16.7.07

Ubica zmajova

Nešto je ružno sanjala. Probudio me je njen trzaj i nagli okret u stranu. Učinilo mi se da sam čuo kako je zacvilela. Kako da joj uđem u snove i oteram tu karakondžulu što je proganja. Postoji samo jedan način! Uvek u šali predložim, kad mi se požali na neki bol, da joj prebijem nešto drugo pa da ne misli više na to. Znači, zameniti staru zver novom!

Pokušavam svoju nameru da prikrijem neveštim okretanjam po krevetu. U stvari spuštam se u donji deo ovog splava kojim plutamo svake noći po okeanu snova. Ha, ha... nisam mogao da odolim. Kakva ljigava struktura. Sjajno.

Zavlačim glavu pod čaršav i ljubim joj kolena. Ne reaguje. Jezikom dotičem sam vrh kolena i osetim kako joj malo pomerim čašicu. Znak totalne opuštenosti. Pomeram glavu levo desne dok su mi usne na unutrašnjoj strani butina. Topao dah mi pomaže i miluje gotovo iste tačke sa svega stotinak delova sekunde zakašnjenja. Dolazim do stomaka, malo se borim sa šaršavom i bradom je slučajno zakačim. Sviđa mi se što me bukvalno moli da se ne brijem po par dana. Obožava bradu staru par dana. Počinje da se meškolji, ja se smirujem, ne dišem. Opasnost prošla. Nastavljam dalje kretanje po sećanju, jer još je mrkli mrak, pogotovo ispod plahte. Rukama se pridržavam da se ne bih svojom težinom otkrio pre vremena, dok zubima pokušavam da joj podignem majcu ka pupku. Prvo jedna strana, pa druga. Gaćica nema. Već par nedelja od kako su počele ove vrućine poslali smo gaćice na raspust i uživamo u nepredvidivim genitalijama. Noge su joj blago razmaknute, tako da ne moram ulaziti i u taj poduhvat. Čelom, nosem i obrazom prelazim preko venerinog brežuljka. Udišem duboko i u momentu bivam opijen do besvesti. Ukočenih usana pomeram glavu i dotičem je po najintimnijim delovima. Ne mogu više da čekam i počinjem jezikom i usnama da tražim bilo kakvu liniju koju bih pratio. Nije se odmah probudila. Morao sam da joj skrenem pažnju, povećam intenzitet mučenja. Pre nego što je otvorila oči, promumlala je nešto i shvatila šta se dešava, uspeo sam da joj uhvatim za članke i čvrsto ih pribijem uz dušek. Mogla je samo nogama i kukovima nešto da kaže, ali je ipak ostala bez reči. Predala se i prihvatila igru. Doduše, ponovila je više puta "budalo" i posle toga zacvilela, ali nimalo nalik onome od pre par minuta.

Ja sam neko vreme bio dosledan svojom dominantnom ulogom, ali sam poželeo da mi kaže svojim tankim prstima koliko joj je lepo u tom trenutku. Čim sam joj pustio zgrabila me je za glavu, uši, kosu. Spustio sam dlanove na njene grudi i krenuo da se igram sa njima. Pridružila mi se. Počela je sve teže da diše i da se izmiče pred mojim naletima. Znao sam da će joj telo veoma uskoro biti previše osetljivo, ali već sam odlučio da je nateram da zaboravi ne samo na zmaja iz ružnog sna, već i na bajku u kojoj je bila. Počela je da se opire, da me tera kukovima, stiska butinama, pritiska petama, grebe noktima. Nisam stajao, naprotiv samo sam ubrzavao dok nije počela da se grči, istovremeno me gura od sebe i privlači. Desetak sekundi rvanja i najednom mir. Samo duboko disanje i nespretno dodirivanje. Povukla me je na gore, ka sebi. Ljubila nežno nekoliko trenutaka i nežno zagrlila. Sve bez reči koje bi zaista bile suvišne.

Tako smireni, utonili smo u san, u novu bajku.

5 comments:

lepa said...

ta prica se meni desila, cini mi se u proslom veku a mozda i nikad.

spirit said...

a vlada predubedjenja kako muskarci ne znaju lepo da opisuju...ccc

lepa said...

mozda su bolji na opisivanjima nego na delima....



tjah....razlog mog pesimizmu:
-ocistila sam kucu da se sija
-oprala ves
-promenila posteljinu
-uradila dva birokratska posla
-napravila prvi put u zivotu punjene paprike
-objasnila razliku u reziji gibsona i istvuda
-postavila za veceru
-sklonila
-oprala sve.



i nije me castio!!!! mislim stvarno. i danas sam nervozna ko pas, ni cokoladni kolac mi ne pomaze.

men! svi su isti, svi, svi, svi.

lepa said...

mozda su bolji na opisivanjima nego na delima....



tjah....razlog mog pesimizmu:
-ocistila sam kucu da se sija
-oprala ves
-promenila posteljinu
-uradila dva birokratska posla
-napravila prvi put u zivotu punjene paprike
-objasnila razliku u reziji gibsona i istvuda
-postavila za veceru
-sklonila
-oprala sve.



i nije me castio!!!! mislim stvarno. i danas sam nervozna ko pas, ni cokoladni kolac mi ne pomaze.

men! svi su isti, svi, svi, svi.

Arsa said...

hvala spirit.
udises mi snagu da nastavim sa jezickim aktivnostima.

usmeno i pisano :)

e lepa, i ne traba da te casti kad sumnjas u nasa dela :)))