29.6.07

Tajnos’

Načuo sam jutros na radiJu kako se danas otvara novi hipermarket. Nije odavno, a i malo narodu da vrati utisak da se ovde nešto ipak dešava. Ono što me je zapanjilo jeste akcija koju su sproveli i kojom se javno šepure. Svim roditeljima koji su se porodili u mesecu Maju, na kućnu adresu je poslat prikladan paketić sa izvesnim potrebštinama. Pred kraj spike jasno sam čuo zahvalnicu na saradnji svim gradskim bolnicama koje su izašle u susret i dostavile im spiskove naglo smršanih majki!

Zašto me je to na prvu loptu izbezumilo? Ima li razloga? Ima li načina zloupotrebiti tu informaciju. Ne pada mi na pamet odmah, ali opet šta se koga tiče ko se i gde porodio! Neću da se zna bez moje saglasnosti. Nek me neko ubedi da je svim tim roditeljima traženo odobrenje za prosleđivanje njihove adrese.

Ja sam u svojoj skromnoj kompjuteraškoj karijeri takođe dolazio do suludih informacija. Kilometarskih spiskova korisnika usluga par javnih preduzeća, telefonskih kompanija itd. Da li zbog lenjosti ili zdrave glave meni nikad nije palo na pamet da potražim način i to iskoristim.

Svestan toga u kakvom su stanju računari na kojima se čuvaju poverljivi podaci, stepen zaštite mreža, mentaliteta i opuštenosti ljudi koji za njima rade, kao i broja ljudi koji se ređaju na tim mašinama, te njihove želje da podele što-šta sa drugarima, ostaje mi samo da čekam pojavljivanje nekog inspirisanog pojedinca/ke, o kome ćemo nešto više saznati sa naslovnih strana novina.

Puno pozdrava vama koji ste zaveštali svoje organe! Nadam se da vas neće uskoro obradovati nekim poklonom koji će vam olakšati i produžiti život. Da ne pominjem "darove" za skraćivanje pomenutog.

28.6.07

They're Red Hot

Poprilično zadovoljan koncertom. Ugodan doživljaj i super svirka! Kao da sam sve slušao na disku. :) Jednom sam čuo da su očajni uživo, ali sam se uverio da je to bila dezinformacija. Možda su se popravili u međuvremenu ;)

Parkirao sam u Inđiji bez ikakavog cimanja. Skrenuo u centru u prvu uličicu iza neke zgrade i mesto kao da me je čekalo. Došli smo oko 18:30h preko autoputa BG-ZG. PUSTO, nikoga na drumu. Odvajanje za NS autoput je bilo u haosu! Prošetali smo malo korzoom i posle pljeske uputili se na "raspevanu njivu". Već sam u centru gradića počeo da srećem poznate i drage ljude.

Po meni se nisu štekali. Ozvučenje za pohvalu. Stajali smo ispod zvučnika misleći da će nas oduvati, ali nije ni približno. Taman. Znao sam da će biti kratko i to me nije iznanadilo. Naravno da uvek može duže, ali i ovo je sasvim fina merica. Nemaju oni materijala kao Đole da guslaju po 4,5 sata :) Ha, ha...

Malo smo pokisli u povratku. Dobro, malo više :) Pešačenje od oko čuku vremena je trebalo da bude opušteno uz slaganje utisaka. Koliki namćor znam da budem ponekad, ovo mi ipak nije smetalo uopšte. Čak sam ostale hrabrio, tešio i lupetao gluposti ne bi li im održao entuzijazam. Imao sam spremljene suve stvari, za sebe i ostale. Profi :)

Većina oko mene pizdi. Počev od onih što su došli još u 14h i nadali se maratonu, do onih koji su parkirali na sto metara od bine i u odlasku bili zarobljeni na samom parkingu po 3 sata. Večita želja našeg čoveka da uđe u prodavnicu kolima! Razumem im bes, ali ko ih baje. Morali su da znaju. Uopšte ne krivim organizaciju za taj haos na kraju. Čak i podržavam potez što nisu usmeravali vozila, već dali prednost pešacima da zauzmu sve kolovozne trake i po onom pljusku stignu do centra. Kad te mrzelo da šetaš, onda sedi u suvom :) Priča za autobuse i vozove me nimalo ne intersuje. Pa iz koje bajke su izašli oni koji su se oslonili na "brze pruge Srbije" ili na nekog od prevozika a la "Krstić & son"? Za tu cenu karte, ovo je sasvim ok. Batalimo priče o našoj platežnoj moći, jer ne verujem da će se iko sažaliti i pokloniti nam extra 10 pesama.

Vratili smo se istim putem, prvi izlaz za Rumu. Nigde nikoga! Da li je iko otvorio neku auto kartu i video neke druge linijice? Odvezao sve kućama i već oko dvojke bio u krevetu.

Meni bre bilo super!

Hot tamales and they red hot, yes, she got 'em for sale
Hot tamales and they red not, yes, she got 'em for sale
I got a girl, say she long and tall
She sleeps in the kitchen with her feets in the hall
Hot tamales and they red hot, yes, she got 'em for sale, I mean
Yes she got 'em for sale, yeah

Hot tamales and they red hot, yes, she got 'em for sale #They too hot, boy#
Hot tamales and they red hot, yes, now, she got 'em for sale
You know the monkey, now the baboon playin' in the grass
Well, the monkey stuck his finger in that old "Good Gulf Gas," now
Hot tamales and they red hot, yes, she got 'em for sale, I mean
Yes, she got 'em for sale

Hot tamales and they red hot, yes, she got 'em for sale
Hot tamales and they red hot, yes, she got 'em for sale
She got two for a nickel, got four for a dime
Would sell you more, but they ain't none of mine
Hot tamales and they red hot, yes, she got 'em for sale, I mean
Yes, she got 'em for sale, yes, yeah

Hot tamales and they red hot, yes, she got 'em for sale
I'm 'onna upset your backbone, put your kidneys to sleep
I'll due to break 'way your liver and dare your heart to beat 'bout my
Hot tamales 'cause they red hot, yes, they got 'em for sale, I mean
Yes, she got 'em for sale, yeah

26.6.07

Urbani miti

Stalno me je nerviralo upozorenje da ne mućkam jogurt čašu pre otvaranja, jer može da prsne i napravi haos! Prazna priča? Ne znam da se ikome to desilo.

