30.8.07

SREĆAN ROĐENDAN






Najboljoj sestri na svetu...
Sa par virtualnih dana zakašnjenja, ali ne se ljutiš.
Volim te!!!

27.8.07

Ispiranje

Našao sam je, i odmah izgubio.
Posmatrao sam je, ali me nije primećivala.
Pričao sam joj, ali me nije slušala.

Po prvi put u životu sam osetio zavist. Poželeo sam ženu drugog čoveka.
Stidim se :)

Ne želim ili ne mogu da je opišem. Sve je bilo na svom mestu. Imala je čak i akcenat na koji se sečem. Hoću mene onako da gleda. Ne želim ili ne mogu da je izbrišem iz glave. Ne želim, ali moram. Samo što ne mogu.

Puzzle sklopljen. Jedna slika. Puzle iz jednog dela. Nije hiljadu, niti hiljadu i jedna. Samo jedna celina. Postoji! Ako ima jedna, mora da bude negde i druga. Mislio sam da ne tražim mnogo, ali zaključujem suprotno. Ipak sam srećan što ponovo znam šta tražim.

Hteo bih mene đavo da zaustaviti na raskršću. Prodajem...

Sinoć sam bio sa nekom klinkom. Uhvatim sebe kako se raspravljam sa samim sobom da li mi se sviđa ili ne. Teram sebe na pozitivan ishod. Ubrzavam proces. Nestrpljenje na vrhuncu. Umor. Borim se za osmehe. Osvajam ih, ništa ne znače, ali hoću još. Ipak navučen. Jel sam rekao da sam srećan?

Možda mi je ovo poslednje solo pijanstvo, poslednja duvka koja nešto i ne prija večeras, ali nemam nameru da stanem. Gledam nasumice tri kondorova dana dok se sa zvučnika vrti u krug neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar. Gruva...

Neću da čekam ponoć i vidim drugi Mesec, mora da je neka navlaka.
Mesec je jedna :)

Lopovluk

Ukrao sam kliker od Baneta i autić od Mladena pre dvadesetak godina! Jednu čokoladu u samoposluzi kraj osnovne škole i porno časopis na onom mom čuvenom kiosku. Izaberem jedan, spustim, platim, ali pokupim i onaj ispod. Ne vraćam kusure koji su mnogo veći od očekivanog. Pre par meseci sam prijavio više praznih pivskih flaša nego što sam ih zaista imao. Žestoko se švercujem po prevozu. Podmićujem pandure i čuvare parkinga. Dajem bakšiše samo sisatom osoblju i ne plaćam TV pretplatu. Drž'te me...

Sujeverje

Nismo li svi po malo sujeverni? Bolje reći religiozni. Šta mu dođe sujeverje? Paralelno verovanje ili sujetno verovanje? Ajd ovo prvo.

Većina sveta je religiozna i pravi je apsurd što su isti ti pobožnici takođe sujeverni. Znači, primarna vera im nije dovoljna, pa odgovore traže u nekim drugim. Sujeverja meni liče na ostatke paganskih religija, dok je takođe većina praznika i rituala savremene crkve istog porekla. Ne volim reč sekta, jer su sve te verske organizacije po meni iste, samo što ove najjače imaju moć da ostale nazivaju jeresima, tj. sektama sa negativnom konotacijom. Različita tumačenja jednog istog udžbenika, da uteše nesigurne.

Retki su oni koji ne izvode neki mali ritual ne bi li bili zaštićeni od malera, baksuzluka, loše sreće i kojekakvih drugih mračnih čini. Bilo da ima lanče sa magičnim priveskom, brojanicu, prsten, neki čvor na sebi, uvek nešto u jednoj boji odeveno, bilo da ne prolazi ispod dve bandere u obliku slova A, tj. ispod merdevina, ne voli ništa parno ili neparno, ne kara ribe čija se imena završavaju na „ja“, ne psuje svevišnjeg, izbegava broj 13 u svakoj situaciji, očajava usled razbijenog ogledala, trči da preduhitri crne mačke, karanjem s guza pravi žensku decu, snovima o smrti produžava život i obratno, ne stavlja hleb naopako na sto i ne jede mrvice istog, jer tako priziva siromaštvo, ne čita ovaj blog da mu ne bi otpao đoka...

Ja lupim dva puta reketom o teren kad vraćam servu i pozdravljam se sa prostorijama kada sam poprilično siguran da se tamo neću vraćati.

