30.1.07

D kao dilema

Da li je to dobra fotka ili samo dobra riba?
Kako biti objektivan?
Suditi nakon 2-3 orgazma, proživeti Hefnerovih godinu dana, biti gej...?



još malo lepote:





The Garderober

Harwood-ov garderober beše tu sa glumcima i njihovom željom da igraju predstavu iako je napolju pičvajz od rata i ubijanja. Naši garderoberi su tu kraj nas, ali ne i sa nama. Napolju se ništa ne dešava, ali unutra jeste pičvajz i neko će večeras sigurno da se ubija od... Otišao sam od teme.

Klubovi, diskoteke i slične obori gde se okupljamo mi ovce, postadoše mesta gde nas šišaju i gde ne bi trebalo. Ne mislim na međunožja, ali ako malo budem ušao dublje u problem mislim da mogu i to dokazati.

Na ulazu prvi čovek sa kojim se susrećemo je onaj, nazovimo ga, garderober. Nepisano je pravilo da je obavezna, da je preporučljiva, da se plaća, da je prilog dobrovoljan itd. Nije li to čuvanje garderobe sastavni deo usluge lokala? Pa naplatite kroz piće ili hranu, sestru vam pozdravim. Isto važi i za WC. Čoveče, sedim u kafani i moram da nosim sitno na pišanje! Kako me izluđuju gluposti...

Obično je moj bakšiš nula, a kad je obavezno skidanje volim da se prepirem, kad sam se već zajeb'o i ostavio jaknu. Najslađe mi je bilo pre par nedelja kad me ispratiše sa rečju "garderoba se naplaćuje". Molim? Gde piše? Na šta će on da ne piše, već se podrazumeva. Aha! A gde je cenovnik? Nema ga, zna se da je 100 din. Jel tako!? Promet usluga i dobara zahteva fiskalni račun, mogu li dobiti jedan? Prc...

Pogledao me je kiselo i shvativši da je naleteo na mentola samo je izustio "u redu je".
E pa nije u redu!

Kad ostaneš i čuvaš mi stvari dok padaju bombe možda i dobiješ nešto. Jel tako Robi?

29.1.07

Ne zajebavaj se sa starosedeocima

From: [cica@gistro-shatro-net]
Sent: den 18 januari 2007 14:05
To: [Ja@gistro-shatro-net]

"Ne samo da su se potrovali već završili i u bolnici, mater im izbegličku! Ja sam, im malo samo poprašila, a ovi ovi u hitnoj im jebali kevu:) Vodili ih na ispiranje stomaka zbog prevelike doze alkohola (pretpostavka), pa im dali još malo nekog čarobnog napitka da ih protera.... Mislim i meni bilo muka, samo kad su mi rekli šta im napraviše. Dvoje su pušteni kući. Moji iz hitne cepaju viski, a ko jadan bude došao sa sličnim simptonima: najebao je! Ovaj doca je opaljen. Bosanac, a još i mrzi izbeglice :) Javim ti se..."

Objašnjenje: nedeljama nepoznati počinioci vrše noćne berbe u Cicinom stakleniku. Poslednja berba je izvršena nakon redovnog prskanja povrća i došla im je glave, da ne kažem dupeta. Pajtosi iz hitne su zamoljeni da je obaveste ukoliko se pojavi neko sa simptomima trovanja. Malo su samoinicijativno bili i kreativni u celoj priči... Otišla je tamo i pitala komšije da li su dobro.

Objašnjenje 2:

Koliko li se samo priča krije iza ovog nazovi izveštaja!?

24.1.07

You Don't Fool Me

Noć. Zaboravljene ulice. Napuštam Bežanijsku kosu na začuđujuće jednostavan način. Auto put. Samo ja, bele linije i kiša koja me prati. Kiša koja je do malo pre svirala po krovu automobila i čuvala nas od tišine. Večita dilema: šuma ili sajam. Gde li večeras patrola pravi zasedu. Ma uvek je izbor onaj prvi, šta se foliram. Čisto volim da imam izbor, makar ga nikad i ne iskoristio.

