8.6.07

Sasvim neplanirano

... 28.05, 30.05, 01.06, 03.06, 06.06, 07.06, 08.06, 10.06, 12.06, 20.06, 21.06, 22.06, 24.06, 26.06, 28.06, 30.06, 05.07, 10.07, 12.07, 15.07, 18.07, 20.07, 24.07, 25.07, 28.07, 30.07, 01.08, 02.08, 04.08, 11.08, 12.08, 13.08, 14.08, 15.08, 16.08, 17.08, 18.08, 19.08, 20.08, 22.08, 24.08, 25.08, 27.08, 28.08, 29.08, 30.08, 02.09, 04.09, 06.09, 07.09, 08.09, 09.09, 12.09, 15.09, 16.09, 18.09, 20.09, 21.09, 22.09, 23.09, 24.09, 25.09, 26.09, 29.09, 01.10, 09.10, 10.10, 12.10, 14.10, 15.10, 17.10, 24.10, 26.10. STOP!

Iz nekog čudnog razloga ja sam beležio datume. Danas se ne sećam zašto nema dana prvog i celog meseca prvog. Sigurno mozak nije funkcionisao. Zabagovao usled šoka. Gledam evo, u papir iscepan iz gimnazijskog dnevnika. Čitam i prisećam se. Beležio sam samo neke krupne stvari. Nisam bio redovan, ali sam bio ljigavo romantičan. Skoro sam optužen da nisam to uopšte. Istrošio se? Tokom selidbe, pre par godina, našao sam tu sveščicu i spalio je. Spasao sam tek par listova koji su mi značili u tom trenutku. Ni njima se ne piše dobro.

Bilo je sasvim neplanirano, posle škole, dogodilo se. Sasvim drugačije nego što sam očekivao. Kao sećam se čemu sam se nadao... Toga dana zaradio sam upalu mišića na fizičkom i ceo dan sam kukao i ispuštao ono svoje "tijao" . Spavali smo budni... Jeste, imao sam prvi sex. Ona već delimično iskusna, samo me je obalila na krevet i naredila da se svučem. Uh, što volim kad me neko vozi! Sećam se da sam je par puta pitao da li je sigurna :) Mislim, ne moramo mi ako TI nisi sigurna... Oduzeo sam se, priznajem. Njoj se sigurno smučilo da čeka na moju inicijativu. Jes da je prošlo samo dve nedelje od majčinog mi rođendana, kada sam je prvi put poljubio, kada sam imao svoju predstavu. Sad vidim da sam se bez razloga plašio da će me gej uloga, čuveni Bog Voda, unesrećiti po tom pitanju.

Te dve nedelje su mi i dan danas ostale kao neka merica pre prvog dovatavanja. Ako ne računamo ovo poslednje u trajanju od 2 sata... A i ono pre toga. Par puta... Zaboravite. Ustvari, ostao mi je osećaj da treba čekati i ne navaljivati. Ispao sam iz fazona, jer sam dugo bio u vezi i sad sve što mi se sada dešava mi je malo neobično.

"Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih. Usamljeni galeb iznad mora osrednjih. Reči bi sve pokvarile, samo se ćutke pokraj mene stisla. Sami, svoji, izbeglice iz besmisla...". Da... Stvarno sam posle nje čeznuo da se još jednom zaljubim :) Bila je opasna i umiljata. Promišljena i spontana, vešta i trapava. Neuhvatljiva i pripitomljena.

Čega se sećam? Svog sedamnaestog rođendana, sankcija i njenog velikog mladeža na desnom tabanu. Ravne smeđe kose, tankih usana, kariranih košulja, velikih grudi, tankih prstiju, ekskurzjie, starog Ceraka, toplih večeri, erotike u svakom pokretu. Letovanja i njene ljubomore. Dugih šetnji, njenog odvikavanja od cigareta, ravnog stomačića, jakih butina i listova. Suza u starom delu Herceg Novog uz "Stvari lagane". Par fotografija, prozivanja profesora, štipkanja po preponama u školskom dvorištu... :) Sećam se proklete svesti od samog početka zabavljanja da će svemu doći kraj za par meseci. Sećam se svoje sreće.

Zašto sam pisao datume? Zašto nisam brojao okršaje? Mnogi dani su bili sa više poena. Kao da sam hteo da sačuvam tu lepotu. Da me podseti na dane smešne, tako jednostavne i velike. Nisam znao drugačije. Ne znam ni sada kako bih postupao. Kako se čuva lepo? Samim proživljavanjem i to punim plućima, bez uzdržavanja, iskreno.

Na kraju je ipak morala da ode, jer "ovo sazvežđe za nju beše provincija...". Sećam se dobro rastanka, jebenog prozora i naših prislonjenih dlanova s obe strane istog. Autobus koji je odvodi niz ulicu Tadeuša Košćuška, zatim niz Parisku, Karađorđevu, preko Gazele, bulevarom Arsenija Čarnojevića ka zalazećem Suncu. Sutradan sam otišao kod oca na posao i plakao.

