28.5.07

Izgubljena generacija

Šta po tebi to znači? Koja je definicija ove sklopke u tvojoj glavi?

Generacija koja u svom usponu nije uspela da se dokaže. Eto moje. Najbliža koju sam čuo i da mogu svoje misli njom da identifikujem.

Prelistavate li u glavi svoje društvo iz osnovne, pa iz srednje škole, fakulteta? Generalno, dokle su dogurali, koliko su uspeli, koliko im bežite ili obratno. Prosek? Da li štrči iko? Većina? Sjajno! Niko? Koja je reč za to... Da li se onda osećate da pripadate nekoj takvoj generaciji? Za koga izgubljeni? Za sebe? Nevidljivi za druge ili za sebe?

Dosta toga govori da ja spadam u jednu takvu. Međutim, to sebi ne želim da priznam. Ne mogu se pomiriti sa tim da me je deprimiralo okruženje u kojem sam odrastao i da mi je iscedilo svaku želju za životom i uspehom, šta god pod tim temrinima svi mi obuhvatali. Po nekim pričama svi rođeni sedamdesetih su u tom košu. U košarici nepofajtanog veša. Učeni smo i pripremani na jedan način življenja i u trenutku kada je trebalo da započnemo po tim pravilima, povučen je priručnik iz upotrebe. Nova pravila, nepisana, zbunila su naše predavače više bego nas. Prepušteni sebi, svako je krenuo da tumači na svoj način. Kasnije rođeni su bili u toj prednosti što nisu imali blage veze da je nešto drugačije postojalo pre njihove dimenzije. U svom tom haosu ipak su imali stabilnu osnovu, ako me razumete. Hendikep ili ne?

Onda se za razliku u svojim ličnim očekivanjima i ostvarenjima moram obratiti svojoj sporosti, lenjosti, gluposti itd. Ukratko, ne mogu biti toliko strog prema sebi. Odbijam i tu varijantu.

Sinoć sam čuo i prihvatio neku vrstu kompromisa: malo ćemo kasniti! To mi se sviđa. Još mi zuje reči sagovornika: poženićemo se nakon trideset pete, taman da nadoknadimo propušteno. Ne znam, ali ja sam na neki način bio utešen. Još neko "kopa"... mislim nadoknađuje.

Od Moledera sam naučio da budem sumnjičav, pa čak i u svoju sreću. On bi sada verovatno rekao da sve to deluje kao neki izgovor. Ma sve zavisi od raspoloženja i sve je slatko komplikovano.

21 comments:

Sekula said...

Prisutan

slavoljub said...

termin izgubljena generacija prvi put se upotrebio za generaciju između 2 svetska rata
obično se povezuje sa umetnicima, najčešće piscima iz tog perioda, poput hemingveja, milera i sl.
snažno, a nevažno
bočno, a moćno
dekadentno, a darovito
luzeri, a heroji

pokazalo se da oni, ipak, nisu bili toliko izgubljeni...
termin je toliko postao popularan da je svaka sledeća generacija umetnika za sebe volela da misli da je izgubljena
što je verovatno i bilo tačno :-)

da li ste vi i koliko izgubljeni?
buntovnici u udobnim kolima, vlastitim stanovima, nepušači, negovanog detinjstva, sa platama i poslovima koji će samo rasti,
cipele prljate jedino na pijaci

o čemu, bre, arso pričaš?!
kao žvaka za ribe nije loše
ali ako si poverovao u svoju muku...
nemoj da si pička
:-)

tole said...

Ma, gledas si kroz prste,stari moj!
Rundek
Ima toga,priznajem,al' ne priznajem,(tak'a mi priroda)!

spirit said...