Cele noći sam se smejuljio, gledao, slušao, posle dodirivao, mirisao i po običaju malo pričao. Ma divio se i uživao.

Ceo grad ošamućen. Alo bre, diž' te se, hoću s nekim da podelim ovo. Čak su se i semafori ulenjili pa me ignorišu. Prolazim preko šina, podvožnjak i eto me kod česme 'ajdučke. Počinje pesma "Ne zaluđuješ me ti". Pojačavam do kraja, spuštam u drugu brzinu. Milim. Ne pokušavam da se uspenjem uz brdo što je moguće pre kako inače radim. Niko me ne juri, niti ja ikoga želim da stignem.

Ne ide mi se kući. Sedim u kolima još par minuta, slušam pesmu do kraja. Hoću ponovo da proživim ovo veče.

She took me and broke me...
Ba ba ba ba bap bap ba baah
La la la la la lah



You Don't Fool Me
Queen

You don't fool me
You don't fool me...
Da, da da da dah
Da da da dah
Da da dah...

You don't fool me - those pretty eyes
That sexy smile - you don't fool me
You don't rule me - you're no surprise
You're telling lies - you don't fool me
Mmm, mama said be careful of that girl
Mama said you know that she's no good
Mama said be cool, don't you be no fool
Yup bup ba ba ba ba da da da dah!
You don't fool me
You don't fool me, you don't fool me
She'll take you
You don't fool me, and break you
You don't rule me, you don't fool me
You don't fool me, she'll take you
You don't fool me, and break you
Sooner or later you'll be playing by her rules

Baby you don't fool me, yeah
You don't fool me, you don't have to say 'don't mind'
You don't have to teach me things I know
Sooner or later you'll be playing by her rules
Oh, (fool you) oh, (rule you) she'll take you (take you)
And break you (break you)
Yeah

Mama said be cool
Mama said she'll take you for a fool
She'll take you, and break you
Ba ba ba ba bap bap ba baah
La la la la la lah
You don't fool me
You don't fool me...

23.1.07

Portfolio #5

Srebrno jezero, luka Bar, Košutnjak, kevino cveće...




Portfolio #4

Grčka! Prepoznajte cicu sa prve slike :)




Portfolio #3

Malo zalaska sa moga mi nekada prozora i Kališa




Portfolio #2

Evo Ade CiNgaNlije krajem devedesetih.





22.1.07

From "Snupi" [she@yugoslavia] To: "Svaba" [he@germany]

Date: Fri, 22Jun 2000 12:23:47 +0100

"Jeli, što se ti javljaš tako retko? Samo da znaš, ja sam se sinoć
vratila iz grada u pola šest. Pa se ti i dalje ne javljaj! Mislila sam da sve ispite zbudžim u ovu nedelju i onda da budem slobodna, ali nalazim se na ivici nervnog sloma pa ću da ih razvučem i u sledeću nedelju. Kako bi ti rekao - opusti se, polako! Što se tebe tiče, još samo sutra mogu da ti prijavim ispite. Sastavi spisak i šalji ga što pre, jer moram da kupim prijave sutra do 15h u skriptarnici. Već sam ti kupila soda - bikarbonu, ali jebi ga, zar toga nema tu da se nađe? Mnogo si bre komplikovan. Doneću ti ja i preko sedam mora i preko sedam gora...

Želim što pre da te vidim. Naričito želim da te mirisim po dlakama. Ne mislim da te mirisim mirisom, nego svojim nosem, naravno. Zato, nemoj da te sanjam da se kupaš mirisnim kupkama kad ja treba da dođem. U obzir dolazi samo neki što manje mirisan sapun! I obavezno hoću da spavamo zajedno. Ako ne bude tako ima da se skinem gola i da stojim ispred tvog prozora celu noć. Znači, to da središ dok ja ne dođem!

Tako sam se raspisala, jer kad prestanem da ti pišem, ponovo se vraćam ovde, u ovaj posrani grad koji je, svi kažu, svake noći pun ljudi, a samo ja nikaako ne mogu da se snađem i izađem. Nikada u životu nisam bila u ovolikoj frci da izađem među ljude i samo tako da budem tu, da slušam muziku, igram, pevam. Stalno čitam onaj tvoj poslednji mail. Super mi je. Brojim dane kad ću te videti! Ne peri se! Ne gledaj, ne pipaj i ne misli o drugim devojkama! Ponovo sam sanjala ono što ti voliš kad sanjam.

