30.4.07

May day

Razlog za bunt radničke klase b(l)ejahu nehumani uslovi rada. Zamisli radno vreme od 10 do 16 sati dnevno pa tako 6 dana nedeljno! Brale moj, to nama treba! Dobro, nije bilo TV, komputeri, slobodno vreme još nije izmišljeno, pa se moglo.

Malo sam se isekao, jer ja često tu situaciju i ne moram da zamišljam... :(

Generalni štrajk je započeo na ovaj dan sa Albertom Parsons-om i njegovom ženom Lusy na čelu. Najveći odziv je bio u Chicago-u (oko 90,000 duša), gde i mi imamo našeg predstavnika blogerske klase, g-đicu Ivanović. Pratili su ga sa idejom koju par desetina godina ranije lansirao Robert Owen, a koja je glasi: Osam sati rada, osam sati rekreacije i osam sati odmora. Maja četvrtoga je protest kulminirao. Masu je tada već činilo preko 340,000 nezadovoljnih radnika, penzionera, slučajnih prolaznika, mafijaša, klošara itd. Dece nema, otišla u školu. Nakon okupljanja, kada se Albert već povukao, rekavši svoju poruku mira, policija je zahtevala da se štrajkeri raziđu. Kao odgovor na taj zahtev grupi policajaca je "uručena" bomba od koje gine jedan pandur na licu mesta. Policija na taj napad odgovora otvaranjem vatre na masu, ranjava oko 200 i ubija neznano koliko ljudi. Još sedmorica pandura kasnije podleže ranama, malo od bombe, malo od prijateljske paljbe kolega.

Sedam učesnika (uglavnom vođa protesta) je uhapšeno, dok se Albert sam predao iz solidarsnosti prema drugarima. Ceo slučaj je prožet silnim kontroverzama. Postoje svedoci koji tvrde da niti jedan od njih nije bacio bombu, i da je izvesni Rudolph Schnaubelt identifikovan kao bombaš. Uhapšen je i veoma brzo pušten na slobodu. Ostaje sumnja da je unajmljen kao provokator od strane policije ili industrijalaca grada Čikaga.

Svi su progalšeni krivima i osuđeni na smrt vešanjem! Tužilac nije uspeo da dokaže direktnu odgovornost u napadu, već je argumentovao optužnicu time da je bombaš bio ohrabren njihovim idejama i delovanjem u protestima, te su samim tim oni saučesnici i podjednako odgovorni za ubistva. Par njih je pošteđeno smrti i osuđeno na doživotnu; jedan se samoubio, a četvrica je javno obešeno. Pred egzekuciju pevali su Marseljezu! Kao na filmu.

Par godina kasnije, tadašnji guverner Altgeld se javno izvinio svim osuđenima, oslobodio one koji su čamili u zatvoru i samim tim potpisao kraj svoje političke karijere. Obrazloženje je dokumentovao činjenicama pokazavši da sam proces nije imao veze sa sprovođenjem pravde. Da mi je to da vidim ovde kod nas, pa da se samoobesim u to ime.

Vremenom je taj dan prerastao u praznik rada širom sveta, dok mislim da u US ovaj dan nije određen kao praznik :) Ironija, ak' je tak'. Proveriti...

Inače, Mayday se još koristi i kao šifra za opasnost u radio komunikacijama. Poreklo vodi od franscuske reči "m'aidez", što znači "pomozite mi". Koristi se kao signal u po život opasnim situacijama mnogih organizacija, kao što su policajci (ne samo u Čikagu), piloti, vatrogasci i prevoznici. Poziv se uvek upućuje tri puta za redom ("Mayday Mayday Mayday") da bi se izbegla zamena sa nekim slično zvučećim frazama usled prateće buke, kao i da bi se napravila razlika sa porukama gde se pominje sam "mayday" poziv.

PRIMER:

"MAYDAY, MAYDAY, MAYDAY, This is Arsa the šljaker, Arsa the šljaker, Arsa the šljaker, MAYDAY, Arsa the šljaker, Position 44 25 North 020 33 West, My ass is on fire and shrinking, I require immediate holiday, 2 chicks are waiting for me, hot and willing, OVER.

Roger that.
Just be patience, we are sending some more porno links!

29.4.07

Top 5

Od kad znam za sebe imao sam u glavi svoju malu top listu riba. Na spisku je bilo uvek pet devojaka sa kojima bih voleo da budem. Duže ili kraće, zavisilo je od perioda života i faze u kojoj sam se nalazio.

Poredak je pravljen po jačini želje za blizinom kandidatkinje. Sa prvog mesta je moguće bilo nestati na dva načina. Biti ili ne biti sa mnom :) One koju su mi postale devojke su ustupale prvo mesto narednim pozicijama, kao i one koje su me otkačinjale. Naravno, lista je u zamrznutom stanju dok je ozbiljna veza u toku. Nisam baš toliko bezdušan.

Pratio se princip FIFO (fist in first out). Dešavalo se, ali retko kad, da neka nova sojka koja zaluta u moj vidokrug, automatski skoči na neku višlju poziciju od petog mesta. Ipak su prethodnice tu duže na listi, a želja za istima jača vremenom i dobija na težini. Doduše na neutemeljenim i istripovanim efektima moje mašte, ali to nikad nije uzdrmalo ovaj sistem.

Ono što se dešava u poslednje vreme je to da je lista neverovatno prazna! Dobro, prvo mesto je zauzeto, ali ni izbliza tako sveto kao nekad. Nema tu moć da me izbaci iz orbite. Ne motiviše me dovoljno da kandidatkinji oduzmem titulu prvenca. Bez obzira na ishod.

Ostala mesta pustara.
Šta je to? Zašto klonuh?

Špacirung

Ima tako perioda kada se plašim samoga sebe. Ništa što radim, postupam ili reagujem, već samo moje postojanje mi uliva strepnju.

Nakon zimske pauze ponovo počinjem sa redovnim šetnama po kraju i okolini. Standardna ekipa bejasmo Branka i Kum, ali smo se izgleda malo zasitili jedno drugih pa sada pravimo neku vrstu pauze. Popunjavamo živote znamenitostima kojima bismo temirali naše večernje seanse. Da ne bude na suvo, to je smor. Mislim da bi uskoro trebali da krenemo opet.

Na Brdu sam znao do iznemoglosti da lutam sa devojkom ili sa Tindži. Dobro, veća su prostransvta bila pa slabije dosadi, a i imalo se više snage. Milsim na fizičku onu.

Jedan od klasičnih primera te "s vremena na vreme" fobije jeste uticaj mojega teleta na gradske svetiljke. Ne prođe špacirung, a da se neka svetiljka ne ugasi kraj mene! Ponekad i više njih. Neke dok im prilazim, dok neke kad ih već prođem.

