25.12.07

Vesela družba








1. Pronaći, na prvoj slici, najneozbiljnijeg učesnika konvencije. Vreme za zadatak: 0,5 sekundi :)

2. Ne smem da kačim slike besnih cica, jer biste onda svi poželeli da budete kompjuteraši :)))
Pronaći grešku u prethodnoj rečenici!

3. Malo smo se štekali u odnosu na prošli put, ali je zato bila mnogo veća gužva. Ja pogotovo, jer je špijunska mreža bila sjajno razrađena :)

4. Moram da prestanem da se smejem na slikama...

5. Nadam se da mi je Đura oprostio što sam pola večeri pokušavao da mu napojim pingvina :) Koliko god to bolesno zvučalo...

Srećan božić

20.12.07

Od milja

Molio bih vas da, ako ste godina ispod 16, momentalno prestanete sa čitanjem ovih redova!

Još ste tu? Nemojte da se ganjamo!
Idemo dalje.
Vi, koji biste se kojim slučajem uvredili pročitavši ovde nešto strašnije od tučka ili prašnika, slobodno pičite dalje. Evo vama zabave...

Nastavljam.
Sledeći uslov za nastavak je uklanjanje (oprez: ne trajno), sve nejači koja bi mogla trpeti posledice od prvog pogleda na termine kojim imenujemo polne organe. Takođe udaljiti i one koji su se toga nagledali u životu i samim tim bi patili usled moguće nostalgije.

Sada, kad smo ostali nasamo, s jednom rukom na mišu, drugom u gaćama, možemo započeti obradu najnovijeg idiotizma koji mi je pao na pamet.

Analogno prethodnoj temi, gde smo tepali svojim bližnjima, ovde proširujemo tepački domen, a bogumi i kodomen ;) Tepajmo sada i njihovim bližnjima :)

Da li je termin kurac prejaka za vaše damske uši i da li je isto tako pička previše surova za nas gospodu??? Možda nije to što sam naveo i možda su nam samo ta imena suviše formalna? Jednostavno osećamo potrebu ka izvesnim stepenom bliskosti sa pomenutim drugarima. Kao izvori i ušća velikih zadovoljstava koja pružaju nama vlasnicima, moramo priznati da zaslužuju poseban tretman kojime bi se održavao sjaj njihovih oreola.

Te s toga, pevajte!
Imena!
Hoću imena!

Droljagram


View Larger Map

pratite ovaj link "View larger map".
ulogujte se na novootvorenoj strani sa datim podacima.
na levoj strani je navigacioni meni, izaberite tab "My Maps"
izaberite neku od mapa, za sada samo "Gde radimo",
zapocnite izmene klikom na Edit dugme
na samoj mapi se pojavljuje par ikonica u gornjem levom uglu
plavo balonce spustite na vasu lokaciju i popunite opisom.
da biste snimili promene: dugme "Save"
da biste prestali sa azuriranjem izabrane mape: dugme "Done"
SIGN OUT na kraju

19.12.07

Nazvao sam je / ga tuđim imenom

Rezultati ankete:

Jednom 3 (20%)
Više puta 1 (6%)
Nikad 7 (46%)
Uvek :) 4 (26%)

Lapo - lapo... Omakne se, jebi ga, razumem. Znate da se ja ne ustručavam priznati i veće ispale u svom životu, ali ovaj put ću biti dosadan. Ladno se nikad nisam zajebao. Barem koliko je u mom sećanju... Zašto? Eeeee

Za mene je to nebitno, mislim da me oslovi neko drugim imenom. Pa čak i imenom bivšeg, što je iz ovog našeg droljističkog ugla najzanimljivije. Mada, znam da većina ne ostaje baš ravnodušna nakon zajebus lingveta, te je poželjno da se malo pripazi. Da se obrati pažnja! Da nas ne posade ovde k'o zumbul il' iscepaju k'o novinu :)

Zašto se to dešava? Navika, automatika, asocijacija. Zar je bitno? Retko da se je učestalo. Svima je nama tokom dana glava puna suludih detalja, pa logično je da izleti neki na površinu. Da se vine kao erupcija sa Sunca i pošalje elektromagnetna zračenja na našu malu planeticu. Zemlja ćuti, malo svene od toga, ali preživi, ništa strašno. Ljudovi pak uzvrate metodom durenja, a ponekad znaju i da zadlanče izvor zračenja.

