31.7.07

Pravo pa u krug

Imao sam veoma jaku potrebu da nešto uradim. Da nešto napravim, nebitno da li će to biti pametno ili glupo. Jednostavno sam mislio da će me bilo šta pokrenuti, pokazati izlaz, tj. u nešto drugo ulaz. Bio sam u jednom od onih lavirinata sto krase dvorišta srednjovekovnih zamaka. Lavirint od samo jedne vrste bršljena, sa fontanicama mestimično raspoređenim kako bi mi pomogle. Fontanice samo na prvi pogled izgledaju različito, dok su ipak sa svake strane različite. Jedan isti znak ti govori barem četiri stvari. Jedan isti pokret, jednu istu reč, zagrljaj ili poljubac, tumačim na četiri različita načina. Ne mogu više. Došao sam do trenutka kada ne idem dalje stazom. Panika! Prošao sam fazu razgrtanja rastinja, poskakivanja, pamćenja krivina, ostavljanje tragova.

Zalećem se, ubrzavam, skačem i ulećem kao furija u žbunje i to zatvorenih očiju, glavom nagnutom u levo, ispruženih ruku...

Popio sam par dobrih šamara od silnog lišća i još toliko direktnih uboda podšišanih grana. Na žalost onih debljih. Otvaram oči bojažljivo, namršten. Iza mene zid. Ležim na nekom kauču, nenamešten stan, televizor na podu sa sve pijanom antenom. Sneg na ekranu, dok je u sobi tropika, a samo što nije svanulo. Naglo se rasanjujem. Moj trzaj te ne budi. Neverovatno si opuštena iako sam te nedavno upoznao. Nedavno ovde ima mnogo kraci interval od očekivanog. Već sam video tu scenu u mnogim filmovima i uvek sam se pitao kako bih je ja proživeo. Kako bih ja odgovorio na pitanje "hoćeš li da svratiš na jedno piće?". Sada znam.

Tvoje grudi je obasjavala nervozna TV slika. Ruka sama kreće, pre nego što dobija zahtev, a kamoli naredbu. Spoljom stranom dlana nežno dodirujem donju stranu bliže mi sise. U početku svi prsti klize ka bradavici, da bi na kraju samo jedan srećnik završio trku i to bez radosti. Pratim ti ritam disanja. Pomeram čaršav malo u stranu i dodirujem ti kolena. Ona su sigurna za pipkanje, nema mnogo nervinh završetaka. Čašica i koža. Neće ih probuditi moja nesanica.

Bacam pogled unaokolo. Prepoznajem neke svoje stvari. Ne sećam se ni da sam ih imao sve sa sobom. Zaustavljam se na mobilnom telefonu, utišanog zvuka, koji se dere na sav glas, jer je upravo primio neku poruku. Samo trepće u mraku. Ljubim te u obraz i udišem duboko ne bih li zapamtio tvoj potpis.

Oblačim se, podižem sa poda ključ od stana, papir od čokolade, od soka prazna flaša... Po džepovima sve je tu.

Vrata kao izlaz i ja ulazim natrag u lavirint.
Ostavljam te u mraku.
Eno prve fontane.
Probaću stalno da idem samo u jednu stranu...



Back To Black
Amy Winehouse

He left no time to regret
Kept his dick wet
With his same old safe bet
Me and my head high
And my tears dry
Get on without my guy
You went back to what you knew
So far removed from all that we went through
And I tread a troubled track
My odds are stacked
I'll go back to black

We only said good-bye with words
I died a hundred times
You go back to her
And I go back to.....

I go back to us

I love you much
It's not enough
You love blow and I love puff
And life is like a pipe
And I'm a tiny penny rolling up the walls inside

We only said goodbye with words
I died a hundred times
You go back to her
And I go back to

Black, black, black, black, black, black, black,
I go back to
I go back to

We only said good-bye with words
I died a hundred times
You go back to her
And I go back to

We only said good-bye with words
I died a hundred times
You go back to her
And I go back to black

Balkanski erotski ep - BEE



Pretpostavljam da je većina vas čula za našu umetnicu Marinu Abramović koja za sebe voli da kaže kako je "baka peformansa". Zanimljivo je to da joj je deda bio patrijarh srpske prav. crkve, a roditelji istaknuti partizanski oficiri. Tokom godina činila je silna čuda i na izgled šašavluke i ja sam samo delićem svesti to slao na obradu.

Juče sam sasvim slučajno naleteo na njen filmić "Balkan Erotic Epic" od prošle godine, koji je rezultat istraživanja kulture i običaja Balkana i erotike u njima. Po njoj čovek preko erotičnosti pokušava da se izjednači sa bogovima. Ljudi su verovali da je u erotici nešto nadljudsko što ne potiče od njih već od bogova. Nemoralni objekti i genitalije imaju veliku ulogu u obredima plodnosti i zemljoradnje kod balkanskih seljaka. Direktno su korišteni u razne svrhe. Žene bi tokom rituala otvoreno pokazivale svoje vagine, dupeta, grudi i menstrualnu krv, dok bi muškarci pokazivali svoja dupeta i penise u činovima masturbacije i ejakulacije.

detaljnije

Uživajte:


30.7.07

Preporuka

"Drama dvoje mladih ljudi, kriminalca i lake devojke koji imaju zajednički san da se popnu na sam vrh političke elite, postanu predsednik i prva dama Srbije, pre svega je oštra satira na današnje modele uspešnog muškarca i idealne žene.

