3.4.07

Poreklo

Kad ispaljuješ devojku za vikend onda to mora da bude s dobrim razlogom. Za ovaj moj nisam siguran da li se može smatrati takvim. Naime, morao sam par puta da ga izložim pre nego što je bilo izglasano odobrenje :)

Stric, otac i ja idemo da okopavamo grobove! U suštini to je bila akcija, ali ovako kako sam je i vama preneo, zasigurno je izazvalo trenutnu nedoumicu dalje želje za mojim društvom. Zamislite da ste još i u intimnijim odnosima sa mnom. Ili bolje ne... :)

Da ne tupim. Selo Dragovac, nadomak Požarevca, mesto na kome je najdalje poznati koren u hijerarhiji porodice mi moje. Postoje pretpostavke i koji nas "vetar tu don'o", ali dok ne budem bio siguran neću da širim.

Kod katolika je ta priča malo ozbiljnije shvaćena. Gledam s majčine strane, jedan deda iz Nemačku je napravio čitav rodoslov, porodično stablo, koje piči preko 500 godina u rikverc. Njihova crkva veoma vodi računa o tome, mnogo je ažurna. Za svaku pohvalu. Pre desetak godina dok mi je pokazivao grafikon gledao sam ga bledo. Čemu sve to? Eto, sad znam da dolazi s godinama. Mene je tek počelo da kopka :)

Tako su se eto Arsići, u svom skromnijem pravoslavnom izdanju, okupili pre par dana. Sredili malo grobove svojih predaka, na groblju gde svega ima sem reda. Leže mrtvi jedni preko drugih, nema staza, redova i kolona. Često gaziš preko jednih da dođeš do drugih. Razumljivo za ovaj nadgrobni svet, ali ne i za donji dom. Zatim grandiozna zdanja koja će omogućiti "vlasnicima" na onom svetu komforniju večnost ili pokazati da je ljubav i tuga za njima veća no komšijina za svojima. Sve asocira na zaborav. Krivi i oštećeni spomenici, korov i trava, nadošla zemlja, prazne plastične flaše na sve strane, fleke od voska, zgužvani venci, aranžirani ostaci. Jedna kula sa zvonom i kanapčetom na dohvat ruke. Ipak se nisam usudio, iako me je mamilo svo vreme :) Ovime kao da opisujem i selo kroz koje smo prošli. Mota mi se po glavi ona Andrićeva: "Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo".

Pradeda po kojem nosim ime je rođen 1895. Taman stasao za vojsku te otišao da se mlati s dušmanima 1914-te. Solunski front, povlačenje kroz Albaniju, povratak i nastavak života tamo gde je prekinut. Dobio je Albansku spomenicu, kojom ga je " njegovo veličanstvo Aleksandar I po milosti Božjoj i volji narodnoj, kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, za vernost otadžbini 1915. god. odlikovao (kao) Svoga ratnog druga". Čuvam još i dvogled kojim je špijunirao Nemca, a ja u detinjstvu komšije u čudnim zahvatima.

Nije mali pritisak nositi i opravdati takvo ime :)

Svojevrstan je trip videti nadgrobnu ploču sa svojim imenom! Ako se pitam, mogu reći da mi je potaman. Skromno i nenapadno. Uvek se u sličnim trenucima setim reči drugog dede, majčinog oca koji je dvadesetak godina kasnije dočekao iste goste iz inostranstva pa se i priženio s jednom od njih, kada je govorio da ga zakopamo negde u šumi i ostavimo jedan kamen, čisto da znamo gde je.

5 comments:

slavoljub said...

:-)
jesi blesav, arso
neću mnogo da tupim, lepo si ispričao ovu priču
još ako ti je poverovala :-)
u prilog ovoj priči o okopavanju rođaka dodaću samo da sam osamdesetih bio sa ćaletom na čuki odakle je on (podno vlasinskog jezera)
posetili smo i lokalno groblje ne bi li pronašli grob njegove majke, moje babe
tražili smo do podneva
i nismo ga našli
:-(

Anonymous said...

al ste vi arsici ne pripremljeni :)

pazi ovo moja baba ima vec spomenik sa sve slikama, nas zadatak je da joj dodamo godinu kada bude umrla i da je pokopamo.
a cale, keva, sestra i ja vec imamo svoju grobnicu :)
mozda ce cale hteti u grobnicu do ove jer i ta je nasa cisto da on i keva bar pocivaju u miru. mogu da biraju, nama deci je svejedno.

a pre neki dan bbas pozeleh,da bih imala motivaciju, da kao idem trazim svoje pretke (jer baba mi preko telefona prica neke neverovatne price) i da to iskoristim cisto da vidim zemlju.
u principu boli me cosak za bilo sta dalje od caleta i keve, i babe niti ko je sta bio.


s.

slavoljub said...

a zamislite ovo:
moja bivsa devojka je imala dedu koji se zenio vise puta
i kad je umro, nastane prepirka izmedju bivsih zena i sadasnje (ukupno 3) pored koje ce se sahraniti
pamtim jednu repliku iz tog perioda
kaze sadasnja (tadasnja):
necu da zivim u kupleraju!
misleci da ne mogu sve 3 da se sahrane pored njega
:-)

andjelijanapast said...

e ta bivsa devojka otprilike tako je i kod nas ludilo :))

Geg Halfrunt said...

Zahvat! Xaxa!
Bravo.
Sa kakvom lakoćom ispričano!!!

:D