Da li je onda tepanje i kićenje nadimcima u upotrebi iz čisto praktičnih razloga? Predostrožnost! Znamo da parovi na taj način nameravaju da pokažu emociju, ponajviše ljubavnu, ka partneru tako da o tome neću laprdati. Ne da mi je zamnimljivo. Bavimo se skrivenim značenjima :)

Mislim na opšte nadimke poput: draga/i, ljubavi, maco, kuco, medo, mazo, lunjo, medu, šećeru, jedina/i, životinjo, cakana/i, srećo, srce, dušo, malena, lane, pile, guzo, debeli, bebo, slatkišu, milo moje, mili, mico, jare, mačak, cakani/a, bebo, cici, mici, anđele...

Kenja mi se od gotovo svih ovde pomenutih :)

Tako se lepo neko uvati ovog ili modifikovanog repertoara i udara. Ne mož' se zajebati i da hoćeš. Ovo što sam nabrojao je klasika. Nadam se da ste evoluirali i ostavili je za sobom, te se predali jazz-u ili pak nekom drugom modernijem pravcu.

Tepaš ili ne tepaš! Nema treće. Mnogima to ide na ganglije. Meni konkretno izluđuje promena glasa usled same tepavštine. Uh... taj inferiorni nastup, promena R u L, Š u S itd. Ode pritisak u qrac za tili čas.

Tepam, nije da ne tepam. Dok ne utepam :) Zajednička imena koja koristim već poduže vreme su: bejbe i grome. Postoji i verzija u vidu bebe, uzeto iz Tom & Jerry epizode gde neki orkestar mačaka peva "Ou maj bebe..." :) Počeo sam sve pripadnice pola nemoga da oslovljavam tako. Toliko često da mi je
već dojadilo. Poreklo je možda iz filma gde Đole haubica izgovara Barbari: "Bejbe, ovaj grad je suviše opasan da bi ti šetala sama...". Gromom oglašavam devojke retko i to samo kada me oduševe nečime. Akrobacija, žongliranje, borilačka veština, sitan vez i tako to... :)

Eto zašto ja nemam problema. Sve su iste u mojim očima, tj. na mom jeziku. Mislim dok im izgovaram ime, ne bukv... Džaba mi da se vadim sad :)


Kaži mi, kaži, kako da te zovem; kaži mi kakvo ime da ti dam, hoću li reći: "Diko" ili "snago", ili ću "lane" ili "moje blago"; hoću li "dušo" ili "moje drago", kaži mi kakvo ime da ti dam! Sve su to mila imena i lepa kojima Srbin svome zlatu tepa; Al' ja bih proveo čitav jedan vek, tražeći lepše, dičnije i slađe, milije ime, što još ne ču svet, da njim nazovem moj rumeni cvet.

18.12.07

Herpes zoster

...je virus koji živi u ljudskom telu, a prilikom pada imuniteta, manifestuje se na površini kože u vidu osipa, koji se vremenom širi, najčešće po ramenima i oko pasa. A "Zoster" je nastao kao posledica pada imuniteta društva i kao potreba da se nešto kaže i učini.

17.12.07

Ritual

...i to udvarački! Imate li neki?

Uhvatio sam sebe da u poslednjih par godina svim devojkama poklanjam Vidojkovićeve "Kandže". Sve koje su dobile ili sam bio njihov ili sam trebao biti njihov. Politički korektniji prisvojni smer :) Izvinjavam se prijateljima, vlasnicima ovog dela, ali knjiga mi jeste gotivna i inspirativna. Nemojte misliti da sam imao neiskrene namere i da sam hteo da vas kresnem. Dobro, ne baš svakoga od vas :)))


Šta tim ritualom hoću da kažem? Pojma nemam!