- Otici, ostati, opstati, pobediti, uspeti u Srbiji, takmiciti se, pristajati na apsurdnu utakmicu politickog zivota koji je postao nezamenljivi deo zivota svakoga od nas u vremenu niskih kriterijuma, loseg ukusa, pogresnog sistema vrednosti, strah da iz te utakmice ne ispadnemo i da ne zavrsimo na djubristu, borba sa lokalizmima i globalizmima u nama samima, sve ovo oseticemo u duelu dueta rep izvodjaca i operske pevacice - glavnih protagonista rep opere ‘Zemlja srece’”, navela je Djurdja Tesic (rediteljka).

Likovi su razgraničeni na rep i operu, a spaja ih nastup hora umetničke grupe "Činč!", koja je u sredini kao vezivno tkivo. Muzika je elektronska, a kompozitor je koristio "sudar" simfonijskog orkestra i rep zvuka. U rep operi učestvuju rep izvođač Nikola Vujović, operska pevačica Dubravka Arsić i petočlani hor "Činč".

Kriminalac i laka devojka upoznaju se jedne veceri u nocnom zivotu Beograda. Izmedju njih se istog trenutka rodi kosmicka ljubav. Imaju neverovatno bliske interese. Pocinje njihov vrtoglavi uspeh na putu ka ostvarenju zajednickog sna - da postanu predsednik i prva dama drzave. Niko, osim jedne slucajne male nezgode, ne bi ih u tome mogao spreciti. Ovu silikonsku ljubavnu pricu kroz songove komentarise hor koji se sastoji od karakteristicnih predstavnika javnog i svakodnevnog zivota u Srbiji." [razni izvori]

Sjajna predstava, veoma zanimljiva i duhovita. Bojao sam se teme koja je uveliko izlizana, ali uspesno je, ovim novim pozorisnim zanrom, zadobila moje simpatije. Odmah nakon predstave morao sam da prođem Silikonskom dolinom. Da provirim i oslusnem da li se nesto promenilo u medjuvremenu. Uh, nagledah se kože, ladja, par patrolnih kombija, rotacionih svetala, zvuka Motorole, lutajućih pogleda... Oči bolele celo veče, a evo iz glave ne izlazi jedan beli šorcić sa sve nogicama ukusnog tena.

Dobro, priznajem da ne mogu biti do kraja objektivan, što zbog rediteljke koja je moja generacija, a ponajvise zbog sestre koja je oduvala svojim glasom celu publiku! :))
Bravo Duco grome!

napomena:
veceras je poslednje igranje u okviru BELEF-a, Kalemegdan, Leopoldova kapija u 21h

30+

Evo pokVona za rođendan najaktivnijem posetiocu!

Vama ostalima eto motivacije da joj preotmete titulu :)
Baš sam kvaran, ali surovo je tržište...

napomena:
Fotka je cenzurisana, jer sam primetio da ovde svraćaju mlađi od 30.

Pozdrav!

Bavarsko prokletstvo


Pre vise leta, negde u ovo doba godine, veci deo moje pozorisne trupe krenu u tudjinu da pravi pozorisni hit. ziveli smo i radili u jednom malom bavarskom gradicu i sve je bilo kao iz bajke. velika ekipa, veliko iskustvo. malo kasnije su nam se pridruzile i devojke kako bismo jos vise zacinili pricu.

mnogo mi je tu stvari ostalo u secanju, mnogo toga lepoga, neponovljivog. veoma cesto mi po glavi bljeskaju dozivljaji od tih nedelja, pa cak i neke svakodnevne gluposti, nebitni momenti.

danas sam sklopio neke slicice u glavi, slucajno saznao neke stvari, namerno nabavio neke druge i ispliva cinjenica sto me nasmeja.

naime, svi smo tamo bili sa partnerima koje smo smatrali onim pravim. kako u nasoj ekipi, tako i kod Nemaca. dobro, uvek mislis da je onaj koga volis, taj pravi, ali stvarno, sve su to bile veze u koje smo se kleli. dobro, uvek se zaklinjes... kapirate sigurno sta hocu.

danas, par godina nakon toga, niko od nas vise nije sa tom "pravom" osobom. nazvah to prokletstvom, vise iz zezanja. svima bi trebalo da je sada bolje.
samo mi je kao u detektivskim pricama palo na pamet sta svi imamo zajednicko, koji motivi i dogadjaji nas vezuju., et voila!

