30.5.07

Dug

Ostavih vas uskraćene za neka pitanja od krucijalnog značaja za nastavak naših života. Pokušaću da vam ih pružim sa što je moguće više foliranja.

Nisam se prijavio za splavarenje Tarom, jer mi je trebala kinta za učešće za frižider. Treći u poslednje tri godine :) Nemam pametnog objašenjanja zašto.

Biljana Srbljanović je za mene ludilo. Seksualno mi je preterano privlačna. Prvo sam čuo za nju tako što sam sasvim slučajno gledao predstavu po njenom tekstu u jednom malom nemačkom gradiću. Sviđa mi se energija kojom "obrađuje" svakojake idiotizme koji nas okružuju. Ponekad pretera, ali moja slabost ka njoj joj uvek progleda kroz prste. Uživo mi je još slađa.

Naši glumci? Bata Stojković mi je bio broj jedan, a tu je i Zoki Radmilović. Noca garda? Hm... Mnogi mladi koji su mi bili odvratni na ekranu su me oduševili u pozorištu. Cvijanović, Seka Sabljić, Jelena Đokić, Karjanovićka, Miki Manojlović, Đuričko, Gordan Kičić, Brstina. Sigurno sam preskočio nekog dragog. Dopuniću čim mozak proradi.

Masturbiram skoro svakodnevno. Ejakuliram po listovima fotokopiranih knjiga sa fakulteta. Presavijem na pola, da ne probije.

Oslovljavanje sa "drugari" nije moja tvorevina. Pokupio sam to od Zorana učitelja, a on od Branka Kockice.

Neostvarena seksualna fantazija mi je felacio od strane jedne devojke i nežno ljubljenje sa drugom devojkom istovremeno.

Šta me nervira po Beogradu? Kučiće lutalice organski ne podnosim, kao ni ove što imaju vlasnike, ali ne i brnjice i povodce. Pizdim kada likovi za zaštitu životinja pene kako ih ne treba sklanjati na ulice tim i tim metodama. Nehumano? Human = čovek != pas. Pizdim još više, jer niko ne peni u ime izujedanih sugrađana, unakažene dece za ceo život. Gužva i uska saobraćajna grla. Haos u urbanizmu daje BG-u novu crtu, večne odbojnosti. Jajarenje prilikom kojeg se ulična rasveta pali uglavnom kad već padne mrak. Najviše od svega ne volim u BG-u: pregšt besnih i primitivnih ljudi. Zidove i bandere izlepljene reklamicama i kojekakvim flajerima, plakatima. Za kraj konstatacija da nemam više gde da šetam, sve dosadilo.

Volim proleće i zimu u BG-u. Kad zeleno ili belo prefarba gradsko sivilo. Volim pozorišta, stare i lepe zgrade. Prolaze između njih i zavučena dvorišta u centru. Letnje bašte. Košutnjak i Kališ. Prolaznice slatke. Fontane i parkove. Kulturne i smirene sugrađane. Najviše od svega volim zalazak sunca na Terazijama.

29.5.07

Delta

Da li vam se desavalo da se nadjete na zurci, nekom skupu, festi, gomili, gde vam je i vise bivsih devojaka / momaka. naletao sam s vremena na vreme setajuci se tadasnjom devojkom naneku staru ljubav. U pozoristu sam najvise puta bio strecan :) mali broj slucajeva i nikakavih incidentnih dogadjaja da vas odmah razocaram na pocetku. ko li je skoro pravio zurku i pozvao 4-5 bivse.

poslednji put pre par dana bese najnoviji slucaj. Bilo mi je malo cudno i pored toga sto su rasponi zabavljanja ogromni, sto je jedno bila spageti veza, druga neuspeli pokusaj iste i evo ova poslednja, kakva god. Totalno bezazlena situacija, ali "dovoljno za zur u mojoj glavi".

Stadoh tako da posmatram i merkam. Sta imaju, sem mene, zajednicko? Ama bas... nemam pojma! postrojim ti ja tako u glavi vecinu kojih sam se setio u tom trenutku, pod uticajem opijata
razlicitih agregatnih stanja.

Na parove razbrojs...! Vislje i nize, duge kose i kratke kose, sisate, a i ove ne, ukusne i mirisljave, odbojne, sa dimom ili bez, bucne i tihe, vredne i lenje, nasmejane i namrgodjene, pametne i srecne, sa svim zubima i ne, nasmejane i tuzne, inicijatorke i pasivne, obrijane i neobrijane, PMS sizike i smirene, ladni i topli tabani, ravnodusne i gadljive na mujsper, lepog i grubog glasa, vaspitane i ne, kulturne i drcne, crne i plave, ridje i brinete, koje mljackaju i koje ne, plocice i stomacic, duhovite i dosadne, religiozne i agnosticne(?), sujeverne i prakticne, ljubomorne i liberalne, pricljive i cutljive, nasmejane i tuzne, mazne i muzevne, jace i slabije, kuvarice i one koje narucuju, moje i tudje...

dodjem do zakljucka da ja ne sklapam niti jednu. cuvena prica: prva ljubav pa je trazimo u svim kasnijim. ma jok. koliko me utesi ta cinjenica toliko me i zamisli. sta to znaci, da ne biram. idem redom? imam li ja nekih kriterujuma sem... da ne lajem.

sta je u tome lose?
ako si drolja, ama bas nista :)

28.5.07

Izgubljena generacija

Šta po tebi to znači? Koja je definicija ove sklopke u tvojoj glavi?

Generacija koja u svom usponu nije uspela da se dokaže. Eto moje. Najbliža koju sam čuo i da mogu svoje misli njom da identifikujem.

Prelistavate li u glavi svoje društvo iz osnovne, pa iz srednje škole, fakulteta? Generalno, dokle su dogurali, koliko su uspeli, koliko im bežite ili obratno. Prosek? Da li štrči iko? Većina? Sjajno! Niko? Koja je reč za to... Da li se onda osećate da pripadate nekoj takvoj generaciji? Za koga izgubljeni? Za sebe? Nevidljivi za druge ili za sebe?

Dosta toga govori da ja spadam u jednu takvu. Međutim, to sebi ne želim da priznam. Ne mogu se pomiriti sa tim da me je deprimiralo okruženje u kojem sam odrastao i da mi je iscedilo svaku želju za životom i uspehom, šta god pod tim temrinima svi mi obuhvatali. Po nekim pričama svi rođeni sedamdesetih su u tom košu. U košarici nepofajtanog veša. Učeni smo i pripremani na jedan način življenja i u trenutku kada je trebalo da započnemo po tim pravilima, povučen je priručnik iz upotrebe. Nova pravila, nepisana, zbunila su naše predavače više bego nas. Prepušteni sebi, svako je krenuo da tumači na svoj način. Kasnije rođeni su bili u toj prednosti što nisu imali blage veze da je nešto drugačije postojalo pre njihove dimenzije. U svom tom haosu ipak su imali stabilnu osnovu, ako me razumete. Hendikep ili ne?

Onda se za razliku u svojim ličnim očekivanjima i ostvarenjima moram obratiti svojoj sporosti, lenjosti, gluposti itd. Ukratko, ne mogu biti toliko strog prema sebi. Odbijam i tu varijantu.

Sinoć sam čuo i prihvatio neku vrstu kompromisa: malo ćemo kasniti! To mi se sviđa. Još mi zuje reči sagovornika: poženićemo se nakon trideset pete, taman da nadoknadimo propušteno. Ne znam, ali ja sam na neki način bio utešen. Još neko "kopa"... mislim nadoknađuje.

Od Moledera sam naučio da budem sumnjičav, pa čak i u svoju sreću. On bi sada verovatno rekao da sve to deluje kao neki izgovor. Ma sve zavisi od raspoloženja i sve je slatko komplikovano.