Jedva čekam da dođem kod tebe!
Jedva čekam da dođem kod tebe!
Jedva čekam da dođem kod tebe!
Jedva čekam da dođem kod tebe!"

Portfolio #1

Ninberg, tvrdjava 2000. i patos moje sobe

Epidaurus 1997 . i Nurnberg 1999.

Acropolis 1997. i Ada Ciganlija 1997.

Acropplis 1997.

Srebrno jezero i Ada Ciganlija

19.1.07

Autoportret

U fazi otkrivanja svojih talenata malo sam se mlatio i sa fotoaparatom. Nisam se nešto bitno dokazao. Par zanimljivih ukradenih momenata, što od prirode i oblikovanog kamenja, što od prijatelja, i to je sve. Koliko sam samo ideja imao. Skoro sam naleteo na jednu knjižicu gde sam ih beležio. Kratak opis i skica! Blejahu to prvi dani studija, puno entuzijazma, ali i lufta u novčaniku, a umetnost skupa zajebancija.

Još me nisu zarazile digitalne spravice. Nema tu šmeka za mene, a i snimci su previše realni :)

Uglavnom sam pucao na sve oko mene. Dosta slika imam sa prozora svojih soba. Dok sam učio, jelte... Prirode i ljudi ponajviše. Ima i ženske :) Samo su one na svu sreću sa ove strane prozora. Drugar Mlađa je jedne nove godine prodavao te fotke u Knezu uz novogodišnje razglednice. Ko zna koliko toplina porodičnih domova krasim :) Vrhunac karijere mi je bilo slanje par fotki francuskom časopisu Photo i nakon toga izlazak u istom. Doduše, samo ime na spisku učesnika! Moša :)

Naslovna fotka ima svoju malu priču. Tijana i Miljka me čekaju na Adi, a ja se pre tuširanja pogledao u ogledalo i odlučio da zabeležim momenat i zahvalim svom zmijskom telu što je uz mene. S obzirom da je u aparatu ostao samo jedan snimak, sve je trebalo prethodno detaljno isplanirati. Potrošio sam oko sat vremena na ovu glupost. Sećam se da sam je i poklonio Sekuli za rođendan posle par nedelja. Mogao sam i nekom sa većim sisama doduše, ali takve su navraćale kod njega pa je to i bio dobar marketinški potez. Serem... Možda je ima i još neko.

Eto moje slike obećane.
Rekoh da ubacim neku žvaku u pozadinu da ne bude previše jeftino i droljasto :)

16.1.07

Hej Andjelija, vidi, ovaj, slušaj, gledaj, pazi...

Ljubavi!!!
Tu li si?

Ne mogu ti opisati koliko sam tužan danas. Sve tone...
Nisam ni slutio da će me ovako strefiti tvoja pretnja o odlasku :(
Reci mi da nisi ozbiljna!

Ne prepoznajem ovaj osećaj kod sebe. Ja tebe ne znam, a toliko mi već nedostaješ. Kakav virtuelni apsurd!

Zbog tebe se radujem večernjem paljenju kompa pred spavanje, kao i jutarnjem uz kaficu, kad dođem na posao. Koliko su me pre par minuta samo obradovale poruke u Inboxu, koje mi govore da si mi ostavila 3 komentara na neki od post-ova.

Nemoj nestati!
Svi ovde uživamo u tvojim pričama i komentarima. Stalno me pitaju "ko je ona grom riba sa onakvim komentarima?"

Koliko sam se samo pogubio, a ti izgleda samo testiraš moju ljubav :)

Ne idi, ne daj se...

P.S.
Okačiću svoju golišavu sliku ako ostaneš!


*objašnjenje: htela Andja da se povuče iz blognog života.