P.S.
ima jedan par koji je izuzetak sto potvrdjuje ovo pravilo. nikako da im nadjem neku manu i da ih ubacim u nash kosh... :)
P.P.S.
nadam se da i necu

27.7.07

Žalos'


Posle Staljinove smrti proglasena je 20-dnevna zalost u citavom SSSR-u.
Zabranjene su sve sportske i kulturne priredbe. Zetva je prekinuta. Otkazani svi javni skupovi.
Nekoliko dana kasnije iz centralnog Sibira stigao je zahtev mesnom kolhozu za jedno pojasnjenje:

"Da li se za vreme nacionalne zalosti smeju upraznjavati seksualni odnosi"?
Mesni komitet je bio zatecen i morao se obratiti oblasnom komitetu. Ni oblasni komitet nije znao kako da postupi, pa je konsultovan centralni komitet SSSR-a.

Odmah je stigao odgovor:
"Da, ali samo sa bracnim drugom - kako bi zalost i tuga bili sto veci"

26.7.07

Javljam se eMail-om

Sve nešto zujim, ne spavam kod kuće, izlazim i ne stižem da dupe skrasim ispred sokoćala!

Ne ljutite se, molim vas. Skupljam teme pa da imate šta da čitate :)


P.S. Blogeri, probajte Mail-To-Blogger. Brzo kačenje teksta kao i iz novog MS Office-a. Sutra ću da probam Blogger Mobile gde sa mobilnog pošalješ MMS ili mail sa sve slikom! Blogerske li sreće :)

24.7.07

Aso + cija * 2

Reč je "obasjan"!
Šta ti prvo pada na pamet?

20.7.07

Stara ljubav zaborava nema



Samo da podelim sa vama trenutak omiljene scene iz poslednjeg Almodavarovog filma :)
Dobro mi došao, jer sam baš počeo da zabušavam sa sudovima.

Jajare

- Kuc, kuc...

- Ko je?

- Đavo s neba.

- Šta ti treba?

- Jedno jaje.

- Koje boje?

Onda on kaže koje boje, a domaćin kaže ima li il nema. Šta ide dalje? Ne sećam se.

Svaka igra u pozadini ima neki ritual, neko verovanje, neki odigrani događaj u dalekoj prošlosti koji je i motivisao nastanak same igre. Šta bi to moglo biti u ovom slučaju? Bilo bi zanimljivo i saznati svetsku regiju nastanka igre i originalnu terminologiju. Da li su stvarno jaja i đavoli u priči ili je to samo jedan u nizu nesrećnih prevoda naših „kolektora“.

Prvo što mi bode oči je to što đavo kuca. Zar ne bi trebao samo da upadne i BAAAAAAAA... Uzima – otima - siluje - nimalo miluje. Znači, prefinjena persona, ali neiskrena i nečastiva. Pokušava na kvarnjaka. Dobro, samo ime mu kaže. Sada, šta će njemu jaje, ‘blo ga ono? I to jedno! Baš je krenuo da sprema omlet za doručak i vidi da mu fali jedno jaje za poptuni ugođaj. Da mu nije neko iznenada došao u goste? Pa ko je toliko bitan da mu đavo sprema klopu i silazi, pardon, penje se na površ u nabavku? Samo Bogoje, mada sam mislio da je logičnije da on komunicira sa njim kroz ta zatvorena vrata. Hm.

U igri je osoba jaje. Da nema to neko preneseno značenje? Jaje od ćoveka, pička od čoveka (pardon curice, ovaj izraz nikada nisam mogao da razumem), šonja i sl. Izraz "Ne budi jaje" mi takođe nejasan. Šat to ljuska sa sadržinom ima tak odbojno?
Čemu će dakle đavolu taki ljudi? Sigurno ih regrutuje u svoju vojsku zla, a ? Jebe me to što se ne sećam šta bude kad domaćin ima jaje željene boje. Da li ga samo isporuči Had(g)u ili mu kaže „Beži da te đavo ne ufati“. Tu bismo stekli utisak o raspoloženju i moralu samih jaja. Kakav je to svevišnji onda kad deli svoje podanike tek tako? Znači vrata ne otvara Bogoje, on je gost na đavolskoj trpezi.
On bi znao ko je sa druge strane vrata, ne bi morao da pita. Sem ako se ne pravi blesav da gost ne posumnja, ali to ne bi bilo časno. Ne da ulazim u to šta će on njemu na gajbi.

Kako bre „Đavo s neba“? Šta se ja to onda ispravljam u pređenom pasosu. Odakle meni predrasuda da je on dole? Dobar marketing ili sam ja pomešao nešto. Znači oni su komšije, Bogoje i Đavo, alias Vođa. Zašto uopšte navodi to odakle je? Sigurno ih ima više! Na nebu, na zemlji, ispod, između. Možda je to sam Bogoje? Izvinjavam se vernicima, ali ja samo tragam za istinom. Svi su oni đavoli, samo je ovaj sa neba dobar, popularniji. Možda je taj termin pogrešno tumačen, preveden. Konsultujmo literaturu.

Jaja se farbaju za uskrs, kada je Bogoje vaskrso, došao iz mrtvih. Pokušavam da odgovorim šta će mu još i farbano jaje. Sprema se za znamenito takmičenje u tucanju farbanim jajima „Tucanijada u Mokrinu, kraj Kikinde. Mi, nebeski narod, gost isto sa neba, traži jaje! Kako je ovo sve povezano, kao u Dinastiji. Pronalazim da je ovo tucanje , da ne kažem egg dumping, egg jarping, pocking eggs ili čak Ostereiertitschen, retkost u svetu. Naši krajevi sa okolinom, Bavaria, Austrija, malko Švajcarska. Krug se polako zatvara, ali ovaj put ne oko Ane Frank.

