24.5.07

M.N.

Početak leta i kraj gimnazijskih dana. Još se prepričavaju dogodovštine s maturske večeri. Još više me mrze dušmani nakon što sam izabran sa drugaricom za plesni par večeri. Prijemni za fakultet je prošao neprimećeno, tako da je poslednja najduža zajebancija, bez ikakavih obaveza, mogla da počne. Dobro, tako sam tada mislio, ne znajući da ću ih imati još puno. Da ne kažem previše...

Sredinom te poslednje godine, konačno sam ostavio iza sebe bedak prouzorokavan odlaskom svojem prve ljubavi u inostranstvo. Ova je otvorila sezonu, da bi je posle kopiralo još par njih. Nešto mi više sile pokušavaju time reći, ali ja uporno ostajem slep kod očiju. Da ne kažem glup kod pameti. Rešen da nastavim sa svojim bivstvovanjem na najlepši moguči način, zatreskam se u devojku s kojom sam sedeo u klupi. Nastade mučni period, pogotovo nakon stravičnog kuliranja od iste negde nakon Novaka. Od tada postoji neka distanca među nama. Kasnije sam shvatio da se radi o teškom psihopati, u šta se lično uverio moj drugar. Klupa iza nas... Mada sam i ja tada pokazivao izvesnu dozu neuravnoteženosti, jer sam odlučio da nema više druženja sa devojkama. Ili ćemo se dovatiti ili razlaz. Tako da sam zategao odnose na još par loakcija po gradu.

Žurka u okolini BG-a. Počinje u šest poslepodne. Uveliko raspaljen roštilj, pivo oznojeno, piče Partibrejkersi na sav glas, trese se gora, zajebavati se mora! Pregršt opijata / inhalata, deljenih na poslužavniku, što se i podrazumeva kada je organizator lik iz DB-a. Teška vremena za srpskog seljaka. Oko devet sati više niko ne zna za sebe. Sećam se samo nekih segmenata. Jeca koja je izgubila sočivo, a Tića i ja se bacilli u potragu. Nisam siguran da smo do kraja i znali šta tražimo dok ga nismo ugledali na kesi grisina.

Negde na pola derneka popeh se na sprat i izađoh na terasu. Beše tu jedna izvesna persona, retka predstavnica ženskog roda. Za razliku od mojih pratilja, ona mi se možda i ne bi nasmejala da sam joj predložio neki bezobrazluk. Ovde dotičem temu muško ženskih prijateljstava u kojoj bih sebi zasigurno uskakao u usta više puta. Nekom drugom prilikom. Devojka je bila veoma prijatna, sigurna u sebe, duhovita i prijatno agresivna. Ponoć i rasulo. Gegamo se, skupljamo snagu za rastanak. Obično se sad tek izlazi u grad. Šta je ovo? Ne radi se to tako… Naprotiv, bilo je sjajno. Mrak u osam uveče je isti kao i onaj bez Pepeljuge.

Nakon par dana, skupim herca i pozovem dotičnu. Na prvom sastanku smo se i poljubili. Leto je moglo da počne!

Sve na njoj mi je bilo neobično uključujući i mene. Ona je uveliko studirala, oblačila se mnogo ozbiljnije nego ja, stalno se mudro smejuljila i mala je odgovor na svaku moju začkoljicu. Imao sam utisak da se poigravala sa mnom kao luda. Predivno je mirisala. Četiri godine je starija od mene i to je klincu od osamnaest veoma imponovalo. Ja sam pokušavao svojim igrarijama da je vratim natrag u svoju dimenziju, na šta se ona uspešno opirala i neprimetno mene iz nje izvlačila. Naravno da se smejala mojim glupostima, ali uvek sa jednom dozom samokontrole, koja mi je bila tako sexi. Ladno mi nije verovala nakon mesec dana zabavljanja da sam toliko mlađi od nje. Morao sam ličnu kartu da joj pokazujem, što ju je primetno šokiralo. Naravno, ništa se nije promenilo i već sam joj tih dana išao na rođendan na kome sam po prvi put iznet na pokazivanje.