Disketica u tramvaju, gde elektro-magnetna polja mogu da izazovu gubitak podataka. Ima neke logike, ali opet ne znam nikog. Onda ono pečenje palačinki i kasnije pojavljivanje momka u urgentnom centru bez glavića i ribe sa opekotinom na leđima i potresom mozga. Kao i omiljenu cicu sa psom čiji se, jelte penis, zaglavio usled grča devojačke vagine nakon što ih je majka iznanadila. Tu je najzanimljiviji deo dolazak doktora i molba upućena gospođi da umiri zeta...

Zatvaranje prozora kad se prskaju komarci. Ta visoko inteligentna bića koja usled pretnje bojnim otrovima hrle u naše domove ne bi li se uštekovali dok opasnost prođe. Zatim kompaktne diskete kao sredstvo za borbu protiv policijskih radara.

Fantastični tuneli, čak šta više autoputevi, ispod gradova i povezanost planina širom zemlje. Ne pričam o Rimskim i austrijskim lagumima. Poslednji mi je bio žestok trip hodnik NS - Subotica! Nivoi ispod nekih građevina. Pista ispod platoa skupštine. Koje gluposti.

Postoji na Diskaveriju (izgovarti sa naglaskom) jedna emisija sjajan Myth Busters, koja se bavi ovim i mnogo zanimljivijim temama tako što postavi problem i onda pokušava da razotkrije da li je išta od toga moguće. Spisak epizoda. Neke od tema: ledeni metak, novčić - ubica bačen sa vrha Empire State zgrade, kuvanje jaja mobilnim, da li je moguće bekstvo iz Alkatraza, koliko dugo može neko biti živ u kovčegu zakopan, spasonosni skok u poslednjem momentu pada lifta, koji je broj balona potreban da podigne trogodišnje dete, razbijanje vinske čaše glasom,

Ne pada mi ništa više na um... Pomagajte.

Red Blood

Bilo mi je super sad za vikend gore na ski stazi. Sjajno društvo, dobra svirka i jeftino pivo. Šta ćeš više? Standardna ekipa s kojom sam išao, zatim oni koje srećemo tamo svake godine, a bogumi bilo i novajlija, dragih pojava. Pod vedrim nebom, masa uživa, izvođači nas lagano gađaju notama, u pozadini gore baklje grada. Ljudi malo sede, stoje, pa leže, te sve tako u krug. Krajnje opušteno, krajnje neponovljivo do sledećeg leta.

Najviše nas je razdrmala ekipica čiji je glavni baja iz Makedonije, kao i devojče kraj mene. Dobro, nije nam samo zbog toga bio simpa. Vraća se na bis uz neku bezveze najavu pesme koja je nastala nakon svih onih ratnih gluposti tokom devedesetih. Zainteresovana masa ćutke očekuje početak. Par puta svi dreknu naslov i tek onda kreće svirka. Kao slušamo reči na engELskom, stranskom i čekamo da shvatimo. Internacionalizovana muka ovih prostora. Bljesnu upaljač dole u prvim redovima nekog dirnutog posetioca. Tu i tamo mobilaja nišani binu ne bi li načinila extra kvalitetni noćni snimak. Ja kao, ćutim. Ne pričam inače mnogo, pa mi i ne pada teško, ali više zbog nekog poštovanja prema JebemLiGaČemu. Tako ti mi pratimo fabulu opevane radnje, nagađamo šta ovaj poje s malom govornom manom i lutamo svojim mislima. Malo mi glup naslov pesme, ali ko me pita. U vazduhu neka težina iako bih takvu pesmu svako od nas uglavnom "skipovao" pri slušanju.

Negde na pola, većina i dalje ukrućena uz neku nelagodnost i nenalaženje odgovarajućeg šablona ponašanja u datom trenutku, čujem kraj sebe neshvatljiv "bezobrazluk":

-"Jebo te, sve mi zemlja zašla u ove japanke. Na šta mi tabani liče mogu misliti..."

Trgnem se, podignem levu obrvu, prokomentarišem pogledom što nju, što zakopanu japanku i shvatim u trenutku. Pa ona nije iz te priče, ona ne čuje ovu tišinu. Hoću i ja tako! Prodajem ružne uspomene. Popust na količinu, rate, čekovi, vereseja...Samo ih nosite, ukvariće mi se. Shvaćam ja tako lančano i dođem do zaključka:

-"Ma i meni zašlo u sandale. Sve mi mljacka. Opusti se, nema spasa. Uživaj..."

25.6.07

Pokvaren



Jeste li nekad pokvarili nekoga? Pravilnije iskvarili, instalirali mu neku osobinu, naviku koja ga je obojila u ružno i žigosala čak kod tebe samog? Uh, preterah malo :)

Ja znam da jesam. Mnogima nesvesno prenosim svoju nervozu, netrpleljivost, a posle kada me prođe bag, kada sam raspoložen, uhvatim sebe kako kritikujem takvo ponašanje. Namećem ponekad svoj ukus po pitanju umetnosti, sporta, politike, nauke itd., a da me savršeno ništa od toga ne interesuje u toj meri da bih se ponašao tako glupo.