Kažu da jaje još iz paganskih vremena simbolizuje nov život. Zato je i umešano u vaskrsenje Bogojevo, gde predstavlja kamenu grobnicu, tj. tamu, iz koje je emigiro u nov vaskrsni život. Tu ima priča o poreklu prvog farbanog jaja, gde Bogojeva cupi Magda odlazi do Rimskog imperatora i kazuje mu da da joj je frajer ustao iz mrtvih, na što rimljanin odgovara: "Jes, usto kao što je i ovo jaje crveno". U tom trenutku jaje pocrvene (simbol krvi i oživljavanja, buđenja) i car postade vernik. Nadam se da meni neće pocrveneti ista da bih se učlanio u klub.

Na kraju domaćin kaže "Ima" ili "Nema", što je veoma hrabro, s obzorom da smo zaključili da se radi o običnom smrtniku pred kojim je izbor. Šta će izabrati, da bude prvi u selu ili drugi u gradu?

Šta je onda objašnjenje? Došao baja s neba i uzima ljudske duše. Možda "đavo s neba" spašava iste. Namerno je napravljeno višesmisleno da izađe u susret svim taborima. Upakovano u neki vid trgovine, ili bolje reći kviza. Ovaj ne dobija ništa za uzvrat već samo isporuči jaje nakon pogođene boje. Mislim da jaje beži, ima šansu da utekne, ali vrag je to. Čim ne traži adekvatnu materijalnu nadoknadu za ta jaja, njemu je u interesu da ih se što pre rastosilja. Istrošena roba. Tu je domaćin kvaran kad se igra sa njihovim životima. Zabavlja ga da ih šalje u nepoznato. Da li su zaslužila?

Nadam se da sam barem malo uvećao draž igranja ove naočigled bezazlene igrice.

18.7.07

Trla baba lan

Istek’o mi probni rad u novoj firmi. Svi zadovoljni. Oni malo više mnome sudeći po ocenama koje su mi dali i koje su visočije od onih kojima sam opisao samoga sebe! Nikako da dobijem dobro mišljenje o sebi :)

Prevedeno u reči po njima sam osoba koja definiše ciljeve koje treba dostići i konstantno radi na pronalaženju efikasnih načina da se oni dostignu. Efikasno reagujem na situaciju čak i kada je potreban brz odgovor. Aktivno tražim feedback o svojim slabijijm i jakim osobinama od menadžera kolega, klijenata. Investiram vreme i snagu da učim i unapredjujem se i rado trazim priliku da se licno usavrsavam. Usmeravam svoju komunikaciju prema sagovorniku, efikasno prelazim na temu, lako je razumeti informacije koje objasnjavam i pouzdano mogu drzati prezentacije malim i srednjim grupama. Iniciram kontakte i dobar odnos unutar grupe. Prilagodjavam svoje ponasanje i stil rada razlicitim individuama. Motivisem članove tima da postignu zajednički cilj. Aktivno učestvujem u unapređenju ciljeva svog tima. Preuzimam inicijativu da pomognem ostalim članovima tima. Ohrabrujem članove tima da se međusobno odnose sa respektom. Efikasno i kreativno rešavam vidno kompleksne probleme. Vidim dalje od očiglednih rešenja i istražujem sa različitim pristupima u rešavanju problema.

A?

Mislili ste da me poznajete!? Mislio sam i ja…

Ovo mu bre dođe kao horoskop. Svako može da se prepozna u dobrom delu teksta.

Važno da je plata skoknula i da pred sobom imam nove borbeno – radne zadatke:
UI (user interface) develepoment. Da se u roku od 6 meseci osposobi da samostalno održava i razvija FX Client aplikaciju. ClickOnce deployment da u roku od 6 mesecii može da odgovori svim zahtevima za deployment aplikacija. Ne samo FX Client već i sve ostale za kojima se ukaže potreba. Usavršavanje u oblasti dizajna i izrade UI kako Desktop tako i WEB. WPF kao cilj za narednih godinu do dve dana.

Ovo moram da pokažem mami i tati.

Ožiljak

Imam ga na čelu, desna strana. Ponekad se vidi. Ustvari, nisam ga video odavno, kad bolje razmislim. Pod pojedinim uslovima je vidljiv, ali se ne sećam kojim. Umorn, odmoran, pigmentisan. Pojma nemam. Sa dve godine krnuo sam glavom u ivicu bazena koji je deda napravio za mene. Par šavova, ništa strašno, ali dovoljno da rupa bude zakopana.

Nabavio sam još dva na prstima leve ruke i to u protekle dve godine. Mali prst sam priklještio na vrata neke radnje sa jebenim suvenirima, dok ovaj na palcu nemam pojma odakle mi.