Čovek sam od nauke i sebe ubeđujem da je u pitanju održavanje i stanje u kojem su sve te lampe. Očigledno kao i država koju osvetljavaju. Kako vreme prolazi i kako pojava postaje sve učestalija počinjem da sumnjam. Počinjem i da se plašim ujedno.

Da li sam usamljen ili još neko od vas zrači?

Igra

Krenuo je u vojsku sa svojih dvadesetak godina. Pred samo skidanje izbio je rat u zemlji Svih i njegov rok biva produžen do daljnjega. Dešavalo se nešto što niti jedan prorok nije mogao pretpostaviti. Suludo.

Krljanje je prvo počelo u delu gde se rodio i gde je živeo. Borio se na strani Jednih, a protiv onih Drugih. Do skoro su svi bili Jedni. Otkud se sad odjednom stvoriše ti Drugi od nekih Jednih.

Prođe još jedna maslinasta godina. Od nekih Jednih nastadoše uskoro i neki Treći. Čoveče, da poludiš. Pa još na sve to i ove preostale Jedne ne može uvek da prepozna. Čim je završio da ganja Druge prešao je na ove nove, Treće.

Zemlja beše pogolema pa se dosta udaljio od rodnog kraja. Godine su prolazile i želja za domom je bila sve veća.

Napokon kraj. Gotovo. Međutim, sreće kurate uvek u izobilju. Ne može se vratiti svome domu, jer su ga Drugi proglasili nepoželjnim. O Trećima ni ne razmišlja, dok mu braća Jedni i nisu toliko oduševljeni, ali kad je već tu neka ga.

Dolazi u veliki grad sa svime što ima. To je bila samo uniforma koja se svo ovo vreme nije odvajala od njega. Smucao se tu i tamo, snalazio se u početku koliko je mogao. Prvi posao mu je bio da vozi bus. Gradska linija broj taj i taj. Vozio je u sve uniformi. Dve tri plate pa je mogao sebi da priušti drugo odelo. Još koja plata i eto veća soba. Za još par meseci iznajmljivanje stana. Godine su opet prolazile, ali ovoga puta boja beše siva i to ne od asfalta po kome je krstario svakodnevno. Možda malo, doduše...

Nakon par godina došao je do nekog računara. Uspeo je sebi da priušti neko malo zadovoljstvo. Nije se zaustavio na zezanju već je počeo malo dublje da uplivava u priču. Nabavio knjige o programiranju i krenuo da ekspreimentiše.

Nakon još koje godine eksperiment uspeo! Postao je jedan od retkih ljudi u zemlji koji znaju kako funkcioniše određena komponenta za tada u jeku popularnosti fiskalne kase. Moždani monopol (MM). Žena, dvoje dece, kuća na periferiji grada i dilema da li kupiti daljinski za kapiju ove ili one marke. Koga još ne mrzi da izlazi svaki put iz auta i otvara istu.

Kako sam ga ja upoznao? Sasvim slučajno. Dolazio je nakon svog redovnog posla da honorariše u moju staru firmu. Jedino sam ja s njim komunicirao, smejao, savetovao, ponekad vraćao s posla. Jedino je meni ponudio da radim sa njim na veoma ambicioznom i obećavajućem projektu. Na žalost u trenutku kad sam kretao ja u svoju vojsku i kad sam započinjao ja svoj rat protiv Svih.

Igrom polunameštenih okolnosti upoznao sam se jednom njegovom bivšom ljubavnicom. Sada je postala moja, koliko god to ružno zvučalo kada se ovako napiše. Nisam znao sve to dok sam bio s njom i nije me iskreno ni zanimalo. Ne bi ništa promenilo.

Sećam se te devojke po ogromnim grudima. Nikad većima nisam bio u blizini. Poznata je moja (ne)svesna opsesija time, te je neću analizirati. Sećam se i njenih usana koje su mi bile nešto najnežnije što sam okusio do tada. Moguće da je dug period bez bilo čijih usana ipak razlog mojoj nostalgiji. Sećam se da nisam imao šta da pričam sa njom. Sećam se dugih šetnji po njenom, a i po mom kraju. Nije nam išlo. Mučio sam nas silnim traumama koje sam pokušavao pošto poto da udomim negde. Neuspešno, naravno. Sećam se da je njen kraj ustvari kraj gde moje ubavo devojče trenutno živi.

Izlazim iz zgrade sa malom pre neki dan, kad eto njih dvoje prolaze, šetaju. Nisam ih nikada video zajedno i nisam uspeo u tom trenutku u glavi da spojim te ljude iz različitih sfera svog života. Par koraka posle, stadoh i pozvah ga po imenu. Osmeh, oduševljenje, upoznavanje, neprijatnost, znatiželja, osmeh, nelagoda, radost, ponos, otaljavanje, osmeh, spušteni pogledi, provera, pristojnost, žurba, obećanja, pozdrav. Osmeh...

Šta se sve tu izmešalo u meni nakon tih par minuta ne mogu opisati. Znam samo da kez nisam spuštao sa lica petnaestak minuta. Teži deo beše objasniti sve ovo maloj. Kako se neko igra sa nama. Sjajno.

24.4.07

U srcu Bosna, u glavi fosna

Ladno sam ostavio auto u perionici i zaboravio!
Pola je sata posle ponoći.

Prošetao sam, nije daleko, čisto da se uverim da me niko ne čeka.

Tenkre...

Penis Bonus Pax In Domus

Već sam više puta u svome kratkom postojanju čuo izjave svojih ženki za koje ne znam kako da ih kapiram. Na prvi pogled ne izgleda ništa toliko duboko, ali kad se zamisliš može da bidne. U suštini kad se udubiš u bilo šta, naježiš se od preteranog tumačenja. Makar to bila i vremenska prognoza.

Na samom početku bih hteo da kažem da ovo nije oda mome udu. Nemam nameru da ga krasim ili preuveličavam njegove poduhvate, kao ni da mu dodajem ili oduzimam nešto od ovih 25 centimetara :) Bez zezanja, prosek, malo ga vadi obim možda. Lagana povijenost na gore i blagi izvij u levo. Ništa što bi zahtevalo dodatno balansiranje. Kao što rekoh, sve sa mericom i ukusom. Mislim, tako kažu za ovo poslednje :)

Zapravo o čemu se radi.
Ponovo slušam ovih dana izjavu da "ako se ikad rastanemo kako ću ja bez njega. Ma šta da se desi, ostaćemo kres šema?" Deja vu... pardon! Déjà écouté!