Stvarno ponekad zna da bude jezivo šta se sve može sa osobama nad kojima trenutno imate neku vrstu superiornosti. Mene plaši pomisao da će taj neko to kad tad provaliti i vratiti nam "uslugu".

Šiljim Q na statistiQ

Kako mi knjige Inđijeli kažu, današnji dan mi je udarni. Klikćete ki blesavi na ovaj linak. Ja eto, umesto da se ponašam i bombardujem vas pričama, ja diktiram potrebe kao gradski prevoz.

A rekao sam sebi još devedeset šeste... nikad, "kao Bane majčin sin, nikad..." i evo vidi me sad. Gori od Baneta, da ne kažem Bana.

23.6.07

Naizgled obično jutro

Subota jutro. Malo je zahladnelo, može se disati. Trebao sam ići na posao, stežu rokovi, ali čeka me neko moje tezgarenje, te ću se time danas baviti. Iskrao sam se iz kreveta. Zar je moguće da je prošla desetka. Pokušavao sam da budem nečujan. Kako je osetila da je krevet malo porastao bez moje težine, trgla se i uspravila u istom momentu. POstavila mi je par pitanja snovljivim pogledom, ali je dobila samo "Spavaj, idem da radim, jos je rano".

Čuj rano, dvajs do deset! Uzimam šorc i majcu, šušnem neku kesu slučajno, pogledam je, ne trza se i lagano izlazim. Zatvaram vrata i BAM. Zapinju već nedeljama i ja onako bunovan nemam osećaj da umanjim buku. Jebo sam im majku. Umivam se, otvaram prozor, sedam pred sokoćalo, otvaram još koji prozor, ali virtualan, i krećem.

Odakle početi smor. Hej, pa to je tek osam sati! Mora da je radio-sat povileneo od prošlonedeljnih molerskih radova i premetačina. Vratio sam se dakle u prošlost. Sinoć smo gledali film na tu temu. Nisam ni slutio da ću tako brzo i da ga proživim. Sjajno!

Sad ću imati vremena za šljaku, pijacu, sastanak u gradu, koncert na ski stazi, divlji sex u sparnoj noći koja je pred nama. Eto, da mi nije krečenja ne bih se ovako dobro proveo danas. Mislim, neću se tako dobro provesti danas. Uh, izgubih se u vremenu i prostoru...

22.6.07

Voxstock 2007

Subota 23. jun, Košutnjak Ski staza:

16:00 - Otvaranje kapija
17:00 - Jelena Popin bend >>
18:00 - Bootleg Blues >>
19:00 - Texas Flood >>
20:00 - Belgrade Dixieland Orchestra >>
21:00 - Sven Zetterberg & Blues Trio & Raw Hide >>
22:45 - Blues Company & BC Horns >>
00:30 - Tommy K Jr & Blues Power >>
01:45 - Don Giovanni & Friends >>

linak

Ivanova

Drkam ovaj daljinski ne bih li ubio vreme između večere i ponovnog buljenje u monitor. Naletim na neku detektivsku seriju gde negativca igra ni manje ni više no Rodni! Dobre stare Mućke. Mota mi se po glavi kako je ostario i kako se otima od te legendarne uloge. Dobro mu ide.

Drk, drk, drk i eto me na nekom sportskom kanalu. Ženski box! Ovo moram da ispratim. Makljaju se ne žale. Bugarka i francuskinja. Mora ribica da održi reputaciju modnog epicentra, te fajta u suknjici. Sve u svojim rukama drži naša susjeda, bitno ženstvenija. Smirena, čeka greške protivnice i uspešno kažnjava. Između rundi klasična žvaka trenera, celivanje rana i lađenje mašine trougaonom metodom: čelo, leđa, grudi. Ladno joj povuče majicu i sune dva deci. Zamišljam ja kako je tim sisama u ovom trenutku. Ne vide ništa, vezanih i nakostrešenih bradavica, primaju udarce sa svim strana, znojave, spakovane u sportski brus koji ih po ivicama zasigurno useca do bola. Oči mi pune suza, samo što ne zaplačem. Čemu sve to, čemu to ludilo? Zašto im niko ne pritrči, pomogne, oslobodi muka. Gledam samo kroz tu svoju kutiju, nemoćan, dotučen. Koliko li će samo nedelja biti potrebno da bi ih neko mogao koristiti u svrhu za šta su i stvorene, da ih mulja dlanovima, gricka usnama, čelom masira.

Malko mi je lakše što ova moja uspeva da odbrani titulu evropskog prvaka u srednjoj kategoriji, ali mi i dalje ne da mira zašto ne klizanje...

20.6.07

Stranice u izradi

Na poslu gužva, promet stalan
pravim setup, zahtev analan.

Kod kuće čaršavi svugde beli
ide majstor, zidove mi veseli

neodlučan koje boje da metem ja
već par dana guši me dilema

spavaću u plavom, ješću u zelenom
sve dok dušu držim veselom

u stilu Cvrla opravdanje pišem
nema se vremena blog da njišem

pregršt je tema kao i uvek
čeka se gajba da dobije šmek

19.6.07

The Unbearable Lightness of Being

"Postojanje je prepuno nepodnošljive lakoće, jer svako od nas ima samo jedan život, jednom kao nijednom. Šta se desilo jednom moglo je i da se ne desi (Malo Cvrletove filozofije :).

Stoga, svaki život je krajnje nebitan; svaka odluka je krajnje beznacajna. Kako odluke nisu bitne, one su lagane, ne obavezuju nas. Ipak, u isto vreme, beznacajnost nasih odluka, nasih zivota, tj. postojanja, je nepodnosljiva. Otuda nepodnsljiva lakoca postojanja po Kunderi.