Za šaku trešanja

Bio sam na drvetu pre par dana. Kakvo zadovoljstvo! Koliko mi je samo nedostajalo. Godine su prošle od kada sam se poslednji put pentrao. Krajem prošloga veka. Uglavnom je to bilo trešnjino drvo.

Kako dohvatim neku granu, setim se svakog ranijeg pokušaja da učinim to isto na svakom drvetu do sada. Setim se povetaraca, njihanja granja, ljudskog žagora u pozadini, zvukova životinja, pucanja suvih grana, pljuckanja koštica, šuškanja lišća, melodija komšijskog tranzistora, pogleda na okolinu koja najednom izgeda sasvim drugačije. Devojku ne primećujem, penjam se ka nebu. Kao da je shvatila da je naišla na opasnog protivnika, ćuti i ne postavlja pitanja. Ne meša se. Pušta me da sam shvatim. Strpljenju je kraj i kako vreme prolazi ponavlja kako je bilo dosta i da bi trebali da krenemo. Dopire do mene nakon nekpg vremena. Sa osmehom pozdravljam kutke u krošnji gde sam bio, kao i one koji me čekaju neki sledeći put.

Pokušao sam kasnije u povratku da objasnim svoje viđenje izreke "ne skida se s ribe, kao dete s trešnje", ali nisam uspeo da izmamim onaj iskreni osmeh. Ne možeš baš sa svakom devojkom biti i ortak. Žurba u spremanju za žurku je oterala drvo u zaborav.

25.5.07

Koincidencija slučajnosti

Par dana nakon priče kako bih kresnuo samoga sebe, evo šta je isplivalo u ovoj elektro džungli:

[moje drugo ja]



hvala m1ko

24.5.07

M.N.

Početak leta i kraj gimnazijskih dana. Još se prepričavaju dogodovštine s maturske večeri. Još više me mrze dušmani nakon što sam izabran sa drugaricom za plesni par večeri. Prijemni za fakultet je prošao neprimećeno, tako da je poslednja najduža zajebancija, bez ikakavih obaveza, mogla da počne. Dobro, tako sam tada mislio, ne znajući da ću ih imati još puno. Da ne kažem previše...

Sredinom te poslednje godine, konačno sam ostavio iza sebe bedak prouzorokavan odlaskom svojem prve ljubavi u inostranstvo. Ova je otvorila sezonu, da bi je posle kopiralo još par njih. Nešto mi više sile pokušavaju time reći, ali ja uporno ostajem slep kod očiju. Da ne kažem glup kod pameti. Rešen da nastavim sa svojim bivstvovanjem na najlepši moguči način, zatreskam se u devojku s kojom sam sedeo u klupi. Nastade mučni period, pogotovo nakon stravičnog kuliranja od iste negde nakon Novaka. Od tada postoji neka distanca među nama. Kasnije sam shvatio da se radi o teškom psihopati, u šta se lično uverio moj drugar. Klupa iza nas... Mada sam i ja tada pokazivao izvesnu dozu neuravnoteženosti, jer sam odlučio da nema više druženja sa devojkama. Ili ćemo se dovatiti ili razlaz. Tako da sam zategao odnose na još par loakcija po gradu.

Žurka u okolini BG-a. Počinje u šest poslepodne. Uveliko raspaljen roštilj, pivo oznojeno, piče Partibrejkersi na sav glas, trese se gora, zajebavati se mora! Pregršt opijata / inhalata, deljenih na poslužavniku, što se i podrazumeva kada je organizator lik iz DB-a. Teška vremena za srpskog seljaka. Oko devet sati više niko ne zna za sebe. Sećam se samo nekih segmenata. Jeca koja je izgubila sočivo, a Tića i ja se bacilli u potragu. Nisam siguran da smo do kraja i znali šta tražimo dok ga nismo ugledali na kesi grisina.

Negde na pola derneka popeh se na sprat i izađoh na terasu. Beše tu jedna izvesna persona, retka predstavnica ženskog roda. Za razliku od mojih pratilja, ona mi se možda i ne bi nasmejala da sam joj predložio neki bezobrazluk. Ovde dotičem temu muško ženskih prijateljstava u kojoj bih sebi zasigurno uskakao u usta više puta. Nekom drugom prilikom. Devojka je bila veoma prijatna, sigurna u sebe, duhovita i prijatno agresivna. Ponoć i rasulo. Gegamo se, skupljamo snagu za rastanak. Obično se sad tek izlazi u grad. Šta je ovo? Ne radi se to tako… Naprotiv, bilo je sjajno. Mrak u osam uveče je isti kao i onaj bez Pepeljuge.

Nakon par dana, skupim herca i pozovem dotičnu. Na prvom sastanku smo se i poljubili. Leto je moglo da počne!

Sve na njoj mi je bilo neobično uključujući i mene. Ona je uveliko studirala, oblačila se mnogo ozbiljnije nego ja, stalno se mudro smejuljila i mala je odgovor na svaku moju začkoljicu. Imao sam utisak da se poigravala sa mnom kao luda. Predivno je mirisala. Četiri godine je starija od mene i to je klincu od osamnaest veoma imponovalo. Ja sam pokušavao svojim igrarijama da je vratim natrag u svoju dimenziju, na šta se ona uspešno opirala i neprimetno mene iz nje izvlačila. Naravno da se smejala mojim glupostima, ali uvek sa jednom dozom samokontrole, koja mi je bila tako sexi. Ladno mi nije verovala nakon mesec dana zabavljanja da sam toliko mlađi od nje. Morao sam ličnu kartu da joj pokazujem, što ju je primetno šokiralo. Naravno, ništa se nije promenilo i već sam joj tih dana išao na rođendan na kome sam po prvi put iznet na pokazivanje.

Lepo smo se slagali i bez odeće. Kako je samo bila zgodna. Dobro, nisam ni ja bio za bacanje. Nije mi bitno da li me je folirala ili ne, ali izjavom da je jednom prilikom svršila pet puta, u meni je počelo da se rađa samoljublje. Eto, tada sam ja počeo da volim sebe :) Tu treba tražiti korene. Jednom nas je iznenadila moja sestra. Još jedna trauma u nizu su mi ta moja vrata koja nikada nisu mogla biti zaključana. Da ne pričam čiji je to patent bio i ne otkrivam kakva sam sve rešenja imao u glavi, dok se penjem po devojci, ukoliko neko krene da ulazi u sobu. Nisam nikad mogao da se opustim do kraja :) Bilo mi je neverovatno kada je otišla do sestre nakon par minuta, čisto da proćaskaju o pređašnjem događaju, malo se našale i razbiju neprijatnost. Sjajno.

Uvek premotavam ovu priču kada prođem kraj njene zgrade.

Nakon izvesnog vremena ja sam pobegao. Ne pitajte zašto, ne znam. Pokušavao sam sebi više puta da objasnim, ali uzalud. Misterija. Grize me savest evo još dan danas. Ne izbija mi iz glave jecaj koji sam oslobodio iz njenih grudi kada sam joj rekao da neću dalje. Koliko sam se samo puta pitao šta je s njom. Koliko sam samo puta hteo da je zovem na neku predstavu. Da se iskupim na neki način. Videli smo se nakon par godina i pamtim samo pitanje: "Jel si ti napokon odlučio šta ćeš sa sobom?". Čudno, ali to pitanje mi je postavio moj otac pre samo par dana. Jel se to ovaj pravio blesav ovih desetak godina ili je ona bila toliko dalekovida?

Da mi je da se sretnemo, pa da joj napokon odgovorim kao i onda.
Ćutanjem...


Ovo sam jednog dana zatekao na stolu nakon što sam je ispratio:

[prva strana]

Dragi Ivane, još malo i biće nam tri nedelje. HA! HA! HA! Da li si postigao svoj cilj? Tvoj komentar je suvišan. U ovom trenutku se kupaš i mogu zamisliti kako ti je. Treba taku površinu oprati. Nije to lako.