Hehehe, taman sam bila lepo smislila sta me sve asocira taj pojam izgubljena generacija i pretrkeljisala sve znane sta su uradili do ovih nasih zlatnih 35. kad Slava to tako lepo sroci da mi sad pametnije da cutim da se ne osecam prozvanom sa poslednjim redom :))

Arsa said...

hajde prvo procitajte text pazljivo pa onda komentarisite!

rekoh da sam skeptican za obe varijante i da sebe ne vidim niti u jednoj prici potpuno. zato mi je onaj kopromis i delovao kao realno objasnjenje. jednostavno: kasnjenje. tvrdim da su generacije oko moje mogle do sada mnogo vise da urade da nije bilo drustveno politickih previranja i lelemudjenja u duzini od oko polovine nasih zivota.

osecam se prozvano i malo mi je pun kufer grize savesti sto ja imam nesto, a vecina oko mene ne. znaci li to da ako sam ja tako fino situiran da onda ne treba da tezim nicemu vise, nicemu boljem? da se moje ambicije zaustavljaju kada sam dostigao standard koji gistro impresionira veliki broj sugradjana. Da sacekam ostale kako bih nastavio dalje? Hm...

Jesenas sam uzimajuci auto na kredit bio prozvan na isti nacin i ispao sam picka jedino sto nisam nista odgovorio. Argument kojim svi pokusavaju da opovrgnu moja misljenja po ovom i slicnim pitanjim je: "lako je tebi da palamudis kad imas gajbu, kola itd...". To znaci da ja treba da cutim i smrdim, jer nisam dovoljno kompetentan da ucestvujem u sveopstoj narodnoj muci. Cvrc milojka.

Mozda bih to i cinio da je sve palo s neba. Od kada znam za sebe oko mene je gradiliste. Prve slike iz detisnjatva imam medj blokovima i ciglama. Matorci su u mojim godinama zavrsavali kucu od 400 kvadrata. nastavili su sa akcijama sve do danasnjih dana kada vise nisam ispomoc vec "puna radna snaga". nisu me ni malo stedeli i hvala im za to. jeste, detinjstvo mi je bilo bezbrizno, nisam gladovao, imao sam sve sto sam pozeleo, ali sam imao i vise obaveza nego vrsnjaci. secate se svojih vikenda za vreme skolovanja? na nos su mi izlazile mnoge alatke koje masa ne zna ni kako se zovu. jesu li vam poznata spavanja do 12, izlazenja, izleta i slicnih zajebancija, pa onda redovnih skijanja i letovanja, markiranih qraca, palaca? Ne kukam, samo konstatujem da sam ja svega toga imao u manjim kolicinama i da su mi ti mozda nametnuti prioriteti doneli sve sto imam. povrh svega milsim da su ta moja "odricanja i obaveze" bila veoma smesna i krajnje minimalna.

uopste ne osudjujem nikoga, samo kazem da mora postojati izbor u zivotu. stvar ukusa.

ponavljam, da smo svi mi trebali mnogo vise postici srazmerno svom trudu.

spirit said...

meni je na neki nacin najzalije sto smo nekako uceni da treba da stvorimo sami, ali da je drustvo OK, ko radi zaradice, ko uci imace dobar posao i sl.

Onda se sve promenilo tokom onih najlepsih godina studiranja i shvatis da te nisu ucili da ces morati mnogo da rizikujes ako hoces da uspes u necemu, da pravde nema u ucenju da se svaka diploma i nagradjuje,i da to sto radis ne znaci i da ces biti adekvatno placen.

Mislim, da najvise kasnim u tom da rizikujem zarad ostvaranja svog nekog cilja.
Stalno ti odzvanja ona poslovica
bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.... ali vise nije tako, ako nesto hoces da postignes.

tole said...

Ma ja samo mislim da se ne treba nesto ozbiljno u tom smislu obazirati i promisljati,jer nije produktivno, i moze da odvede (iako to nije tvoj slucaj Arso,ali neki moji drugari imaju ozbiljne simptome) nekom (makar blagom) samosazaljenju.
Jebo te,zamisli da smo rodjeni pocetkom veka ovde, (balkanski ratovi,prvi pa drugi svetski),ovo pod Titom je bio najduzi period mira ovde u novijoj istoriji.
Ili zamisli da si rodjen u Bagdadu,brate,u cemu tamo ljudima prolaze zivoti...i zasto.
Znam,ti se ne zalis,promislis,napises,a nama je onda lako da komentarisemo.
Inace, mislim da jedinku nista zivo ne moze da spreci u njenom napretku,slobodnom izboru,usavrsavanju i sticanju, sem njegovog stanja uma.
Slobodni smo apsolutno!

slavoljub said...