Dočekao sam se na zube u osnovnoj, prilikom jednog neuspešnog savlađivanja prepreke u vidu betonskog zidića, i oba keca su mi stradala. Jedan ostade bez ivice, a drugome gleđ napukla na dve pole. Nemam nekih posledica, ali mislim da bih izgledao mnogo lepše sa tim ćoškom :)))

Ej da, na levoj nozi prst do palca (nožni kažiprst) ima popriličnu uspomenu na bradavicu sastruganu pre par godina. Tečni azot putuje mojim venama. Imam i od vakcine elipsu na unutrašnjoj strani ruke i to je to. Nisam baš neka faca, izbušen, pokidan, rastavljan i sastavljan. Mnogo sam se štekovao.

Sve svemu ništa od one scene gde Mel Gibson i Rene Ruso upoređuju suvenire na koži.

Šonja...

16.7.07

Viđu li ko malu moju


Nisu mi svirali moju pesmu na uvce, ali ne mari. Evo puštam je do daske! Budim komšiluk i duhove u sebi...

:)

She confessed her love to me
Then she vanished on the breeze
Trying to hold on to that was just impossible

She was more than beautiful

Closer to etherial
With a kind of down to earth flavor

Close my eyes

Its three in the afternoon
Then I realize
That shes really gone for good

Anybody seen my baby
Anybody seen her around
Love has gone and made me blind
Ive looked but I just cant find
She has gotten lost in the crowd

I was flippin magazines
In that place on mercer street
When I thought I spotted her

Getting on a motor bike
Looking rather lady like
Didnt she just give me a wave?

Salty tears

Its three in the afternoon
Has she disappeared
Is she really gone for good

Anybody seen my baby
Anybody seen her around
If I just close my eyes
I reach out and touch the prize
Anybody seen her around

Anybody seen my baby
Anybody seen her around
If I just close my eyes
I reach out and touch the prize
Anybody seen her around
Lost, lost and never found
I must have called her a thousand times
Sometimes I think shes just in my imagination
Lost in the crowd

Ubica zmajova

Nešto je ružno sanjala. Probudio me je njen trzaj i nagli okret u stranu. Učinilo mi se da sam čuo kako je zacvilela. Kako da joj uđem u snove i oteram tu karakondžulu što je proganja. Postoji samo jedan način! Uvek u šali predložim, kad mi se požali na neki bol, da joj prebijem nešto drugo pa da ne misli više na to. Znači, zameniti staru zver novom!

Pokušavam svoju nameru da prikrijem neveštim okretanjam po krevetu. U stvari spuštam se u donji deo ovog splava kojim plutamo svake noći po okeanu snova. Ha, ha... nisam mogao da odolim. Kakva ljigava struktura. Sjajno.

Zavlačim glavu pod čaršav i ljubim joj kolena. Ne reaguje. Jezikom dotičem sam vrh kolena i osetim kako joj malo pomerim čašicu. Znak totalne opuštenosti. Pomeram glavu levo desne dok su mi usne na unutrašnjoj strani butina. Topao dah mi pomaže i miluje gotovo iste tačke sa svega stotinak delova sekunde zakašnjenja. Dolazim do stomaka, malo se borim sa šaršavom i bradom je slučajno zakačim. Sviđa mi se što me bukvalno moli da se ne brijem po par dana. Obožava bradu staru par dana. Počinje da se meškolji, ja se smirujem, ne dišem. Opasnost prošla. Nastavljam dalje kretanje po sećanju, jer još je mrkli mrak, pogotovo ispod plahte. Rukama se pridržavam da se ne bih svojom težinom otkrio pre vremena, dok zubima pokušavam da joj podignem majcu ka pupku. Prvo jedna strana, pa druga. Gaćica nema. Već par nedelja od kako su počele ove vrućine poslali smo gaćice na raspust i uživamo u nepredvidivim genitalijama. Noge su joj blago razmaknute, tako da ne moram ulaziti i u taj poduhvat. Čelom, nosem i obrazom prelazim preko venerinog brežuljka. Udišem duboko i u momentu bivam opijen do besvesti. Ukočenih usana pomeram glavu i dotičem je po najintimnijim delovima. Ne mogu više da čekam i počinjem jezikom i usnama da tražim bilo kakvu liniju koju bih pratio. Nije se odmah probudila. Morao sam da joj skrenem pažnju, povećam intenzitet mučenja. Pre nego što je otvorila oči, promumlala je nešto i shvatila šta se dešava, uspeo sam da joj uhvatim za članke i čvrsto ih pribijem uz dušek. Mogla je samo nogama i kukovima nešto da kaže, ali je ipak ostala bez reči. Predala se i prihvatila igru. Doduše, ponovila je više puta "budalo" i posle toga zacvilela, ali nimalo nalik onome od pre par minuta.

