26.3.07

Počeo rat bre, pizda ti materina...

Proleće je došlo malo ranije. Sve cveta i u vazduhu se mešaju svakojaki predivni mirisi. Vedre noći, umereno topli dani, u Beogradu odavno nije bilo tako prijatno. Ljubav cveta i ništa me ne interesuje. Napokon sam sa devojkom koju priželjkujem od početka leta. Nema kome se nisam popeo na glavu. Slavoljubove žurke su uvek bile doživljaj, ali ova poslednja za Novaka - do jaja!

Živeli smo u velikoj kućerini sa jednim pristojnim stanom u nivou dvorišta gde su do skora bili baba i deda. Nakon prababine i dedine smrti baba je prešla gore kod nas, a mi smo taj prostor izdavali. Pred novu godinu smo definitivno odlučili da prodajemo kuću koja je postala prevelika za sve nas, a valjalo je početi proces realizacije nezavisnoasti najmlađih članova porodice, tj. sestre i mene :) Podstanarka se odselila i ja sam prešao dole na par meseci čisto da malo samujem. Imali smo fore do 01. aprila da napustimo ulicu Straška Pundžura na Banovom brdu. Ispostavilo se da je to bila najsurovija prvoaprilska šala koju smo do tada svi iskusili.

Uh ala sam uživao! Odvojen ulaz, niko me ne registruje kad ulazim, izlazim, non stop neka ekipa kod mene. Još sada imam i devojčicu sa kojom istražujem akustiku novog okruženja :) Raj!

Veče kada su se po prvi put oglasile sirene bio sam u njenom stanu, petnaestak minuta hoda udaljenom. Išćekivali smo danima da se nešto desi, ali se nismo preterano uzbuđavali. Blaga panika je zavladala u njenoj porodici i po meni najgluplje šta su mogli da urade u tom trenutku oni su i odradili. Seli u auto i krenuli van grada, kod tetke na selo. Ja šta ću, iznenada promenjenog plana za večeras, vratih se kući i sa svojima počeh da vrtim TV kanale, ne bih li saznao šta nas snađe. Naravno, bili smo obavešteni sat vremena nakon što je ceo svet već znao da se govna uveliko bacaju po nama. "Smireniji" smo bili samo mi sa satelitskim antenama. Sutradan sam otišao busom do centra, prošetao Knezom, nabavio jedan bedž sa jebenom metom i vratio se kući. Ubrzo su metu krenuli da koriste na način koji mi se nije svideo i bacio sam je.

Sa devojkom sam se svakodnevno čuo telefonom. Sestra mi je po običaju spavala po ceo dan, baba pratila serije i boks mečeve, matorci išli na posao kako je zlotvor i naredio. Bacio sam se na spremanje jednog ispita, a u pauzama sam pravio kopiju nekog postera sa sex pozama. Stavio bih hamer papir preko stotinak sexy zahvata i precrtavao ih. Zašto? I ja bih voleo da znam. Skinuo sam poruku sa telefonske sekretarice na koju se moj stari do pre par dana oduševljavao. Po par puta bi me u toku dana sa kolegama s posla zivkao ne bi li je čuo. "Ej, ajd pusti ono tvoje i ne javljaj se, sad ću da te zovem opet." Bila je to ona čuvena rečenica iz Balkan express-a: "Počeo rat bre, pizda ti materina...". Znam da nije imalo smisla držati tako nešto na sekretarici, ali eto.

Ženka se vratila sa sela, bez roditelja i brata, te smo sada imali dve gajbe na raspolaganju. Po ceo dan smo bili zajedno i kao da se ništa nije dešavalo. Neću nikad zaboraviti sve te večeri kada sam je pratio do kuće. Često nije bilo struje, postajala je sve toplije i toplije, nebo vedro, miris lipa ispred gimnazije... Iste one lipe koje su sadili moji matorci dok su bili gimnazijalci. Ljudi po ulicama, s terasa posmatraju vatreno nebo i navijaju kao na kojekakvoj utakmici kad nešto bljesne na nebu. Raskrsnica ispred Pošte mi je ostala urezana u sećanju.

Video sam bljesak kad su krnuli nešto od zgrada u Topčideru, kod Miloševog konaka. Ponadao sam se da je i moj vojni dosije planuo te večeri. Čuo sam rakete koje su pogodile civilno skladište nafte i benzina kod Hipodroma. Kao da su prošle pored mog prozora. Sam pogodak nisam registrovao. Najžešće drmanje stakala, je bilo usled pogodka toplane na Novom Beogradu. Malo panike kad je sravnjena neka hemija kod Sremčice i to je sve od mojih trauma. Sigurno sam dosta toga potisnuo i ne želim da se sećam.