24.8.07

Prolaznik, ti i ja

Ekstaza, najlepša staza. Guslate, ali vam ne ide baš najbolje. Nešto smeta, žulja, odvraća pažnju. Treba vam čitava večnost. Nastavi li se ovako još koji minut: bruka! Oho, evo ga. To je ta kombinacija, tebe i mene. Idemo... kraj, poplava na vidiku... Vrata se otvaraju, sumnjičavo i povrh svega treće lice :)

&$/(%$(%=&"%")(/"%$%)#/(&!!!
"Oh, vi ste. Samo proveravam... Nastavite, nastavite. Pardon..."

Evo ko je sve to bio u našim slučajevima:

Majka il' otac
4 (36%)
Sestra il' brat
2 (18%)
Kondukter
0 (0%)
Drugar / ica
5 (45%)
Moja devojka / dečko
0 (0%)
Njegova devojka / dečko
2 (18%)
Neko
3 (27%)
Niko
3 (27%)

Slažete se da su ipak najzanimljiviji scenariji pod rednim brojem 5 i 6 :)

Kada se pomene ova tema, meni uvek padne na um ona urbana legenda sa devojkom i kucom. Naime, neka cica, praktična i u kriznim trenucima makijavelistički raspoložena, odluči da iskoristi svoje kuče, nepoznate pasmine, u zadovoljavanju opravdanih i svačim izazvanih seksualnih apetita. Ja ga lično zamišljam velikim.

Negde na po rabote, gospođa majka ulazi u prostoriju gde zatiče svoju raskalašnu ćerku u toplini ljubavnog zagrljaja jednog od ukućana. Šok koji je usledio, neočekivano se odrazio na vaginalne mišiće naše glavne junakinje, tako da sve što se našlo u raljama pomenutih ostaće tamo duže od planiranog. Priča ne pominje stanje mišićnih vlakana gospođe majke, bilo da su oni vlasknasti il' poprečno prugasti.

Jedino rešenje ove neprijatne situacije iz koje bi ćerka najradije zapucala u pravcu bunara, ali joj novonastala veza sa psom, u pravom smislu izaraza te reči, ne dozvoljava, jeste bolničar sa injekcijom. Mani blam, treba se što pre rastati od sve nervoznijeg ljubimca.

Dolazi doktor i biva upoznat sa situacijom pre no što pokuša da pruži pomoć. Krajnje profesionalnim pristupom osmatra situaciju i odlučuje da dela kako bi okončao ovaj nemili događaj i vratio se u ambulantu sa neverovatnom pričom. Međutim, svakim pokušajem da ubodna lokacija igle, na kraju šprica sa mišično - relaksirajućom tekućinom, bude što bliže iziritiranoj zoni, doktor biva odbivet režanjem devojčinog partnera. Isfrustiran neuspelim pokušajima doktor se okreće ka majci i izgovara:

-"Gospođo, hoćete li molim vas smiriti zeta kako bih odradio svoj posao?!"

23.8.07

Tih 5 minuta



Dobio sam par slika gde dolazi do izražaja kreativnost zaposlenih na određenim javnim mestima.
Ne verujem da su bas svugde naleteli na razumevanje poslodavaca, te je opravdana sumnja da im je to mozda bio poslednji dan na poslu :)

Uposlimo mozgiće na ovu toplinu i zamislimo koju pakost bismo mi ostavili u imanet ljubljenom preduzeću da nam je eto došao i taj lokalno sudnji dan :)

Meni pada na pamet sada neki firus zajebanCki, koji bi nasumice slao eMail poruke (interno) sa ljubavničkim izjavama i sadržinom. Sve u cilju poboljšanja međuljuCkih odnosa međ kolektivom.

Mantakore, znam i ko bi check-in-ovao verziju Cybersure-a na srpskom. Sjajna ideja :)))

21.8.07

Bip bip bip

Poslednjih par meseci sam bio upao u neku zescu kolotecinu. Kao dan mrmota, sve mi se ponavljalo. Ustajao, odlazio na posao, pazio na istim raskrsnicama, lesinario na Gazeli iz desne trake u srednju, pa iz te u levu, parkirao ispred iste zgrade, slicni progamerski problemi, rucak na istom mestu, kafa posle, poseta blogovima nakon posla, odlazak kuci preko shume, lagana vecerinka, privatna sljaka, ignorisanje sudova, neopeglanog vesha i ostalog haosa, padanje glave ispred TV-a, koma. Devojce mi ulepsa vikend i za promenu ne grlim jastuke kao tokom nedelje, skoknemmo negde u prirodu ili se ona smara dok me gleda kako radim. Vec znam kako izgleda sledeci dan, nedelja, mesec...