Da li i vi delite / primate ove komplimente?
Jel to možda samo jedan od šablona koje devojčice uče u školi podilaženja suprotnom polu?
Jel treba da poradim malo više na usavršavanju intelektualnih sposobnosti ili da zapnem na polju tehnike? Da li treba da se plašim?

Mother, do you think they'll try to break my balls?

Prevara

Pre neki dan sam devojku vodio preko. S one strane Dunava, u ravnicu. Završili smo u Novome Sadu i meni se nije nimalo svidelo.

Oduvek sam bio oduševljen i očaran tim gradom. Međutim, tokom ovog poslednjeg boravka pratio me je neki čudan osećaj. Griža savest, krivica. Osećaj da to što sam tu nije baš u redu. Glupost, a? Možda.

Prošli smo pored kafića gde sam, došavši po prvi put u grad, sedeo i čekao da joj prođe iznenadna rodbinska poseta u trajanju od tri sata! Čekao sam, nisam otišao. Posmatrali smo katedralu, sinagogu, skrivena dvorišta u samom centru, tajni pogled na tvrđavu, zaobilaznicu oko centra, slatke lokale, prozore poznatih, radnju oružara gde sam jednom bio kao mali, beogradsku raskrsnicu, veselo osvetljenu robnu kuću, park sa patkicama, prečicu do London paba, ćošak sa kojeg smo gledali novogodišnji vatromet...

Bili smo na trgu gde sam je prvi put ugledao. Prepoznao je sa tridesetak metara i nasmešio se. Nismo ipak otišli do autobuske stanice gde me je čekala svakog vikenda. Nismo bili ni na tvrđavi gde sam prvi put poljubio Lelu.

Čekaj.
Devojka kraj mene se ne zove tako...

Veoma
čudan osećaj.

Mali jastuk

Da li ga imate u svom krevetu?
Ja do pre par godina nisam mogao da zamislim spavanje bez istog. Zašto? Neobjašnjivo. U jednom trenutku je samo počeo da mi smeta. Ne znam sa čime bih to povezao.

Pored maloga, društvo mi prave dva veća jastuka. Preko zime nemam klasičan jorgan, već onaj tanji, moderni. U prelaznim dobima je tu frotir i jedno ćebe, koje uglavnom samo tu stoji u nekom delu kreveta, za svaki slučaj. Kad su baš vrućine samo jedan čaršav.

Nervira me tvrd jastuk. Može biti od previše perja, komada sunđera. Nervira me i uštirkan jastuk. Mnogo ga muljam u toku noći. Čak i zimi, uvek nalazim hladniju stranu da je stavim pod glavu. Osveženje.

Kada legnem tabane ostavljam još malo na mesecu. Da se smrznu pa kad se zavuku sa ostatkom mene... Milina. Volim i dok mi tabani vise sa kreveta. Nema pritiska ni na pete, ni na prste. Bestežinsko stanje. Kao da se jedino tada moji prstići odmaraju.

Moji roditelji imaju neverovatno velike jastuke. Malte ne metar sa metar. Frtalj do dupeta. Ispod toga joši običan jastuk i obavezno mali. Probao sam par puta i nisam mogao ni par minuta da izdržim. Jedan je dovoljan.

Jastuk okrećem tako vrat stavljam na njegovu stranu koju zovemo "debljina". Glava potone, a krajevi koji se podignu i štrče mi delimično pokriju uši. Znam često drugi jastuk da držim među nogama. Uh, kako lepo hladi u vrelim noćima. Pomaže i da održi noge razdvojene i spreči dodatno znojenje.

Nekako uvek budem pokriven preko noći. Ostajem zapanjen kad se ujutru probudim sa ćebetom koje je sinoć bilo uredno složeno u nekom ćošku kreveta. Spavam u boksericama i majici. Ne volim ove popularne budilnike što deru uši po pijacama i podzemnim prolazima. Naleteo sam jednom slučajno na jedan čiji zvuk alarma počinje kao na mobilnom telefonu. Postepeno. Poklonio sam taj sat misleći da će uskoro i mene buditi. Greška. U nekoj selidibi sam zaplenio ono čudo što aktivira radio umesto dreke, ali sam nešto prestao da ga koristim. Budi me mobilni.

Mali jastuk je i dalje tu. Jedini momenti kada ga koristim jeste kad spavam s devojkom. Kada je zagrlim glava mi bude u visini njene, pa mi samim tim njene kose otežavaju disanje. Jedino tada mali dolazi do izražaja i uzdigne me koji santimetar.

Baš mi ne da mira taj mali jastuk.

23.4.07

UZS

Politika nove firme uključuje obavezan lekarski pregled. Naravno, uzimam petak prepodne za taj njihov hir, po zakonu nepotrebno, a još manje ako nije pravljena pauza u radnom odnosu. Godine su me naučile da nekad prećutim idiotizam. Na žalost, ako smem dodati. Dodao bih i to da sam ipak i prokomentarisao :)

Odlazim u svoj lokalni Dom zdravlja. Šalter, preusmeravanje u drugu zgradu 200-300 metara niz ulicu. Tamo je "opšta medicina". Sačekam par živahnih penzionera da bi me uputili u ogranak Doma zdravlja koji se nalazi u krugu neke fabrike, ponosa soc-realizma druge polovine prošloga veka. Gospođe šalteruše nisu mogle da se načude kako ne znam gde je to i postaviše mi uvredljivo pitanje "pa gde vi živite?".

Posle kraćeg lutanja po industrijskoj zoni ovog živopisnog dela grada, uz pomoć slučajnog stajalnika (neprolaznik, čeka bus) nalazim traženu ustanovu. Gospa na prvom kontakt šalteru duvani u zadnjem delu prostranog joj šteka i metodom "ne vidim ja njega, pa neće ni on mene" ignoriše moju pojavu. Penjem se na sprat. Pregršt omladine iz gore pomenutog perioda i naravno šalter again. Cigarilos i ovde daje aromu radnom ambijentu. Obavezni predmeti za stolom su olovka, fascikle, blokče sa računi, recepti, pečat i pixla.

Dobijam papirić sa zaokruženim sobama gde trebaju nadamnom da se izvedu testiranja kojim bi mi se utvrdila radna sposobnost. Nadam se "rezuljtatu pozitiv", jer bi onda društveni dohodak anormno porastao i omogućio redovna primanja svim onim silnim omladincima iz čekaonice.

Soba broj 1 - vađenje k(u)rvi. Da li ste primetili da su po pravilu te medicinske sestre veoma krupne žene? Moje iskustvo je barem takvo. Ne pada mi na pamet da se bunim. Dajem venu uz upozorenje da meni po nekad zna da bude loše usled rastanka sa zrncima koja život znače. Kroz šalu sve ipak prolazi bez incidenata. Stiskam parče vate na najnoviju rupicu u svom telu dok posmatram svoju gustu krv kako se sliva niz označenu epruvetu ukrašenu kamencem. Zahvaljujem se na laganoj ruci i nastavljam dalje.

