2.10.07

Gde u Istri

Treći dan se vratilo Sunce na repertoar. Prvo kupanje i prženje zmijskog tela. Malo sam preterao, ali šta ću jadan navikao na reflektore pa me ne mož’ skloniti sa svetla :) Dane sam započinjao kafom u lokalu ispred kuće gde smo spavali. Neki put drugar dođe, neki put naletim na moje. Imali smo apartman s dve sobe s pogledom na more koje beše preko puta ulice. Nakon toga zna se, plaža! Moji odlaze na redovne sesije obnavljanja gradiva i pronalaženja prijatelja od kojih već duže vreme ne znaju ništa. Sjajni su. Svaki dan su izbunarili nekog novog i prepuni utisaka mi podnose raport. Ne interesuje ih što ja za pola tih ljudi nikad nisam ni čuo, ali ne da im kvarim doživljaj. Nisam rekao glavno, a to je da su oni bre došli sa namerom da se sele :) Posetili su arhitektu koji im je radio onu staru kuću, pronašli lika sa jednog lokalnog stovarišta gde su ranije nabavljali materijal i koji sada ima svoj biznis. Sve je ugovoreno, samo treba naći plac. Susedi su takođe u toj fazi, bežanja iz grada i početak gradnje u jednom malom mestu, tako su im došli kao kec na dvanaest. Ja sam u početku mislio da se zajebavaju, ali me je jedno pitanje razuverilo skroz. Pita stari mene gde bi više voleo da živimo, ovde ili na Kosmaju. Zatečen... Vidim da ih iskrenost neće povrediti, nego čak šta više ohrabriti, odgovaram. Pogađajte :) Nije mi mnogo trebalo da skapiram gde bih želeo da dolazim i kasnije šaljem decu na raspust. Vau... izlete mi. Rekao sam decu. Hm. Moraću da požurim onda. Lažem, znam :)

Znajući da tastature neću videti sledećih x dana, trebalo je svaki dan načiniti zanimljivim. Bio sam krajnje kreativan: more, more i samo more. Ranac na leđa i avantura. Vladam plažama na Verudeli oko svetionika i tu se motam par dana. Nakon toga sve hrabrije i hrabrije vatam štraftu ka periferiji. Razmazio sam se i ne silazim na plažu kad ima 5 - 10 ljudi. Kasnije me privlače samo puste stene. Kako je lepo van sezone. Pošto sam malo spržio zadnjicu na početku, počeo sam da se povlačim po kafićima u vreme najvećeg sunca. Nisam ga ni osetio, zbog stalnog vetrića koji pirka, ali jedna neprospavana noć nakon preplanulih butkica mi je bila dovoljna opomena. Prisecam se gde smo sve ranije isli na brćkanje, pokušvaam da pronađem sve te plažice, provaljujem nove, upuštam se u neistraženo sa nadom da ću negde već umočiti dupe. Jedan dan idem sa drugarom i njegovom devojčicom na vožnju gliserom. I ja bih se hvalio onim čudom. Mislim na gliser. Mada sad kad razmislim, misli se mogu i nadograditi... :) Spržismo mirnu vodu i sve uz obalu dođosmo do samog vrha poluostrva. Usput smo stajali na raznim prelepim i nedostupnim plažama, uvalama. Slalom okolo malih ostrvaca. Jedno veličine fudbalskog igrališta, bez ijednog drveta, i sa dvadesetak krava. Ostrvce sa svetionikom. Zatim jedno skroz u stenama i parkiranom pedalinom. Hit im je ostrvce sa samo 3 kafića, gde je opšte rasulo u sezoni. Kaže mi drugar da ga devojka tu nikada ne pušta samog ;) Dobro, evo priznajem da i sezona ima svojih prednosti.