"...tako sam sama, sve mi je prazno kada nisi tu".* Cico, razne ti stvari napisala ta Jana, ali… Izgleda da su tebe mnoge volele. Vidim ovde razne transparente: "Arso volim te, P.S. nemoj me zaboraviti dok si na ekskurziji." Nego da nastavimo mi tamo gde smo stali. A gde smo mi to stali kad još nismo… ni počeli. Ali uskoro. Daću, daću, daću nego šta ću, ali mi ipak stalo da te mučim malo. A ti? Nadaj mi se nadaj, nadaj u očaj ne padaj. Čini mi se da sam ti sjebala kompjuter. Kako pritisnem neko dugme, tako… Nema veze. Ako si ti bludnik, šta sam onda ja?** Inače moje ime u tvom adresaru je suvišno. Ja sam ti ionako postala najgora noćna mora.

[preko cele druge strane]

ARSO, ŽELIM TE!

Tvoja mala (HA! HA! HA!)

P.S. Ili si ti moj mali?

*jedna od poruka priheftana na pluti ispred radnog stola
**bedž sa natpisom "najveći bludnik grada Čikaga", takođe na pluti

23.5.07

Traume

Nemam ih ja velikih. Barem volim tako da mislim. Možda to radi odbrambeni mehanizam :) Par nekih ljubavničkih o kojima neću pisati, jer bih zasigurno opet nastao neki pičvajz.

Šta onda? Plašim se da ne delujem kao ona razmažena derištad iz imućnih familija koja po svaku cenu žele da se zna koliko je i njima teško, koliko pate. I bogati plaču, zar ne :)

Detinjstvo je bilo krajnje bezbrižno. Stalna igra i idila u mojoj slepoj ulici. Mada je tu bila prva traumica koje se sećam. Jurili smo se po trotoaru i ja sam poterao drugara između parkiranih kola na ulicu. Nije video auto što prolazi i pošteno se zalepio za zadnje krilo. Od tada dok sam za volanom imam strah da će mi neko dete tako nesmotreno iskočiti. Ne volim da vozim kroz uske ulice.

Kad smo kod auta, pomisao na njega zna da mi bude mučan iz više razloga. Moj stari je opterećen svojim vozilom i samo kad je bio ekstremno raspoložen ja sam mogao da idem u izlazak motorizovan. Kasnije sam se izbezobrazio pa nisam ni pitao, ali uvek sam znao da me čeka svinjarija kad se vratim. Onda zvocanje za rupe, stepen prenosa, brzinu, način zaobilaženja… Odatle proizilazi verovatno i moj današnji stav prema kolima kao potrošnoj robi. Ne uzbuđujem se previše kad na mene naleti neka betonska žardinjera iliti bandera. Samo mi to fali…

Odlasci, bilo na neko zezanje ili pogotovo na probu u pozorište, su mi godinama bili veoma mučni. Svaki put preko qrca izađem iz kuće. Odatle možda kasnije i moja odbojnost ka izlaženju. Kako me je to sve nerviralo. Kada se samo setim monologa o životu, školi i budućnosti koje sam slušao po par sati u cugu. To tako zna da ubije u pojam. Danas kad čujem kad neko pametujem dođe mi da ga nabodem. Moram napomenuti da je moja sestra o tome imala saznanja samo iz mojeg jadikovanja. Onda svaka aktivnost koja nema veze sa školom je bila jeres, a kasnije kada je donosila nekakvog pozitivnog rezultata, a uglavnom i jeste, beše povod za ponos. Generalno se sve ovo može podvesti pod traume prvog deteta.

Znam da me oduvek nervira to što sam u mnogim stvarima koje se tiču svakodnevnog života i obaveza bio pošteđen od strane roditelja. Što moje mišljenje često nije uzimano ne samo ozbiljno, nego ni u razmatranje. Nikad mi nije povereno nešto da uradim sa odgovornošću. Kasnije, kada sam se opustio i shvatio neke stvari, pokazalo se da sam imao bolje ideje u većini rešavanih problema. Trauma medveđe usluge.

Profesorska gamad su me pratila kroz srednju školu i kasnije na faxu. Od tada ne podnosim prosvetare. Čast usamljenim izuzecima. Nesposobni i nekreativni palamudi koji misle da su samim tim "dostignućem" uradili sve u životu. Pogrešan izvor autoriteta me ponajvše vezuje za njih. Časovi fizičkog, na kojima, hteo - ne hteo, moraš da se oznojiš kao svinja. Po nekom jebenom pravilu ti časovi su bili neki od prvih časova u toku dana. Onako znojavi i smrdljivi, navlačimo pantalone preko crno belog šorca i odlazimo u klupe da slušamo razna palamuđenja. Uh… Danas nigde ne idem bez rezervne majice, peškira.

Sećam se nekih godina, kada smo imali ambiciozne profane tog fizičkog, gde sam pomislio das sam pokvario svoj tuki obrćući se na onom razboju ili vratilu. Šipka za trešenje tepiha, kako god da se zove. Razboj, jer možeš da se razbjieš i vratilo gde možeš da slomiješ vrat. Ubedite me da poreklo reči treba tražiti na drugom mestu. Jenostavno me nešto capnulo dole i konstatovao sam da sam odvojio kožicu od glavića. Ježim se bespotrebnih i sumanutih obaveza, kao i posledica za njihovo ignorisanje. Nemogućnost izbora.

Gledajući rasulo u ovoj zemlji, tokom više od polovine svog života, u meni se nagomilala ogromna mržnja, bes i netrpeljisvost. Veoma burno reagujem na sve što me podseti na jajarenje, bezobrazluk, iživljavanje nad drugima, predrasude, samoživost, bahatost, arogantnost, nametljivost, opsesivnost, glupost ponajviše itd.

Sredina u kojoj uspevaju kenjatori dok oni koji stvaraju nešto loše prolaze. Živela proizvodnja! Ne volim provlačenje i liniju manjeg otpora.

Ne znam poreklo, ali nikako ne volim osećaj da ne mogu da pomerim neki deo trela. Bilo da sam u nekom skučenom prostoru ili zaglavljen i sl.

Kao što rekoh i nije nešto. Čak i one ljlbavničke nedaće izgledaju smešno naspram nekih ovde opisanih gluposti. Bez brige, držim ga za zube…



22.5.07

Pesma koju sam tražio

A man is released from a prison and he has 10 minutes to: get a wife, train, and quit his old job.
Ten minutes older

marko haavisto & p...

Uobraženko

Šta je to po meni prijatelstvo? Život. Ko su moji prijatelji? Ljudi koji me trpe? J

Ja sam poprilično samoživo i asocijalno stvorenje. Ne znam odakle to, ali oduvek sam ga šiljio na neke društveno prihvatljive šablone ponašanja. Nisam nikada imao "ekipu" = skupina pripadnika muškog roda koja je zajedno proživela sve značajne životne momente, od prvog drkanja, pa do prvog deteta. Tada je obično početak kraja pomenutog termina.

Previše sam individualac. Solista. Sam sebi dovoljan. Posedujem mnoga poznastva, kao i nekoliko velikih prjiateljstava. Sve to zahvaljujući raznim aktivnostima kojima sam se "mlatio" u prošlosti. Imam nekoliko društava i relativno su nepovezana i kadkad nespojiva. Kao da se brzo zasitim jednih pa skačem do drugih i tako u krug. Koliko god to bezobrazno zvučalo… Vrhunac zadovoljstva sam doživeo više puta usled divljenja "trećih lica" o osobama koje me okružuju. Koliko god to samopohvalno zvučalo.