Odlazim do the šaltera po uputstvu i plaćam za pregled. Uljudno pitam, iznenađen cenom, da li to svaka ustanova ima svoje tarife, jer sam zvao neku od zavoda za medicinu rada u centru, gde mi rekoše znatno manju brojku. Naravno, veoma uljudno sam uskraćen za bilo kakav odgovor, pogled, smešak, komentar itd. Placam i odlazim na EKG.

Soba br. 4 je prazna. Na putu sam prosao kraj male kafe kujnice i snimio par sestara kako uzivaju duvaneci u svojoj sigurno zasluzenoj pauzi nekih sat vremena nakon pocetka radnog vremena. Smrad duvana ubija sav onaj jeziv osecaj zdravstvene ustanove te sam im na neki nacin malko i zahvalan. u istom momentu izlaze 4 zene iz te kujinice i svaka ulazi u po jednu ordinaciju. Ova moja u poslednjem casu skrece, ali mi dobacuje da slobodno udjem unutra i svucem se do pola. Da je bolje izgledala doveo bih u pitanje koju polovinu zeli da razgolitim. Eto i nje za par minuta, sa zahtevom da legnem na krevet. Nekada beli carsav bi trebao da osigura one higijenske uslove o kojima se prica s vremena na vreme. Zasucem nogavice kao sto mi je receno. nekom krpicom bivaju mi namazani clanci, zglobovi ruke i 2-3 tacke na grudima. izrazim svoju nadu da je u pitanju alkohol, jer ipak volim da mi kazu cime me mazu. nije alkohol, vec voda. pa da, jos se niko nije zarazio godinama pas to bih sada ja bio izuzetak.

Stipaljke prikacene na zice kaci na moje udove, dok neke vakum zavrsteke nikako ne uspeva da prispoji sa mojim dlakavim grudima. Nema proplanaka na mojim balkanskim, te dolazi do izrazaja snalazljivost medicinksog osoblja. Preko cele skalamerije stavlja mi na grudi i spakovan casrsav da drzi konekciju. usred ocitavanja ulazi neki baja i krece da se svlaci. Ne mogu da verujem. stoji on tako i ceka mene da zavrsim sa otkucajima. Redaljka. Uzimam rezultate, oblacim se i odlazim bez pozdrava.

Soba broj 5 je odmah pored i za divno cudo spojena sa prethodnom. Tako da mogu kroz vrata lepo da osmatram zavrsetak seanse kojoj prisutstvuje pomenuti baja. Izazivam cudjenje novog medicinskog radnika svojim odgovorom da ne znam svoju visinu i tezinu, jer me to u zivotu uglavnom nikad nije interesovalao. stajem na vagu. 177/88. Idemo sad na duvacki test. Nesto kao mini kartonski kolut sa rolne toalet papira stavlojam u usta i dishem u jednu spravu. receno mi je da je slusam i pratim komandu. dishi normalno, zaustavi, nastavi, IZDAHNI SKROOOOOOOOOZZZ.... uplasi me! UDAHNI DUBOOOOKOO!!! Svaku komandu izgovara i paralelno telom, kao neki dirigent. Ja sistim i smejuljim se u sebi zamisljajuci na sta ovo lici sa strane. nepoznata sprava stampa izvestaj sa rezultatim i ja po njima nadmasujem sebe samog. 115% snage u plucima od ocekivani rezultata. zver.

Idemo dalje. Valjda soba 7, ako se ne varam. Ulazim, a tamo pored konstantnog osecaja duvana i jedna novina. svetla pogasena i prostorija zamracena. Vidim skalameriju, plakate i skapiram da kontrolisem vid. Sedam za neko sokocalo i krecem da pricam sta vidim. Na koju stranu je krug bushan. Dolazim i do omiljenog testa za slepilo boja koji smo u staroj firmi cesto kroz zezanje radili. razbijam i ovaj, sta da vam kazem. Zaustavlja me par puta, kao nije potrebno dalje...

Uf. nema vise testisiranja. Odlazim samo do specijaliste da sve te rezultate objedini i proglasi me sposobnim. Bar se nadam tome. Ne podizme rezultate testa krvi, jer mi to niko nije ni napomenuo. Dobijam svoju potvrdu da sam sposoban i bez tog testa, na dva mesta pecatiranu.

Slobodan sam. Sposoban sam.
Samalo mi je bilo krivo sto nisam saznao kakav mi je krv, ali ima vremena. Pustace mi je jos.

Tromesečje

Da vidimo kakvi smo bili nakon prvog tromesečja!
Koliko smo naucili, kako smo se vladali i da li smo se savladali.

Matematika
Nema problema. Ne ustrucava se da posegne za novcanikom. Za sada su mi na listi beogradjanke najvece stipsare i sponzoruse. Putni troskovi znacajno smanjeni za razliku od prethodne "skolske godine".

Srpski jezik
S obzirom da njen maternji nema padeze rezultat je sjajan. Izgovor pracen pravilima je cak ponekad i bolji od nacina na koji to radi prosecan korisnik - ovdasnji domorodac. Ja ispravljam svaku gresku i dobronamerno sam shvacen. Saradnja ostvarena.

Fizicko
Prozivljavam neke momente o kojima sam samo mastao. Ne pamtim da sam se osecao toliko zeljenim. Sjajan osecaj. Ima i nekih drugih...

Likovno
Par fotki. Svidja mi se kako su ispale.

Muzičko
Ja kolutam na njen ukus, ali i ne pustam svoje stvari. Znam da ce patiti. Nema muzike uopste, ali zato ne manjka njenog glasa. Neverovatan izbor tema i dubina analize beznacajnih stvari. Neumorno stvorenje. Okrakterisan sam kao mutav u njenoj blizini.

Geografija
Vise nego dobro. Od samog pocetka delimo silne zajednicke kilometre te i masu zanimljivih koordinata.

Istorija
Svako ima svoju, kao i nacin na koji izlazi na kraj sa istom. Ja sam poprilicno stavio na led svoje duhove i napokon shvatio da nema smisla zalivati uvele ruze.

Fizika
Kucka gravitacija sve jace utice na mene. Da li se gojim sto jedem od nervoze ili zbog toga sto nema potrebe da izlazim na trziste mesa. Nju i dalje nosim u jednoj ruci :)

Hemija
Sudovi, ciscenja, sredjivanja... prosto mi neprijatno vise da govorim "dosta".