Bio jednom jedan Tomas kome nista nije bilo vazno i osecao je da zivot ima tu lakocu smrtnosti. Njegova ljubav je spontana u lutanjima koja prozivljava. Za razliku od njega, Terezi je zivot ima svu tezinu ovoga sveta. Sve je osecala oko sebe, pa cak i gravitaciju svojih suza. Njih dvoje su se slucajno sreli, pa su se tako i voleli. Slucajno... Njemu je sve to bilo mucno. Neprestano je osecao da je mogao voditi jos jedan zivot. Proganjale su ga sopstvene inkarnacije koje nikada nece spoznati. Na kraju otkriva tajnu da teret koji nosi nije to sto nikada nece upoznati te svoje druge zivote. Teret je bio to sto poznaje ovaj zivot koji je u stvari nepodnosljivo tezak, jer se zivi samo jednom. Slucajnost zahteva veliku zustrinu i zadivljenost na putu na kome odluke kreiraju vas zivot. Posto zivimo samo jednom, sve je bitno." izvor

18.6.07

Receptori

Koliko važnu ulogu miris igra u životu, da prostite seksualnom? Kažu vršena su brojna istraživanja koja taj momenat postavljaju u sam vrh kriterijuma prilikom izbora partnera. Malo ne verujem da možeš da onjušiš "žrtvu" dok je ne zaskočiš. Znaći, oko i uvo su na toj listi pre nosa. Uho, grlo, nos... Poseban doca samo za oko. Mi dečaci u početku verujemo samo tom čulu. Miris znoja, ustiju, vrata, međunožja... sve to dođe posle. Tako da bih preformulisao istraživanja u "zadržavanje partnera", a ne "izbor".

Kada te zarobi neka aroma ti počneš da tražiš njenu varijaciju na ostalim delovima tela. Neverending story... Šta ako je u pitanju kombinacija naših mirisa? Jesu li o tome mislili? Moj + Tvoj :)

Parfemi su druga priča. Može više kandidata imati isti :) Ja se prosto naježim kad prepoznam neki parfem koji mi probudi emociju, tj. sećanje na neku osobe, trenutke provedene s njom. Uuuu, kakva bura u glavi tog trenutka. Sve se vrati i nestane u toj milisekundi.

Kada se nađem u nekoj gužvi (koncerti, prevoz, redovi...) i neka devojka prođe kraj mene, uleti mi u lični prostor, ja obavezno udahnem punim plućima ne bih li je bolje upoznao. To sam odavno primetio da radim i jednostavno ne mislim o tome. Automatika, tj. životinja u meni.

14.6.07

Letio sam nekad

Do danas sam se sa smeškom prisećao usmenih predanja svoga oca u trenucima kada sam zabušavao sa učenjem. Loša ocena ili padnut ispit mi je pružao ponekad višečasovno ispiranje mozga od kojega sam valjda i naučio da se mentalno isključujem na sred konverzacije sa nekim. Dosadne konverzacije, naravno. Mada... Nebitno.

Čuvene reči koje su znale da izmile osmeh na mom licu, ali i da me motivišu d'uvatim knjigu u šake, bejahu: "Ako ti se ne uči, ti samo reci. Odma' ću da prodam ovaj auto i kupim ti deset ovaca. Pa lepo na pašnjak i nema glava da te boli". Godine su prolazile i ja sam vođen ovim jednostavnim rečima dubokog značenja završio te škole, napustio gnezdo i vinuo se ka nebu.

"A letio sam nekad, letio i ja, imao sam krila krila…", sve dok u moj Inbox nije zaluto mail koji vam prenosim u celosti:

[citat]

Juce na RTSu sam gledao nesto o zaposljavanju. I kazu kako nece niko da bude cobanin, pa zatim prikazu jednog cobanina kako cuva ovce.... I pitaju ga kako mu je, jel voli taj posao i jel moze da se zivi? Kaze on dobro mu je, posao nije previse tezak.... I na kraju kaze da mesecno zaradjuje 60.000 dinara ( a jos sam cuo da imaju hranu i smestaj )?!?! JBT!!!! On je poceo da radi kao coban sa 15 godina ( koji ce mu srednja skola ), a ja sa 25. Dakle zaradio je ( uzecu manju cifru, jer verujem da nije uvek imao toliku platu ) 45.000 * 120 ( meseci ) i zaradio je za tih 10 godina: 5.400.000 dinara, a ja sam isao najpre u srednju skolu i neka sam mesecno trosio 3.000 dinara * 48 = 144.000 dinara, a zatim sam isao 5 godina na fakultet i tu sam trosio min 16.000 mesecno, dakle 60 * 16.000 = 960.000.

Sumiram:

COBANIN

Osoba koja je pohadjala sr. skolu i fakultet

5.400.000 din ~ 66.666 EUR

-1.104.000 ~ 13.629 EUR


Dakle, razlika je 6.504.000 ~ 80.296 EUR

Neka prosecna plata programera iznosi 800 evra ~ 64.000 dinara. Postavlja se sledece pitanje: Da li ce programer IKADA stici zaradu cobanina???

Ajde, da ne budem materijalista: Ko ce zdravije i duze da zivi?


COBANIN

Programer

Gde zivi

Obicno na selu: cist vazduh, lepa priroda, nema automobila....

Obicno u gradu: smog, automobili, bez puno zelenila, bez dvorista, baste...

Radno mesto

Livada, zelenilo.....

Kancelarija, okruzen monitorima i zracenjem......