Oduvek sam voleo da se družim sa pametnijima od sebe. Nije me nikad privlačila uloga tutora, već učenika. Želim oko sebe ljude od kojih stalno mogu nešto da naučim. Tu sam sebičan, ali pretpostavljam da i oni pokupe koju sitnicu i od mene.

Prva asocijalcija na prijatelja jeste smeh. Sa prijateljima se najbolje provodim i veoma uživam u njihovoj blizini. Kvalitet na prvom mestu, nikako kvantitet. Druga misao na temu prijateljstva jesu i suze. Neverovatno sam srećan što oko sebe imam likove koji će mi u većoj ili manjoj meri reći i ono što ponekad ne želim da čujem. Spuštaju me na zemlju kad preteram ili me dižu u oblake kad sam skroman. Slušaju moja kukanja pa me posle izbegavaju nedeljama J

Prijateljima se ne ustručavam govoriti svaku pikanteriju koja mi je u glavi, koliko god ona bila bolesna, šokantna, nekonvencionalna, suluda. Sigurno se čudite da li preostaje nešto za podeliti pored ovog bloga! Uuuu, ne možete ni da naslutite J

Zamislite sada samo kolike su ljudine ti moji prijatelji kada me trpe ovakvog s kojim ni ja sam često ne mogu da izađem na kraj J

Ogroman pozdrav svima koji su se ovde prepoznali

Moj ti savet ne treba…

..sve dok ljubiš do neba.

Koliko sam ja merodavan za pitanja o BG devojkama? Tražen je od mene savet kako im pristupiti. Ni manje ni više. Iz mog iskustva, najbolje s leđa!

U gradske opštine se ubrajaju: Čukarica, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun i Zvezdara. Nemam nameru da se puvam, ali meni fale tri opštine do crnog pojasa: Stari grad, Vračar i Zvezdara. Jezgro grada. Godinama mu prilazim, kružim kao mačka i zovem njeno ime… Ne pada mi na pamet da ulazim u detalje i upoređujem gde sam se bolje proveo i koja opština je ostavila dubljeg traga u meni. U pravom smislu izraza reči J

Sve bih ja to strpao u isti koš. Najbolji komentar na ovu temu bi bila sama moja lutanja proteklih godinu dana. Smoreni redovni posetioci bloga mi moga znaju da sam šapu krenuo da bacam u dalj. Sever, jug, zapad... Otišao kompas do vraga. Preskočio sam čak i većinu prigradskih opština. Da se podsetimo geografije, to su: Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot, Surčin. Nakon prve dve sam stao i to još odavno. Treća mi je pre par dana otvorila vrata, petu nisam dirao čak ni dok sam služio otadžbini, u šestoj neću da pravim sranja zbog svojih, a poslednja mi je oduvek bila strana.

Često se sa osmehom setim Tićine akcije gde je ocrtala na mapi Brda elipsu oko svoje gajbe, prečnika od oko 1km, i zarekla se da frajer može biti samo iz te crvene zone. Nadam se da će nas udostojiti objašnjenja koji su to faktori bili presudni za takav potez.

Generalno, smatram da ribice sa ovog asfalta imaju previsoko mišljenje o sebi. Ogromna očekivanja, dok su im pružanja više nego skromna. Ne govorim ovde niti u jednom trenutku o materijalnom. Većina ih je u oblacima, nesvesne sebe. Meni je dugo trebalo da dođem do tog saznanja i da krenem takve da teram u tri lepe. Ranije, očajan sa politikom daj šta daš, nisam smeo da zucnem. Kako postajem svestan sebe, tako uviđam nesvesnost drugih. Pustite me da tripujem.

Sa druge strane, ne bi se ponašale tako da to ne pije vodu. Znači dečaci su krivi, opet. Sve je to iz straha i daleko da se može nazvati igrom polova.

Posebno me izluđuje neprekidna potreba za cimanjem, natezanjem, kalkulisanjem svega, upoređivanjem sa svime i svačime. Pretpostavljam da je u osnovi svega zatucanost nacije. Jako patrijarhalno vaspitanje kojim se naglo u poslednje vreme odupiru sve ove polugole cice oko nas i bivaju smešnije nego da su ostavile sve te pojaseve nevinosti na sebi. Ne mre se to prevazići tako brzo. Stisnute glume slobodu. Šire vidike od minusa ka nuli. Onda štekanje i bezvolja da se proba nešto novo, drugačije. Svaka čast poznanici sa crncem! Zatim fenomen da se većina partnera upoznaje preko zajedničkih prijatelja. Strah od nepoznatog. Oduševim se svaki put kad čujem priču da se dvoje upoznalo na ulici, u javnom prevozu i sl.

Tu je i institucija čekanja. Neće niko da čeka tražeći. Taj sam i ja trip imao u srednjoj školi. Neću biti ni sa kim ako ne mogu sa onom do koje mi je stalo. Idealan način za zajebati… sebe! Otuda i toliko razvoda poslednjih decenija. Svi su ohrabreni promenama, ali kada su već u dugim vezama, braku, sa sve decom, napravljenim životom.

Nemam ja neka traumatična iskustva, pa da serem ovoliko. Samo lansiram svoj utisak.

Pe par meseci me je jedna drugarka štrecnula izjavom da sam ja zaljubljen u sebe. Aaaa? Sigurno se sad prepoznaje i smejulji. Šta bi to trebalo da znači? Želim li ja to da kresnem samoga sebe? Uh, kad bi moglo… Razmišljao jesam, ali i dalje ne mogu da odgovorim. Nije do duše ni na meni da to konstatujem, ali čim me kopka mora da tu ima nečega. Paralelno proživljam situacije sa ubavo devojče i primećujem kako mi smeta million palaca. Od načina žvakanja, komentarisanja okolnog sveta, konzumiranja coolture i necoolture, pogleda na svet, hodanja, smejanja, rasporeda sudova, slaganja garderobe, strepnje od izvesnih reakcija, odnosa prema ljudima itd. Još jednom potvrđujem koliki sam drkadžija ili… "sve mi to govorim da starim".

Jedva čekam da po prvi put izignorišem sve ove gluposti sa nekim. Da li je to moguće? Da li se to zove istinska ljubav? Za sada mi je to uspevalo samo sa sobom J

Odoh da flertujem sa menom, pa se možda i ovajdim.

18.5.07

Vikendica



Petak

Pada kiša, plaču prozori. Breza se njiše pod žestokim naletima povetarca. Golubovi se tuširaju, a vrabcima baš i nije do zezanja. Sve je sivo, sem sivog monitora.

Ispala nam je loptica kroz prozor. Juče smo jednu jedva dohvatili, a od ove smo se danas oprostili. Kao da joj je dosadilo da bude gnjavljena. Ima na ovom svetu toliko loptica.

Kroz velike prozore puštam velike poglede. Neke kapi su brže od drugih pa me dekoncentrišu... Gledam u čelične stubove koji me užasno podsećaju na one fotke gde radnici klopaju u pauzi sastavljnja silnih nebodera po New York-u il' Chicago-u. Ostaje zagonetka da li su ovi moji stubovi posledica soc-real umetnosti ili skresanog budžeta.

Vraćam pogled na monitor, blenem u onaj kod i pitam se čemu ovo. Pravim setup za aplikaciju,
ClickOnce ludilo. Prolazim kroz celu lokalnu mrežu i tražim sve dostupne instance SQL servera. Onda to zasladim pretragom svog registry-a i eto meni spiska. Pregršt qraca palaca u vidu "šta-ako". Radi! Sad ću da dodam detekciju smart kartica koju sam odradio pre par dana. Jebe vam se, znam...