to

Arsa said...

to

andjelijanapast said...

ja bas tu moju generaciju smatram i izgubljen i najjacom.
u prvu grupu spadaju oni koji ce ceo zivot da se ceskaju kako su im drugi krivi, a to su ostaci od onih sto nisu uspeli da izginu i da se samoubiju.
drugu grupu cine oni (u koju ja sebe uvrstavam) koji ne jebu zivu silu i nema stvari sto ih moze zaustaviti). nije da se plasimo ali nemamo sta da izgubimo. i da nas posaljes u afriku ne bi nam bilo lose.

moje najbolje drugarice u beogradu su uspesne u svojim oblastima. nisu uspesne za prosecnog coveka, vec su bas bas uspesne. ja ih zovem prodigies nase generacije.

Sekula said...

Nije to!
Tole pročitaj opet šta si napisao u istom komentaru o npr. frajerima u Bagdadu. Jesu i oni tamo "slobodne jedinke"? Ne misliš valjda ono: ".. i uđoše NATO trupe, i "pogaziše" sve starije od 12 g. tražeći pobunjenike i uhapsiše Ahmeda misleći da zna gde se kriju i mučiše ga iako ovaj blage veze nije imao, i pogibe Ahmed al' duboko u sebi ostade svoj i SLOBODAN i ne oseti muke što mu ih tuđinac zada...". Nešto se meni u ovom izmišljenom tekstu čini nametnuto, zar ne? OK iskarikirano, ali to je to. Hvala na toj vrsti slobode (ako uopšte postoji osim u partizanskim filmovima).
(Za dalje razmatranje o "osovini" spoljna prinuda-stanje uma i do koje tačke um odnosi pobedu nad prisilom, najbolje obožavam Orwellovu "1984"; nije važno je li knjiga ili film; o ovome može i zasebna tema da ne davim ovde).

Inače upravo nedostatak opcija lično doživljavam kao nedostatak slobode i to je ono sa čime se u potpunosti slažem sa Arsom.
Da (fakat) geto od Srbije ni ne pominjem.

Još jednom Bravo Arso. Možda mi se sve rečeno dodatno dopada jer se stvarno pronalazim u svemu što si napisao.

Cvrle, ne da nisi u pravu, nego si (ovog puta) kilometrima promašio temu. Nije ovde pitanje šta si ili još gore šta poseduješ (što je za temu irelevantno), već šta si mogao a neko te je u tome sprečio! I zbog čega? Nije bitno ni da li ti je to nešto potrebno već ko kog qrca ima prava da ti bilo šta bezrazložno oduzima. Osnovna načela slobode bratac (a ona se ne meri ni platama ni čistim cipelama ni udobnim kolima)!

OK možda me i Cvrletov komentar više "gađa" jer sam ga i sam više puta "osetio". Sve te zavidne komentare tipa "boli ga uvo ima auto, lokal u gradu, ćale mu privatnik..." još dok sam imao 20. A što smo u tom trenutku dugovali 130.000 dm (od čega je celih 0,03% otpadalo na auto koji je btw cela moja ekipa koristila kad god je trebalo) koje smo skrljali u renoviranje tog istog lokala ne bi li od nečeg sutra pristojno živeli, a onda je došlo bombardovanje i sve se promenilo. A što noćima ni ćale ni ja ni keva nismo normalno spavali jer je veći deo love poticao od zelenaša. A što je drugi deo love poticao od moje rođene tetke koja nam je mrtva ladna svakog meseca uredno uzimala (nimalo malu) kamatu na pozajmljenu lovu. A što mi je više puta malo falilo da ostanem bez meni najvažnijih osoba jer sam samo o poslu smarao sve redom. Pa to niko nije ni video (ili želeo da vidi). Niti sam ja o tome tada pričao.
Jebote još sam se povremeno osećao "markiranim"! Zato što sam stvari pokašavao da napravim boljim(?)!

Ja danas ne dugujem nikome ništa. Može se reći da (za Srbiju) pristojno zarađujem. Cipele ne prljam ni na pijaci (zato što tako duže traju), a za blato imam par drugih pari.
Ipak se i dalje ne osećam slobodnim, niti uspešnim onoliko koliko sam rada, truda i znanja u sve to uložio.
Da budem precizniji, duhovno sam slobodniji nego ikad i imam cilj koji znam da ću ostvariti. I znam da ću uspeti na takav način da se više neću osećati sputanim. Ali kasno.

