29.4.07

Igra

Krenuo je u vojsku sa svojih dvadesetak godina. Pred samo skidanje izbio je rat u zemlji Svih i njegov rok biva produžen do daljnjega. Dešavalo se nešto što niti jedan prorok nije mogao pretpostaviti. Suludo.

Krljanje je prvo počelo u delu gde se rodio i gde je živeo. Borio se na strani Jednih, a protiv onih Drugih. Do skoro su svi bili Jedni. Otkud se sad odjednom stvoriše ti Drugi od nekih Jednih.

Prođe još jedna maslinasta godina. Od nekih Jednih nastadoše uskoro i neki Treći. Čoveče, da poludiš. Pa još na sve to i ove preostale Jedne ne može uvek da prepozna. Čim je završio da ganja Druge prešao je na ove nove, Treće.

Zemlja beše pogolema pa se dosta udaljio od rodnog kraja. Godine su prolazile i želja za domom je bila sve veća.

Napokon kraj. Gotovo. Međutim, sreće kurate uvek u izobilju. Ne može se vratiti svome domu, jer su ga Drugi proglasili nepoželjnim. O Trećima ni ne razmišlja, dok mu braća Jedni i nisu toliko oduševljeni, ali kad je već tu neka ga.

Dolazi u veliki grad sa svime što ima. To je bila samo uniforma koja se svo ovo vreme nije odvajala od njega. Smucao se tu i tamo, snalazio se u početku koliko je mogao. Prvi posao mu je bio da vozi bus. Gradska linija broj taj i taj. Vozio je u sve uniformi. Dve tri plate pa je mogao sebi da priušti drugo odelo. Još koja plata i eto veća soba. Za još par meseci iznajmljivanje stana. Godine su opet prolazile, ali ovoga puta boja beše siva i to ne od asfalta po kome je krstario svakodnevno. Možda malo, doduše...

Nakon par godina došao je do nekog računara. Uspeo je sebi da priušti neko malo zadovoljstvo. Nije se zaustavio na zezanju već je počeo malo dublje da uplivava u priču. Nabavio knjige o programiranju i krenuo da ekspreimentiše.

Nakon još koje godine eksperiment uspeo! Postao je jedan od retkih ljudi u zemlji koji znaju kako funkcioniše određena komponenta za tada u jeku popularnosti fiskalne kase. Moždani monopol (MM). Žena, dvoje dece, kuća na periferiji grada i dilema da li kupiti daljinski za kapiju ove ili one marke. Koga još ne mrzi da izlazi svaki put iz auta i otvara istu.

Kako sam ga ja upoznao? Sasvim slučajno. Dolazio je nakon svog redovnog posla da honorariše u moju staru firmu. Jedino sam ja s njim komunicirao, smejao, savetovao, ponekad vraćao s posla. Jedino je meni ponudio da radim sa njim na veoma ambicioznom i obećavajućem projektu. Na žalost u trenutku kad sam kretao ja u svoju vojsku i kad sam započinjao ja svoj rat protiv Svih.

Igrom polunameštenih okolnosti upoznao sam se jednom njegovom bivšom ljubavnicom. Sada je postala moja, koliko god to ružno zvučalo kada se ovako napiše. Nisam znao sve to dok sam bio s njom i nije me iskreno ni zanimalo. Ne bi ništa promenilo.

Sećam se te devojke po ogromnim grudima. Nikad većima nisam bio u blizini. Poznata je moja (ne)svesna opsesija time, te je neću analizirati. Sećam se i njenih usana koje su mi bile nešto najnežnije što sam okusio do tada. Moguće da je dug period bez bilo čijih usana ipak razlog mojoj nostalgiji. Sećam se da nisam imao šta da pričam sa njom. Sećam se dugih šetnji po njenom, a i po mom kraju. Nije nam išlo. Mučio sam nas silnim traumama koje sam pokušavao pošto poto da udomim negde. Neuspešno, naravno. Sećam se da je njen kraj ustvari kraj gde moje ubavo devojče trenutno živi.

Izlazim iz zgrade sa malom pre neki dan, kad eto njih dvoje prolaze, šetaju. Nisam ih nikada video zajedno i nisam uspeo u tom trenutku u glavi da spojim te ljude iz različitih sfera svog života. Par koraka posle, stadoh i pozvah ga po imenu. Osmeh, oduševljenje, upoznavanje, neprijatnost, znatiželja, osmeh, nelagoda, radost, ponos, otaljavanje, osmeh, spušteni pogledi, provera, pristojnost, žurba, obećanja, pozdrav. Osmeh...

Šta se sve tu izmešalo u meni nakon tih par minuta ne mogu opisati. Znam samo da kez nisam spuštao sa lica petnaestak minuta. Teži deo beše objasniti sve ovo maloj. Kako se neko igra sa nama. Sjajno.

2 comments:

slavoljub said...

:-)

Sekula said...

Sjajno!