Slušam Koop, Šveđani koji uskoro sviraju na Kališu. Na nekom švedskom serveru sam i pokupio
ovaj poslednji album u staroj firmi. Tekst je laganica, ali zato mjuza prava uživancija. Vrtim album u krug, kao kakva tinejdžerka. Udara bas, meni bradavice rastu, a glava pada oće
da pomogne prstima na tastaturi. Evo vam par pesama.

Drmnuh filter kafu, te sam malo živnuo. Mislim da mene više rasani odvratan ukus ovog napitka nego sam kafein :) Kako neko uživa u tome...

Petak, a ja ubiven. Tačno znam šta ću raditi tokom vikenda i već imam u glavi ponedeljak jutro.
Ne znam samo da li mu se radujem ili ne.

Nešto ovde mora da se menja.
Jedino sam siguran da to ne mogu biti ja :)

Srećan sam OBJAVITI

D'iskoristim priliku i promovišem ćerka firmu pod imenom My.Dnevne.Gluposti!

Kolegama je poznata dotična institucija, a evo od sada će i širi audirtorijum uživati u blagodetima svakojakih idiotizama.

Oblasti koje pokrivam su: filmi, slike, ppp (power point presentations), swf (flash), txt i zvuk! Pa sve tako dok se ne smorim...

Za sada lokaciju zamišljam kao glupi magacin. Nema komentara i preterane estetike koja ovde obiluje, a :)

Svaki predlog, savet ili ideja dobrodošli.

Do uživanja!

17.5.07

Magazin, u boji

Kada mislim o tome na umu mi je poslepodnevna smena u školi. Prirodno buđenje, ali bez iživljavanja. Najkasnije oko devet. Taman se raščisti gužva od gimnazije i hemijske. Naselje je još uspavano i još uvek je oskudica baba i deda s cegerima kako piče kojekude. Bile su to vesele osamdesete. Uživao sam u svojoj nesvesti.

Siđem dole, konstatujem da treba otići do prodavnice. Od babe dobijem još par stavki koje stavljam na spisak i odlazim. Izlazim pred kuću i udišem prelep vazduh obojen jelkom i borovima koji su ispunjavali dvorište. Sunce se stidljivo probija kroz krošnje i kako zakoračim na trotoar celog me uvije u žuto i proučava kao panduri osumljičene lampom. Oduvek sam imao taj utisak da u tim prvim trenucima našeg dnevnog druženja, ono sija samo za mene, samo na mene. Zatvaram kapiju za sobom. To mi nedostaje godinama. Kapija. Jebena kapija. Simbol odlaska i povratka.

Prvih stotinak metara ja uzbrdo, taman da te rasani. Dolazim na ravno, desnim krilom i smer ka gimnaziji. Tu ću kad još malo porastem. Tri put mi je bliže od osnovne, jedva čekam J Prolazim buduću školu, stižem do pošte i opštine. Ulazim u jednu od ulica sa najvećim šmekom u kraju. Velika samoposluga, bioskop, farbara, birtija, staklorezac i mala prodavnica kora. U prodavnici kupujem uvek barem hleb i jogurt. Nastavljam dalje. Dolazim do raskrsnice gde je crkva. Još samo malo i tu sam. Postajem nervozniji, napetost raste. Ovim ulicama zaista retko ko poznat prolazi.

Isplivavam do ćoška, dijagonalno od šumarskog fakulteta. Trafika! Skromna, kao što i dolikuje predgrađu glavnog grada. Ne žurim, osmatram situaciju, snima da li joj još neko prilazi i da li već nekog ima ispred. Ukoliko je to slučaj, usporavam korak maksimalno, saginjem se da kao vežem pertlu, preturam po džepovima kao tražeći nešto. U ekstremnim situacijama prelazim ulicu i vraćam se kružnom putanjom. Dolazi red i na mene. Poslednja prepreka je sam prodavac, tj. uglavnom prodavačica. Da budem precizniji, njihov pogled još samo treba savladati. Napipavam spremljenu kintu u džepu. Tačno u dinar, ne treba kusur. Prilazim i izgovaram jasno šta hoću. Naučio sam posle par puta da kažem glasnije, jer kad promumlam obavezno traže da ponovim, a to baš i ne želim ponekad. Znači, moj deo teksta je: "Erotiku, molim vas". Dok me gleda u oči prstima, na slepo, traži gomilu kraj sebe. Kad me ošacova po propisu, počne da gleda šta radi. Izvuče mi jednu iz gomile, pruža mi i istovremeno uzima kintu. Stavljam časopis, među vruć lebac i ladan jogurt, u platnenu torbicu. Jedino što vidim je naslovna strana i neka još žešća slika na zadnjim koricama. Zavrti mi se u glavi na moment i krećem da se udaljavam sa lica mesta. Ne vraćam se istom putanjom. Bem li ga zašto. Ubrzavam korak, pratim šine, jer znam da će me one dovesti do blizu kuće. U tim trenucima glava mi je u torbi koju nosim.

Odjednom sam kod kuće. NIsam gladan, naravno. Zavlaćim se u neki od mnogobrojnih kutaka i krećem da listam. Na brzinu prelećem pogledima preko svih slika. Možda zastanem na nekoj koja me oduševi u trenutku. Ne mnogo, znam da ću se vraćati na istu danima nakon toga. Vidim koje su teme obrađivane ovog meseca, koje priče ispričane ovoga puta. Od samog početka su mi te priče bile u centru pažnje. Slike izgustiram vrlo brzo, ali storije ostaju u glavi mnogo duže. Verovatno zato što sam delim uloge učesnicama raznih avantura u kojima ja uvek imam glavnu ulogu. Uh, kad se samo setim…

Negde u isto vreme, moj stari pokušava daljinski da održi čuveni govor sa mnom o oprašivanju veštačkog cveća. Pod izgovorom da ih kupuje za sebe, počeo je redovno da nabavlja svaki broj mog omiljenog časopisa. Finansijsko stanje mi se poboljšava i sad mogu da listam i konkurenciju. Mnogo bleđu doduše, ali šta zna dete... Štek mu je bio u njihovoj sobi, polica ispod površine stola koju je krasio ostatak mog herbarijuma. Trajalo je to moje obrazovanje i trajalo. Nekih stvari se i danas sećam, neke delove i dan danas citiram. Neke priče sam proživeo, a neke i bolje što nisam J

Zamislite samo moju žalost kada sam shvatio da je polica prazna jednog dana. Joj tuge li…

Ubrzo je prestao da stiže u naše krajeve dobri stari brend čiji nedostatak pokušavaju da nadoknade domaći izdavači. Mršavo. Dosta kasnije internet pruža nezamislivu količinu mlatimudijalnog karaktera. Sve u svemu, taj osećaj ushićenosti ipak je sada samo uspomena.

Poslednje 4 reči otpevati kao Rundekovu "Uspomenu" J

15.5.07

Restauracija

Šmeka me i oblizuje se već nedeljama. Popustio sam ovog vikenda, skupio mudašca i dozvolio zahvat.

Stadoh u kadu i skinuh gaće. Stavih pampur na odvod da se osiguram. Svetlo je bilo više nego prigušeno. Još se nisam navikao na te nove halogenke koje sam postavio pre par dana. Delfini sa tuš zavese kao da su mi se smejali i kikotali na sav glas. Neko pušta vodu u stanu iznad. Da li će me čuti kad se budem drao. Nemam gde da se uhvatim, oslonim. Sateran u ćošak i više nema vrdanja. Pogled na oštrice nije dozvolio da se digne ništa drugo sem tenzije. Bacio sam pogled na kitu i shvatio da ni njemu nije lako. Nisam okretao glavu. Doduše i da sam hteo, znam da ništa ne bih video. Brzo konstantovanje da je korpa sa vešom zrela za pražnjenje, ogledalo da vapi za krpom, zalihe papira na izmaku, previše knjiga na veš mašini...