Ja sam neko vreme bio dosledan svojom dominantnom ulogom, ali sam poželeo da mi kaže svojim tankim prstima koliko joj je lepo u tom trenutku. Čim sam joj pustio zgrabila me je za glavu, uši, kosu. Spustio sam dlanove na njene grudi i krenuo da se igram sa njima. Pridružila mi se. Počela je sve teže da diše i da se izmiče pred mojim naletima. Znao sam da će joj telo veoma uskoro biti previše osetljivo, ali već sam odlučio da je nateram da zaboravi ne samo na zmaja iz ružnog sna, već i na bajku u kojoj je bila. Počela je da se opire, da me tera kukovima, stiska butinama, pritiska petama, grebe noktima. Nisam stajao, naprotiv samo sam ubrzavao dok nije počela da se grči, istovremeno me gura od sebe i privlači. Desetak sekundi rvanja i najednom mir. Samo duboko disanje i nespretno dodirivanje. Povukla me je na gore, ka sebi. Ljubila nežno nekoliko trenutaka i nežno zagrlila. Sve bez reči koje bi zaista bile suvišne.

Tako smireni, utonili smo u san, u novu bajku.

Pisano uputstvo

Životario je. Bez stresova. Ništa ga nije interesovalo sem punog frižidera i punog rezervoara. Primećivao je oko sebe velike promene. Promene u životima njemu dragih ljudi, ali nije dozvoljavao da išta ugrozi njegovu dugo stvaranu kolotečinu. Skupljao je snagu za samo njemu poznatu svrhu i štekao se izabravši liniju manjeg otpora. Ustajao je svako jutro, odlazio na posao, pričao sa ljudima, viđao se sa devojkom, prijateljima, posećivao je redovno roditelje. Sve je nekako bilo na svom mestu. Nije bilo ničega na šta bi se požalio. Međutim, sve to kao da se dešavalo nekome drugom.

Upoznao ju je sasvim slučajno. Doduše ona je njega znala od ranije, ali sebičan skot je nju tek sada pustio u svoju glavu. Rastali su se nakon veoma prijatne večeri. Nakon mnoštva zanimljivih i provokativnih misli, osmeha i pogleda. Priče o putovanjima koja su im u najdražem sećenju, o ljudima koj su im ostavili najjači utisak. Njemu se posle ko zna koliko vremena vratila želja da nekog odvede na njemu drago mesto. To je jedan od njemu bitnih opisa termina na slovo LJ. Otkud to? Tako najednom, tako neočekivano i tako nepoželjno u datom trenutku. Glava je pretila da poludi od silnog razmišljanja. Razmenili su knjige na rastanku koje su imali sa sobom i igrom slučaja ih nedavno pročitali. Da stvar bude luđa, bio je u pitanju isti autor. Nit odvratnijeg tipa, nit bolje knjige, jednom reče neko.

Knjiga mu je tako nedaljama stajala na stolu, zatim je skoknula do police, da bi prošetala i do noćnog ormarića. Na kraju, posle mesec i više dana lutanja, završila je na veš mašini, pored šolje na kojoj nema mrdanja desetak minuta dnevno. Poslednja šansa da bude otvorena.

Veče je trebalo da bude provedeno po dobro razrađenom šablonu broj 17. Priteran neuobičajnom potrebom da isprazni svoja creva u ranim večernjim satima, utrčava u klonju i iščekuje porođaj. Pogled luta po pločicama i traži zaostale plastične krstiće u fugnama pločica, koje su mu ostavili velikodušni majstori. Pogled pada na gomilu literature. Rukom, bez gledanja, napipava zanimaciju. Njena knjiga! Vala bio je i red. Naslov, posveta, komentar, poglavlje prvo...

Prosto guta strane. Ne veruje šta je propuštao sve ove nedelje. Svaka pročitana rečenica mu razrađuje u glavi misao da ovo pre njega niko još nije video. Mora što pre doći do kraja i podeliti sve sa čovečanstvom. Noge su mu već poprilično utrnule od sedenja. Briše dupe i staje pod tuš. Kupanje mu je postalo krajnje dosadna aktivnost u poslednje vreme. Bujica već viđenog. Svake večeri traži način kako da ga učni podnošljivijim, kako da ga ubrza, kako da se poraduje onome što sledi posle. Na tako skučenom prostoru ništa ne pomaže. Polako oprašta tvorcu, ali ne zaboravlja. Sve ovo mu te večeri nije padalo na pamet. Nije se ni obrisao do kraja, grabi knjigu i odlazi do fotelje. Sledećih par sati u sobi se moglo čuti jedino šuškanje listova knjige. Skroz se rasanio. Još samo malo i gotovo.

