12.6.07

Zla kob

Fotkao sam neke javne smejurije, prebacio slike na komp i potpisao ih nadimkom i datumom. Pita me neko kako to. Objasnim. Zašto to. Objasnim da me interesuje za koliko dana će se i od koga vratiti ta slika što sam poslao. Malo eksperimentišem da utvrdim čudne puteve bajtne. Jao pa to ti je kao na "onom" filmu od pre par večeri. Objasni mi se koji je film to u pitanju i setim se. Momče i devojče, sreću se negde ispred knjižare, svide e jedno frugom, ovlaže, razmene par reči i ona samo piše telefon unutar knjige s rečima: "Ako ikada ova knjiga dođe do tebe, nama je suđeno".

Prva reakcija mi je bila bes. Znam da me je i tada taj film "razdražio", pa evo i sad ponovo. Zakuj? Prvo, mislim da ja ne verujem u sudbinu. Nekako me ne privlači misao da mi je sve predodređeno, da se sve zna unapred. Čemu onda tu ja? Da sedim i vozim se. Kao u luna parku one zajebancije na šinama. Sve je to lepo, ima bržih i egzotičnijih, kao i dečijih sporijih, ali svede se na isto. To mi je nekako bežanje od života, od njegove lepote. Persone se prepuste okolini , predaju se bez borbe i pobegnu u izgovor. Eto ga paradoks, jer takvo ponašanje već odgovora terminu "slučajnost" kome sam privrženiji.

Sa druge strane, koja je to glupost upoznati srodnu dušu, iskulirati je i čekati da knjiga bude pronađena!? Nezamislivo, pa čak i za filmove zvane romantične. Plasiranje onog idiotizma da je sreća lepa dok se čeka. "Hoću sad i hoću sve"...

Idem da gledam gole ženske da me smire, otišao pristisak u qrac (100/80). Puls se drži na 45 J

Inače, kad se pomene "sudbina" meni pada na pamet naslov Zagorovog stripa "Zla kob", za koji sam dugo tripovao da je Zlakob i da se baja prekrstio.

6 comments:

tole said...

nista sudbina,mi kreiramo...
samo nije lose znati da nam svaki dan donosi (do tancina) potvrdu nasih uverenja (koja smo slobodni da menjamo)....

spirit said...

lično ne verujem u sudbinu,
to mi je nesto mnogo apstraktno da prihvatim, ne samo kad ti se nesto lose desi - ti okrivis sudbinu,
nego po tome znaci i da kad radis ko konj za nesto i uspe, to je isto sudbina...
e ma nemoj, sto se te dobre stvari za koje moras da rintas ne dese i dok ja gledam kuci film ?!

slavoljub said...

ima jedna stara antička:
sudbina vodi onog ko u nju veruje, a ko ne veruje - njega vuče

meni je nekako bliža jedna druga:
karakter je čovekova sudbina

ali konačan odgovor na to pitanje, da li ima sudbine ili ne... uh, ne znam
mogu sve da zamislim: i apsolutnu slobodu i apsolutnu predodređenost
mogu da zamislim da smo kosmička prašina, a i glavni junaci
baš sam u nekom 'sve je moguće' fazonu
tako da, drugari, ne bih se određivao :-)

slavoljub said...

možda samo još to da me po malo živcira fatalistički pristup koji pruža mogućnost opravdavanja svake gluposti na konto neba

možda me to svrstava u grupu slobodnih? :-)

Zuup Detoup said...

"ZABRANJEN PRISTUP BESOSLENIMA" :D
Javiću ti kada dođe do mene!

Arsa said...

Cvrle, na kraju se ipak moras opredeliti :)
nemoj biti svajcarac :)