Sve je to kako-tako funkcionisalo, sem jedne stvari. Kako izadjem iz Merkatora, stanem i ne znam gde sam parkirao! Ubi me. Ni djidji midji do smrti me ne bi naterao da se setim. Bilo je relativno lako pronaci vozilo dok sam posecivao samo jedan parking, ali otkrile mi kolege jos dva nova. Svi su oko ogromnih zgrada sa zelenim povrsinama izmedju. Ludilo.

Tako ti ja kao unesrecen idem redom i drkam onaj alarm, ne bih li zacuo glasic koji mi govori "vozi me kuci"...

20.8.07

Domaćinski

...bih želeo da pozdravim goste širom sveta!!!

33 grada za par dana. Znam da je dosta toga slučajnih linkova, ali pustite me da se ložim. To su uglavnom oni gde je jedna poseta. Čim je dvojka , znači neko se vratio :) Neko je shvatio da se među ovim redovima ovde kriju mudrosti životne :)))
Ha, ha, ha... Lele.

Da vidimo. Begeš i Chicago nenadjebivi!!! New York odmah za petama. Svaka čast! Voleo bih veoma da se administracija ovog bloga preseli u tu varoš. Videćemo :)

Vidim Komentar se kači sa toplog Jadrana i pokazuje moje zmijsko telo slučajnim domorotkinjama! Samo napred, ali vodi evidenciju.

Novi BG i Pariz po 4 posete. Kažem vam ja, ovde samo elita dolazi. Idite šetajte po tom gradu, jebla vas tastatura :)

Strumaja se umešala u naše redove. Dobrodošla. Sada opet moram da pazim kako lajem :) Pusa!

Kad smo kod puse, eno i Pule! Prijatelju-ice, rezerviši neki sobičak početkom meseca sledećeg! Udomi me! Stižem! Javi se stvarno, ako imaš nekog za turiste. Odlučih da tamo potrošim svoj godišnji.

Veliki pozdrav za Novi Sad, Bešku, Banovce, Bački jarak, Zrenjanin i Suboticu koju neobjašnjivo nema na listi. Podrška za ispravljanje nepravde oko koncesije autoputa!

Pozdrav pornićarima u Stokholmu, kojima je ipak draže da budu ovde s nama nego da jure raskalašne šveđanke. Respect!

Eno i Nemci na pretrazi našli "pivo" pa nam se pridružili, a i braća iz Santiaga i Rostova na Donu. Extra!

Krimpen :) Welkom gezien meisje...

Pozdrav svima!

Festival piva

Ove godine sam ga propustio. Bio sam prve godine i pored široko lepezne ponude, sećam se jedino ogromne prašine koju sam izbacivao iz telesnih šupljina narednih par dana. Bio sam hrabar pa sam prošetao još jednom, mislim pretprošle godine. Čisto da uporedim sa Zrenjaninskim festivalom, koji je malo više po mom ukusu. Vido sam Zvonka tada :) "Pevo mi na noge..." :) Nije toliko masovan, dosta je mirnije i ne liči na Exit. Nemam ništa protiv pomenutog, ali kad kažem "Beer fest" nikako mi prva asocijacija nije "progresiv na mejnu" ili šta god.

Možda mi je duboko urezan u svest i film "Oktoberfest". Veoma tužan, sumoran opis naše metropole pre dvaesetak godina, ali meni dosta drag. Koji doduše i nema neke veze sa ovom temom, sem par kadrova iz Minhena i želje Buletove da vidi to čudo od festivala. U jednom delu ga pita Laušević odakle je, a on "sa Brda", "Sa kog bre brda?", "Pa sa Banovog..." :) Dodatni razlozi.

Možda i još po nešto, kao na primer moja poseta pre više godina pravom festivalu piva, malog bavarskog gradića na slovo E. Na ulazu za 5 stublića (jura) dobiješ keramičku kriglu i to litarsku. Ijao, ima u mom kraju jedan lokal sa dotičnim. Milina... Platiš krigl i tvoja je! Ideš od štanda do štanda i dopinguješ po potrebi. Naravno, za neke sitne parice. Pereca što ima, majko mila. Kad se setim samo babinih... Mmm. Tu su ringišpili svih vrsta i podvrsta, koji se preporučuju pre konzumacije. Gledao sam kako bacaju pegle jedni drugima za vrat, te sam odatle pokupio ovu mudrost.