Lepo smo se slagali i bez odeće. Kako je samo bila zgodna. Dobro, nisam ni ja bio za bacanje. Nije mi bitno da li me je folirala ili ne, ali izjavom da je jednom prilikom svršila pet puta, u meni je počelo da se rađa samoljublje. Eto, tada sam ja počeo da volim sebe :) Tu treba tražiti korene. Jednom nas je iznenadila moja sestra. Još jedna trauma u nizu su mi ta moja vrata koja nikada nisu mogla biti zaključana. Da ne pričam čiji je to patent bio i ne otkrivam kakva sam sve rešenja imao u glavi, dok se penjem po devojci, ukoliko neko krene da ulazi u sobu. Nisam nikad mogao da se opustim do kraja :) Bilo mi je neverovatno kada je otišla do sestre nakon par minuta, čisto da proćaskaju o pređašnjem događaju, malo se našale i razbiju neprijatnost. Sjajno.

Uvek premotavam ovu priču kada prođem kraj njene zgrade.

Nakon izvesnog vremena ja sam pobegao. Ne pitajte zašto, ne znam. Pokušavao sam sebi više puta da objasnim, ali uzalud. Misterija. Grize me savest evo još dan danas. Ne izbija mi iz glave jecaj koji sam oslobodio iz njenih grudi kada sam joj rekao da neću dalje. Koliko sam se samo puta pitao šta je s njom. Koliko sam samo puta hteo da je zovem na neku predstavu. Da se iskupim na neki način. Videli smo se nakon par godina i pamtim samo pitanje: "Jel si ti napokon odlučio šta ćeš sa sobom?". Čudno, ali to pitanje mi je postavio moj otac pre samo par dana. Jel se to ovaj pravio blesav ovih desetak godina ili je ona bila toliko dalekovida?

Da mi je da se sretnemo, pa da joj napokon odgovorim kao i onda.
Ćutanjem...


Ovo sam jednog dana zatekao na stolu nakon što sam je ispratio:

[prva strana]

Dragi Ivane, još malo i biće nam tri nedelje. HA! HA! HA! Da li si postigao svoj cilj? Tvoj komentar je suvišan. U ovom trenutku se kupaš i mogu zamisliti kako ti je. Treba taku površinu oprati. Nije to lako.

"...tako sam sama, sve mi je prazno kada nisi tu".* Cico, razne ti stvari napisala ta Jana, ali… Izgleda da su tebe mnoge volele. Vidim ovde razne transparente: "Arso volim te, P.S. nemoj me zaboraviti dok si na ekskurziji." Nego da nastavimo mi tamo gde smo stali. A gde smo mi to stali kad još nismo… ni počeli. Ali uskoro. Daću, daću, daću nego šta ću, ali mi ipak stalo da te mučim malo. A ti? Nadaj mi se nadaj, nadaj u očaj ne padaj. Čini mi se da sam ti sjebala kompjuter. Kako pritisnem neko dugme, tako… Nema veze. Ako si ti bludnik, šta sam onda ja?** Inače moje ime u tvom adresaru je suvišno. Ja sam ti ionako postala najgora noćna mora.

[preko cele druge strane]

ARSO, ŽELIM TE!

Tvoja mala (HA! HA! HA!)

P.S. Ili si ti moj mali?

*jedna od poruka priheftana na pluti ispred radnog stola
**bedž sa natpisom "najveći bludnik grada Čikaga", takođe na pluti

9 comments:

Anonymous said...

kafa?

spirit said...

eh, sto volim ovakva prisecanja :)

Arsa said...

"ne mora kafa, možemo da sišemo karamele!?", Will Hunting

:)))

šibni SMS kad ti odgovara!!!

tole said...

Ja od nedavno imam zelju da obidjem skoro sve bivse,da svaku zagrlim i kazem:"Izvini,molim te...". Toliko je tu svinjarija bilo s moje strane da i dan danas dok, npr perem sudove,setim se neke (svinjarije) i glasno vicem:"Joooj, jebo te.....uh,uh...".
Skoro sam cuo kevu mog dobrog drugara,stvarno divnu zenu,kako kaze:"Kad cujem kako neko kaze 'eh da mi je opet biti mlad',svaki put ne mogu da verujem. Nikad,nikad ne bih to ponovila,onu izbezumljenost,ono ludilo,one postupke....ma,taman posla!"
To mi je zanimljivo zato sto to nikad od nekog nisam cuo...(doduse jesam procitao,(Borhes)).

lepa said...

zasto nisi hteo da budes sa njom vise?

moras da znas....razmisli

slavoljub said...

uh, tole, znam o čemu pričaš :-)

lepa said...

sa kakvom ste vi to pichetinom bili kada ste mogli tako da postupate?


l

slavoljub said...

ovo je više do nas
preispitivanja

Arsa said...

uh, olaksanje. mislio sam da sam usamljen :)

mislim da je razlog za beg bio to sto nisam bio zatreskan.