Strani jezik
Stran bio, stran ce mi i ostati. Preveo sam par pesama, zakljucio da su neke recenice koje godinama upotrebljavam krajnje nepravilne i to je to. Nedostatak motivacije.

Biologija
Postuje i svidja joj se sto sam ljubitelj prirode. osecam da pored mene i ona pocinje da gleda svet oko sebe drugacije. Ne baca vise papirice po ulici ili iz auta, vec ih cuva u dzepu do prve kante. Nije znala da isto vazi i za zvake, ali danas joj je skrenuta paznja :)

Osnovi domacinstva
Moje godine samackog zivota su ipak preostra konkurencija :)

Prva pomoc i zastita
U zivotu nisam popio lekova koliko ona za poslednjih mesec dana.

Tehnicko
Nije bilo prilike u kojoj bi kreativnost dosla do izrazaja.

Vladanje
Bez incidenata. Dva tri izleta koja nisu ni vredna za pominjati.

Prosecna ocena 3.15
(bilo mi fuj da ostavim ocene, pa vi procenite koje su bile)

17.4.07

Dan prvi

Sinoć sam celo veče proveo u Zemunu, na keju kraj Dunava. Išao na vodo-šetačko-pivsku terapiju. Valjda sam smirivao tremu pred današnji nastup. Provedem Malu kroz stari deo i odlepim po ko zna koji put za viđenim. Selim se onde :) Zaspao sam ispred TV-a, premoren od one iste vode, šetnje i piva. Nisam nešto ugrabio od sna, kada eto sat zvoni. Jutro.

Krenuo sam optimistički preko sajma. Užas! Narod je stvarno stoka kad trpi takve gužve. Od kad znam za sebe tu je pičvajz. Posle 15 minuta stajanja u mestu kod Ade, rešim da budem zalutalo jagnje, te opičim polukružno i pravac most kod Ostružnice. Put je duži jedno 20ak kilometara, ali stigoh za 15 minuta. Izađe se kod aerodroma, pa natrag za Beograd.

Prvi dan na poslu, stižem par minuta posle 8h. Dobrodošlica, malo uvoda u način funkcionisanja tvrtke, lagana tura po prostorijama, upoznavanje. Sve sama prijatna iznenađenja. Mašina u delovima čeka me na stolu. Sklapam je u rekordnom roku, poteram par instalacija i eto je, spremna za umetnost. Naravno, zaboravih fajl sa vašim mail-ovima, ali nije ni bilo vremena za kuckanje. Biće malo udarno sledećih par nedelje, pa se nadam da vas neću zapostaviti.

(početak dela za kompjuteraše)
Odmah sam već prvog dana "check in" - ovao svoj kod :) Uh, Team
Foundation Server koji se koristi na malo ozbiljniji način (MSF); Solution-i sa preko 20 projekata i to mnogo njih; kupljene GUI kontrole da ti bale krenu kako izgledaju; arhitektura softvera krajnje dosledna; paterni pršte na sve strane. Mreža i mašina su mi podosta bolji nego u prethodnoj firmi, ali je zato internet go qrac u odnosu na ono na šta sam navikao.
(kraj dela za kompjuteraše)

Prostorije su nove. Imam istu stolicu, sa sve krilcima. Kujina prostrana, ogromna trpezarija sa 3 stola, soba za pušače, frižider sa soci i vodom. Ime kancelarije mi je "Las Vegas". U "Chicago"-u mi sedi pretpostavljeni :) Nečiji trip, nemam mišljenje. Mogli su i neka srpska sela da metu, ali ne bi ostavilo tolike žmarce klijentima. Ustvari bi, ali ne one željene vrste.

Ekipa deluje OK. Puno je FON-ovaca :) Ima i ženske.

Dobih elektronsku karticu kojom se uz prijavljivanje / odjavljivanje i otvaraju vrata. Za to još ne znam koliko će mi se dopasti :) Kao da ulazim u neko Top Secret odeljenje! Sekretarica prođe oko 11h sa menijom sa kojeg se može naručiti klopa. Jedino je moja ekipa izgustirala tu akciju i ostala verna oklonim kafanama. Znam ja gde da upadnem :)

Sve u svemu, odlično za prvi utisak. Mislim da nisam pogrešio. Naravno, tek sam zagrebao površinu. Biće tu dosta učenja, cimanja i rada, ali to je ono što sam i tražio.

Pa drugari, evo mi ga na!

16.4.07

Arriba! Arriba! Ándale! Ándale!

Nedelja pred ručak, skupila se ljuta družina da odmeri svoje auto-moto veštine. Junaci svi do jednoga. Poveli i devojke, kako bi izbegli poniženje poslednjeg na cilju :)

Osam minuta i isto toliko krugova. Kacige na glavu, sedaj i pali ljute mašine, kreći! Sva prijateljstva, kumstva i veze padoše u vodu...

Zvezda upekla, miris benzina, gori asfalt pod njima, cepaju gume dok one vrište na sav glas i mole za još grubosti. Jedan kvar bolida, jedno izletanje, jedan predah, jedan pobednik po partiji, jedan doživljaj koji deli osam ljutih guja.

Statistika svašta govori, adrenalin niz dupe curi.

Poruka

Šta je to na podu toliko zanilmljivo?
Čemu zgužvan papir? Zlatan čaršav kao u kojekakvom space shuttle-u. Sveže vezana kosa. Izvor svetla u pozadinksim koordinatama. Krv sjurena u šake i nabubreli prsti od zauzete poze. Mladež na levoj ruci, ispod ramena. Tri pramena koja su se predala gravitaciji. Srolan tepih ispod kreveta. Bez neosunčanih tragova od bikinija.



Šta ona pokušava da mi kaže?

15.4.07

Na tanane

Još nisam završio proces "gubljenja" objekata nasleđenih iz prethodnih veza, kad eto životni prostor biva obogaćen novim, budućim uspomenama. Proces se izvodi hronološkim putem i skoro je obavljena neutralizacija 2005-e godine. Ja poslujem malo kao gradski zavod za urbanizam koji trenutno uknjižava nekretnine po zahtevima podnetim 1996. god! Primer lošeg uzora.

Izgubim tako s vremenom neke sitnice koje podsećaju na duhove iz prošlosti. Često i poklonim neku stvar dalje, te od moje stare uspomene napravim tuđu novu :) Prosto je neverovatno kako vezujemo emocije za pišljive predmete. Poslednja velika čistka je bila 2004. kad sam par meseci živeo u Sopotu. Tada su selidbe ponovo posle par godina bile u modi, pa mi je kroz ruke prolazilo sve i svašta.