Ložim se na uspomene, pa sam počeo da ih i pravim drugima. Suviše jednostavan odgovor. Možda neka vrsta potpisa? Sede tako dve drugarice, ćaskaju neobavezno. Jedna baci pogled na policu i pročita naslov. "Uuuu ribo...poklon? Nije loše *štivo* :) svaka čast! pozdravi ga..."
Hahahhaa.... Naučna fantastika, slažem se! :)

U knjizi lik se nada devojci svog života, kao i samom životu. Ima li tu onog čuvenog začaranog kruga? Ne može doći do normalnog života bez devojke, a ni do devojke ako ne sredi život. On je ipak traži i pronalazi u svojoj glavi! Da li je takva izolacija rešenje? Svoj svet? Iluzija koja prija :)
Bedan izgovor kao i sama teorija začaranog kruga (izuzev u slučajevima kada je koristim...).

Jedina sličnost sa ovim je što i ja tražim. Mada me je neko skoro uplašio na tu temu. Rečeno mi je da nije kod mene slučaj da znam šta neću, da ne znam šta hoću. Ja jednostavno ne tražim! Uh. Pa to je stvarno poslednji stadijum :) Ostajem nepokoleban pred pomenutim kritikama.

Mora da postoji neka pozadina... Šta ja njima to pokušavam da kažem? Mislim na darodavce iz svojih priča kojima uzvraćam knjigom. Nešto poput: "Samo proveravam da li si to Ti?" Samo malo da ti raspakujem dušu, pretumbam unutra, prošvrljam i vidim ima li tu nešto zanimljivo za mene. Cepam ukrasni papir, ne čuvam za buduće poklone, jer znam da se vidi prevara. Bahato razbacujem delove i pravim oko sebe brdašca darova za koje mislim da mi ne trebaju.

Dokle tako? Dokle god ima mesta oko mene je takođe jednostavan odgovor.

Dođe mi ta knjiga kao i neko uputstvo za upotrebu. Evo pročitaj, vidi šta možeš očekivati i da li išta možeš, ali samo pod uslovom da se kockice sklope. Naravno da i onda postoji ogromna šansa da izađe nasatavak pa sve Jovo-na-novo.

Možda sam postao rob samog rituala? Postupam svakodnevno prema svemu samo sa ciljem da bih ga opravdao. Počeo je da ne radi za mene, već ja za njega. Da ga menjam? Pokloni se daruju, a ne primaju. Da li je vreme da počnem sa pakovanjem sebe? Nisam razmišljao o tome, a iskreno ni sada ne razmišljam već samo popunjavam ove redove. Jebe me izreka da se isti ne vraća uz primesu da mu se ni u zube ne gleda. Eh taj narod...

Krenuću sa promenom rituala! Tačnije, modifikacijom. Odlučeno. Znak dobre volje kao neko predizborno farbanje. Toliko od mene i od sada ko dobije Stankovićevu "Kutiju" nek se plahne!

:)))

Kao i uvek nisam odgovorio na obično pitanje što ga postavih samom sebi. Pada mi na pamet jedan otpevan stih najvećeg jebača domaće pop scene: "Poslaću joj slike svoje, gde se vide Istra, Pula; nek bar nešto ima moje, da je teši, da je brani, da je čuva."

Prihvatljivo, a?

Dan prvi



Kako divno jutro!
Čuo sam sam se par prijatelja prvi put nakon nekoliko meseci.
Dobio e-mail od mnogo dobre drugarice s kojom sam izgubio kontakt pre desetak godina.
Dočekali su me planovi za sport sredinom nedelje. Poziv na slavu od kolege. Posao ide, nigde ne zapinje. Verovatno hoće čim završim sa ovim pisanijem :) Pazi kad se ne uzbuđujem.

Vikend pun prijatelja, snega, poslastica za dušu i telo.

Mora da je ovo onaj jedini ponedeljak u godini koji ti ne ide na ganglije :)))

Čak me ni crknuta sijalica desnoga fara nije poremetila, kao ni to što sinoć ponovo nisam mogao šesti put za redom...