Kuću smo već bili prodali i dan kada smo trebali da je napustimo je došao. Čuli smo se gistro sa novom vlasnicom i usled okolnosti dogovorili se da sačekamo okončanje ove gluposti. Međutim, kome je verovati ovih dana. Za svaki slučaj tog dana se nije provirivalo kroz prozor, a kamoli izlazilo iz gajbe. Beše to veoma smešna akcija. Po zakonu mogli smo da najebemo ako smo i dalje tu. Ne sećam se više mogućih posledica. Nebitno, ali cela ta žurka nam je dala vremena da razmišljamo još malo gde ćemo se seliti. Ne verujem da bismo otišli do isteka roka i da se ništa nije dešavalo. :)

Negde na pola guženja počele su da kruže priče o opštoj mobilizaciji, o pozivima uručivanim studentima i trening kampu u Bubanj potoku. Shvatio sam posle u vojsci da je zaista potrebno samo par dana ovladati pucanjem, što mi je tada bila suluda pomisao. Nisam ipak dozvolio da me išta iznenadi. Petar mi se smejao tih dana i posle mesecima prepričavao moju paranoju. Imao sam u kuhinji par hoklica, visine od oko pola metra. Sa jedne sam skinuo nogaru i onako sa sve šrafom držao je pokraj kreveta. Šta li mi je sve bilo na pameti tih dana nemam pojma.

Krajnje nerealno iskustvo. Često mislim na te dane, ali kao da ih nisam ja proživeo. Mešavina neverice, veoma surovog osećaja bespomoćnosti i zaljubljenosti.

Položio sam ispit i otputovao sa predstavom na festival u Nemačku. Kakav kontrast samo desetak dana po okončanju igranke.

20 comments:

~ dirty danny ~ said...

Da, cudno. I ja se osecam kao da nisam prozivela te dane. Secam se da su svi otisli iz grada, negde na selo, a ja sam spremala ispite. Bio je to dobar potez, kriterijumi su bili neverovatno niski.

Ali ta eksplozija kod Milosevog konaka, uh, mislila sam da je palo na zgradu pored moje. Ja sam blizu, bilo je jezivo. Mada, znalo se sta ce da gadjaju, to je i najgore od svega, znalo se a nisu hteli da objave javno. Ja sam imala srece sto sam iz vojne porodice, pa su moji saznali da nece nista oko nas...

Sekula said...

8 godina

spirit said...

vala...bilo ne ponovilo se!
ja sam skoro pa okruzena kasarnama,da smo se tresli - jesmo.Na zgradi sa jedne strane polovina stakala nije opstala,bas smo izgledali ko pogodjeni skroz.Tri clana familije mobilisana...
pre par godina sam tek prestala da sanjam da nas bombarduju,a sanjala sam sve u boji i mirisima...uzas!

Arsa said...

Sa prozora gledam Cerak naselje i jedna zgrada jos nije skinula selotejp sa prozora nekih zajednickih prostorija!

Vojno naselje, mora da znaju nesto :)

~ dirty danny ~ said...

I ja sam u vojnom naselju, imali smo ludu srecu sto je par godina pre bombardovanja izgoreo ceo magacin sa municijom koji je 100m od moje zgrade! Da nije izgoreo, sigurno bi to gadjali (opet ja smaram sa info iz prve ruke), a onda bi bilo baj baj Dirty Danny!

A kada je goreo, uh, kakva je to vatra bila, a tek buka... Vatrogasci nisu smeli da pridju. Pocelo je tako sto je grom udario u drvo, drvo se zapalilo i vatra se nastavila do skladista. Padala je i kisa, ali nije mogla da ugasi 10 sati taj plamen, neverovatno! Videla se moja zgrada u udarnim vestima :)

Arsa said...

Ah da, tvoje cuveno naselje i ograda duz celog podnozja brda sa sve tablama MINE!

mora da je bilo zanimljivo odrastati u tom kraju :)

Slavoljub ti je bio tu par godina, na samo stotinak metara vazdusnom linijom.
Evo, sad vas ja ovde okupljam.
Drustvo iz kraja.
Minirana druzina...

spirit said...

hahaha,pa gde ste komsije :)))
na tom brdu sam i ja :))
sto ti je svet maaali.....

'el bloguje neko ko nije iz vojnog naselja ovde? ;)

Arsa said...

Ja Lisičjim potokom svaki dan na posao i s posla :)

spirit said...

ja i zavrsila onu ekonomsku u rupi dole,jer mi bila najbliza kuci :)))

Arsa said...

Moja sestra takođe, kao i Danny the Chick!

~ dirty danny ~ said...

Jao, bas smo drugari!

E smejala sam se kad sam procitala "minirana druzina". heheheh

Arsa said...

Povezacu vas sa Xenijom Majcin i sisatom Vendi, pa da se site ispricate :))

spirit said...

hehehe,Vendi je generacija pre mene,razredni joj bio Stale iz statistike,koji ju je ne jednom vratio kuci da se pristojno za skolu obuce :)))))))
inace je delila svoj muskoj (retkoj) populaciji u skoli golisave slike u bundi :D

Arsa said...

Tako je i mene Danny terala da je slikam kako bi mucila svoje drugare :)

spirit said...

slatke muke :)))

Arsa said...

Vise nego slatke. Ja na pocetku studija na maturskoj exkurziji Pete ekonomske. Mmmm

:)

womatrix said...

ja sam ekonomska zemun :)

spirit said...

hahaha,vec znam kako ti bilo lose :))
moje odeljenje imalo najvise decaka od svih ostalih,citavih 9 komada!

sve komsiluk i kolege :)))

~ dirty danny ~ said...

Lepo ste se vi ispricali! I neke fotke se pominju, sram te bilo Arso, otkrivas moju dirty proslost :)

womatrix said...

sta fali danny pa imas ovde prave ljubitelje fotografije :)


mi imasmo 6 tipova, od toga 4 dejana :)