Opet bih sve ispočetka J

8 comments:

lepa said...

i ja :))

ja sam vrlo kratko pisala dnevnik, i sad ga imam. neke stvari toliko sam opisala da mi iz sahranjenog malog mozga vadi i ponovo prozivljavam. tacno mogu da udjem u stanje u kome sam ga pisala.
mislila sam da ga u mojoj kuci niko nece otvarati...ali svi ga procitase. mozda od tad ne ostavljam tragove osim u svojoj glavi, pa sta zaboravim, zaboravim. i to je zivot, ali je makar nesto moje.
taj dnevnik necu nikad baciti ali je zato samo kada ga vidim tezak u tri lepe. ima tu svega nego sadrzina i moje posmatranje, prozivljavanje situacija itd...

spirit said...

uh, ja sam dnevnik vodila do neke 20-te godine, ponekad sam volela kasnije da sednem da citam oko cega sam sve pravila disertaciju,a kasnije vidis da je u stvari to bio neki malecni dogadjaj,bez uticaja na nesto drugo,a tada se cinio jaako bitan...
sa druge strane imam pamcenje kao slon, i danas mogu da se setim bitnih datuma,dogadjaja...tako da kada sam ih sve iscepala u sitne komadice (sto sitnije da neko ne bi uspeo stranicu ni kao pazl da slozi) nisam bas nesto uskratila se u secanjima

andjelijanapast said...

ma ja se ne secam nicega. mislim secam se, ali to uvek proizilazi iz nekog okidaca...slike, zvuka, price...a ovako da se setim, ma kakvi.
datume pamtim eto tako da nikome ove godine nisam cestitala rodjendan na vreme. ni majci rodjenoj.
po suncu odredjujem koliko je sati otprilike ni datum ne znam.

stvari koje sam pisala u tom dnevniku su bile stvari koje su uzdrmavale moju sigurnost. ogromne provokacije, bar za mene.
ja i dalje mislim da covek ne moze bas da se skroz promeni. on moze da se koriguje nesto malo, ali ona sustina ko je i sta je kada se stavi tacka u tinejdzerskom periodu, to stvarno mislim da ne moze da se menja.
ima stvari naravno koje su mi smesne sad dok citam, ali vecina tih stvari je bas zajebana. odakle mi ideja uopste da pisem to, pretpostavljam da sam morala negde da se izluftiram.

ti bi mene mogla u razgovoru da zajebes dok si rekao keks...samo da mi kazes 'secas se kada si mi pricala to i to...' i ja bih po mehanici rekla da se secam ili ne secam, ali ti verujem to sto pricas da smo pricale :))))

mater said...

ja takodje uzasno zaboravljam , najgore mi je kad nekog sretnem na ulici i vidim taj neko zna svasta nesto o meni a ja pojma nemam ni ko je ni odekle ga znam, a jos manje kako taj neko zna neke detalje iz mog zivota.(... ne, ne ni kasnije se ne setim...)

a sto se dnevnika tice nikad nisam htela da sad ja kao pisem pa pocinjem ona"Dragi dnevnice, danas sam bas obilno jel , pa me strah....."
i kao nikad nisam zelela da priznam ,ali pisala sam doduse samo stvari koje su ostavile veliki utisak na mene ...smrti bliskih osoba, cinije govana od dragih mi prijatelja ....
i sad kad to pogledam ili se setim smesno mi je definitivno su sve to neke sada jako male i ne bitne stvari a u ono vreme mislila sam da nikad nesto teze i gore necu doziveti....
a sad sam se setila posto sam rano pocela da zaboravljam, jednom sam ispisala kao sve deckove s kojima sam se zabavljala ali onako sve sa datumom .... uzas :)

mater said...

od - do


a inace posto sam nova malo gutam slova, ipak sam ja mater i slabo ja po ovome udaram, te se unapred izvinjavam na gutanju slova i znakova interpunkcije.

Arsa said...

dear mater,
pazi kad to "od-do" moram da vidim :)

to sretanje ljudi po ulici mi je veoma poznato. sit se ispricam sa nekim, a da nemam pojma ko je u pitanju. ponekad se setim u toku razgovora, ponekad neki dan posle, a ima i ona poslednja blanko varijanta. dugo me kopkalo da sam uobrazen skot i da treba da me bude stid kako "trosim" ljude. u medjuvremenu sam shvatio ili da je broj ljudi u mom zivotu poprilican ili da nalecem na neke memory manijake :) samo da nije do mene :)

Arsa said...

a u tom tzv. dnevniku sam se uvek obracao masi. kao sada ovde vama. iskreno, tripovao sam da ce se to citati nasiroko :)

znam da sam ga pokazao samo jednoj osobi, ali me blam sto ne mogu da se setim kome :( Najuzi krug osumljicenih je M, T ili J.

Arsa said...

vidjuste li vi ovaj grafik?
prosto sam iznenadjen statistikama. pretpostavio sam da se Japanci i Spanci vredniji. mada, u pitanju su sitne razlike...