Šta je to bilo tak zanimljivo da je skurcao knjigu za jedno veče? Nije mogao da veruje, ali čitao je o sebi. Čitao je i o njoj, o njima. Glavni junak se zaljubljuje u devojku, ali već nakon par dana odlazi na more sa najboljim drugom. Odlaze u tešku crnogorsku vukojebinu pod imenom Čanj. Nemajući šta pametnije da radi pored smorenog ortaka, brkatih sobarica i praznog hotela, kreće da razmišlja i razvija priču u glavi. Svakim danom je sve više zagrejan za svoju djevu koja ga čeka. Svaki dan su se čuli telefonom razmenjujući čas nežnosti čas grubosti. Nakon par gluposti koje napravi što sa drugarom, što sam, a neke i u društvu pomenutog osoblja, pakuje se i pre vremena pali natrag. Posle celonoćnog putovanja ostavlja torbu na gajbi, uzima ključeve od auta i odvozi se do njene zgrade. Čekala ga je na starom mestu. Bila je lepša no ikada. Nije ništa mogao da uradi po pitanju keza na svom licu koji nikako nije mogao da kontroliše. Ona je prva počela. Ona je prva i završila. Skenjan, shvatio je šta mu se desilo tek par minuta nakon njenog odlaska. Divio joj se kako je to elegantno uradila. Bez imalo treme, odlučno, kao da bira čokoladu na rafu sa slatkišima. On je super, čak je počela i da se zaljubljuje u njega, ali se ipak pomirila sa bivšim. Odluka je donešena. Pali auto, odlazi u suludom pravcu. Shvata to nakon nekoliko kilometara, okreće auto ka mostu. Na sledećoj raskrsnici neka besna kola bez upaljenih svetala se zaleću u odvaljuju ga sa strane. Malo potrešen, snima situaciju sa likom koji ga je čuknuo. Zove ćaleta, zove muriju. Lik smiruje svoju devojku u kolima, naš junak seda na trotoar. Smiren posmatra oko sebe. Prozori sa upaljenim svetlima, treptajućim televizorima, noćni autobusi, noćni šetači...

Kada je pročitao knjigu dugo, dugo nije mogao da zaspi. Šta se sve od ovoga desilo njemu, a šta je pročitao u knjizi. Gde je bila ta granica? Kakav li će kraj on napisati? Može li uopšte. Da li je i ona isto tako pogubljenja posle njegove knjige?

Ne gubi nadu, zove je! Viđaju se pod izgovorom razmene knjiga. Pre nego što će, na spremljen duhovit način, podeliti svoju fascianaciju onim što je doživeo čitajući knjigu, ona je prva počela. Ona je prva i završila. Baš kao i u knjizi.

Samo se nasmejao i odlučio da ipak kupi tu knjigu.

10.7.07

Lomljivo

Pijano poslepodne.

Sunce koje nas je mucilo svih ovih dana produbljuje svoje bore i poslednjim trzajima pokusava da rastera nepozvane oblake. Ne daju se balavci tako lako. Zvezda pada u ocaj. Moli nas za oprostaj. Ako bi mogla jos samo malo da bude tu. Samo pet minuta, kako Mina kaze.

Ne preti, ne pakosti, nece nam praviti rupu u omotacu, nece nam topiti polove, plaviti dolove, kresati vr'ove. Nece provocirati besmislene koncerte.

Umorni od starog cekamo novog gazdu. Da ne bude i on dobar sluga, a los gospodar.

Pocela je kisha. Prepunice mi se bazen...


If blood will flow when flesh and steel are one
Drying in the colour of the evening sun
Tomorrow's rain will wash the stains away
But something in our minds will always stay
Perhaps this final act was meant
To clinch a lifetime's argument
That nothing comes from violence and nothing ever could
For all those born beneath an angry star
Lest we forget how fragile we are

On and on the rain will fall
Like tears from a star like tears from a star
On and on the rain will say
How fragile we are how fragile we are

On and on the rain will fall
Like tears from a star like tears from a star
On and on the rain will say
How fragile we are how fragile we are
How fragile we are how fragile we are

6.7.07

Ponovo radi bioskop

Poodavno nisam gledao dobar film. Disk mi je pun kojekakvih naslova, ali se sve plašim da mi ne ubiju želju za daljim gledanjima. Čim ovako govorim, zaključujem da je već ubivena :(
Bio sam hrabar večeras i otpratio, mogu reći, veoma dobar filmić: Crash.
Sinoć mi se svideo i Running Scared.

Eno ih Babilon, The last king of Scotland, Persuit of Happyness, Volver... Čekaju u redu za overu. Sve nešto nemam snage.

Pesma iz filma. Ko je ima nek mi šalje. Mlogo mi se đasvi:
(Stereophonics - Maybe tomorrow)

5.7.07

Trazim pesmu


Incidenat

Nabola moja majka jelena kolima! Kaže videla je samo glavu u jednom trenutku i BAM. Sjebala malo branik i krilo. Životinja preživela, šmugnula u šumu i od tad nije viđena.

Ajde koju reč utehe za gospođu majku, sva se izela od nerviranja. Nisam samo siguran dal' više za kolima ili životinjom, doduše. Odmah moj stari krenuo drvlje i kamenje. Njemu se to naravno nikad ne bi desilo. Ja sam je sinoć zvao i "ljutio" se što barem ne pravimo žrtveno pečenje za vikend. Nisam uspeo nešto da je oraspoložim.

Prvi komentar mi je bio (počeo sam i da razmišljam kao otac mi), što nije zvala kerove, pardon Policiju. Jedino tako se priznaje Kasko osiguranje. Šta im reći? Nema zveri na putu, nema krvi, svedoka. Dolazimo do zaključka da je trebala da potrči u šumu, stigne jelenka i dokrajči ga ključem za točkove, dizalicom ili cegerom. Višestruka korist: pokriveno osiguranje i pozamašna vikend gozba. Moja mama predator...

Toliko. Kolege vozači oprez, zveri divljaju, izlaze iz šume, dokurčilo im u svakom smislu. Mi otidosmo da smišljamo izjavu.

4.7.07

Nastavi priču...