Cakata cakata cak... Prvi zvuci trenja metala su bili hladni. Trebalo mi je par trenutaka da poverujem ruci kojoj sam se predao. U roku od pet minuta ostadoh ja bez leđnih dlaka!

Kada sam posle toliko godina napokon video svoja leđa, insistirao sam da nastavi.
Nije žalila generacija. Do koske. Bio sam posle nagrađen buketom slasti i nije mi dozvoljeno da oblačim majicu.

Dan posle otišao sam na bazen. Bilo je neverovatno.
Ta brzina, fluidodinamičnost, lakoća kretanja, kilomteri iza...

Za poželeti :)

Osim tog osećaja svečanosti, meni i dalje sve isto...

Problem s linci

Linci ne da rade sa Internet Explorer-om v.7

ostavljajte svoja iskustva, kako bih sto pre resio problem.
koji Bowser koristite i da li ima nekih iritirajućih pojava.

hvala!

O čemu...

biste hteli da pišem ovih dana.
Nije da me je napustilo nadahnuće, nego rekoh malo da izađem u susret.
Znam da malo zabušavam sa pisanjem od kako sam na novom poslu, ali obećavam biće bolje!

Bombardujte me željama pa da se bacam u ispunjavanje.

14.5.07

Bol u najavi

Nadam se da Marija i njen uspeh na onom vašaru kičeraja neće uskoro svima izaci na nos, jer sledeci dogadjaj organizuje nase selo. Ne omalovazavam uspeh. Sjajno! Kome to znaci nek uziva. Jos da mozemo putovati slobodno po svetu i da se kurcimo tom titulom, pa da me nesto i dotakne. Ovako, ogovaramo i pljujemo druge bez istih. Nije mi zanimljivo. Ovde vec svi znaju da smo mi najbolji, najpametniji, najskolovaniji, najuspesniji, najzgodniji, najlepsi, najkuratiji...

Naime, rukovodeca garnitura rts-a je iznenadjena sto ce za ovih godinu dana morati da modernizuje tehniku za sta je planiran period od pet godina. Evropa cepidlaci i smeta joj kad je slika onako malo bledunjava. Oni nasm drze lekciju o kontinuitetu i doslednosti, a nama je taki kvalitet vec decenijama. Zvuk da ne pominjem. E pa na qrac... Hoce li oni nama ikad sjahati s grbace? Svu kintu ulozismo u detektore ratnih zlocinaca, sad nam bas treba i ovaj izdanak.

Znaci, povecanije danka u najavi!

To je povod da se ja opet priupitam gde idu moje repa?
Daleko od toga da je "ona" jos i lepa, te da me zabole...

Ne da placam vise tu pretplatu!
Da gledam tamo depigmentisane crtace i serije iz mladosti svojih predaka. Jedno vreme su zivnuli, da ne gresim, dok je onaj Nemecek uz'o stvar u svoje uruke, ali je i ona ubrzo shvatio da tamo nema srece.

Zasto je to obavezna stavka kucnog budzeta? Sta ako sam ja alergican, recimo, na tv ekran? Da ne pricam za novinare sa te drzavne televizije. Sta ako ja godinama tamo nisam nista pogledao? Sta ako i necu sledecih par godina. Zasto placam duplo, ako imam kablovsku? Zar oni ne daju neku nadoknadu rts-u? Zasto se niko ne buni? Zasto su nam zapusena usta sa izgovorom da sve normalne zemlje imaju tu pretplatu? Obratiti paznju na koristen pridev uz rec . Gde je tu trziste? Nek se sami izdrzavaju ako su sposobni, ako nisu nek propadnu. Ostale TV kuce koje vise gledamo i vise nam pruzaju su za DZ.

Onda i prica sa objedinjenom uplatnicom gde je i struja! Neverovatno. Da li se uplacenim iznosom namiruje prvo struja, pa sta ostane ide za TV? Videcu u sledecem racunu. Moj bojkot do skora je bio sto sam na uplatnicama za svrhu unosio: "za utrosenu el. energiju i shugavi tv program".

Pitam ja svoje, odgovorne penzionere, kako se ponasaju. Ne placaju...
Sad mi kazete :(

Kako vi podnosite ovu glupost?

11.5.07

Pitanje

Jel drugari, jel bolje ovako razvucen izgled bloga?

Iskoristen prostor maksimalno.
malo je haos sa ovim elemntima sa strane, tek sam postavio.

Hajde molim vas brzo glasanje, pa da znam da li da se bacam u sredjivanje.

HVALA!!!

Poslednji stadijum



Dobro mala, ne zameram. Ne tripuj sada za svaku sitnicu. Gde mi je ona krema za lice?

Bilo je ok na žurci, a? Opet smo sjajno izveli ulazni pokret uz našu pesmu :) Dobro ti je društvo, sviđa mi se.
Izađi bre iz te vode, ohladila se. Dođi da te obrišem... Čekaj samo da brijač da isperem. Eeeevo.

Mleko za telo ti je ostalo ispred TV-a. Hajde, pomoći ću ti da se namackaš. Kad rekoh TV, baš mi se gleda neki film... Tebi? Imamo li nekog voća? Sjajno!

Reci ne

Relativno brzo me Sunca okreči. Održi mi se nijansa čak do sledeće sezone čvarenja. Moram priznati da se mnogo sviđam sebi kad pocrnim. Kada se procrnčim. Volim i kad devojčice potamne. Postanu opaljenije. Volim, kako se sad zovu, te bikini linije i ostale zapostavljene površi. Volim šljasteća dupeta i grudi. Obično je celo telo vruće od celodnevnog sunčanja, dok su ti beli delovi veoma rashlađujući.

Svi ti kupaći kostimi više otkrivaju no što skrivaju. Ne bunim se. Pa ja znam šta se krije iz tanke tkanine. Ne samo što znam nego u većini slučajeva nazirem i vidim. Tako naglašeno skrivanje golotinje je društveno prihvatljivo.

Kad napravim pauzu sa odlaskom na more previše pobelim. Dve godine nisam išao na more. Kupao se jesam u moru, ali sve je bilo usput. Još osećam slano sa Verudele i Bečića od pre dve godine. Onako usput. Mislim da dugo neću više ići u CG. Umorila se od mene. Ne vidim ni da će mi so i ove godine posedeti malje.

Eh ti predeli sa uspavanim pigmentima . Prelazi, nijanse, miris kože i krema, svetlucavo opijene oči, umorni pogledi, vlažne usne, znojav vrat, zaostala zrnca peska na bradavicama, hladan bostan, "more od olova i nebo od borova, udaljeni glasovi koji se mešaju", DJ cvrčak, smeh, vino, pa opet te usne...

Skrenuo sam u bedak, a pred očima mi i dalje sve same sise i dupeta :)

Kupao sam se nag mnogo puta i veoma preporučujem retkima koji to još nisu činili.
Neverovatno opuštajuće, oslobađajuće. Kao da sam u vodi bio po prvi put. Ponesem frizbi i metem ćegice u njih. Plove moje gaćarone, ljuljaju se na talasima, dok mi kita mlati, pravi odsjaje po morskome dnu i mami kako sitne tako i ribe one krupne.

Sunčao sam se gologuz na mojoj plaži, dole u kamenu. Crveni pjesak. To je ona uvalica gde se Milena Dravić ubada na ježa u filmu "Nije lako s muškarcima". Zajebala je džukela zaljuljavši čamac. Sitan kamen, ne bode tabane i leđa. Dolazi se samo čamcem ili poprilično zapizdastom putanjom koja zahteva penjačko-ronilačko-leteće veštine. Postojala je mala verovatnoca da nas neko snimi sa puta, ali nismo marili. Jadničak moj, tolike milje prevalio, a sunca video nije. Nisam smeo da preterujem, da mu ne pozli. Nirvanu su nam prekinuli neki ljudovi sa čamcima.