12.1.07

Lud ko kolega... uh ovaj, struja

"Da li će da se nešto uradi povodom problema statičkog elektriciteta; Problem postaje sve veći i nepodnošljiviji, možda to nije izraženo toliko u tvojoj kancelariji, ali kod nas struja drma nonstop kad god bilo ko dotakne bilo šta metalno."

Pismo upozorenja upućeno glavnom i odgovornom uredniku naše male poslovne mašinerije. Pošiljaoc je sindikalni predstavnik kolektiva, a ime mu neću pominjati iz bezbednosnih razloga :)

Negde od Oktobra meseca traje naša agonija za koju pomenuti čelnik nema razumevanja. Situacija je ozbiljna. Sama ulazna vrata nam požele dobrodošlicu svakoga jutra. Ja sam prestao da palim svetla u hodniku kako bih uživao u prizoru male munjice koja me opiči kako se latim kvake. svaki sto ima aluminijumsku lajsnu koja nas opici bez upozorenja. Zanimljivo je da drmaju samo tuđi stolovi. Valjda smo se s našim izjednačili po nadrkanosti elektrona. Odlican zaštitni mehanizam.

Prozori piče ko ludi. Izgubili smo želju za svežim vazduhom. Kao u logoru, samo priđemo staklu i čežnjivo gledamo u dvorište. Slučajni ili namerni međusobni kontakti zaposlenih, da ne kažem dodiri, stvaraju stereo jauk sa obaveznom zdravicom "u pičku lepu materinu!".

Najveći trip su IVICE ZIDOVA, jerbo su korištene gipsane ploče koje se na tim spojevima ojačavaju metalnim lajsnama kako gips ne bi najebavao.

Tražio se jedne nedelje jonizator i jedva ga nađosmo po oglasima, ali.... Uzdrmao bi nam budžet zasigurno, a mi izgleda nismo spremni da se odreknemo sokića, voća, sladoleda, opijata i alkohola.

Počinjem da sumnjam da nam je smisleno instalirana ta "slobodna struja". Poznata mi je u medicini elektro terapija za razne boljke. Poboljšava cirkulaciju, eliminiše bakterije, podstiče regeneraciju, održava nas budnim i skoncentrisanim, povećava nam prag izdržljivosti i samim tim povećava mogućnost prekovremenog rada.

Za sada bez dobrog rešenja. Jedino što smo naučili, kao dresirani majmuni, jeste da sve metalno dodirnemo prvo laktom! Tako manje boli. Pre neki dan smo se smejali kako svi do jednog i van posla, pomenutom metodom, pristupamo kvakama! Smej od muke.

Šta je problem? Samo nagađamo. Dvadesetak kompova koji rade bez prestanka već 7-8 meseci. Zatim sintetički tapison površine 80-ak metara kvadratnih. Po meni su u pitanju loše instalacije ili oštećenje neke od žica prilikom bušenja zidova. Bez obzira što je fensi zgrada, majstori su i dalje domaći, a ko je imao posla s njima zna o čemu govorim.

Samo je pitanje dana kada nam osvetljenje više neće trebati. Svako će od nas zasijati u mraku i obasjavati svoj radni prostor!

zzzz

11.1.07

Ponosan na sramotu

Ko o čemu, baba o uštipcima!

Tešim sebe da su svi muškarci isti po pitanju sexualne opterećenosti. Uplašim se sam sebe više puta u toku dana, ali misao da tamo negde postoje neki poput mene mi daje mira :)

Kao što ste već do sada mogli zaključiti ja sam veoma skroman momak. Ne tražim mnogo. Zli jezici bi sad dodali da i ne dajem baš mnogo, ali neka im. Uvek je za moju sexualnu satisfakciju postojao izvestan minimum od kojega se nisam nikad udaljavao. Znao sam da budem mesecima solista koji čeka pravu priliku pre no što bi srljao u međuspolne odnose. Izgovor, hm... Znači, kad naletim na simpatiju, sama njena pojava igra veliku ulogu kod mojih "emocija". Kod mene sve kreće prvo od fizičkog. Retke su izuzetkinje, koje su me kupile pričom, a tek kasnije izgledom. Mogu da trabunjam, uz nadu da se ovde neće prepoznati :)