Pre tri godine sam se preselio u ovaj veliki grad. Neboderi svuda oko mene. Pravi megapolis. Na poslu mi je veoma uzbudljivo, a i kinta nije loša. Trenutno istražujemo nestanak slike iz srednjovekovne kolekcije nacionalnog muzeja. Ko zna šta će sve tu isplivati na površinu. Nemam stalnu devojku, ali povremeno se viđam sa konobaricom iz obližnjeg restorančića brze hrane. Danas sam zapalio kući malo ranije i evo me na krovu zgrade u kojoj iznajmljujem stan. Ležaljka, tranzistor, pivo i sunce…

3.7.07

Hvala ti majko

Kao i svake godine u ovo doba, moji proračunljivi geni isplivavaju na površ. Svuda oko nas kamioni sa lubendinjama, ali cena nikako da padne na meni razumnih 15-20 din. Početna beše osam banke. Deset kila - deset eura. Znam da bih drugačije mislio da ih ja pravim, ali za sada samo lajem iz ugla potrošača.

Preko puta moje zgrade instaliralo se par kamiona, dok ih oko pijace ima na milion. Ležemo istovremeno i ustajemo isto tako. Ostali delovi pratećih rituala nam se malko razlikuju.

Da proširim priču… Ko ne zna moga druga Baćka, evo idealne prilike da mu skapira način razmišljanja. Ko ga zna, nek se slobodno smejulji do besvesti.

Dovukla mu keva neke paprike sa pijace i on posle par zalogaja postavi pitanje da li su oprane. Nakon negativnog odgovora, on se samo zahvalio materi što mu je omogućila da upravo popuši ko zna kome!

Gledam ove lubeničare, sažaljevam ih, ali mi Baćkov komentar stalno pišti u glavi. Kaže, tu su po nedelju i više dana dok ne prodaju sve. Nema vraćanja u toplinu porodičnog doma, ne isplati se. Po ceo dan se makljaju sa robom i mušterijama. Normalno je da ih pritera u nekom momentu. Gde će? Pa u šumicu, iza žbunića, normalno. Ima hrabrih pa ukrašavaju ulaze okolnih zgrada. Nužda ne zna za komfor. Opština ne vodi računa čak ni o usranim građanima. Zatim, gde li opere ruke? Ima jedna česma u krugu pijace, ali je taj krug zatvoren od 18h do 8h ujutru. Žasu!

Onda, drugar moj s razlogom pretpostavlja da majstor u neko doba noći gluve, uvati svoj ponos i izdrka ga. Čisto da se uspava. Ako privređuje u paru, onda ima tu sreću da mu neko i pomogne. Ne pada mu na pamet, čak i da ima gde, da perne dlanove. Rasaniće ga 'ladna voda i šta je uradio…

Dođeš sutradan i pazariš voćku, povrćku i eto.

Još jedno kruženje u prirodi :)


"Ovaj krug sam razbio, u vetar rasuo..."

Čekajući čudo

Do pre par godina sam tako blejeći po gajbi, uz računar, knjigu ili film, maštao o iznenađenju. Konkretno o tome kako bih voleo da mi u tom trenutku na vrata zakuca Ona. Funkciju Nje je imala trenutno aktuelna diva mojih dano-noćnih hit fantazija. Bilo je krajnje nerealno očekivati tako nešto, ali ja sam se uvek nadao da će je neka slučajnost dovesti na moja vrata. Uglavnom bez razloga, bez osnova. Kao neka moja mala religija. Samo sam tada verovao u nešto. Verovao u čudo!

Koji moj sam ja tripovao godinama!?

Zvoni na ulazna, ja ne čujem, moji otvaraju i puštaju je gore. Otvara vrata i ja prepoznajem korak koji nisam osluškivao do tada. Ne pokazujem iznenađenje, očekivao sam. Skače na mene, proždire me, cepa sve na meni, grize, nervira se što nas odvaja toliko odeće. Lupa mi dva tri šamara, ćisto da se se izjasni po pitanju šta smo ovoliko čekali. Zavrće uši, mrsi kosu. Ne ostajem joj dužan ni malo. Štipam, balim, mirišem, gnječim, grickam, preskačem šamare, samo položim svoje dlanove na njene obraze, tako da joj vrhovima prstiju jedva dodirujem uši, stegnem malo i protresem joj glavu uz režanje. Okrećemo se , prevrćemo, istražujemo nervozno. Na trenutak nam pažnju okupira neki detalj, ali odmah idemo dalje, jer ćemo se vratiti tu još toliko puta. Napokon ulazim u nju, ali ustvari ona ulazi u mene. Prvi uzdah, prvi smireni poljubac, prvo žmurenje, prva suza, prvi susret očima, prvi predah, zagrljaj…

Malo mi nedostaje taj osećaj, ta moja vera. Nekako me je vuklo napred, koliki god oksimoron to bio. Već se duže vreme ne nadam da će iko zakucati na moja vrata. Shvatih da sam u međuvremenu možda promenio veru. Sada ja činim što sam oduvek želeo meni da rade.

Idem sad tako redom i kucam na vrata :)


moja pesma iz tih dana