I ne mora se sve završiti samosažaljivanjem, već će neko iz svega toga generisati novu snagu, ali ne radi se o tome. Ne o posledici, pričamo o uzroku. Ne treba od svega toga praviti dramu, svakako da sve može biti mnogo gore, ali treba biti svestan!
"Ima toga,priznajem,al' ne priznajem,(tak'a mi priroda)" je, po meni, samo izgovor. Lakši put za ostajanje u mestu.

Ima neka čudna karma negde zapisana ovoj zemlji. Priča se o njoj u jednoj od epizoda, moje omiljene serije "Grlom u jagode". Bane Bumbar u njoj priča o tadašnjim trendovima i onome šta se tada nosilo, slušalo, vozilo. Priča ide od krpenjače, klizaljki (pardon, običnih sličuga), preko jeans-a, spenserica i bicikli do vespi i (za ove prostore) nezaobilaznog Golfa. I i Bane priznaje da je nakon gomile noći provedenih u maštanju i smišljanju načina da ih se domogne sve te jebene stvari na kraju ipak posedovao. Ipak, kaže, nekako mu se čini da su sve one, za njegovu generaciju, došle nekako kasno, onda kada im više nisu toliko značile.

Arso, zvuči poznato?

tole said...

sekula,tesko mi je to sto mislim da ti objasnim,ali da probam.verovatno zato sto je rec o pitanju vere.moja vera je takva da znam da me htenje mog duha nepogresivo vodi zeljenom iskustvu.sve sto zivim ne sumnjam da sam hteo (u najdubljim slojevima svog duha);NIKO mi nizasta nije kriv.i sve sto zivim uvek mogu da promenim.

lepa said...

sekula veli: već šta si mogao a neko te je u tome sprečio! I zbog čega? Nije bitno ni da li ti je to nešto potrebno već ko kog qrca ima prava da ti bilo šta bezrazložno oduzima. Osnovna načela slobode bratac (a ona se ne meri ni platama ni čistim cipelama ni udobnim kolima)!


ti hoces da kazes da smo imali manjka izbora. jesmo, imali smo manjka izbora sto nasi roditelji su imali i deca sa zapada i polurazvijenih zemljica iz j. amerike, ali smo imali i vise drugog izbora sa kojim se nasi roditelji nikad nisu sreli. zahvaljujuci tim izborima mi se danas sustinski razlikujemo od vecine mirnodopskog sveta.
skolu koju sam prosla ne bih volela ponovo da prolazim, ali mi svakako nije zao sto sam je iskusila. ono sto je meni iskreno zao i krivo je sto moja generacija nije naucila na greskama starijih vec smo generalno jos gori, pokvareniji i gladniji. nasi su bar bili dovoljno glupi da budu zaslepljeni, ali to ne mogu da kazem i za nas.
mi smo stoka.

slavoljub said...

sekula,
šta si to mogao, a neko te je sprečio?
hajde, reci nam
samo nemoj da se nerviraš, molim te :-)
saosećam sa mukama koje si imao :-)

a šbbkbb
mislim da ja govorim o nečem bitno drugačijem, recimo da ne zvuči pretenciozno, ali nemam bolji izraz - pričao sam o egzistenciji kao takvoj
izvorne, iskonske moći i mogućnosti
a, komentarisao sam je u svetlu termina, koji je arsa dosta nesrećno upotrebio za vas (i nas)

moje mišljenje je, čini mi se slično toletovom: šta sam mogao, to sam i uradio.
da l bi bio bolji da sam bio negde drugde?
to me podseća na priču o fudbalerima i transferima: kad bi ga kupio neki veliki klub, on bi svima pokazao šta ume...
sa boljima bi sve bilo bolje, zar ne? :-)
da smo imali bolje političare, bolje ekonomiste, duže kurčeve...

sekula, to si što si želeo
ako nisi, budi
ako ne možeš da pobediš okolnosti, onda možda nešto sa tvojim ciljem nije u redu

Sekula said...