Radne aktivnosti

Teranje razne stoke na ispasu, dakle fizicki aktivan

Kucanje u tastaturu: aktivno skoro svih 10 prstiju

Ishrana

Domaci proizvodi: mleko, sir, domaca rakija......

Ovde ne mozemo generalizovati, ali velika verovatnoca je: kupovni proizvodi proizvedeni u fabrikama uz gomilu supstanci....

Dakle, logicki posmatrano cobanin ce da zivi zdravije i duze!!!

Na kraju se pitam: Ko je ovde coban :) ?!?

[kraj citata]


Pa kaže: "A letio sam nekad, letio i ja, imao sam krila, krila čobana…"


Mentolke

Mentol bombone i to one gumene zašećerene. Ijao. Pionir-ove su jedine prave, dok je sve ostalo bljak. Davim se ovih dana u njima. Godinama sam ih ignorisao. Prvih desetak prosto gutam. Nemam strpljenja da ih rastapam u ustima. Neizostavno je kijanje nakon prve konzumacije. To mi se isto dešava sa jakim žvakama i naglim izlaskom na Sunce. Kinem dva puta zaredom. Sa bombonama je najzajebanije, jer su obično samlevene u ustima i obavezno leti na sve strane. Dodatnu čar im daje zelena boja i moj dlan koji se nada da će zaustaviti erupciju. Sledi lizanje dlana i skupljanje ulepljenih katapultiranih parčića po celoj šaci. Odavno ih zato jedem nasamo :)

Tu je i šampon od mentola. Probao sam samo onaj "Glava i ramena". Godinu dana sam samo njime prao kosu. Snabdeo me Slaviša kao da je znao da će mi te male kesice biti veoma praktične u kasarni. Osećaj je do džadža, pogotovo leti. Vrućina, pakao, a ti opereš glavu i bude ti hladno neko vreme. Posle 2-3 meseca prestaneš da osećaš uticaj, ali se ne brineš jer sva ti je kosa i dalje na mestu. Dobro, veći deo...

Snabdeo me pomenuti i serijom "Prison break" zbog koje malo zabušavam sa pisanjem. Nije nešto preterano pametna, ali je zato zarazna i puna akcije. Vozi te bez prestanka. Zamisli temu: baja namerno zaglavi ćorku da bi se priružio bratu i organizovao im bekstvo. Ne brinite, ostalo mi je još samo 7 epizoda od 40 :) Koja zaraza! Baš sam, eto i ja, mentol :)

Japa drapa

Nemam pojam odakle mi to, ali ja se poslednjih par godina žestoko ložim na Japanke. Nekako su mi tople, umiljate, malo pričaju, a dosta kažu, mudre, svesne svog postojanja, strpljive, perverzne duhom, skromne, vredne, požrtvovane, mistične, verne i lepe. Kako li sam ja došao do tih zaključaka iz silnih porno i erotskih slika!? Ne pitaj, neću ti kažem... Ranije sam znao da se šalim da bih se ovako maljav tamo sjajno uklopio :) Kao retkost otimali bi se o mene. Pusti me da maštam, ne budi kvaran :) Kako bi me samo izlečila ova pospana...

Semendria, umesto kometara

Pa ovim blogom haraju Smederevci :) Veliki pozdrav!!!

Moji prvi dolasci tamo potiču još od malih nogu. Ćale lovac, član smederevačkog lovačkog društva, a ja član lovačkog podmlatka :) Spremam se da jednog dana nasledim dedinu pušku i nastavim pokolj kako to tradiciji dolikuje. Nedeljom ujutru, već oko 06h mi smo tu, kod čika Milenka u stanu, koji upravo završava pripreme. Žvaćem kiflu iz obližnje pekare i sedim u kujni dok se oni planiraju. Krećemo uskoro, kroz centar do pijace, gde prelazimo reku i pravac lovište.

Uvek su mi bile zanimljive na ulazu u grad one sojenice kraj Dunava, uzdignute da ih ljuta voda ne bi progutala. Kad malo promislim, doživaljaj odlaska tamo počinje već u Bubanj potoku gde se preko puta jedne kasarne nalaze oni parkirani avioni i helikopter. Sačekao sam svojih pet minuta i godinama posle ispalio više okvira municije u njihovoj blizini. One 2-3 bombe da i ne pominjem :) Perverzija.

Oba para baba i deda su imali vikendice na putu za Udovice, selo ispred Smedereva. Tačnije negde na sredini tog puta, koji kilometar posle one kafane na ćošku. Znali smo tu često da zaglavimo. Znao moj stari nekog poslodavca koji mu sređivao kartone belog po niskoj ceni. Jedne vikendice se sećam po vinogradu, buradima s rakijom, hladovinom od loze i zabetorniranim novčićima na međuspratu. Baba je često volela da priča kako sam pratio dedu do onih buradi i kasnije ovako odgovarao na pitanje šta to on tamo radi: "Deda samo klc i cuujiii...". Setih se još jedne njene priče, gde me deda lupka po dupetu, a ja uporno tvrdim "ne boli". On polako pojačava, dok mi u jednom trenutku nije izletelo: "Idi ble deda u kulac...".

Druga vikendica je bila megalomanska. Uvek neko mesište i gužva. Sećam se stepenica uz zadnji deo kuće gde sam jurio guštere. Klackalica za dvoje, gde se ljuljani gledaju u oči, a skalamerija se njiše kao galija. Tu beše i bazen čija mi je ivica poklonila par kopči na čelu. Unutrašnjost je odisala velikom hladovinom. Dobro se spavalo. Još su mi u glavi teške draperije i silni jastuci na svaom koraku. Pletena mala stolica i veoma strm prilaz ka ulici. Pošto je sve bilo na brdu iza kuće je bio kosi zid od neravnog kamena kojim sam se verao do besvesti. Na vrhu žica, travuljina, po koja bubica il neuhvaćeni gmizavac. Nikad da dosadi.