13.12.07

M, kao oral

"Pretplatnici kablovske SBB televizije u Užicu, koji su utorak jutro proveli prateći Prvi program RTS-a, nisu mogli da veruju svojim očima kada se uoči emitovanja reprize kviza „TV Slagalica“ na ekranu pojavio porno-film! ", Blic online

Odavno znam da sam navučen na revolucije! Celu mladost mi se dešavaju neki qrci - palci i prosto mi ove dosadne godine ne idu u prilog. Neki će da pomisle kako sad omalovažavam evoluciju ovog društva, upoređujući događaje krajem prošloga veka sa ovim incidentom od pre par dana. Samo povlačim paralelu. Naime, čuvši ovu vest, na trenutak je u meni proradila poznata euforija da je vreme da se menja nešto! Ne mora sve, realan sam, ali krenimo od nečega. Eto meni događaja kao varnice pred požar, kao prve puške ustaničke!

Za vreme skota je Palma beše krenula sa redovnom pornjavom nakon ponoći. Pričalo se da je bilo u cilju smirivanja nacije. Da nam se ruke ne bi tresle pri buđenju, ustajanju i suočavanju sa svakodnevnim sivilom. Kakva god da bila pozadina, bilo je fino. Trajalo to tako godinama i mi dođosmo u stadijum kad nam više ni to ne pomaže. Ukinuše dušmani dokumentarce i nervoza se vraća međ Serbski živalj...

Ja veoma pozdravljam ideju o šibanju u etar ovih vrsta dokumentaraca! Ne sada iz ugla iskusne Drolje iliti smišljenog kreatora opšteg haosa, već strogo iz zdravstvenih pobuda. Zdravlja duhovnog i fizičkog.

Pomenuću staru, ne toliko izlizanu dilemu, kako je to nasilje manje destruktivno od pornjave? Skoro su ubacili po svim programima obaveznu preporuku minimum uzrasta za svaku emisiju / film. Da sam klinac taj crveni kružić sa brojem u sredini bi mi predstavljao samo zabranjeno voće kome bih odolevao čik-pogodi koliko stotinki. Ispade da je moralnije pucati na nekoga iz široke lepeze zanimljivih oružja, bacati oštre i tupe predmete po nečijim glavama, bacati ili aktivirati bombe koje kude itd. nego usrećiti pripadnika suprotnog (da ne kažem istog) pola jednim ili s više ponuđenih načina koje je priroda propisala. Mislim na jebanje, ako se neko izgubio :)

Lažno moralisanje negativno utiče na iskreno oralisanje.

Društveno je privatljivije gledati scene korišćenja hladnog i toplog oružja nego pandrčenje čike i tete. Porodični film, tokom sat i po vremena, broji u proseku cirka desetak mrtvih i jedan par koji išamara krajnike negde pri kraju. Momenat kada heroj dobija dodatnu motivaciju i povećava brojač DeadEnemyCounter za još koju brojku. Ako je bolja produkcija bljesne neka butka ili sika, nikad kika. Otvaramo temu diskriminacije ženske publike koja do svog prvog seksualnog iskustva, oslanjajući se samo na TV program, generalno i ne zna šta da očekuje kad se skinemo! Odatle onaj devičanski smeh koji svi doživaljamo lično :)

Zašto je to tako? U genima nam je rat još od doba pećina? A nije razmnožavanje? Rode su za to, a? Od malena svakom detetu je jedna od prvih igračaka čim progovori puška, pištolj ili mač. Zašto to traži? Geni ili bombardovanje od strane okoline? Kako ne traži vibrator ili veštačku vaginu?

Tema je možda malo demode s obzirom da živimo u dobu Interneta, satelitske i kablovske televizije. Ne napadam niti jednu TV stanicu ili drugi medij u zemlji i inostranstvu. Izbora ima, ne dovoljno, ali ga ima. Samo me fascinira globalni fenomen mOrala.