Tole skontao sam te u potpunosti već prvi put. Mislim da je tvoj pristup skroz u redu i u sklopu okolnosti koje su nepromenjive jedini je ispravan (bez obzira na veru). Ono šta sam iskomentarisao je, da parafraziram, "vidim a ne vidim". Kad bi to postavili u kontekst: vidim, shvatam, ne mogu da promenim ali sam svestan, što verujem da je ono na šta si zaista mislio, sve bi bilo u redu. Poenta je da NIJE svejedno u kakvom si okruženju (što si na neki način pominjući one kojima je gore i rekao). Dakle ono što ne volim je Zombi faza (koju sam već negde na ovom blogu pominjao) a koju prepoznajem u rečenici "priznajem,al' ne priznajem". Sumnjam da si to ti (iako se ne znamo, ali mi to ostali tvoji komentari govore).

Cvrle naravno da se ne nerviram. Ja ovaj blog doživljavam kao slobodnu razmenu mišljenja i kada počnem da se nerviram prestaću da ga posećujem.
Ono što je (opet) indikativno je tvoja površnost u komentaru. Ako bolje pročitaš videćeš da ja svoje ciljevem ostvarujem i da ću ih ostvariti (postoji dugoročni aspekt u onome šta sam pisao), bez ikakve sumnje u to, SA SVIM NEGATIVNIM OKOLNOSTIMA KOJE NAS OKRUŽUJU. Dakle, ne postoji ni tračak samosažaljenja na koje aludiraš.
Takođe ni u jednom trenutku moj komentar nije bio po sistemu šbbkbb. Ako kažem "nedostaje mi još opcija" nisam u isto vreme rekao "da imam tu i tu opciju, lako bih ja to i to..." (kao što si ti u svom fudbalerskom primeru učinio). Na kraju krajeva ni to nije nikakva garancija. Ja sam na primer siguran da bi ti i ja i kada bi nam Real Madrid dali da vodimo nešto sjebali.
I da ne zaboravim (a nemoj ni ti), da si ti temu odvukao od izgubljene generacije ka materijalnim dobrima, pokušavajući da Arsu (pa i ostale) ubediš da treba da bude zadovoljan onim što POSEDUJE, jer bože moj i to je kao do jaja (mislim auto, sopstvena gajba) pa šta bi tu još čovek poželeo. Ispade da samo ako si siromašan, nemaš šljaku, pušiš (?!), itd. možeš da budeš nezadovoljan? Na kraju, insistiranje na materijalnom radi ispunjenja ličnosti govori nešto i o tebi, zar ne?

Poenta je: okolnosti JESU važne, i zahvaljujući njima mi JESMO izgubljena generacija. SOPSTVENU odgovornost u svemu tome NE MOŽEMO opravdavati okolnostima i svako bi trebao da se bori u onom okviru koji mu je nametnut. I na kraju (i možda najvažnije), SVESNI svega što nas okružuje, moramo se truditi da se realizujemo u skladu sa onim što nam je dato, SVESNI i svega onoga što ne možemo, ali pre svega ZADOVOLJNI i stoga SLOBODNI.

(na ovo poslednje si Tole mislio, zar ne?)

P.S. Koji smo to Mi (i Vi) Cvrle?

Arsa said...

jes vala Sekula, slažem se!
"sve dolazi kasno i ne znači više".

možda mi odrastamo među poslednjima. ne možemo se pomiriti da je ovaj život toliko kratak za sve ono što smo naumili. za sve ono što želimo da vidimo, osetimo i doživimo. mnogi se oko nas mire sa tim, a nekima je sve to strano. zavidim im.

možda tražimo krivca u okruženju, drugima, sebi.

termin jeste višesmislen Cvrle. Ti vidiš u njemu egtistenciju, a ja to ne činim niti u jednom trenutku. moje misli su na mogućnostima, izborima.

navešću samo jedan jebeni primer koji je aktuelan ovih dana. pretpostavljam da većina planira more uskoro, pun vam kufer onog CG kamena. opcija 2: insostranstvo i kao polazna tačka ponižavajući redovi ispred ambasada.

over and out.

p.s. tema se širi, dragi pioniri

Arsa said...