Mislim da smo igrali jednom predstavu tamo. Nek me podseti neko. Blanko...

Novija istorija ovoga grada se može pohvaliti mnome kao gostom svoga velikog prijatelja Cvrkuta. Prošetavši malo ulicom Kralja Petra i okolinom, zatim tvrđavom i okolinom eto mene redovnije :)

12.6.07

Zla kob

Fotkao sam neke javne smejurije, prebacio slike na komp i potpisao ih nadimkom i datumom. Pita me neko kako to. Objasnim. Zašto to. Objasnim da me interesuje za koliko dana će se i od koga vratiti ta slika što sam poslao. Malo eksperimentišem da utvrdim čudne puteve bajtne. Jao pa to ti je kao na "onom" filmu od pre par večeri. Objasni mi se koji je film to u pitanju i setim se. Momče i devojče, sreću se negde ispred knjižare, svide e jedno frugom, ovlaže, razmene par reči i ona samo piše telefon unutar knjige s rečima: "Ako ikada ova knjiga dođe do tebe, nama je suđeno".

Prva reakcija mi je bila bes. Znam da me je i tada taj film "razdražio", pa evo i sad ponovo. Zakuj? Prvo, mislim da ja ne verujem u sudbinu. Nekako me ne privlači misao da mi je sve predodređeno, da se sve zna unapred. Čemu onda tu ja? Da sedim i vozim se. Kao u luna parku one zajebancije na šinama. Sve je to lepo, ima bržih i egzotičnijih, kao i dečijih sporijih, ali svede se na isto. To mi je nekako bežanje od života, od njegove lepote. Persone se prepuste okolini , predaju se bez borbe i pobegnu u izgovor. Eto ga paradoks, jer takvo ponašanje već odgovora terminu "slučajnost" kome sam privrženiji.

Sa druge strane, koja je to glupost upoznati srodnu dušu, iskulirati je i čekati da knjiga bude pronađena!? Nezamislivo, pa čak i za filmove zvane romantične. Plasiranje onog idiotizma da je sreća lepa dok se čeka. "Hoću sad i hoću sve"...

Idem da gledam gole ženske da me smire, otišao pristisak u qrac (100/80). Puls se drži na 45 J

Inače, kad se pomene "sudbina" meni pada na pamet naslov Zagorovog stripa "Zla kob", za koji sam dugo tripovao da je Zlakob i da se baja prekrstio.

Deder dečko, još jedan krug


Szendrő, tj. Semendire

Despot Đurađ Branković, rođen godine kad i ja, samo 600 godina ranije. Zanimljiva mu je i poslednja godina: 1456. Posle njegove smrti srpska Despotovina pada u ruke Turaka. Jeste, ćale mu je bio Vuk Braković, ovekovečen dangom izdajnika što može zahvaliti ovom svom nasledniku. Naime, Đurađovo držanje za vreme 2. kosovske bitke, mu je od strane zapadnih sila (koje nam evo tradicionalno žele zlo, ha, ha :) donelo taj epitet izdajnika, ali je nekim čudom prikačen Vuku, njegovom ocu.

Sve u svemu naš drugar Đurađ je ceo svoj životni vek proveo u makljanjima što sa Turci, što sa Madžari. Kad se nije tukao, onda je balansirao između pomenutih. Zajebana vremena. Kažu da je imao najburniji život od svih srpskih vladara i da je postao jedna od najtragičnijih ličnosti srpske istorije.

Pre neki dan bio sam mu na gajbi. Oduševljen. Izgleda sjajno. Najveća ravničarska tvrđava u Evropi. Na ušću reke Jezave sa Dunavom, desna obala. Mali grad, trougaonog oblika, sa 6 kula i Veliki grad sa još 19 četvrtastih kula. Kanal (sa aligatorima) na strani ulaza, dvostruka kapija, bunar u sredini dvorišta, ogromne i neverovatno strme stepenice, zatim drvene stepenice u svakoj kuli, vidici, puškarnice, nestvarno nakrivljenja jedna kula velikog grada, reka... Proveli smo par sati zamišljajući gde je šta bilo, kako su izgledali dani, svečanosti, bitke.

Stvarno preporučujem!

8.6.07

Jupiiiiiiii


Lep vikend zelim!
Evo preporuke za slusanje: Los Lonely Boys

Sasvim neplanirano

... 28.05, 30.05, 01.06, 03.06, 06.06, 07.06, 08.06, 10.06, 12.06, 20.06, 21.06, 22.06, 24.06, 26.06, 28.06, 30.06, 05.07, 10.07, 12.07, 15.07, 18.07, 20.07, 24.07, 25.07, 28.07, 30.07, 01.08, 02.08, 04.08, 11.08, 12.08, 13.08, 14.08, 15.08, 16.08, 17.08, 18.08, 19.08, 20.08, 22.08, 24.08, 25.08, 27.08, 28.08, 29.08, 30.08, 02.09, 04.09, 06.09, 07.09, 08.09, 09.09, 12.09, 15.09, 16.09, 18.09, 20.09, 21.09, 22.09, 23.09, 24.09, 25.09, 26.09, 29.09, 01.10, 09.10, 10.10, 12.10, 14.10, 15.10, 17.10, 24.10, 26.10. STOP!