Kada bih tvoju ljubav ceniti ja znao



Tebi bih dao i sredinu palačinke
tebe mi nije teško gledati bez šminke
od tebe ne vidim ni sisate klinke.

Tebi bi dao - cedi pastu iz sredine!
Do tvoga osmeha mi nema miline
nožni prstići k`o sedefi iz dubine.

Tebi bih dao svoje internet sate
i ovako nezgrapan trenirao karate
odreko se polovine svoje plate.

Tebi bih dao i ono što nemam
i pored pizze svašta ja znam da spremam
uz filmove bih počeo da dremam.

Tebi bi lagodno prepustio daljinac
i bio drag kao sin jedinac
a kad smo sami ponaš`o se k’o klinac.

Tebi bi poslednji gutljaj vina dao
ni voćnih jogurta mi ne bi bilo žao
kada bi tvoju ljubav ceniti ja znao.

linak

6.12.07

Kunt tokom ljubavi

Jednom
2 (16%)
Dva ili više puta
2 (16%)
Nikad
5 (41%)
Svaki put
3 (25%)

Jedinstven trip!
Znam da ne mogu, znam da se posao privesti kraju verovatno i neće, ali započinjem... pobeđuje moja alavost. Ma jok, želja da usrećim... :) Makar se mučio, na nos da mi izađe.

U tim trenucima kad je obeznanjivanje u najavi, ambijent može biti i krajnje štur. Nije bitno kakva je muzika u pozadini, kakve su senke oko tebe, mirišljave sveće ili ne, zvuk sitne dece u pozadini ili ne, naučno obrazovni program ili spot "Satisfaction" na TV-u. Ništa od toga ne primećujem. Samo mi je lepo.

Vazdušasti doživljaj pojačava čista posteljina, optimalno zagrejana prostorija, minimum stresova tog dana, s merom popunjen stomak ukusnim specijalitetima.

Sinhronizovani pokreti, skoro identičnih amplituda, pravilno raspoređeni uzdasi. Periodi zatvorenih očiju se se sve vise produžuju. Umorno otvaranje istih biva sve teže. Uverim se da je sve i dalje nepromenjeno u odnosu na prošlo škiljenje i ponovo mrak. Nakon izvesnog vremena više ne gledam već metodom dodira proveravam brojnost, proveravm ornost. Lepo mi je.

Kada i ruke prestanu da budu znatiželjne to je znak da me nema više. Ovaj perpetum mobile nastavlja da šljaka samo ja toga više nisam svestan. Znam da će spoljna kuglica s jedne strane da krne sledeću, da će se snaga prenositi redom dok se spoljna sa druge strane ne vine u oblake, pa sve iz početka. Obrnuta osmica na sve strane... a meni jebote lepo.

Neko postavlja pitanje. Neko nešto izgovara. Sistemom eliminacije zaključujem odmah da to nisam ja, jer me zaista u tom trenutku ama baš ništa ne interesuje. Mora da je to ova fina i mutna osoba koja me posmatra iz ptičije perspektive. Malo fali da je pozdravim, izjavim dobrodošlicu i obradujem se što je vidim. Čuo sam reči, ali mi treba malo duže da ih obradim. Da budem iskren, čitavu večnost sam rezervisao za tu radnju i to bez onog dela kada odgovaram. Lepo mi i dalje.

Očigledno odgovor nije bio previše bitan, jer bi inače usledio oštar protest ostalih učesnika konferencije onoj mojoj reakciji, u vidu izuzetno proste neproširive rečenice, izgovorene na licnom nemuštom. Eto i podpitanja, a uskoro i još jednog mumlja. Svima lepo.

Trgnem se, pomislim da stvarno nije u redu. Kakav sam ja to domaćin. Ustvari i nisam. Ja sam gost, njen gost. Sa takvim statusom mi je štošta dozvoljeno te dajem rešenje i bivam darivan razumevanjem, uz prateći komentar: "mislila sam da nikad nećeš predložiti..."

Fetus u fetusu, kao da ničega nije bilo.
Puj pike ne važi...

Najlepše...

Rekreacija