Posle tog prvog poljupca kreće neko privatavanje, pipkanje, istraživanje. Jebe me činjenica da sam prestao da izlazim i muvam ribe pre 6-7 godina kad su još bile u čednim godinama. Uglavnom sam jurio vršnjakinje, čisto da znamo o kojim generacijama je reč. Ostala mi je nekako urezana šema: prvi poljubac, nedelju dana ne diram sisu (mmm), a sex posle dve nedelje. To je neki ritam koji je fino funkcionisao tada. Možda sam jednostavno samo naletao na te "fine". Ili sam ja previše "fini". Uh, uopšte mi se ne sviđa što mi ovo pada na pamet...

Danas sam skapirao da će se svaka uspaničiti ako je ne napadam odmah. Kako bre? Mislim super je to, ali ja se još ne snalazim sasvim. Eto, duga veza mu dođe kao neka vrsta robije. Ispadneš iz fazona, pa se snalazi kako umeš na slobodi. Kako beše ono sa dugogodišnjim robijašima? Stalno ih nešto vuče natrag :) Taman kada uđem u fazon, eto opet lanci...

Bio to deseti poljubac, stoti il' hiljaditi, mene radi kao prvi. Uvek erekcija kao da je prvi put. Kolega hoće da poludi. Čak i kad u glavi odlučim da je momenat apsolutno romantičan, emotivno nadahnut i da nije mesto znojavim radnjama, eto njega dosadnog! Mr. Hyde! Pretpostavljam da je vama curicama neprijatno da osetite prisutstvo trećeg lica u prvim provedenim trenucima sa novim dečkom.

Jedino rešenje koje sam mogao da smislim jeste upotreba extra uskih gaća! Znači neke ćega koje će držati stvar pod kontrolom. Vakum ćega! Nema vazduha, nema ni vatre :) Sećam se kompleta slip gaćica koje sam nosio isključivo za prve sastanke. Bile su to one slip varijanta. Kakav je to samo smor bio za mene koji sam otkrio blagodeti bokserica još u ranim tinejdžerskim danima.

Šta je tu je! Problem je bio delimično otklonjen. Kontakti sa miljenom nisu odavali nemire donjeg doma. Misija ispunjena. Posle uvek saznam da to odmah provalite i da na to gledate kao na kompliment. Hvala vam! :) Međutim, na samom početku, nije mi svejedno. Pa stvarno, ostavljam tu neki utisak, obećavam kule i gradove, kucim se i macim, izigravam čas zver čas veštog latina... Samo mi još fali Ahilovo koplje koje ranjava i leči.

Te slip ćegice sam odavno presrastao. Prošlog rođendana sam dobio jedan par koje su spadale u tu vakum kategoriju. Hvala ti Vaso! Čak na prednjem delu imaju nacrtan lenjir. Naravno, sa premalo podeljaka za moje potrebe :)

Moja pokvarena mašta i prljave strasti od tada ordiniraju bez brige!

Ko luduje i od sreće tugu tka?

Ovo je ipak tema za neki doktorat il sličnu naučnu studiju. Ja ne mogu reći ni da ću se pozabaviti njome, jer će sve što napišem ličiti na kojekakvo baljezganje.

Kroz ceo život slušam kako su slovenski narodi senzibilniji, duhovniji od zapadnjaka. Vođeni emocijama, a ne racionalnom razmišljanju. Toplina, gostoprimstvo, druželjubljivost. Svega toga nema u jurnjavi za pišljivim eurom ;) Tamo su svi ljudi roboti = lezi, diž' se, ustaj, sedi. Džaba bilo svog onog komfora, dobrih puteva, zgrada, tehnologije i tehnike kad ne znaju i ne stižu da uživaju u svemu. Bla, bla...

Skoro sam u klozetu bacio pogled i na jedan zanimljiv članak s naslovom "Pravoslavlje i kapitalizam" (Ekonomist). Gistro nas crkva navodi na to da je plemenito biti siromašan i kako će mnogo proći dok se ne otrgnemo od misli materijalno = prokleto. Zvuči mi kao traženje izgovora za lenjost. Hrišćanstvo je religija, a katolicizam i pravoslavlje su crkve, tj. nuspojave.