Jedna ulica, starinska, popločana kamenom, kućice starinjske, takođe u kamenu, drveni detalji na istima i pregršt muškatli. Gde god se okreneš cveće. Puno kafanica, štandova i tih skalamerija usput. Svaka kafana peva neku svoju pesmu, u stilu švaba tra-la-la. Nema onog "kao" :)

Na izlazu vraćaš krigl i dobivaš kintu natrag ili je jednostavno poneseš kao suvenir.
Lepo za videti.

15.8.07

PORNO STAR & CO.




Nakon javnog glasanja doĐosmo do nove mi titule.

Bolid
1 (7%)
Klovn
1 (7%)
Izgubljeni slučaj
1 (7%)
Čobanin, budala
1 (7%)
Porno star
11 (78%)

Hvala svima koji su u teškim trenucima iščekivanja bili uz!
Hvala i neistomišljenicima.
Hvala ti majko, hvala ti oče.


Porno Star

P.S. Delim sa vama prve kadrove novog mega hita, koji mi je omogućen nakon ovog proboja.
P.P.S. Obratite pažnju na buduća glasanja, da ne bude posle kako ja krojim javno mnjenje!

14.8.07

Odvika

Vidim u poslednje vreme postalo moderno da se odvikava od nečega! Svako prolazi kroz neku krizu usled promene dosadašnjih, uglavnom loših, navika. Eno vilene oko mene kao pijani leptiri, jerbo ostavljaju cigarete nakon 15 godina. Neko to uspešno prebrodi i oduševljava me svojim komentarima kako ta govna smrde & guše, i pitanjima kako nepušač izdržava u istoj prostoriji :) Sjajno. Postaju agresivniji od nas veterana u toj borbi :)

Onda odvikavanje od legalnih i malo nelegalnih opijata. To je maloko teže u ovim krajevima, ne zbog kvaliteta ili izobilja, već zbog čiste realne potrebe ka istim.

Najpopularnije je odvikavanje ovih godina je od hrane. Dobro, tu su dve grupe učesnika, oni koji žele da uštede kintu i oni koji žele da uštede vreme do dobre udaje. Izvinjavam se metrosexualno orijentisanim linkovima.

Odvikavanje od pričanja uz retke slučajeve obrnutog smera. Odvikavanje od promiskuitetnog ponašanja, kao i od zamonašenog stanja svesti. Stvarno, na koju bi predstavnicu ove dve grupe hteo sada da naletim? Koliko glasova za, toliko i protiv. Evo kad pomenuh, taman što sam se odvikao od onanije, sada se odvikavam od sexa :)

Odvikavanje od ljudi! Znam da budem majstor u tome. Nisam odavno, moram priznati. Zna da bude lep osećaj kada krenu da ti nedostaju jedinke iste vrste :)

Odlučih i ja da budem IN, te sam počeo da smanjujem slatkiše. Primetio sam da posle desetak porodičnih pakovanja novog Deltinog sladoleda od čokolade i višanja, bivam malo veći :) Mogu i po deset dana bez, ali kad nagrnem jedanaesti dan... Potop!

Ima li još čega?

13.8.07

Bravo!



Počeo sam da igram tenis sa nekih sedam godina. Stari me je prosto odveo na "Partizan" i rekao mi da ću i ja ovako da mlatim od jeseni. Nisam se nešto bunio, valjda zna on bolje. Nikakave dodirne tačke sa tim sportom nisam imao do tad, kao ni on. Sada kad pomislim kako mi je neko nešto nametnuo, malo me ljuti, ali me u ovom slučaju odmah prođe i zadržava se zahvalnost.

Imao sam sjajne trenere. Prvi trener je kasnije postao pomoćnik glavnog trenere US reprezentacije, a sledeći je igrao na Vimbldonu dok sam još šorao u šljunku. Imao sam par dobrih aduta u svojoj igri i obećavao sam. Barem tako kažu. Mada, sada kada se osvrnem na sve zajebancije u svom životu, beše i tu moje "prokletstvo" da sam za većinu stvari talentovan po malo, do određene veće ili manje mere. Nikada do kraja za barem jednu stvar.