Primetio sam poslednjih par godina da sam se napokon oslobodio tog robovanja stvarima. Diskovi, odeća, obuća, igračke :), nameštaj, parket, tehnički aparati, knjige, pa evo i auto. Svi biste mislili da se izbezumim kad ga negde čuknem, ogrebem. Ma jok, čak se smejem svemu. Naravno, i dalje ne volim kad se pozajmljeno ne vraća, ali to je stvar principa, nema veze sa ovime.

Zapljunut sam još pre mesec dana kad mi je u auto intalirano srce sa natpisom "najboljem frajeru". Impnovalo mi , kako da nije. Sve do trenutka kad mi je neko skrenuo pažnju da sam tim činom zapišan! Dobronamerno žensko, nije neka paranoična muška svinja :)

Prošlog vikenda čuh ideju da bi bilo fino da se kupi jedna četkica, da stoji tamo uz moju, jer mogućnost zaboravljanja iste postaje sve veća! To je prvi pokušaj upada na godinama dobro čuvanu samotnjačku teritoriju :) Nisam još naleteo na "zaboravljeni" uložak, čarapice, gaćice, brus itd. Jebohte, sad mi pade na pamet... Pa danas sam skrenuo pažnju na upaljač dok je ona izlazila is gajbe. Imao sam i jesenas "incident" sa gelom za tuširanje, koji sam morao da vraćam za Novi Sad. Uh bre, kako mi sad nadolaze fleševi...

Pre par dana sam dobio priznanje ortakove devojke o namernom ostavljanju cipela, majčica i nekih sitnica na njegovoj gajbi. Potvrdila je i druga prisutna predtavnica ženskog roda. Ubrzo nakon toga su počeli da žive zajedno. Kako ste samo kvarne :)

Šta je to po sredi? Jesmo li muški toliko uplašeni nekog zajedništva? Nagle promene trenutnog stanja. Da li smo samo nesposobni to da izrazimo i formulišemo rečima, pa nam vi samo malo pomažete i pokažete kako to u stvari i nije toliko strašno?

Ja kapiram kao jednostavno pitanje praktičnosti kojom ste ukrašene više od nas?

12.4.07

Pogodi ko sam

Few people are capable of expressing with equanimity opinions which differ from the prejudices of their social environment. Most people are even incapable of forming such opinions.

Gravitation cannot be held responsible for people falling in love. How on earth can you explain in terms of chemistry and physics so important a biological phenomenon as first love? Put your hand on a stove for a minute and it seems like an hour. Sit with that special girl for an hour and it seems like a minute. That's relativity.

I know not with what weapons World War III will be fought, but World War IV will be fought with sticks and stones.

I never think of the future - it comes soon enough.

If I had only known, I would have been a locksmith.

If you are out to describe the truth, leave elegance to the tailor.

Imagination is more important than knowledge...

It is a miracle that curiosity survives formal education.

My religion consists of a humble admiration of the illimitable superior spirit who reveals himself in the slight details we are able to perceive with our frail and feeble mind.

Nothing will benefit human health and increase the chances for survival of life on Earth as much as the evolution to a vegetarian diet.

Only two things are infinite, the universe and human stupidity, and I'm not sure about the former.

Reading, after a certain age, diverts the mind too much from its creative pursuits. Any man who reads too much and uses his own brain too little falls into lazy habits of thinking.

The important thing is not to stop questioning. Curiosity has its own reason for existing. One cannot help but be in awe when he contemplates the mysteries of eternity, of life, of the marvelous structure of reality. It is enough if one tries merely to comprehend a little of this mystery every day. Never lose a holy curiosity.

The most beautiful thing we can experience is the mysterious. It is the source of all true art and science.

The most incomprehensible thing about the world is that it is at all comprehensible.

The release of atomic energy has not created a new problem. It has merely made more urgent the necessity of solving an existing one.

The secret to creativity is knowing how to hide your sources.

Truth is what stands the test of experience.

Try not to become a man of success but rather to become a man of value.

We should take care not to make the intellect our god; it has, of course, powerful muscles, but no personality.

10.4.07

Srbska jezika, lekcija 2.

Malo mi je teško poverovati u neke delove uvoda, ali ostatak je zanmljiv. Hvala Lani!!!

"Srpski jezik je jedan od najbogatijih jezika kada su u pitanju rodbinski odnosi. Srbi su familijaran narod i koriste termine koji se ne mogu naći i prevesti u jednoj reči na mnoge druge jezike uključujući i druge slovenske jezike. Neki kao razlog navode da od svih Slovena, Srbi su bili jedini koji su zadržali porodične zadruge čak i tokom 20. veka.

Direktni rođački odnosi različite generacije, potomci


Otac, majka Roditelji, dve osobe različitog pola, koje kao posledicu seksualnih odnosa dobijaju potomke - decu
Očuh, Maćeha U slučaju da se majka ili otac ponovo udaju ili ožene onda oni nisu biološki preci detetu
Sin, ćerka Muško, odnosno žensko, dete roditelja
Unuk, unuka Muško odnosno žensko dete sina ili ćerke, roditeljima iz prve generacije je unuk ili ćerka
Praunuk, praunuka Sledeća generacija roditeljima je praunuk, praunuka
Čukununuk, čukununuka Sledeća generacija roditeljima je čukununuk, čukununuka

Direktni rođački odnosi različite generacije, preci


Generacija Naziv Odnos
0 Sin, Ćerka Muško, odnosno žensko, dete roditelja
1 Otac, Majka Roditelji, dve osobe različitog pola, koje kao posledicu seksualnih odnosa dobijaju potomke - decu
2 Deda, Baba Roditelji oca ili majke
3 Pradeda, Prababa Sledeća, starija generacija roditelja
4 Čukundeda, Čukunbaba Sledeća, starija generacija roditelja
5 Navrndeda, Navrnbaba Sledeća, starija generacija roditelja
6 Kurđel, Kurđela Sledeća, starija generacija roditelja
7 Askurđel, Askurđela Sledeća, starija generacija roditelja
8 Kurđup, Kurđupa Sledeća, starija generacija roditelja
9 Kurlebalo, Kurlebala Sledeća, starija generacija roditelja
10 Sukurdov, Sukurdova Sledeća, starija generacija roditelja
11 Surdepač, Surdepača Sledeća, starija generacija roditelja
12 Omžikur, Omžikura Sledeća, starija generacija roditelja
13 Kurajber, Kurajbera Sledeća, starija generacija roditelja

Direktni rođački odnosi ista generacija


Brat, sestra –osobe muškog, odnosno ženskog pola, koje imaju zajedničke roditelje
Polubrat, polusestra –osobe muškog, odnosno ženskog pola, koje imaju jednog zajedničkog roditelja

Bračni rođački odnosi


Stric ili ćić je očev brat
Strina je supruga očevog brata - nije u krvnom srodstvu
Ujak je majčin brat
Ujna je ujakova žena - nije u krvnom srodstvu
Tetka je očeva ili majčina sastra
Teča ili tetak je tetkin muž - nije u krvnom srodstvu

Rođački odnosi - prvo koleno


Rođaci prvog kolena su oni koji imaju istog dedu ili babu, ili oboje. Ako pretpostavimo da roditelji imaju dva sina i dve ćerke, tada će ta deca imati sledeća rodbinska imena:
-Bratu bratova deca su sinovac i sinovka
-Bratu sestrina deca su nećak (netijak) i nećakinja
-Sestri sestrina deca su sestrić i sestričina
-Sestri bratova deca su bratanac ili bratanica
-Dete jednog brata detetu drugog brata je stričević ili stričevna
-Dete jedne sestre je detetu drugog brata bratić itd.