Iz nekog čudnog razloga ja sam beležio datume. Danas se ne sećam zašto nema dana prvog i celog meseca prvog. Sigurno mozak nije funkcionisao. Zabagovao usled šoka. Gledam evo, u papir iscepan iz gimnazijskog dnevnika. Čitam i prisećam se. Beležio sam samo neke krupne stvari. Nisam bio redovan, ali sam bio ljigavo romantičan. Skoro sam optužen da nisam to uopšte. Istrošio se? Tokom selidbe, pre par godina, našao sam tu sveščicu i spalio je. Spasao sam tek par listova koji su mi značili u tom trenutku. Ni njima se ne piše dobro.

Bilo je sasvim neplanirano, posle škole, dogodilo se. Sasvim drugačije nego što sam očekivao. Kao sećam se čemu sam se nadao... Toga dana zaradio sam upalu mišića na fizičkom i ceo dan sam kukao i ispuštao ono svoje "tijao" . Spavali smo budni... Jeste, imao sam prvi sex. Ona već delimično iskusna, samo me je obalila na krevet i naredila da se svučem. Uh, što volim kad me neko vozi! Sećam se da sam je par puta pitao da li je sigurna :) Mislim, ne moramo mi ako TI nisi sigurna... Oduzeo sam se, priznajem. Njoj se sigurno smučilo da čeka na moju inicijativu. Jes da je prošlo samo dve nedelje od majčinog mi rođendana, kada sam je prvi put poljubio, kada sam imao svoju predstavu. Sad vidim da sam se bez razloga plašio da će me gej uloga, čuveni Bog Voda, unesrećiti po tom pitanju.

Te dve nedelje su mi i dan danas ostale kao neka merica pre prvog dovatavanja. Ako ne računamo ovo poslednje u trajanju od 2 sata... A i ono pre toga. Par puta... Zaboravite. Ustvari, ostao mi je osećaj da treba čekati i ne navaljivati. Ispao sam iz fazona, jer sam dugo bio u vezi i sad sve što mi se sada dešava mi je malo neobično.

"Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih. Usamljeni galeb iznad mora osrednjih. Reči bi sve pokvarile, samo se ćutke pokraj mene stisla. Sami, svoji, izbeglice iz besmisla...". Da... Stvarno sam posle nje čeznuo da se još jednom zaljubim :) Bila je opasna i umiljata. Promišljena i spontana, vešta i trapava. Neuhvatljiva i pripitomljena.

Čega se sećam? Svog sedamnaestog rođendana, sankcija i njenog velikog mladeža na desnom tabanu. Ravne smeđe kose, tankih usana, kariranih košulja, velikih grudi, tankih prstiju, ekskurzjie, starog Ceraka, toplih večeri, erotike u svakom pokretu. Letovanja i njene ljubomore. Dugih šetnji, njenog odvikavanja od cigareta, ravnog stomačića, jakih butina i listova. Suza u starom delu Herceg Novog uz "Stvari lagane". Par fotografija, prozivanja profesora, štipkanja po preponama u školskom dvorištu... :) Sećam se proklete svesti od samog početka zabavljanja da će svemu doći kraj za par meseci. Sećam se svoje sreće.

Zašto sam pisao datume? Zašto nisam brojao okršaje? Mnogi dani su bili sa više poena. Kao da sam hteo da sačuvam tu lepotu. Da me podseti na dane smešne, tako jednostavne i velike. Nisam znao drugačije. Ne znam ni sada kako bih postupao. Kako se čuva lepo? Samim proživljavanjem i to punim plućima, bez uzdržavanja, iskreno.

Na kraju je ipak morala da ode, jer "ovo sazvežđe za nju beše provincija...". Sećam se dobro rastanka, jebenog prozora i naših prislonjenih dlanova s obe strane istog. Autobus koji je odvodi niz ulicu Tadeuša Košćuška, zatim niz Parisku, Karađorđevu, preko Gazele, bulevarom Arsenija Čarnojevića ka zalazećem Suncu. Sutradan sam otišao kod oca na posao i plakao.

Opet bih sve ispočetka J

7.6.07

kompjuteraški...


1f u c4n r34d th1s u r34lly n33d t0 g37 l41d






5.6.07

..i zvezda obrnu krug

ubrana sloboda. stop. vracen u tudje zivote. stop. svoj jos trazi. stop. naucena lekcija. stop. hvala svima za posete. stop. mislim, hvala ti. stop. odoh da se probudim. stop-ko.

Haljinica

Upoznao sam je jednog sparnog prepodneva. Po običaju nisam upamtio ime, jer mi u tim trenucima čulo sluha po pravilu zabaguje. Seli smo u odvojene prostorije, ćutali smo se sa različitim ljudima. Sunce je peklo sve jače i jače. Morali smo ubrzo da krenemo zajedno, ali rastavljeno. Pratila nas je šuma.

Na samom početku našeg poznanstva beše gužva. Cveće je padalo s neba i muzika je bila znojava. Potoci vina po kojima se brćkaju paunovi i trapave patke. Pratio sam je stepenicama do vrha. Između nas je bilo nekoliko prepreka. Moj početak je bio njen kraj. Čvrsti guzovi su bljeskali kako je zalazila za ćošak. Samo za moje oči. Samo na delić sekunde. Nisam štedeo oči. Pogledam i padam u čežnju. Zategnuti listovi i vlažni prelaz ka butinama. Sve mi je bilo crveno, čak i njena svetlucava bela ramena.

Setio sam se haljine koju sam nekada davno poklonio. Nemam prava da budem umoran. Setio sam se i da nemam čega da se sećam, jer ne videh je nikad na njoj. Ne videh ni nju. Nikada. Sem ponekad...

Ovo će se završiti drugačije. Druga su vremena. Druga je boja.