Nedelju dana pred put me je preko svemocnog Skajpa kontaktirala jedna puljanka. Studira ekonomiju i interesuju je neki detalji iz poslovanja jedne nam domace firme. Restrcim se ja i dodjem do lika koji petlja sa NY berzom, ali nikakvih pikanterija o dotično preduzeće. Najavim se ja da joj dolazim u goste, ali ju je izgleda moja špijunska nesposobnost odbila i mala se ne javi kao što je obećala. Slatkiš mali, priznajem, ali mogu reći da je možda i bolje tako. Ne tešim se, ali mislim da mi je dosta tih akcija na daljinu za ovaj život. Znajući koliko mi malo treba da se upecam, pogotovo na zvuk tog akcenta, učinila mi je. Kad smo u temi, ne mogu da ne pomenem svoju simpatiju. Malte ne smo odrasli zajedno, da bi se poslednji put videli sa 14-15 godina. He, he, mogu rećii pre 14-15 godina. Videli smo se posl. put pre pola naših života :) Jezivo! Mislim da smo isto godište, nisam siguran. Kuća do naše. Na slikama, to je ovaj slatkiš do mene i to je neki početak osnovne skole. Na slici su s leve strane moj drugar Vedran, Hana, sestra Ana, Elena i moja malena-kost. Ovde je ljuba bez zuba malo, ali na to padaju momci u tim godinama. Ipak je onda malo mlađa, gledaj kolike su meni kljove. Tako ti ja odlepim pošteno za njom početkom devedesetih, na početku svoga seksualnog samosvešća i zamrznem je takvu u glavi. Sve devojčice na koje sam kasnije otkidao su bile po njenoj mustri. Moniku i Angelinu takođe stavljam na tu listu :) Videli smo se pre dve godine, kada mi rasturila sve snove svojom pojavom i ogromnom fizionomijom, kao i vešću da se udaje za par meseci. Te godine mi baš nije bilo suđeno da se ženim :) Ha, ha, ha napokon šala...

Društvo mi je pravio Palahnjuk, tu i tamo neki galeb i slatke ruskinje u pratnji svojih očeva ili... ne želim da razmišljam u tom pravcu. Svaki dan ti tako Čak i ja zalazak zvezde dočekamo na stenama. Video sam i dosta gej populacije svog pola, što na jahtama, što na zabačenim plažama. Malo sam se zamislio pomislivši na te znakove koji kao da su mi slani sa nekim razlogom :) Dogegam se do kuće, nešto klopam i zaspim uz TV. Nekad naletim na svoje i slušam pomenute priče ili odlazimo na klopu po nekim zanmljivim objektima. Cene su, verovali vi ili ne, niže nego u BG-u. Kapućino i kisela u centru, kao i u nekom besnom kafiću na obali, do 200 din. Pizza velika od 250 – 400 din, pivo veliko 120-130din. Cene u Merkatoru takođe malo niže. Inače prosečna plata im je preko 700e, dok je nama 350e. Bensedin u drugoj fioci... jeste, uzmi ceo.

16 comments:

slavoljub said...

:-)
uzeo :-)

spirit said...

nista kiselo mleko za opekotine a? :))

komentar said...

bensedin spada u petu liniju droga u usa i zakonom je zabranjen njen uvoz, nosenje, koriscenje.
u istoj linije je sa konopljom just for the record :)))
kada bi oficiri na granicama znali da u svakoj srpskoj tasnici ide i po jedna barem kutijica bensedina...srecom ne znaju :)

komentar said...

arso, moram priznati, da si mi spustio (malo) blokadu koju imam prema hrvatskoj i hrvatima.

Arsa said...

herojski bez kiselog mleka!
da zapamtim kako boli da mi sledeci put ne padne na pamet :)

drago mi je Koma da je tako. poslednjih par godina zaista sam upoznao dosta prijatnih i normalnih 'rvata.

budala ima na obe strane.
kada bih pojednostavio mislim da je ipak svima na ovim prostorima problem siromastvo -> neobrazovanje -> primitivizam -> izolovanost.

mi ipak imamo BG, metropolu, gomilu svega i svacega, iskustvo. Tu im jedino bezimo i odatle po meni manja opterecenost tim susedskim odnosima.

komentar said...

jesi probao da se osisas skroz na nulu?
izgledao bi ko agasi :)

komentar said...

obrijes glavu na to sam mislila

Arsa said...

jes, pa da nadjem neku kao Stefi Graf! To mi zelis :)

nisam pomisljao iskreno.
mada kako je krenulo, priroda ce to sve sama... :)

pekmez said...

Relokacija sa lude glave na prsa junacka?

Arsa said...

:)))
sjajno!

Sekula said...

Gde je ta fotka sa simpatijom???

Arsa said...

da, spremio i zaboravio da okacim
evo

Arsa said...

vid' mi glave...
nemam trenutno niti jednu sliku iz zrelijih dana.

komentar said...

pa koja je: druga, ili treca?

ti si prvi :)))

Arsa said...

da, vidis, ni druga ni treca nemaju zuba :)))

ova sa crvenim ćegiacma.

s leva na desno:
Vedran, Hana, moja šveca Ana, Elena the Simpatija i ja the Glavonja.

komentar said...

a ti se smejes kvarno zato sto je ona odmah iza tebe? :))

hana mi je omiljeno zensko ime. mislim da cu klinku svoju tako da nazovem. bas je mirno ime.