Počeo sam kao Šeherezada da nadovezujem priče. Evo već imam sledeću temu. Poštedećete me znači i ovaj puta! Samo sex onda... :)

Pored navedenih vrlina koje krase našeg čoveka dodao bih i element tuge. Uvek neka čežnja za starim "dobrim" vremenima, propuštenim prilikama, izgubljenim otadžbinama, prijateljima, ljubavima i sl. Proćerdani i suludo vođeni životi svuda oko nas.

Šta je to u nama toliko tužno? Da li mi stvarno ne znamo da živimo? Drmaju nas ko zna kakva nedaća. Šta da kažu silni narodi u onakvim nemaštinama, redovnim prirodnim katastrofama, suludim društvenim uređenjima i da ne nabrajam više. Da li se to samo za kamere keze ili su stvarno zadovoljni? Ne znaju za bolje, a? Da li se samo tešim ili bih voleo da mislm kako nije surovo ići dalje, napred, ponovo iz početka, ponovo život u drugim vremenima i okolinama, sa drugim ljudima, otadžbinama i ljubavima. Ovo poslednje nema veze sa predstojećim izborima :)

Ne verujem da je rešenje isključiti srce i saživeti se sa prolaznošću oko nas. Propašće kafane, pisci balada, muzikanti i industrija alkohola. Nezaposlenost u najavi, te nove nesreće na pomolu :)

Da li je onda rad rešenje? Očigledno imamo previše vremena da razmišljamo o glupostima! Radi-spavaj varijanta ne dozvoljava taj luk$uz.

Evo i ja ovo sada škrabam, a mogao bih malo da provaljujem .NET remoting. Odoh, grize savest...

Na kraju da dodam utisak da imam osećaj kako nisam ni započeo temu. Rupa bez dna. Eto bedak.

Gde je ona flajka...

*Inspirisano momentima Đ.Balaševića, autora umetničkog pravca "Bedak za 24 sekunde".

10.1.07

Priča na note

Nikad nisam slušao reči pesama. Uvek mi je bio smor. Slušao samo muziku. Ritam, melodija, solo, prelaz i slično su me jedino zanimali. Učio sam napamet silne pesme ne bih li anđeoskim mi glasom pokrio greške u sviranju :) Učio sam ih baš ono idiotski kao u školi: na pamet! Bez razumevanja :) Nisam spajao gradivo.

Ima jedno desetak pesama koje me neverovatno pokreću. Kad ih čujem osetim da lebdim, da mogu sve, da je vreme stalo, da sam iznad svih i svega. Zanimljivo je i to da slabo mogu sada da ih nabrojim. Prepoznam taj osećaj samo kad ih čujem.

Hajde ustvari da probam i setim se nekih... Trenutno mi pada na pamet "Electric Dreams". Sećate se starog kompjuteraškog filma kad je komp "pametan" i muva ribu koja svira čelo iz stana ispod ortakovog - vlasnika kompa. Onda "Come on Eileen" - D.M.Runners, "Anybody seen my baby" - R.Stones, "Waiting for the miracle" - L.Cohen, više pesama od Madness-a, "Sweet sixteen" - B.Idol, "The Wall" album P.Floyd, "The Eve of the War" - soundtrack "War of the worlds", par Rundekovih stvari, moram i Đoleta da ubacim iako sam ga se zasitio za vjek vjekova: "Lepa protina kći" i "Ćaletova pesma"... Uh jebo te, pa ima toga dosta. Pišem ovo i shvatam da je tu mnogo više pesama. Gomila. To je i normalno. Mada pedesetak i nije neka cifra za ovih godina tridesetak :)

S obzirom da sam u više navrata etiketiran kao tužna osoba, ta moja "mračna" strana mi je napokon počela skretati pažnju na reči pesama. Vidiš, možda sam ih ja ignorisao iz predostrožnosti. Da ne dignem ruku na sebe :) Ha, ha... boc.
Sasvim druga tema, ali na brzaka moj bi izgovor bio "duša slovenska".