Servis mi je bio ubojito sredstvo i bejah veoma poznat po istom. Zatim izlazak na mrežu i bekhend, dok je obično svima forhend bio jača strana. Uvek mi je nedostajalo kondicije, te sam usled nedostatka snage težio da što pre završim poen. Tenis je ipak igra strpljenja i to me je malo klalo. Par godina sam se takmičio. Dosta sam putovao, u početku sa ćaletom, a kasnije sam. Njemu svaka čast. Do skora je stalno pričao gde bi mi bio kraj da nisam batalio reket. Bilo mi je malko krivo, iako nikada nisam imao osećaj da sam ga izneverio. Moj izbor. Sećam se sjajnog momenta kada sam se u Puli video na jedinstvenoj listi bivše Juge. Multiply orgasm :)

Krenuo sam u gimnaziju i izgubio interesovanje. Mislim da je jedan od razloga za povlačenje iz profesionalizma :))) bio forsiranje klinaca bogatih roditelja, kao i sve te male nepravde koje prate borbu ka vrhu. Nisam imao stomak za sve to, kao ni preteranu želju da žrtvujem sve zarad nekog uspeha u najavi. Lenjost i izgovori, a?

Poslednje što sam odradio ozbiljno na tom planu bila je škola za teniskog učitelja koju je organizovao Savez trenera Srbije. Desetak ispita i na kraju praktični deo i eto meni nešto da visi po zidovima. Potpisao Armenulić, nije za zezanje :o)

Igrao sam dosta do fakulteta, a onda na sred studija malo zabušavanja, da bih evo poslednjih par godina počeo opet da farbam čarape u crveno. Problem je što slabo ko igra tako da sam bio "osuđen" na par drugara iz starih dana. Danas svi igraju! Najednom opšta pomama. Evo i na poslu, malo - malo pa na okršaj.

Koliko god voleo ovaj sport nisam nikada pratio vrhunske igrače, njihove rezultate, karijere. Uvek mi je bilo smorno i nisam imao svog omiljenog lika na terennu. Evo i poslednjih par meseci, kako su se probijali ovi naši i tenis postao veoma popularan, svi me pitaju za mišljenje, za odigrane cake, upečatljive momente i sl. Uvek mi je zanimljiv njihov zbun kada kažem da ne gledam, da ne znam ni ko je na samom vrhu, a kamoli pri vrhu liste. Čak šta više ne znam kako izgledaju svi ti likovi. Sport je po meni bio uvek za bavljenje, ne za gledanje.

Stvar se malo promenila ovih dana. Malo sam pratio ove nove klince i ostao zapanjen. Stvorili su želju u meni da se zadržim na kanalu gde je prenos nekog meča, pogotovo ako su oni na terenu. Pravi su sportisti, teniseri baš onakvi kakve sam priželjkivao za uzore. Od srca im želim još masu osvojenih turnira i uspeha!

Popis

Otvaram svakodnevno ormarić u kupatilu, ali posežem uglavnom samo za par stvarčica. Bacio sam danas pogled prvo na jednu posudu gde su mi kreme i silne mazalice, te shvatio koliko samo u njoj ima istorije bola :)

Ondak sam pogledom prešao i ostale police i uhvati me jeza. Idem redom.

Na samom vrhu, na gornjoj polici su kao navodno stvari koje retko (čitaj nikad) koristim. Rastvor jodi za extremne situacije intervencija oko uraslih noktiju. Pustiti maštu na slobodu. Mašinica za brijanje koja mora svaki dan da se koristi, jer radi samo sa malim dlakama, a ja volim da zarastem po više dana. Stari brijači koji se čuvaju iz arhivsko besmislenih razloga. Prirodna biljna mast domaće proizvodnje za nervozu. Između obrva i na sred grudi mi izlazi neki Q od osipa kad me nešto istraumira. Krenulo u vremenu poslednjih ispita. Eto te moja flegmatičnosti. Mora negde da izbije :)

Krema za pete od bivše tašte koju sam koristio za neuspešno omekšivanje kože (duše :) ) oko noktiju. Olynth kapi za nos sa pipetom, made in NY. Ultra, jedino me one rade. Još neke kapi u vidu špricaljke. Glupost. Nail fix, navodno da mi zaleči urastanje noktiju. Još jedan promašaj.

