30.4.07

May day

Razlog za bunt radničke klase b(l)ejahu nehumani uslovi rada. Zamisli radno vreme od 10 do 16 sati dnevno pa tako 6 dana nedeljno! Brale moj, to nama treba! Dobro, nije bilo TV, komputeri, slobodno vreme još nije izmišljeno, pa se moglo.

Malo sam se isekao, jer ja često tu situaciju i ne moram da zamišljam... :(

Generalni štrajk je započeo na ovaj dan sa Albertom Parsons-om i njegovom ženom Lusy na čelu. Najveći odziv je bio u Chicago-u (oko 90,000 duša), gde i mi imamo našeg predstavnika blogerske klase, g-đicu Ivanović. Pratili su ga sa idejom koju par desetina godina ranije lansirao Robert Owen, a koja je glasi: Osam sati rada, osam sati rekreacije i osam sati odmora. Maja četvrtoga je protest kulminirao. Masu je tada već činilo preko 340,000 nezadovoljnih radnika, penzionera, slučajnih prolaznika, mafijaša, klošara itd. Dece nema, otišla u školu. Nakon okupljanja, kada se Albert već povukao, rekavši svoju poruku mira, policija je zahtevala da se štrajkeri raziđu. Kao odgovor na taj zahtev grupi policajaca je "uručena" bomba od koje gine jedan pandur na licu mesta. Policija na taj napad odgovora otvaranjem vatre na masu, ranjava oko 200 i ubija neznano koliko ljudi. Još sedmorica pandura kasnije podleže ranama, malo od bombe, malo od prijateljske paljbe kolega.

Sedam učesnika (uglavnom vođa protesta) je uhapšeno, dok se Albert sam predao iz solidarsnosti prema drugarima. Ceo slučaj je prožet silnim kontroverzama. Postoje svedoci koji tvrde da niti jedan od njih nije bacio bombu, i da je izvesni Rudolph Schnaubelt identifikovan kao bombaš. Uhapšen je i veoma brzo pušten na slobodu. Ostaje sumnja da je unajmljen kao provokator od strane policije ili industrijalaca grada Čikaga.

Svi su progalšeni krivima i osuđeni na smrt vešanjem! Tužilac nije uspeo da dokaže direktnu odgovornost u napadu, već je argumentovao optužnicu time da je bombaš bio ohrabren njihovim idejama i delovanjem u protestima, te su samim tim oni saučesnici i podjednako odgovorni za ubistva. Par njih je pošteđeno smrti i osuđeno na doživotnu; jedan se samoubio, a četvrica je javno obešeno. Pred egzekuciju pevali su Marseljezu! Kao na filmu.

Par godina kasnije, tadašnji guverner Altgeld se javno izvinio svim osuđenima, oslobodio one koji su čamili u zatvoru i samim tim potpisao kraj svoje političke karijere. Obrazloženje je dokumentovao činjenicama pokazavši da sam proces nije imao veze sa sprovođenjem pravde. Da mi je to da vidim ovde kod nas, pa da se samoobesim u to ime.

Vremenom je taj dan prerastao u praznik rada širom sveta, dok mislim da u US ovaj dan nije određen kao praznik :) Ironija, ak' je tak'. Proveriti...

Inače, Mayday se još koristi i kao šifra za opasnost u radio komunikacijama. Poreklo vodi od franscuske reči "m'aidez", što znači "pomozite mi". Koristi se kao signal u po život opasnim situacijama mnogih organizacija, kao što su policajci (ne samo u Čikagu), piloti, vatrogasci i prevoznici. Poziv se uvek upućuje tri puta za redom ("Mayday Mayday Mayday") da bi se izbegla zamena sa nekim slično zvučećim frazama usled prateće buke, kao i da bi se napravila razlika sa porukama gde se pominje sam "mayday" poziv.

PRIMER:

"MAYDAY, MAYDAY, MAYDAY, This is Arsa the šljaker, Arsa the šljaker, Arsa the šljaker, MAYDAY, Arsa the šljaker, Position 44 25 North 020 33 West, My ass is on fire and shrinking, I require immediate holiday, 2 chicks are waiting for me, hot and willing, OVER.

Roger that.
Just be patience, we are sending some more porno links!

1 comment:

Arsa said...

boli vas qrac za radnicku klasu...