17.5.07

Magazin, u boji

Kada mislim o tome na umu mi je poslepodnevna smena u školi. Prirodno buđenje, ali bez iživljavanja. Najkasnije oko devet. Taman se raščisti gužva od gimnazije i hemijske. Naselje je još uspavano i još uvek je oskudica baba i deda s cegerima kako piče kojekude. Bile su to vesele osamdesete. Uživao sam u svojoj nesvesti.

Siđem dole, konstatujem da treba otići do prodavnice. Od babe dobijem još par stavki koje stavljam na spisak i odlazim. Izlazim pred kuću i udišem prelep vazduh obojen jelkom i borovima koji su ispunjavali dvorište. Sunce se stidljivo probija kroz krošnje i kako zakoračim na trotoar celog me uvije u žuto i proučava kao panduri osumljičene lampom. Oduvek sam imao taj utisak da u tim prvim trenucima našeg dnevnog druženja, ono sija samo za mene, samo na mene. Zatvaram kapiju za sobom. To mi nedostaje godinama. Kapija. Jebena kapija. Simbol odlaska i povratka.

Prvih stotinak metara ja uzbrdo, taman da te rasani. Dolazim na ravno, desnim krilom i smer ka gimnaziji. Tu ću kad još malo porastem. Tri put mi je bliže od osnovne, jedva čekam J Prolazim buduću školu, stižem do pošte i opštine. Ulazim u jednu od ulica sa najvećim šmekom u kraju. Velika samoposluga, bioskop, farbara, birtija, staklorezac i mala prodavnica kora. U prodavnici kupujem uvek barem hleb i jogurt. Nastavljam dalje. Dolazim do raskrsnice gde je crkva. Još samo malo i tu sam. Postajem nervozniji, napetost raste. Ovim ulicama zaista retko ko poznat prolazi.

Isplivavam do ćoška, dijagonalno od šumarskog fakulteta. Trafika! Skromna, kao što i dolikuje predgrađu glavnog grada. Ne žurim, osmatram situaciju, snima da li joj još neko prilazi i da li već nekog ima ispred. Ukoliko je to slučaj, usporavam korak maksimalno, saginjem se da kao vežem pertlu, preturam po džepovima kao tražeći nešto. U ekstremnim situacijama prelazim ulicu i vraćam se kružnom putanjom. Dolazi red i na mene. Poslednja prepreka je sam prodavac, tj. uglavnom prodavačica. Da budem precizniji, njihov pogled još samo treba savladati. Napipavam spremljenu kintu u džepu. Tačno u dinar, ne treba kusur. Prilazim i izgovaram jasno šta hoću. Naučio sam posle par puta da kažem glasnije, jer kad promumlam obavezno traže da ponovim, a to baš i ne želim ponekad. Znači, moj deo teksta je: "Erotiku, molim vas". Dok me gleda u oči prstima, na slepo, traži gomilu kraj sebe. Kad me ošacova po propisu, počne da gleda šta radi. Izvuče mi jednu iz gomile, pruža mi i istovremeno uzima kintu. Stavljam časopis, među vruć lebac i ladan jogurt, u platnenu torbicu. Jedino što vidim je naslovna strana i neka još žešća slika na zadnjim koricama. Zavrti mi se u glavi na moment i krećem da se udaljavam sa lica mesta. Ne vraćam se istom putanjom. Bem li ga zašto. Ubrzavam korak, pratim šine, jer znam da će me one dovesti do blizu kuće. U tim trenucima glava mi je u torbi koju nosim.

Odjednom sam kod kuće. NIsam gladan, naravno. Zavlaćim se u neki od mnogobrojnih kutaka i krećem da listam. Na brzinu prelećem pogledima preko svih slika. Možda zastanem na nekoj koja me oduševi u trenutku. Ne mnogo, znam da ću se vraćati na istu danima nakon toga. Vidim koje su teme obrađivane ovog meseca, koje priče ispričane ovoga puta. Od samog početka su mi te priče bile u centru pažnje. Slike izgustiram vrlo brzo, ali storije ostaju u glavi mnogo duže. Verovatno zato što sam delim uloge učesnicama raznih avantura u kojima ja uvek imam glavnu ulogu. Uh, kad se samo setim…