Kakva li je atmosfera kad su svi oko tebe naturale? Postane normalno i ne obraćaš pažnju? Ma kakvi, ne verujem. Ja sam siguran da bih reagovao kao ovaj jadničak na slici. Koliko samo puta legnem na stomak, mislim na poplave, zemljotrese, kolone izbeglica i čekam da se situacija smiri. Ne verujem mu da je zaspao ni kad iz ledene vode izlazim.

Vruće mi, žedan, gladan, ali nema ustajanja dok uzbuna ne prođe. Ćuti sad i trpi kad si znao da pumpaš. Taman uzrok nedaća isčezne iz vidokruga, kad eto zamenice. Sve tako u krug dok čvrstina karaktera ne preuzme kontrolu.

Moram da naučim da kažem ne, kaže meni moj prijatelj...

10.5.07

REM i non-REM

Sve više se trzam uz snu! Probudim sebe koliko odskočim. Par puta sam istraumirao Generaciju (novi nadimak devojke) da se pokupila i otišla da gleda TV usred noći :) Još mi je pridodala celoj priči da i hrčem. E tu joj ne verujem. Ajde vi bivše i ostali s kojima sam delio noćne momente, demantujte :) Možda kad sam BAŠ umoran. Mada, kad čujem svoje dok guslaju, čudo da nisam i ranije počeo.

Obično se svega sećam u toku noći. Imam lagan san. Probudim se pre no što se neko lati kvake. Ipak, sve više mi se dešava da ne primetim kad neko izađe iz kreveta ili se vrati u isti. Zvono na vratima, telefon... he, he, mirno spavam, ne izeda me savest više :) Valjda je razlog to što sam i zaboravio šta me je učilo godinama :) Pozitivno gubljenje pamćenja.

Slabo sanjam. Jednom u par meseci. Zato na javi preterujem. Valjda više nemam o čemu da maštam kad zaspim :)

Jedino još nisam počeo da pričam u snu. Uh kako sam se toga zentao ranije. Kako sam proživljavao slučajeve, krenuo sam i da učestvujem u tim razgovorima sa "samim njima" :)
Nastavim konverzaciju, postavljam pitanja, odgovoram dok se ne probude. Onda one mene gledaju s kim to pričam i pitaju se jesam li normalan :)

Otkud to trzanje?

ja:
What Your Sleeping Position Says

You are confident and ready to tackle life.
You are pretty vain and happy with your physical appearance.
You are born to be the center of attention, and you're unhappy on the sidelines.
You're always up for trying something new - in and out of bed!

8.5.07

Hardcore

Sećam se šoka u školi, neki sitni razredi, kreće šizela, a svi ustaju bez reči. Ja zbunjen, nemam pojma šta se dešava. Osećam blam, neprijatnost što nisam upućen. Svi ko jedan. Kao da su godinama pre toga vežbali u kućama. Izgleda i da jesu. Gledaju u onu matoru učiteljicu, nekima glave pognute, ćutimo. Par godina nisam znao šta se to na kraju kaže! "Slavamu-slavamu"... Ludilo.

Uvek me nervirao pojam "minut ćutanja", a događaj na koji se odnosi traje 15ak sekundi. Sećam se poslednje sirene, bejah u Zaklopači. Imao sam nož u rukama i čučao sam na sred travnjaka. Jezivo!

mali prilogi:

To majka vise ne radja.

Od kakvog li materijala sagradi sebe?
To ne zna niko od neimara.
Medju rudama gvozdenim njega nema,
A ima ga medju Brozovima.

A Brozovoga nigde nema.

I hiljadugodisnje drvo trosno je.
I trosna je ziva stena
I nema ga ptica nad Andima
Nema ga kornjaca, ni hridina,
A Broz ga ima.
I nema ga nigde na znanim mestima
A Broz ga u ocima ima.

Ni gvozdje, ni drvo, ni stena, ni ptica
Ni kornjaca, ni hridina,
Od takvog kova ne sazda sina.

I sve se iz te cvrstine ko uran oslobadja,
I sve se ponovo stvara,
To majka vise ne radja

A Broza nigde nema i
Svud ga ovde ima zemlju da ovine.
Mi smo ti, mi smo ti vredni,
Od takve kovine.

I on je od kosti, od krvi i mesa,
Nije __ jurisao na nebesa.
Delana ljudskom rukom istorija je sladja.
To sto je mogao Broz,
To majka vise ne radja.

Bata Nonin

4.5.07

A moglo je bolje

Hodaš s nekim, nebitno da li žurite ili se vučete, da ne kažem šetate. Hodanje kao hodanje, ne zabavljanje. To je zagrebaćki, kaj ne? Njih dvoje hOdaju (naglasi ovo O). Kod nas se fura. Pa gde žurite, deco mila... :)

Elem, hodaš ti tako sa nekim/nekom, u vidu prelaženja destinacije od tačke A do tačke B. Na tom putu nailazite na razne prepreke. Ne zajebane, no one premostive. Mislim tu na rupu, izbočinu, baricu, fleku od ulja, kučeće govno, prosut jogurt, sladoled, povraćka, sveža žvaka, bandera, parkiran auto, slučajni ili namerni prolaznik, kolica, oluk koji bljuje vodu, ceger sa sve babom, znak, sitno dete, gradilište i sl.

Nikakav problem, kažeš sebi. Pošto je sranje na mojoj strani, samo treba kolega pešak da se shift-uje u stranu i imaće mesta da prođemo oboje, obojica, tj. obe. Da nesmetano istovremeno zaobiđemo "uljeza". Kad ono, ne lezi vraže, ima šta da doživiš. Osoba kraj tebe ne primećuje opasnost koja tebi preti. Stoli je bojko što ćeš ti upasti u zamku, zaobilaziti ili stati dok ona (osoba - ženski rod, da ne bude zabune) prva prođe. Pa da popizdiš.

Skreneš pažnju, kad ono posle par minuta opet.
Popizdiš again :)

"Nijedna suza nimalo volje, nijedna slutnja ni glas, a moglo je bolje..."

Da bolu oči



Onako, simpa, ništa spec. Samo sam hteo malo da ulepšam stranu...

Sorry, I must fly


Čak se i Merlin (the Lizard) sa baščaršije žali da nije Supermen. Možda i jesi jarane, ali ti dubine Jadra nisu dozvolile da razviješ svoje nadljudske moći! Ne tuguj, ima nade. Sada kada kamen odnesu u zemlje daleke na proučavanje eto nama NLO sa zavesom.

Šalu nastranu... na stranu, mora da je stvarno kulerica leteti i ovo gledati pod sobom. He, sećate se dela kad heroj ode u qrac sa živcima pa opiči dvadesetak krugova oko planete da se smiri :) Mogli bismo i mi preuzeti taj recept, ali u minimalističkim okvirima. Oko zgrade za početak. Vidiš samo jednog dana ceo Beograd u galopu. Maraton van sezone. Svi nasmejani i iscrpljeni.

Neki delovi deluju zbilja hladno.

2.5.07

Otkucaji

Sad je već stara pesma, ima godinu ja mislim. Nikako da mi dosadi. Nisam baš oduševljen domaćim hip-hopom i sličnim novotarijama, ali ova stvar zaslužuje sve moje pohvale. Mislim da svako može malo da se nađe u naizgled bezazlenom tekstu.