Biljna rosa mast koju mi neko dade da mećem na koleno koje me je žešće bolelo pre par godina. Bio sam i kod Sekule kostolomca u Smederevu, kaže voda u kolenu i da povijam i mažem rakijom. Otidoh kod doktora specijaliste da bi mi prepisao Brufene. Na kraju sam iskoristio vojno osiguranje, snimio koleno na VMA, ozračio muda nepotrebno za dijagnozu koja glasi: jumper's knee - skakačevo koleno. Oboljevaju atletičari, skakači. "Operiše se u veoma retkim situacijama, ljudi žive sa tim, marš u kasarnu!". Kanesten, ulje za gljivice na mestu gde je trebao da mi izraste otpadnuti nokat na nozi. A vi mislili... Nagazio me drugar na basketu. Bivacyn prah za brzo zarastanje rana, korišteno za popunjavanje rupa nakon zajebancija oko noktiju. Kantarionovo ulje, pojma nemam za šta. Sigurno nokti. Zavoji, obični i rastegljivi, kojima pričvršćujem skočni zglob nakon redovnog godišnjeg sjebavanja.

Tu su onda silne plastike, kutije za sapune, od štapića za uši, poklopci itd. Kao trebaće za nešto! Soda bikarbona za protiv smrada ispod kriške - miške. Manikir kopletić sa pijace, nikad otvoren. Konac za zube, kolekcija hanzaplasta, rezervni Mach3 žileti. Par toaletnih voda od kojih samo jednu štrcam. Rezervna četkica, češalj koji nisam pipnuo poslednjih 15ak godina. Oprema za manikir i pedikir (čitaj kasapljenje): jedne oštre makaze, jedne tupe, pinceta, grickalica, profi makaze, turpija, nešto kao turpija.

Losion i neki gel za čišćenje lica, Nivea mleko, rezervni sapun, krema za ruke u tubi, labelo, after shave koji ne pipam, hidrogen 5% rastvor, gel dezodorans, vata.

Hajde dalje, kada sam već krenuo.

Medicina u vidu krema:
Palmira-sapokrem za brijanje, koji tu stoji od pamtiveka usled nedostatka prave pene. Samoderm - novi melem za nervozu međ rogove. Diprosalic - nova hemija za grudi. Kansen - e sad je za gljivice na Ponosu s kojima sam se družio pre više godina, a i sad skoro (odlična reklama za nekog ko traži cicu), CVS - antibiotik prva pomoć, Gentamicin - za nokte antibiotik, Flogocid - vetererinarska mast protiv upala kože, gnojnih rana (za urasle nokte). Jeste, morao sam i ja da pitam dva puta :) Veterinarska! Cinkova pasta za zvale, Pantenol - ubi me zašta ovo. Aciklovir - majka za groznice na usnama. Hidrociklin - zarastanje ranica.

Smorih sebe, mogu misliti kako je vama.

9.8.07

Još jedan razlog što ne volim Yugo

Poslao sam poruku negde oko ručka da moramo pričati. Našli smo se nakon posla i ona je uveliko znala temu.
Parkić između zgrada, ja umoran od monitora, ona od šetnje. Nisam hteo da traje dugo. Nije ni trebalo. Ponovio sam svoje razloge i dobio dijagnozu da sam za psihijatra. Moram priznati da me je štrecnula nekim činjenicama. Poprilično i jeste bila u pravu, ali mi je drago da ne krivi sebe za sve ovo.

Krenuli smo do auta. Moja ljuta mašina je podno Kosmaja, krpi i farba joj se dupe, da ne kažem išćukani branici. Ne može otac da podnese da mu sin dolazi u posetu u onakvom stanju. Oteo sam auto od sestre, domaći brend, ponos i diku. Dere se auspuh dok se ćutke penjemo ka Kosi. Parking broj 2.

Još jedna bujica nežnih reči, analize dobrih starih vremena. Neki vid međusobnog zahvaljivanja što smo jedno drugom posvetili po pola godine svojih života. Nezaobilizna ponuda da smo jedno drugom na raspolaganju za bilo šta, bilo kad. Preskočen je šablon da će nam se možda putevi ponovo ukrštati.

Grlo se steže, pobegne koja suza. Ona mi pruža maramicu, a ja neću. Imam rukav, pa makar i ovaj kratak. Izašli smo iz auta. Dugo sam je držao u zagrljaju. Hteo sam da se rastanemo poljubcem, kao kad smo se i upoznali. Na istom tom parkingu...

Odlazi. Ne okreće se kao što ima običaj. Ja ipak gledam za njom, kao što imam običaj. Sedam u auto, pratim je u retrovizoru. Jebeni Jugo nepregledan! Desno ogledalo, nije ni za qrac. Okrećem se, mrtav ugao! Izvijam se. Ništa. E do mojega.
Nema je. Nestala...
Gledam u šta da udarim u neletu besa i naletim na svoj lik u retrovizoru. S tobom ću posle da se obračunam, magarčino.

