju odigrao vestern scenu pod naslovom "Ona ili ja".

Ma i u prethodnim, samo na mala vrata.

25.7.08

Ljubavnicka (r)evolucija

 
Pornićar u vidu Leonard Albert Kravitz-a odradio sjajnu svirku u Areni! Rokačina je bila veoma dobra, zvuk odličan, atmosfera luda. Pregršt ovlaženih devojčica koje nisu uspele da dođu na red kod pomenutog, su ipak obradovale nas, ostale učesnike manifestacije :) Da li je prekinuo svoj višegodišnji celibat u Beogradu, saznaćemo već u nastavku turneje bude li i dalje koristio nejebicu za privlačenje publike :)
 Usput sam i ja razdjevičen sinoć. Prvi put sam u Areni. Veoma simpa...

Lutrija

Zaveštati svoje organe jeste humani gest. Veoma pozdravljam odluku ljudi kojom daju saglasnost da im se telesna mašinerija rasklopi u gradivne module nakon smrti. Medicinskim putem, naravno :) Meni delovi više ne trebaju, a nekom će dobro da dođu. Ja bih se na primer nadao da će u redu čekanja biti neki porno glumac i da će me proslaviti posthumno :) Već vidim kako prima porno Oskara i započinje rečima da svega ovoga ne bi bilo da jedan baja sa brdovitog Balkana nije nesebično darivala sebe deo... Medicina je toliko napredovala da se veliki broj organa može zameniti kao đunta na fići. Naravno, još uvek ima oblasti, poput nervnog sistema (kičmena moždina, mozak) koji se ne dira i "nek ti budži taj koj ti rek'o... ja ne umem". :)

Zabrinjavajući primer pod rednim brojem jen:
Pretpostavljam da su sve trudnjače, bilo da ste vi u pitanju ili neko u vašoj okolini, doživele kao i moja sestra da budu kontaktirane nekoliko dana nakon porođaja od strane NN kompanije. Lice sa druge strane žice nudi pelene, hranu, medikamente itd. Prva reakcija mi je bila veoma pozitivna, jer sam mislio da se bolnica raspituje za zdravlje i nudi svoju pomoć. Međutim, kad mi je objašnjeno da je neko tamo došao do spiska porodilja i da sada valja robu - naježio sam se!!!

Zabrinjavajući primer pod rednim brojem dva:
Kolega je pre desetak dana ima saobraćajni udes i kamion ga je žešće spucao otpozadi. On i devojka koju je vozio su prošli sa par modrica i iscimanim vratovima. Par dana sa kragnom i nadom da nema posledica. Automobil je pretrpeo totalnu štetu. Dan dva nakon policijskog uviđaja, njega kontaktira izvesna advokatska kancelarija sa ponudom da ga zastupa na sudu, jer smatraju da bi tužbom protiv kamiondžije za nanešene povrede i pretrpljen strah dobili pristojnu svotu (čitaj procenat). U koverti je dobio i grafik gde je nacrtano ljudsko telo, podeljeno na regije i sa sve cenovnikom koliko koja povreda košta! Prvo što mi je palo na pamet jeste onaj čuveni plakat koji je do skora imala svaka mesara - kao neko uputstvo za tranžiranje svinje (vidi sliku). Opet spisak sa poverljivim podacima u opticaju.

Da ne davim dalje. Ono što mi se mota po glavi jeste pitanje koliko će dana poživeti osoba u zemlji Srbiji nakon što se odluči na humani gest iz prvog pasusa?

22.7.08

Zbrka

Lutala je po prodavnici čekajući da se ja pojavim s druge strane reke. Vidno neraspoložena, nije htela da podeli sa mnom poslednje razočarenje. Pokušao sam da izvučem neki detalj, ali su mi suze savetoval da promenim temu. Otišli smo do mene, klopali, gledali depigmentiranu sliku TV-a i razišli.

Čekali su me drugari u lokalnoj kafanici. Od njih trojice samo jedan je bio bistra pogleda. Pomislih smorno veče u najavi, jer dok se ja uradim, njih će proći želja za životom. Požurili smo nas dvojica da ih stignemo. Prvo pivo, drugo, treće... Iznenadio sam se količinom zanimljivih tema od kojih smo par isfušerisali zbog nedostatka vremena. Uglavnom klasika: žene, Grčka, alkohol, religija, politika, pa onda kombinacije. Glavna tema je ipak bila polemika kako devojka jednog od dvojice sa viškom krvi u alkoholu ne nalazi razumevanje za njegova opijanja :)

Poslednja šansa da se krene kući. Iskorištavam je. Radujem se svojoj klonji i njenoj dobrodošlici. Seansa je od sinoć znatno skraćena, jer sam pročitao knjigu nakon par nedelja, a još se nisam odlučio za sledeću. Pisac mi dođe teča, pa sam iz čiste znatiželje još jesenas na sajmu nabavio primerak. Na, čini mi se, objektivan način prepričao je sudbinu jedne muslimanske porodice sa one strane planine Tare, koja se tamo zove Zvijezda planina. Priča kreće par stotina godina unatrag i završava se Srebrničkim masakrom. Nema dobrih i loših momaka, već samo košmar koji traje vekovima uz sitne predahe. Sve u svemu, tradicionalno međunacionalno jebanje majke... Most u Višegradu, kojem sam se toliko radovao proteklih godina, mi je izgubio svu lepotu kojom sam ga u glavi darivao.