mojne sada da se zakazuje neka šorka u parkiću posle škole ;o)

mislim da Cvrle nije imao nameru da prevrće sve u materijalno, već mu se to učinilo kao najlakši način da pojasni šta je hteo.

gde ćeš duže kurčeve od ovih...

slavoljub said...

ah... :-)
ne znam šta bih rekao na ovo što si napisao, dragi sekula
zaista
pokušaću da ne repliciram i ne odgovaram direktno na pojedine misli koje si izneo o meni, pošto su krenule nekim smerom kojim ne bih išao
moj stav je da niste izgubljena generacija: dajte sebi neko drugo ime
jer izgubljena generacija znači nešto drugo (pa i to da nema ništa od materijalnih dobara)
to je poenta mog komentara, ako nisi primetio
a možete se zvati kako god, pa i tako
samo to nije tačno
:-)

uvek ću reagovati na netačnu upotrebu termina, pogotovo onih koji su doneli nešto novo i divno celom svetu

što se tiče pitanja ko smo to mi (vi), ja sam mislio na sve nas koji smo živeli u srbiji devedesetih
ako se iz nekog razloga ne svrstavaš u grupu sa mnom, razumeću to

ne znam kako si razumeo da imam tako nakaradni stav po kome svi koji nešto materijalno imaju ne treba da se bune
zaista ne znam

o materijalnim stvarima sam govorio u svetlu termina koji voliš da upotrebljavaš
ne zanima me ko šta ima i ko šta misli da ima
meni je sve to ok

ono što primećujem, po svemu što si rekao o sebi, ti ni najmanje nisi izgubljen
:-)

još nešto
verovatno si hteo da kažeš da sam ja materijalista, u pežorativnom smislu?
čudi me ako veruješ u to što si rekao
no to je tvoja stvar
:-)

arso, termin nije baš tako rastegljiv
tiče se umetnika između dva rata
ljudi koji su izgubili ideale

upravo oni, za koje ste vi tako nadmoćni, oni koje ti pominješ, oni mnogo više podsećaju na te boeme nego vi, zdravi i pravi (sad će sekula da me potkači za zdravlje :-))...

ne moramo se složiti :-)
po svoj prilici i nećemo
ali se ne moramo vređati, sekula :-)

Arsa said...

termin jeste da se tice pogubljenih ideala, ali i sam si me kritikovao kako je jezik ziva stvar. mozemo se sloziti da je vremenom termin dobio i nova znacenja.

nije bilo, nema, niti ce biti vredjanja! Razlicite smo teme malo potkacili ili je pre bila jedna iz razlicitih uglova.

mir, braco mir :)

tole said...

to "priznajem al' ne priznajem" sam napisao na manje ozbiljnom i vise saljivom 'nivou' promisljanja,iako mislim da nije (za mene ) netacno i govori o 'partiji' misaonog ping-ponga sa samim sobom na onom prvom nivou svesnosti i opazanja.
ono sto ozbiljno mislim o tome sam rekao u trecem javljanju.
burazeru.
odn'o vrag salu, jebo te....
:-)

Sekula said...

Izvinjavam se svima na "grubom stavu".

Cvrle, nije mi namera bila da vređam i nadam se da to nisam učinio.

Naravno, nema "oplitanja". Sve ovo doživljavam kao razmenu a ne sukob mišljenja. Problem u komunikaciji sa mnom nastaje jer nikada nisam bio suptilan i birao reči (kao npr. naš domaćin Arsa) "da se neko slučajno ne uvredi". Što mislim to i kažem. No ovoga puta, opet ponavljam, nije mi bila namera da vređam i nadam se da ćeš to tako i prihvatiti.

A da je pojam iz naslova i te kako rastegljiv dokazuje i cela ova rasprava. Sada, kada smo svi bili dosta precizniji, jasno je da je svako u njemu protumačio nešto sasvim drugo.
Moram priznati da sam ja na neki način imao privilegiju da se u potpunosti "poklopim" sa Arsom, jer smo već više puta na ovu temu imali prilike da razgovramo.

Za ostala shvatanja ostaje da ih tumači kako ko želi. Meni su svakako sva jako zanimljiva, i ne bih više zamarao...