Sedim još neko vreme, blenem u ogradu, nestajem i ja.

7.8.07

Anestezija

Gledam u oči i kažem da ne volim. Ima li ičeg težeg na ovome svetu? Ima!
Da te neko gleda u oči i kaže da ne voli.

Rekao sam. Upakovao, ali kao da nisam.
Panika, neizvesnost, zavesa. U početku plišana, uskoro metalna.
Razlog
? Bitan uvek jeste u tom trenutku. Ovaj put to je moja savest.
Eto, već nije bitno.

Gledam i slušam je. Gledam i slušam SEBE.
Ne verujem! Isti pokreti, reči, fraze, nade... Isti očaj.
Ovako sam izgledao? Uh.
Naredni period... Boli samo prisećenje.
Preterujem? A šta ako ne?

Nemam srca. Pička. Pao sam.
Dajem ono što sam nedavno i sam tražio.
Nisam mogao "sebi" to ponovo da učinim.

Ne znam kako se osećam...


Dobro znaš svaku reč, svaki znak, kako najlakše, najbrže, najslađe reći odlazim. Rastemo, pazimo, slučajno gazimo, tvoje najblaže usne kažu odlazim. Anestezija... Smeje se zrcalo mojim očima, srebrne bube zriču odlazim. Zamisli, ti si ja, zamisli, ja sam ti, otvaram oči i kažem odlazim. Anestezija...

4.8.07

Sastanak

Onaj najgori koji se mene ne tiče, sa kojim nemam dodirnih tačaka. Bilo bi ipak lepo da prisustvujem. Ovako ćemo, onako ćemo... Drži me pažnja jedno 15ak minuta dok ne uvidim da me tema dodatno ič ne interesuje.

Polako prestajem da gledam one koji govore. Skrenem pogled tek u 3-4 rečenici. Sledeća faza je negledanje u oči vec u neki detalj na garderobi, u prste ili papir ispred govornika. Upoređujem da li svi oko njega imaju iste papire, isti broj papira, tip olovke, šta je izrezbareno na istoj. Koliko je išarano to odakle se konsultuju. Snimam umetničko delu u nastanku.Pratim malo pokrete olovke, pa se nerviram zašto ide u tom pravcu. Zamišljam kako bi bilo da je opičio senku na suprotnu stranu. Napuštam ga.

Obraduje me kada krene neki mlatimudijalni sadržaj, primeri na projektoru, monitoru, pa makar i crtkanje na tabli. Jao, hoću i ja da žvrljam... trgne me s vremena na vreme komentar ili replika nekog od slušalaca. Neko ulazi, super, svi okreću glave. Svi kriziraju...

Niti jedne slike po zidovima. Za koj kurac klima ne radi. S obzirom da se nikad ne čisti možda je i bolje. Glava pada i dalje, preko stola pogled dovlačim u svoje dvorište. Nemam ni olovku, a papir koji sam dobio bi mogao biti tako dobar avion za samo par trenutaka. Imam običaj da svaki put kad mi neko uruči A4 list simuliram cepanje. Uhvatim ga po sredini s obe ruke kao što se i cepa, prinesem glavi u visinu ustiju, levom rukom papir podižem na gore, a desnu samo spuštam niz stranu okrenutu meni. Prateći deo vizuelnog cirkusa je naravno i audio momenat, kojeg čini onomatopeja cepanja: "ffffffff.......". Da li da uradim to sad i unesem malu psihološku pauzu? Drugi put.

Noga poskakuje, glava je sve teža i teža. Što li nisam poneo čašu nečega sa sobom. Nečeg žestokog po mogućstvu. Kapci izdaju kao Toma u onim crtaćima gde ga Džeri maltretira. Postaje zagušljivo. Menjam poze. Naslonjen, zavaljen, nalakćen, prava leđa, kriva... Nabijam prste u vrat i lice. Guram sa obe strane.

Pitanje upućeno meni! Ne verujem. "Da...aaaa. Ne bi trebalo da bude problema oko toga. Tu sam..."

Izvukoh se. Shvatih da sam upravo hodao po samoj ivici. Daj čoveče, otrezni se! Otvaram širom oči i kao sumanut pratim šta ko priča. Okrećem glavu u trenutku i pre nego su reči izgovorene ja imam govornika na nišanu. Primetim da mi prija to cimanje, nekako me i ošamuti i rasani. Kako glavu pomerim za određeni ugao, pogled malko kasni, neki deo sekunde i onda se slika postepeno izoštrava. Cimam glavu tako minut dva dok mi se nije žešće zavrtelo.