Negde u isto vreme, moj stari pokušava daljinski da održi čuveni govor sa mnom o oprašivanju veštačkog cveća. Pod izgovorom da ih kupuje za sebe, počeo je redovno da nabavlja svaki broj mog omiljenog časopisa. Finansijsko stanje mi se poboljšava i sad mogu da listam i konkurenciju. Mnogo bleđu doduše, ali šta zna dete... Štek mu je bio u njihovoj sobi, polica ispod površine stola koju je krasio ostatak mog herbarijuma. Trajalo je to moje obrazovanje i trajalo. Nekih stvari se i danas sećam, neke delove i dan danas citiram. Neke priče sam proživeo, a neke i bolje što nisam J

Zamislite samo moju žalost kada sam shvatio da je polica prazna jednog dana. Joj tuge li…

Ubrzo je prestao da stiže u naše krajeve dobri stari brend čiji nedostatak pokušavaju da nadoknade domaći izdavači. Mršavo. Dosta kasnije internet pruža nezamislivu količinu mlatimudijalnog karaktera. Sve u svemu, taj osećaj ushićenosti ipak je sada samo uspomena.

Poslednje 4 reči otpevati kao Rundekovu "Uspomenu" J

11 comments:

Geg Halfrunt said...

To me podseća na kupovinu kondoma u mlađim danima. Čisto onako, da se igramo, pripremamo za budućnost...

Jeste, Internet je zakon, ali nema tog straha - koji još produbljuje uzbuđenje...

slavoljub said...

hehehe baš se lepo prošetah iza malog arse :-)
idilično
ako proberem po svom sećanju, nemam baš neku uspomenu:
meni je ćale bacio sve brojeve itd-a koje sam imao, kad je video da postoji i rubrika seks
pod parolom - nije za školu
tako sam naučio da krijem svoje stvari
kurac je ikada posle video erotiku
ni ne zna šta je propustio :-)

tole said...

Ja sam jednom zaboravio hrpu te literature (dobio od ortaka) na trpezarijskom stolu i otisao u skolu.
Kad sam se vratio - keva cuti i shtrika dzemper,a cale me je odvojio u sobu i odrzao mi predavanje tipa 'pitaj mene,a ne tamo da citas ispovesti nekih manijaka,i,drugo,jel' znas ti koliko je stetna ta Ananija,to iscrpljuje coveka,nemoj to da radis,covece....'.
Ja sam cutao,cekao da prodje predavanje i nastavio poletno po svome sve do danas,samo sto je danas misaono uporiste prilikom masturbacije u secanju ili zamisljanju neke hipoteticki moguce situacije, a tada sam gledao...
Mislim,sazreo sam,odrastao...

slavoljub said...

hahahahahahahaaaaaaaaaaa

Zlombulo said...

:D:D:D
a, opet, šta ja znam o tome... pošto su moji novinari i štampaju u raznim štamparijama, uvek ima raznoraznog materijala...tako da nikad nisam morao da se mučim kao vi, samo uštekam sa gomile jedan komad i u sobu:D:D

a gledam mlađeg burazera, on ni to, nego ladno kupi, pa lista u dnevnoj sobi, pokazuje ćaletu dobre ribe i ostalo, pa onda malo ode kao do wc-a, pa povuče vodu i pere ruke.... hahhh...

Arsa said...

sa gledanjem je lakse, ali postane otaljavanje posla. sa zatvorenim ocima dajes svoj maximum kreativnosti.

pade mi na pamet pesmica od jesenas:

NIJE PAMETNO, ALI MORAM
(Pun kufer)

rekli su mi da
ne drkam na tebe
ali moram

i svaki božji dan
ja drkam na tebe
jer moram

koliko još ću ja
drkat na tebe
jer ja moram

volio bi da
ne drkam na tebe
ali moram
ali moram
______

naci cu danas mp3 i okaciti...

Arsa said...

evo linka za pesmu:

linak

leposava said...

:)

Arsa said...

obesio sam i "porno putanju"...
trazio sam znacenje u njenom obliku, ali uzaludo.

kao neki pistolj ili shaka koja pokazuje u dole levo pravcu: "ovde zivi mali drkadzija!"

:)

spirit said...

dobra ti marsuta, ima da se ide

Arsa said...

od malena sam naucio da je dugacak put do sexa!

brzo=kuso