Krenuo sam da drndam daljinski u očajnom pokušaju da mi nešto od svih tih gluposti skrene pažnju. Baš sam pre par dana s nekim konstatovao kako nikad ne obraćam pažnju na skrolujući tekst po ekranu. Ovaj put sam prekršio pravilo. Uhapšen haški optuženik! Id' u qrac... Uhapšen nelik za koga se vezuju mnoge sramote nakačene nama da se stidimo do veka.

Držalo me je pivo do tog trenutka. Naglo sam došao sebi. Oguglao jesam, ali prepoznajem onaj osećaj koji sam imao i tokom studentskih demonstracija, bombardovanja, oktobarskog prevrata, atentata na premijera... Tu je adrenalin, ali u znatno manjim količinama. Znam sada za jadac da je sutra novi dan, da je mečka odigrala svoje, šatra spakovana i đenja. Uliva nadu, pozdravljam situaciju, ali sam odavno počeo da ignorišem realnost i počinje da mi ne prija trezvesnost koja me drma.

Napolju grmi, seva. Počinje pljusak. U brzini kupim veš sa terase.
Poruke na mobilnom sevaju. Prenose mi vesti za koje sam mislio da više nikoga ne interesuju.

Žestoko alkoholno piće od rafiniranih i odležanih destilata žita mi pada pod ruku. Braća Škoti mi pomažu da završim ovaj dan. Krećem sa duplom labelom i to svih pet puta. Ko zna kako će mi sve ovo izgledati ujutru.

11.7.08

If you think it's time to fucking rock...




:)

Panika

Budim se noću veoma često, jer mi nešto smeta. Ponekad me nažulja posteljina, zasmeta položaj nekog dela tela, hladno mi ili vruće. Probudim se na sekund, okrenem na leđa ili na stranu, otklonim neizdrž i ponovo zaspim. Sve to traje par sekundi.


Dešava se da nje nema kraj mene u tim trenucima.
Panika! Skroz se rasanim.

Ošamućen, razmičem maglinu i prelistavam svest.
-"Da li bi uopšte i trebala da bude tu?".
-"Šta sam to uradio pa je oterao?"
-"Kako je uspela da ode kada sam kao i uvek progutao ključ?"

Onda čujem vodu kako curi iz česme ili vidim, kroz blago odškrinuta vrata, dnevnu sobu što nemo trešti od slike sa TV-a.

Smirujem se.

Pružam se namerno i na njenu stranu, jer će me tako sigurno probuditi kad shvati koliko mi nedostaje.

9.7.08

Letnje puse, zimske suze




Mislim da je bila magična... Upravo je ona ta koju sam godinama čekao, u glavi crtao. Svakim pokretom me je očaravala, svakom reči beskrajno potkupljivala. Njeni dodiri su mi nedostajali već u trenutku kada ih je darivala. Pogledom je topila i poslednje slojeve bedema koji sam tako marljivo gradio do tada. Toliko sam joj se divio da sam želeo da posedujem prostor kojim je postojala. Kao kakav duh da prodrem i ušuškam se u nju. Želeo sam da pomeram njene prste, vrat i grudi, dok posmatram svoju sreću.

Mislim da sam je ipak malo poznavao. Nisam joj video mane, strahove, sramote. Nisam video dalje od svojih snova i zbog toga je ovo sećanje slatko. Poklanjam pesmu i odlazim, jer ova priča gubi smisao već sa poslednjim notama...

Koliko je prešla?

Juče, vrativši se s posla, pade mi na pamet da li ovo pitanje ima neki odgovor?

Ideja kao takva. Grom iz vedra neba, ničim izazvana, bez seksualnih asocijacija oko mene. Zanemarimo sada onu kuvaricu odevenu jedino u kecelju što mi sprema klopu :)

Zanimaju nas proseci, tako da sam lična mišljenje potkrepio raznim statistikama nađenim na netu. Naravno, otvoren sam za sve primedbe i korekcije koje ću svakako dobijati od vas. Daklen, krenimo redom.

Proučavana populacija je od 16-40 godina starosti.
Prosečna dužina muškog polnog organa je cirka 15 cm. Prosečna dužina trajanja erekcije posmatranog uzorka je oko 45 minuta, dok ipak većina muškaraca doživi orgazam za nekih, ajde recimo, 5 minuta. Neka otprilike za 1 sekundu muškarac uspe, svojim karličnim pokretima, da penetrira devojku na taj način da je svoje spolovilo uterao i isterao iz pomenute. Naravno, pretpostavimo da je ponovo reč o proseku. To mu dođe 15 cm x 2 = 30 cm qrca u sekundi! Po odnosu to je 5 min x 60 sec x 30cm = 9000 cm, tj. 90 metara!

Na osnovu Durex-ovog istraživanja u našoj zemlji je prosečan broj snoški godišnje 128!
90 m x 128 = 11,520 metara godišnje.

S obzirom na to da se u proseku nevinost gubi sa 17 godina, a da je meni trenutno 31, računaću kilometražu za neku svoju vršnjakinju:
31-17=14 društveno orgazmičkih godina.

Znači, do sada kroz žensku osobu mojih godina je ukupno prošlo cirka, brat bratu, ofrlje, negde oko, manje više... 14 god x 11,520 m = 161,280 metara, tj. 161.3 kilometara qrca!!!
U oba smera...

Ej, pa to je nešto!

Nadam se da će vam ova brojka brzo ispariti iz glave i da je se nećete sećati večeras :)
U ostalom kako kažu stariji: nije vaginče od sapun pa da se istroši.

Ha ha ha...
Nije meni lako, a?
:)

Reference:
http://www.saviodsilva.net/r/ss80.htm
http://www.durex.com/cm/gss2005results.asp
http://en.wikipedia.org/wiki/