Postoje razne specifičnosti koje se javljaju ređe ili češće. Recimo, kad se ožene dva rođena brata za dve rođene sestre, pa, deca u braku iz prethodnih brakova što je očigledno novija moda, i drugi slučajevi. (d)

Bračni, generacijski odnosi


Svekar, svekrva su muževljevi otac odnosno majka
Tast, tašta su ženini otac odnosno majka
Zet je ćerkin muž
Snaha je sinovljeva žena
Šurak je ženin brat
Šurnjaja je žena ženinog brata
Svastika je ženina sestra
Pašenog, svast ili badžo je muž ženine sestre
Svastić, svastičina su sin odnosno ćerka ženine sestre
Dever je muževljev brat
Zaova je muževljeva sestra
Jetrva je žena muževljevog brata

Ostalo


Posmrče dete kome je otac umro pre rođenja
Posvojče dete koje je usvojeno
Kopile dete kome se ne zna otac
Siroče dete kome su umrli roditelji
Kum, kuma osobe koje su svedoci bračnom paru na venčanju, ili detetu pri krštenju
Kumče dete roditelja kojima su kumovi, kumovali pri venčanju i krštenju deteta."

Vikend Ica (uskres izdanje)





Nađi manu krupnome planu...

7.4.07

1300 - bitka kod nasipa

Opet neka navala ratnih filmova. Moram reći da mi je muka više.

Najveći utisak do sada na mene je ostavilo "Spašavanje redova Rajana". Ono iskrcavanje na početku. U pizdu lepu materinu... Kad sam prepoznao zvuk metka koji udara u meso i kost. Prepoznao zvuk, a da ga nikad nisam čuo. Nadam se i da neću, ali ipak jesam :) Gledao sam ga na velikom platnu i kao da sam bio tamo. Posle više puta na TV-u, ali taj deo sam ili premotavao ili žmureo.

Onda sledi moda "kosovskih bojeva" u vidu Gospodara prstenca, Troje, Aleksandra, Braveheart, Last samurai... pa i ove najnovije krljačine kod Termopila (300). I svi umrli u istom danu. Samo makljaže, potoci krvi, osakaćeni ratnici i ostale gadosti...

Posle pornići štetnog uticaja i zabranjeni za maloletne! Gde je tu logika?

Predlažem domaćim autorima projekat "1300 kaplara", po kojima jedna mala uličica u centru grada nosi ime. Krajnje nesrazmerna dužina iste u poređenju sa herojskim činom i održanoj patriotskoj lekciji. Ti branioci Beograda, Oktobra 1915. su gotovo svi izginuli. Komandant poslednje odbrambene linije bio je major Dragutin Gavrilović sa svojim čuvenim govorom:

"Vojnici! Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja.
Naš puk je žrtvovan za čast otadžbine i Beograda.
Vi nemate, dakle, da brinete za svoje živote, oni više ne postoje.
Zato napred u slavu, za Kralja i Otadžbinu!".

Evo da malo dramatizujemo i vidimo kako bi to holivudski zvučalo:

"Soldiers! Heroes!
The supreme command has erased our regiment from its records.
Our regiment has been sacrificed for the honor of Belgrade and the Fatherland.
Therefore, you no longer have to worry for your lives - they do not exist anymore.
So, forward to glory! For King and Homeland!
Long live the king! Long live Belgrade!"

Yeah! Cool bro...

Sa ovim govorom je poveo golobrade momke u smrt koji su gotovo svi izginuli. Austrijske snage su 9. otobra 1915. godine istakle Austro-ugarsku i Nemačku zastavu na zgradi Starog dvora. Dragutin je umreo prirodnom smrću tridesetak godina kasnije :)
Opet ja ironišem i u ovakvim teškim mometima.

Otišao sam previše od svoje namere sa ovom temom. Zapravo, usled gledanja one Iwo Jime, savezničke verzije, bio sam sexualno stimulisan od strane ženke. U jednom trenutku, vrlo brzo, zamolio sam je da skloni ruku. Samo me je pogledala u čudu i upitala "Jel s tobom sve u redu?".

Oni tamo dižu zastavu, a meni se spušta.
E pa za mene više nema ratnih filmova!

5.4.07

Ivković

Majka da vidi kako radi ovo čudo zvano Internet. Nikako da uzmu računar i krenu da se tehnički uzdižu. Šta ćeš kad su još puni snage te i dalje konstantno nešto grade, druže se sa lopatama i ašovima. Evo upravo javiše da su stigla dva kamiona zemlje, jer treba izravnati malo travnjak, popuniti rupe. Jašta... Družimo se preko nedelje, vidim.

Evo na primer Majka da vidimo šta ima iz tvog rodnog kraja. Kucajmo ime grada... Sombor. Čekaj majka, vuče se malo. Ajmo i Čonoplju da tražimo. Da suzimo pretragu. Dobro... Ništa baš zanimljivo. Klik na zvaničnu prezentaciju oba mesta... Možda ima nekih slika, a? Da probamo.

Otvaram u pozadini neki šlj sajt. Malte ne lična prezentacija. Više da pokažem trud pred majkom nego li u nadi da ćemo nešto naći. Baja, vlasnik sajta, naš link u tuđini, ali nostalgija piči toliko da je morao da kreira virtualni zavičaj. Vidi neka galerija i ovde. Par slika, ali 'ajde neka se učitavaju.

Zvanične prezentacije standradno nezanimljive. Daj ovog zemljaka da izanaliziramo. Neki mali forum postoji gde izgleda razmenjuje priče samo sa svojim drugarima. A i slike nisu baš...

Ivane... pa ovo ti je pradeda!