Buljim sad u jednu tačku i teško dišem. Jedan lik naspram mene, sa mnogo većim autoritetom, vidno smoreniji, već treći put započinje rečenicu "...i na kraju da zaključimo". Mislim se u sebi: glasnije, odlučnije jebo te.

DOKLE BRE!
HOĆU NAPOLJE!
HOĆU VODE!
HOĆU TIŠINU!

Toliko sam se prodrao u sebi da je doprlo do glavnog i odgovornog. Zbor je završen, ZDRAVO!

Svi kao jedan - bežanija.

3.8.07

Jubilej

Danas sam tačno 11, 111 dana na ovoj planeti!!!


Poodwaddle.com

2.8.07

Sećaš li se sebe

Ključna reč je "THE THEORY OF INHERITED MEMORY". Neki lik Hatrick, kaže da memorija može biti rezultat iskustva i nasleđa.

Postoji izvesna hijerarhija ljudske memorije koja izgleda ovako (od dole na gore):

1. Osnovna instinktivna memorija
(Čisto genetsko programiranje - otkucaji srca, sisanje itd. kao neki čovečiji BIOS)
2. Osnovne sklonosti
(Šta volimo, ašta ne, sklonosti. Neke stvari koje se mogu pratiti kroz generacije predaka)
3. Složene sklonosti
(Primer je dete koje brzo savladava neki instrument u ranom detinjstvu, zahvaljujući nasleđenoj sklonosti ka učenju veština potrebnih za tako nešto (talenat). Tu se skreće pažnja da nema svaka individua podjednak stepen prihvatanja te nasledne memorije. Mogu proći generacije dok neki geni ne izbiju na površinu)
4. Osnovno nasleđeno sećanje
(Postojanje događaja i predmeta u glavi koji nemaju nikakave veze sa našim iskustvima. Neka vrsta "Deja vu")
5. Složeno nasleđeno sećanje
(Primeri sećanja u potpunosti nekog prošlog života. Reinkarnacija prošlosti)
6. Kloniranje uma
(Omiljena tema naučne fantastike i priznajem moja fascinacija, da sve ono što smo naučili prenosimo na svoju decu)

Gde bi nas ova poslednja stavka odvela za par stotina, desetina godina? Ma za samo par godina.
Klinci bi nam znali sve ono što nama sada iziskuje dosta vremena. Rađali bi se sa tablicom množenja u glavi, sa znanjem par stranih / programskih jezika, sa iščitanom kilometarskom literaturom :) Opšte ludilo!

Verujem da bi vrlo brzo doživljen tehnološki bum, ali se plašim da se psiha i destruktivni karakter ne bi menjao tako proporcionalno. Uzmimo današnjicu na primer koja je veoma blaga varijanta tog scenaria.

Druga strepnja su mi lični trenuci. Zamisli klinac mi se vraća iz nekog zezanja i izjavljuje: "Ćale kakvu sam cicu opalio večeras, pa bolja od one što si je ti navatao u vozu vraćajući se sa festivala...". A ja odgovoram: "Jel imala isto onako bradavice ka' brojčanik?" Malo jezivo!

Kako filtrirati koja memorija jeste, a koja nije poželjna za nasleđivanje? Sve su to iskustva iz kojih se nešto može naučiti. Ove intime treba izbaciti ipak. Barem da budu kao u ovim cenzurisanim pornićima gde se ubiše mlateći, a mi se saginjemo i vatamo ugao pod kojim bi nešto videli.

Verujem da bi to ipak bilo blagostanje. Sve bi se znalo, sve bi se delilo, svi bi imali koristi.
Postoji začkoljica startne pozicije, koje ne bi bile ujednačene. Pametniji i obrazovaniji matorci, kao i oni drugi. Najbolje bi bilo smisliti neku injekciju sa nazivom "osnovna škola", "srednja škola", "fakultet" itd. Pa ko ima ambicije da mu dete predstavi prvi naučni rad pre punoletstva, oni mu krnu "fax" dozu, a ovi koji žele da čedo bude srećno i veselo investiraju vala samo u "oš" :)

1.8.07

Nagr(a)dna igra 4K



Uskoro 4000 poseta!!!

Ko će ovaj put biti srećni dobitnik?