‘Ajde, najzad, skontaj sve
konto je da ne kontas klosare,
preko glave sranje doslo je, dosta je:
veza ocaj je, znas to, zar ne?
Neko mora da tornja se!
Stvarno stalno pijemo poraze,
i to je tako kad ljudi smore se,
vidim oblake, a kazem “Sve oke!”
…al’ zipa: ja nisam tvoja piksla,
treba ti tudja kita, ne jebem da te titram,
-plus, nemas muda da mi priznas da
ti si ta koja ne pravi flow,
ti si ta koja preti da je gotovo,
ti si ta koja zivi dokono, pa bi okolo
da pravi lom po svom, ponovo. K’o olovom
pucas lazima- kazi bar: “Trazim kar, masis stvar!”
Mi smo lazni par, gasis nas, gazis bas,
al’ osecas da nismo promasaj- jer,
samo ja pratim otkucaj!
Ne znas nikog ko te tao zna!
U stvari si samo prosek, u tripu da si riba-zmaj!
Ma daaaj…

Vise ne govoris.
U stanju si da me sutnes, hoces da odmoris,
neko drugi te vuce- sta su nasi odnosi?
Kazes, tesko mozes jos uvek da me podnosis, da odlazis…

Sve mi se cini da se grdno varas,
jer vec sledeceg momenta, ti si tu!
Batali poruke, spike izmedju redova!
Zelimo se k’o prvi put…
Slusam tvoga srca otkucaje,
nema niko ko me tol’ko zna, jer
tebi pripadam, ti otvoris me,
tebi pripadam, ne reci mi ne!

U slucaju prekomernih problema klinka sa klinkom izbija Hehe

[2.strofa (Marchelo)]:
I posle svega, jebiga, hodam tom istom stazom:
Marchelo de Facto- ziljavih picki degustator…
Tom trasom zaknjav’o odavno,
glavno da stalno sam s ravom,
i to ti je tako, moj bato, jerbo ne mogu s pravom…
E, pa, izvin’te me, teta-tasto, ja sam za stvarno!
I doselio bih se za stalno, al’ vam se cerka hefta na kvarno,
pa sam post’o kurajber, los frajer: sta god da je riba
mastala,
gurnem triput, isprskam, odem kuci srecan- masala,
masala!
Isto mi se vatala Hale Beri ili ona bangava s vasara:
Glava- svastara, kita- svastoed smuckam kao Nigrutin
sataras!
Al’ nece biti raskida, ti isti si skot k’o i ja,
pa dzabe treskas vratima, jer- eto te nazad, za dan-dva…

Puvanje

Visitor Countries

Yugoslavia Serbia 182
United States United States 51
Canada Canada 8
Netherlands Netherlands 8
Saudi Arabia Saudi Arabia 2
Czech Republic Czech Republic 1
Germany Germany 1
France France 1
Austria Austria 1
Hungary Hungary 1

Živim gde me i najviše čitaju. Sve je u qrcu, ali sam ja prevazišao fazu kukanja i upoređivanja sa primerima za koje smatram da su normalni. Nisam se predao. Možda pomirio. Ma isključio, bolje reći.

San mi je da živim u NY, posle posete od pre petnaestak godina. Pojam urbanosti. Ne verujem da sam bio. Sve mi to deluje tako nestvarno sada.

Canada mi je večita backup varijanta. Čekaju me prijatelji, rodbina i jedna bivša.

Zamalo da vidim klompaše. Kažu da je finoća. Zove tetka da dođem. Možda i prošetam na leto.

Ne volim arapsko okruženje.

Pokušao sam da se domognem Karlovih mosti prošle godine. Bio sam jednom kao klinac. Lepo je. Ne odustajem.

Imam rodbinu u Nemačkoj i bio sam masu puta, što private što sa pozorištem. Malo te krvi mi izgleda dozvoljava da se lepo osećam tamo.

Želja mi je da vidim Francusku, pogotovo vinograde i stari deo Pariza, uske uličice, skrivene kutke.

Austrija je braćo i sestra kao maketa. Put kraj Dunava će mi uvek ostati u lepom sećanju. Raj za goste šljakere :)

Mađarska mi je dugo vremena bila jedino inostranstvo. Lepi momenti me vezuju za Budimpeštu. Slaviša da ključ od gajbe i par dana uživancija! Večito zahvalan.


Sudeći po mapi kliktali su me i iz sledećih krajeva: Australija, Kina, Brazil, Mexico, Malaysia, Korea, India, Španija, Italija, Britanija, Hrvatska, Turska... Uh bre. Vrti mi se u glavi!
Hoće li neko zvati u goste :)

Španiju, Italiju i Britansko ostrvo još nisam overavao, a imam u planu. Nadam se da ću posetiti Zagreb i ove godine. Rekao sam da će se akcija širenja bratstva i jedinstva tamo završiti.

Znam da su uglavnom to slučajne posete, one click only, ali prija :)
Pustite me da maštam.

Sve vas puno pozdravljam!

Znoj

Antrirespirants, iliti protivznojači izazivaju rak dojke zahvaljujući aluminijum hloridu, svome sastojku. Zatvranje pora ne bi li se sprečilo znojanje. Suludo, s obzorom na to da organizam upravo preko znoja izbacuje izvesne tokside iz sebe. Ovako se otrovi zadržavaju u limfnim žlezdama i nastaje pičvajz. Za sada su to samo pretpostavke, glasine, zaključci na osnovu experimenata nad životinjama i sl.

Lično ne volim dezodoranse zbog pritiska u bočicama, sjebavanja ozona i ponajviše zbog toga što me nerviraju jaki mirisi koje udišem dok se neko šprica. Pogotovo pre ili posle spavanja! Grrr...
Počeo sam da cenim ona maziva na rolanje ili mackanje.

Vodim veoma računa o svojim mirisima. Prvenstveno zbog sebe, a i zbog drugih. Ustvari samo zbog sebe. Jer ako zdibam neću biti poželjan, a to je onda moj lični neuspeh.

Postaje sve toplije ovih dana i mogu samo pretpostaviti kako je u autobusima. Sećam se tih groznih trnutaka kad te rasanjuje činjenica da se mnogi oko tebe odavno nisu kupali.

Znoj mu dođe i neka vrsta afrodizikaja. Beše neki experiment gde su žene udisale muški znoj i gde im se povećavao nivo hormona, te menjalo raspoloženje, sexualno i psihološko uzbuđenje, kao i porast određenih moždanih aktivnosti. Tako da su možda ti smradovi po autobusima ustvari neviđeni švaleri :)

Pre više godina sam došao do jednostavnog recepta u sprečavanju neprijatnih mirisa. Naravno, redovno kupanje pod brojem jedan :) Nakon toga naneti malu količinu soda bikarbone pod mišku. Veroavali ili ne, na taj način po ceo dan mogu da menjam agregatna stanja i to bez posledica! Za sada ne znam za negativne posledice. Nek me neko prosvetli.

Znojmo se ljudi.
Zajedno!

Alien Life Form

Oduvek me je zanimalo ko se to krije u Alf-u!

Serija koju smo svi voleli kao klinci. Možda zato što je bila jedna od retkih. Simpa je ideja. Ostalo mi je u sećanu scena gde pokušava da zadrži dah što duže i kreće sve nervoznije da lupa prstima, pa onda i dlanom o sto. Sjajno...

Vidim reprizira se na nekom programu i podsetilo me da me je ta misterija veoma izluđivala svojevremeno. Nije bilo interneta i sve što je dolazilo do mene je bilo na nivou rekla-kazala.

Misterija odgonetnuta. U kostimu je bio Mihaly "Michu" Meszaros, a glas mu je pozajmio Paul Fusco, koji je bio i producent serije. Michu je bio Alf kad god je on hodao, trčao ili stajao. Na Wikipedia sajtu sam proćitao da je u prvoj epizodi pomenut Beograd i Jugoslavija! Da li se neko seća toga?

Ja ga pamtim i po jednom privesku koji mi je poklonila jedna Maja, još u osnovnoj školi. Čuvam ga i dalje, kao i njen lik, izraz lica u tom trenutku dok mi ga je davala. Veoma upečatljiv momenat. Krajnje neočekivano.

Haaaaaaa