Tako ti se znači, s vremena na vreme desi život i ti malo bedačiš, dramiš i čuješ jebeno sve oko sebe. Svaku reč. U svakoj glupoj ljigavoj pesmi počinješ da prepoznaješ svoju muku pa i neku pride koju prizivaš :) Zajebano, jašta brate...

Nisam više u tom stanju. Dobro, možda nekih 10%. Sada sam u tripu da
potražim reči kada mi se svidi neka mjuza ili se zapitam na kontu naslova o čemu li se tu radi.

Cela priča mi je pala na pamet kad sam otkrio reči ove surove pesmice:

Got My Mind Set On You -
George Harrison

I got my mind set on you, I got my mind set on you

But it's gonna take
money, a whole lotta spending money
It's gonna take plenty of money to do it right, child
It's gonna take
time, a whole lotta precious time
It's gonna take
patience and time to do it, to do it
To do it, to do it, to do it, to do it
right, child

And this time I know it's
real, the feeling that I feel
I know if I put my mind to it, I know that I really can do it
I got my
mind set on you, set on you

Surovo, a?

6.1.07

Doček

Subota podne, vreme je da krenem. Već duže vremena govorim da neću više, ali ostajem karakter i sedam u auto. Lep i sunčan dan. Svratim do pumpe da malo naduvam rezervoar i sebe. Obožavam te mirise poput benzina, oho lepka, lakova i farbi. Ne idem pravo gde sam naumio, malo švrljam. Skrećem s puta uz izgovor "kad bih ovude prošao da mi sad nije dunulo!". Suviše je usporen dan da bih nešto dobio sa jurcanjem po autoputu.

Uglavnom sumorni pejzaži zemlje nam drage. Mokro, blatnjavo, nedovršene kuće, cigla bode oči, dvorišta i oko njih puna raznog otpada. Sivilo. Ne dozvoljavam da mi se pokvari praznično raspoloženje te zamišljam kako sve to zna lepše da izgleda kad sve ozeleni. Da li ćelav čovek zaista izgleda prirodno kad stavi periku? U nedostatku sagovornika brišem tu temu po ko zna koji put iz glave i prestajem da je obrađujem. Desetak minuta kasnije izlazim na stari novosadski put. Put sa nekoliko starih i lepih uspomena. Ne dam raspoloženje ni ovaj put, pa ih ignorišem.

Odolevao sam za bilo kakvim dodatnim skretnjem sve do Sremskih Karlovaca. Poluprazna varoš. Magla sa Dunava joj se polako približava dok se pale lampioni, novogodišnji ukrasi i fenjeri na ulicama. Gradić je neverovatan. Neki suludi spoj austrougarske arhitekture i mediterana. Imao sam utisak da sam negde daleko. Centar je u nivou reke dok je veći deo grada u blagom brdu. Masa malih, uskih i vijugavih povezanih ulica. Dodatno me je obradovao parkiran automobil pulske registracije. Znaju valjda Istrani šta valja. Nisam hteo da odem, a da sve ne vidim. Mrak me je oterao na kraju. Čarobno...

Stigao sam. Poljubac, zagrljaj i neizbežno spuštanje dlana na najslađu guzu koja je bila u mom "posedu". Skoknuli smo na brzinu u Megu da pokupujemo sve potrebštine za sledećih par dana. Napokon doček kakav sam oduvek želeo. Te večeri je krenuo maraton izležavanja, blejanje u filmove i svašta drugo ponešto. Sve smo zamračili kako bi postigli efekat gubljenja pojma koje je doba dana. Dan i noć su trajali po najviše par sati. Pušteni s lanca, željni trešanja, opijeni kao klinci.

Nedelja, devet sati uveče, kolena klecaju. Sa slatkom mukom odlazim samo po malo vode. Vraćam se pod jorgan i nastavljam da kuntam. Trzamo se negde oko jedanasest. Hoćemo, nećemo... Ma hajde, može da bude samo fino. Sedamo u auto, krećemo se ka centru. Nalazim parking uz malo pomuke. Dolazimo na trg taman na odbrojavanje: 8,7,6,5... Srećna Nova poljubac! Uspevam da prošvercujem i drugi deo poljupca sa dlanom, zahvaljujući kaputu. Vatromet koji traje i traje. Odavno ga nisam gledao i nijedan do sada mi nije nadmašio one vatromete u Puli što piče početkom leta iz amfiteatra prilikom otvaranja filmskog festivala. Ovaj je bio dosta blizu, moram priznati. Sećanja blede, biće da je to. Odakle mi toliko morskih misli u sred zime?