Od mene si draga, dugo krila
da si drugog duso zavolila
a ja nisam nista znao, nista znao
al sam nesto duso osjecao

Osecao da si neka druga
iz oka ti izgubi se duga
ukrao je, uzeo je drugi
moje srce udavice tuga

Ref.
Haljinicu boje lila
ti si duso oblacila
kad si isla da ga ljubis
da ga ljubis
a moja si ljubav bila

Od tebe sam dragi dugo krila
da sam tebe duso prevarila
nevarna sam dragi bila
al se nisam zaljubila

Ja se nisam dragi zaljubila
al sam nesto duso osetila
osetila, zazalila
haljinicu sto sam oblacila

U rudara krvave su ruke
dete place u vihoru rata
nema tebe nema ni haljine
hoce li nama sunce ikada da sine

Kako je to pisati blog!

190320071250190320071251190320071252190320071253190320071254190320071255190320071256190320071257190320071258190320071259190320071261190320071262190320071263190320071264190320071265190320071266

3K

tri hiljaditom gostu biću sexualni rob preko vikenda.
Srećna dobitnica je...?

1.6.07

Zajedno

Drugaru se žena zapošljava u firmi gde i on radi. On sam biva u isto vreme prebačen u drugi projektni tim i sređuje novu mašinu. Paralelno sistematski briše stvari sa stare mašine, i kroz šalu komentariše da postoji verovatnoća da će ta mašina završiti na stolu njegove žene :) Kiseli osmeh broj 17...

Kako li to izgleda? Raditi sa bračnim drugarom, tj. drugaricom :)
Znam kako je zabavljati se sa ortakinjom iz odeljenja, koleginicom sa faxa, ali ovo mi je još nepoznato. Ne kažem da ne bih probao, čak šta više ima i kandidatkinja na vidiku. Nezvao se ja Lorimer! Znam da sve to može sjajno funkcionisati uz jedno pobavezno "ali"...

Da se ne smuče jedno drugom? Dobro, neće raditi u istim prostorijama, ali ima i tih ekstremnih slučajeva. Nema zabušavanja i foliranja "ostao sam do kasno na poslu". Sve se registruje. Lepa stvar su iskrena saradnja i napor ka obostranom cilju. Mada, moraju biti prisutne razne nesuglasice po pitanju svega i svačega na profesionalnom nivou. Kako to razgraničiti od privatnog. Umetnost! Kako iskulirati nezaobilazna ogovaranja i eventualne spletke. Dozvolimo i ljubomori da umeša svoje šape... Možda postanu maskota firme.

Mora da je ludilo :)

Egzibicije

koja su to neobicna mesta za vodjenje ljubavi?
krenimo prvo od glagola voditi! kad vodis nekoga, u ovom slucaju nesto, taj ne zna sam da ode tamo. zasto bi ga inace vodili, jel tako? kako mi sada ljubav vodimo negde? to negde mi je jasno, vodim je do orgazma iliti u narodnu poznatog svrsa. partnerka i ja dakle vodimo zajedno. dobro. to je kao dete, da ne bi osetilo da ga jedno od roditelja voli vise. iz toga proizilazi da masturbacija nije pozeljna, jer ce ljubav(dete) tada biti privrzenija jednom roditelju, masturbatoru. za tango je ipak potrebno dvoje.

da li je onda, shodno tomu, bitno kuda cemo sve proci da bismo dosli do cilja? preko prece ili naokolo da bude blize. precice nisu uvek pozeljne, a i metoda kragujevacke kishe zna da smori. da preformulisem to na danasnju dilemu: da li je bitno gde se karamo?

primetio sam da devojcice sagledavaju siru sliku klasicne trpacine. kao bitni faktor javljaju se senke, muzika u pozadini, klopa pre samog cina, aromaticno mirisi kojim odise prostorija, strepnja, zabranjeno u vazduhu, kao i niz drugih sitnica. znaci dekoncentrisane ste! niste u stanju da nas prihvate ovakve kakve jesmo, sirove. kao da ce milion raznih egzoticnih zacina tu nesto da pomogne. jok. klin corba! ladno, bez blama. e baba, baba...

jedan od tih zacina je i lokacija koitusa. krevet, pod, sto, tush kabina ili kada, ves masina, kuhinjska radna povrsina, lift, automobil u pokretu i mirovanju, proplanak, shumarak, javni wc, klonja na zurci, gomila sa jaknama, gradski prevoz, u vodi bazen, more, doktorska ordinacija, sauna, haustor, kancelarija, shupa, podrum, garaza, spajz, stepenice, pecina, shaht, klupa u parku, akva tobogan, spustanje padobranom, u avionu, vozu, na drvetu, tavanu, krovu, kafani, ni ni ni...

ajde malo vi!

ja sam bre za krevet. samo da ga sjurim, bez grceva i oguljenih kolena.
prostor je golem, pa moze i ovako i onako. paralaleno, dijagonalno. backhend, forhend, voley, a ponekad i drop shot :)

Неопознанный летающий объект

Da li verujete u redovne ili povremene posete sa drugih planeta? mislite li da su oni vec ovde sa nam od pamtiveka? proucavaju nas, priopremaju za neke vise ciljeve? da li ste mozda videli po nebu nesto neobjasnjivo? u treznom stanju, naravno. da li; ste skepticni po pitanju izgradnje piramida, silnih crteza od kamenog doba pa na ovamo. da li je po vasim frizideru rovario neki E.T.? mislite li da su im namere miroljubive ili ugnjetavacke? pitanje nad pitanjima: zasto bi eventualno saznanje o postojanju inteligentnih bica van ove planete izazvalo haos?

Ja ovde imam stav kao i prema religiji, jer u osnovi imaju zajednicku virtualnu nit.

Dok ne vidim - nista.
Nit pljujem, nit hvalim...