23.4.07

UZS

Politika nove firme uključuje obavezan lekarski pregled. Naravno, uzimam petak prepodne za taj njihov hir, po zakonu nepotrebno, a još manje ako nije pravljena pauza u radnom odnosu. Godine su me naučile da nekad prećutim idiotizam. Na žalost, ako smem dodati. Dodao bih i to da sam ipak i prokomentarisao :)

Odlazim u svoj lokalni Dom zdravlja. Šalter, preusmeravanje u drugu zgradu 200-300 metara niz ulicu. Tamo je "opšta medicina". Sačekam par živahnih penzionera da bi me uputili u ogranak Doma zdravlja koji se nalazi u krugu neke fabrike, ponosa soc-realizma druge polovine prošloga veka. Gospođe šalteruše nisu mogle da se načude kako ne znam gde je to i postaviše mi uvredljivo pitanje "pa gde vi živite?".

Posle kraćeg lutanja po industrijskoj zoni ovog živopisnog dela grada, uz pomoć slučajnog stajalnika (neprolaznik, čeka bus) nalazim traženu ustanovu. Gospa na prvom kontakt šalteru duvani u zadnjem delu prostranog joj šteka i metodom "ne vidim ja njega, pa neće ni on mene" ignoriše moju pojavu. Penjem se na sprat. Pregršt omladine iz gore pomenutog perioda i naravno šalter again. Cigarilos i ovde daje aromu radnom ambijentu. Obavezni predmeti za stolom su olovka, fascikle, blokče sa računi, recepti, pečat i pixla.

Dobijam papirić sa zaokruženim sobama gde trebaju nadamnom da se izvedu testiranja kojim bi mi se utvrdila radna sposobnost. Nadam se "rezuljtatu pozitiv", jer bi onda društveni dohodak anormno porastao i omogućio redovna primanja svim onim silnim omladincima iz čekaonice.

Soba broj 1 - vađenje k(u)rvi. Da li ste primetili da su po pravilu te medicinske sestre veoma krupne žene? Moje iskustvo je barem takvo. Ne pada mi na pamet da se bunim. Dajem venu uz upozorenje da meni po nekad zna da bude loše usled rastanka sa zrncima koja život znače. Kroz šalu sve ipak prolazi bez incidenata. Stiskam parče vate na najnoviju rupicu u svom telu dok posmatram svoju gustu krv kako se sliva niz označenu epruvetu ukrašenu kamencem. Zahvaljujem se na laganoj ruci i nastavljam dalje.

Odlazim do the šaltera po uputstvu i plaćam za pregled. Uljudno pitam, iznenađen cenom, da li to svaka ustanova ima svoje tarife, jer sam zvao neku od zavoda za medicinu rada u centru, gde mi rekoše znatno manju brojku. Naravno, veoma uljudno sam uskraćen za bilo kakav odgovor, pogled, smešak, komentar itd. Placam i odlazim na EKG.

Soba br. 4 je prazna. Na putu sam prosao kraj male kafe kujnice i snimio par sestara kako uzivaju duvaneci u svojoj sigurno zasluzenoj pauzi nekih sat vremena nakon pocetka radnog vremena. Smrad duvana ubija sav onaj jeziv osecaj zdravstvene ustanove te sam im na neki nacin malko i zahvalan. u istom momentu izlaze 4 zene iz te kujinice i svaka ulazi u po jednu ordinaciju. Ova moja u poslednjem casu skrece, ali mi dobacuje da slobodno udjem unutra i svucem se do pola. Da je bolje izgledala doveo bih u pitanje koju polovinu zeli da razgolitim. Eto i nje za par minuta, sa zahtevom da legnem na krevet. Nekada beli carsav bi trebao da osigura one higijenske uslove o kojima se prica s vremena na vreme. Zasucem nogavice kao sto mi je receno. nekom krpicom bivaju mi namazani clanci, zglobovi ruke i 2-3 tacke na grudima. izrazim svoju nadu da je u pitanju alkohol, jer ipak volim da mi kazu cime me mazu. nije alkohol, vec voda. pa da, jos se niko nije zarazio godinama pas to bih sada ja bio izuzetak.

Stipaljke prikacene na zice kaci na moje udove, dok neke vakum zavrsteke nikako ne uspeva da prispoji sa mojim dlakavim grudima. Nema proplanaka na mojim balkanskim, te dolazi do izrazaja snalazljivost medicinksog osoblja. Preko cele skalamerije stavlja mi na grudi i spakovan casrsav da drzi konekciju. usred ocitavanja ulazi neki baja i krece da se svlaci. Ne mogu da verujem. stoji on tako i ceka mene da zavrsim sa otkucajima. Redaljka. Uzimam rezultate, oblacim se i odlazim bez pozdrava.

Soba broj 5 je odmah pored i za divno cudo spojena sa prethodnom. Tako da mogu kroz vrata lepo da osmatram zavrsetak seanse kojoj prisutstvuje pomenuti baja. Izazivam cudjenje novog medicinskog radnika svojim odgovorom da ne znam svoju visinu i tezinu, jer me to u zivotu uglavnom nikad nije interesovalao. stajem na vagu. 177/88. Idemo sad na duvacki test. Nesto kao mini kartonski kolut sa rolne toalet papira stavlojam u usta i dishem u jednu spravu. receno mi je da je slusam i pratim komandu. dishi normalno, zaustavi, nastavi, IZDAHNI SKROOOOOOOOOZZZ.... uplasi me! UDAHNI DUBOOOOKOO!!! Svaku komandu izgovara i paralelno telom, kao neki dirigent. Ja sistim i smejuljim se u sebi zamisljajuci na sta ovo lici sa strane. nepoznata sprava stampa izvestaj sa rezultatim i ja po njima nadmasujem sebe samog. 115% snage u plucima od ocekivani rezultata. zver.

Idemo dalje. Valjda soba 7, ako se ne varam. Ulazim, a tamo pored konstantnog osecaja duvana i jedna novina. svetla pogasena i prostorija zamracena. Vidim skalameriju, plakate i skapiram da kontrolisem vid. Sedam za neko sokocalo i krecem da pricam sta vidim. Na koju stranu je krug bushan. Dolazim i do omiljenog testa za slepilo boja koji smo u staroj firmi cesto kroz zezanje radili. razbijam i ovaj, sta da vam kazem. Zaustavlja me par puta, kao nije potrebno dalje...

Uf. nema vise testisiranja. Odlazim samo do specijaliste da sve te rezultate objedini i proglasi me sposobnim. Bar se nadam tome. Ne podizme rezultate testa krvi, jer mi to niko nije ni napomenuo. Dobijam svoju potvrdu da sam sposoban i bez tog testa, na dva mesta pecatiranu.

Slobodan sam. Sposoban sam.
Samalo mi je bilo krivo sto nisam saznao kakav mi je krv, ali ima vremena. Pustace mi je jos.

4 comments:

slavoljub said...

kafka :-)

~ dirty danny ~ said...

Jao, taj EKG je mnogo neprijatan, nista ne boli ali one cevcice, pa vakum, meni su to radili pred operaciju sl.creva, oduzela sam se, rezultati bili katastrofa jer sam se mrdala pa sam morala ponovo... Jao, kad se setim!

Idi po rezultate krvne slike, treba je proveravati jednom godisnje...

ja said...

u vegasu ti uzmu pramen kose, krv i mokracu na licu mesta.

drago mi da znam arso da si sposoban :))

Arsa said...

drago mi je da ti je drago!

:)