4.4.07

Monos (jedan) + Polein (prodati)

Nije ljucki, ali meni je malo bilo drago što se neko setio i popalio silne PTT kablove kod mosta Gazela i pokrao stotinak metara bakarnog kabla na Dedinju! Five euros per kilo on black market :) Dobar deo grada i okoline bez telefona. Aerodromska kontrola letova bila odsečena! Baš danas kada sam i ja po ko zna koji put ostao uskraćen za nešto što bi trebalo da se podrazumeva.

Pre dve godine pojavilo se čudo na domaćem tržištu u vidu ADSL-a. Internet, brži i bez zauzeća telefonske linije. Vau! Zovem, prijavim se na više mesta, ali... "Vaša centrala to još ne podržava". Hajde, dobro, predgrađe, ko me jebe.

Pre dva meseca me obaveštavaju da mogu ako sam i dalje zainteresovan. Na poslu lud internet, kod kuće ionako samo prespavam. Desi se ponekad da mi BAŠ treba, ali se strpim do sutra. Razmišljam ovih dana, kada mi se javila ponovo ta potreba sa velikim slovima, što da ne! Nije ni strašno kad vidim cifru. Pustim u pozadini filmovi nek se spuštaju dok nisam tu :) Dvajes jurića mesečno dajem na tolike gluposti. Odem, potpišem ugovor, platim prvi mesec i čekam da me pozovu da dođem po modem. Desetak dana se čeka. One dve godine niko ne pominje.

Zove danas snajka ispred jednog internet provajdera i izvinjava se. "Pa vaš broj je prebačen na drugu centralu koja to još ne podržava. Znate li možda zašto?"

Znam li zašto me neko kara s namerom ili bez? Ne, ali odavno sam prestao da tražim razlog i samo uživam što mogu barem nekog usrećiti. Mislim da se tako i moja sestra osećala pre par nedelja kad su joj promenili broj telefona BEZ da joj saopšte. Posle par dana ukapira, kad su joj se svi izjadali da ne mogu je dobiti. Zove Gazde da bi joj bez izvinjenja ili bilo kakvog objašnjenja rekli "pa to nije više vaš broj".

Kao i svi građani (diskutabilno korišćenje termina) srećni smo što uopšte i imamo žicu. Monopolska pozicija je Telekomu onemogućena pre 2-3 godine. Gistro! Da li je moguće da se nije pojavio novi operater? Da li je moguće da mu nisu stvoreni uslovi za to? Da li je moguće da ne postoji potreba ka konkurenciji, ka poboljšanju kvaliteta veza? Da li je moguće da se ovde ništa ne dešava. Ah da, prvo da rešimo "Kosovo". Šatro.

Da li je moguće da sam se ja opet probudio "međ' šljivama"...

Dobijam te napade besa s vremena na vreme, ali sve ređe. Posle me pitaju svi zašto toliko masturbiram... Doduše počinjem da se mirim sa svetom oko sebe. Bedak. Ostavljanje je podjednako teško kao i kasnije odolevanje. Čuo sam danas u nekoj antialkoholičarskoj debati.

Ako pukne veza, znajte da sa

3.4.07

Vikend Ica sa zakašnjenjem



Obećah još u petak sliku, ali zaboravih. Evo sad više njih da se iskupim. Nadam se da devojčice ovoga puta nemaju primedbi... :)

Poreklo

Kad ispaljuješ devojku za vikend onda to mora da bude s dobrim razlogom. Za ovaj moj nisam siguran da li se može smatrati takvim. Naime, morao sam par puta da ga izložim pre nego što je bilo izglasano odobrenje :)

Stric, otac i ja idemo da okopavamo grobove! U suštini to je bila akcija, ali ovako kako sam je i vama preneo, zasigurno je izazvalo trenutnu nedoumicu dalje želje za mojim društvom. Zamislite da ste još i u intimnijim odnosima sa mnom. Ili bolje ne... :)

Da ne tupim. Selo Dragovac, nadomak Požarevca, mesto na kome je najdalje poznati koren u hijerarhiji porodice mi moje. Postoje pretpostavke i koji nas "vetar tu don'o", ali dok ne budem bio siguran neću da širim.

Kod katolika je ta priča malo ozbiljnije shvaćena. Gledam s majčine strane, jedan deda iz Nemačku je napravio čitav rodoslov, porodično stablo, koje piči preko 500 godina u rikverc. Njihova crkva veoma vodi računa o tome, mnogo je ažurna. Za svaku pohvalu. Pre desetak godina dok mi je pokazivao grafikon gledao sam ga bledo. Čemu sve to? Eto, sad znam da dolazi s godinama. Mene je tek počelo da kopka :)

Tako su se eto Arsići, u svom skromnijem pravoslavnom izdanju, okupili pre par dana. Sredili malo grobove svojih predaka, na groblju gde svega ima sem reda. Leže mrtvi jedni preko drugih, nema staza, redova i kolona. Često gaziš preko jednih da dođeš do drugih. Razumljivo za ovaj nadgrobni svet, ali ne i za donji dom. Zatim grandiozna zdanja koja će omogućiti "vlasnicima" na onom svetu komforniju večnost ili pokazati da je ljubav i tuga za njima veća no komšijina za svojima. Sve asocira na zaborav. Krivi i oštećeni spomenici, korov i trava, nadošla zemlja, prazne plastične flaše na sve strane, fleke od voska, zgužvani venci, aranžirani ostaci. Jedna kula sa zvonom i kanapčetom na dohvat ruke. Ipak se nisam usudio, iako me je mamilo svo vreme :) Ovime kao da opisujem i selo kroz koje smo prošli. Mota mi se po glavi ona Andrićeva: "Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo".

Pradeda po kojem nosim ime je rođen 1895. Taman stasao za vojsku te otišao da se mlati s dušmanima 1914-te. Solunski front, povlačenje kroz Albaniju, povratak i nastavak života tamo gde je prekinut. Dobio je Albansku spomenicu, kojom ga je " njegovo veličanstvo Aleksandar I po milosti Božjoj i volji narodnoj, kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, za vernost otadžbini 1915. god. odlikovao (kao) Svoga ratnog druga". Čuvam još i dvogled kojim je špijunirao Nemca, a ja u detinjstvu komšije u čudnim zahvatima.

Nije mali pritisak nositi i opravdati takvo ime :)

Svojevrstan je trip videti nadgrobnu ploču sa svojim imenom! Ako se pitam, mogu reći da mi je potaman. Skromno i nenapadno. Uvek se u sličnim trenucima setim reči drugog dede, majčinog oca koji je dvadesetak godina kasnije dočekao iste goste iz inostranstva pa se i priženio s jednom od njih, kada je govorio da ga zakopamo negde u šumi i ostavimo jedan kamen, čisto da znamo gde je.