Pofajtani barutom i ostacima raketica vraćamo se u auto i natrag u zamak. Još jedna mala smrt pred spavanje i to prva u novoj godini. Mislim da je Deda sam provalio koja mi je želje ove godine. Da umirem na sitno što je više moguće :) La petite morte...

Prošao je još jedan ovozemaljski dan, ali naših par. Maratonu nikad kraja. Doček se završava u Utorak u podne. unervoyio sam se. Dosta vala... Vraćam se drugim putem i to onda nije povratak već odlazak na neko drugo, novo mesto. Dobra filozofija :)

Imam fore do sledećeg ponedeljka da se saberem.
Onda mogu polako da počnu pripreme za ovaj drugi doček.
Ne priznajem ga, ali kad se već mora...

5.1.07

Za Dedu

Na svakih par meseci on kreće da se zabavlja sa nekom novom cicom. Da je kao jedan baja, živeo pre više vekova i vladao Persijskim kraljevstvom, Indijom i okolinom, sada bi svaki dan ženio novu djevu. Sutradan bi je slao u smrt odsecanjem glave, dok ovako samo šmugne i često bez glasa nestane. Malo manje bolnija taktika nego što je imao pomenuti kralj, ali "princip je isti, sve su ostalo nijanse". Mučenice ispaštaju greh izabranice (Virgo primarius) zbog koje je lavina ovog besmisla i započela. Njen greh je bio što nije znala da mašta!

Kako ga je izneverila tako mu je pao mrak na oči. Kao i kralju. Odlučio je da padne nisko, da se poda svima. Da je kazni ponižavajući sebe, podajući se svima redom. Njegovi su razlozi bili podjednako sebični kao i kraljevi, ako je to prava reč.

Sve je to fino funkcionisalo i on se toliko uneo u celu priču da je počeo da posmatra svoj život sa strane. Sa svakom je proživljavao istu priču. Nije se štedeo, davao se u potpunosti, ali samo je on znao koliko je to neiskreno. Samo on zna koliko je naučio od svake princeze. Koliko je postao bolji posle svake od njih.

Svaka sledeća je brže učila da mu čita misli ili bolje reći imala veću volju da to čini. Bio je zapanjen da je tako nešto uopšte i moguće. Kad je ćutao nisu ga svaki put pitale zašto, kad je srećan smejale su sa njim, kad je tužan samo su se sklupčale uz njega; kad se upetljao u nešto nisu ga pitale treba li mu pomoć već su se pri'vatile posla; podržavale su ga u svakoj situaciji ili balansirale kad vide da lupeta i nije u pravu; bile su u stanju da ga neprestano podsećaju koliko je svet oko njega zaista lep; znale kako voli da zaspi dok ih grli s leđa, znale su da voli da mu se pentraju po glavi i da ga gnjave čak i kad je umoran; da pokašavaju kao i on da mu daju do znanja kako su lude za njim; da ga proždiru očima i prilaze pogledom "skidaj se".

Pored svega toga svake sledeće se sve brže zasitio. Nije više razlikovao šta se njemu dešavalo, a šta je hteo da mu se dešava.

To njegovo lutanje je trajalo 2 godine 9 meseci i jedan dan. Onda je naišla princeza sa imenom na slovo Š. Poslednja u nizu! Njenim pričama nije mogao da odoli. Tražio je samo JOŠ. Nije hteo da zaspi i na kratko se odmori od tog glasa, od tih usana, prstiju, ravne kose i milog osmeha. Na posletku je našao neku koju će svakoga dana iznova i iznova upoznavati, sa osećajem da je zna celog svog života.

Napokon je živeo u mašti! Puteševstvije od hiljadu i jednog dana je okončano.