12.3.07

Jesen u Martu



Bilo je sunčano kao i danas. Ćale je nešto završavao po gradu i vraćao se na gradilište u Sopot. Išao je busom, pa sam ga vozio na stanicu. Ogromna gužva u Sarajevskoj, Hajduk Veljkov venac - krkljanac. Izašao je iz auta, za divno čudo smiren, par stotina metara pre raskrsnice da ne bi zakasnio. Ja sam uspeo Balkanskom da se iskobeljam do Narodnog fronta, preko Zelenjaka do Terazija pa na Bulevar da zaobiđem haos. Uključim radio negde kod gradske skupštine da čujem zašto gužva. Ne verujem. Pre samo 20ak minuta, neko je pucao u mene...

11 comments:

slavoljub said...

šibni mi ovo na mail
naravno, ako imaš u mpeg ili avi formatu

womatrix said...

i eno ih jos gule klupe u sudnici ....

slavoljub said...

ja imam samo jednu jedinu reč u glavi već 4 godine:

šteta.

ako nikada nismo znali šta ova reč zaista znači, sada znamo

šteta.

Arsa said...

Ja jesam relativno poznata placipicka i pustam suzu uglavnom nad sobom. Par puta na sahranama baba i deda, a zna da me "ufati" i neki film.

Plakao sam i pre 4 godine...
Bio sam uplasen, postidjen, besan, sa vracenom zeljom za bezanjem.

da, da, steta

Jelena said...

Generalno se trudim da zaboravim ružne stvari i dobro mi ide, ali ne mogu nikako da izbrišem to popodne. Vraćala sam se kući sa posla, u 37-ici nema žive duše, na Terazijama takođe. Neka čudna tišina u Beogradu. Sunce me mazi po licu, a ja sleđena razmišljam kako nije fer da na tako divan dan moja budućnost stane. Stvarno sam imala osećaj da će sve što je dobro da stane. Sad 4 godine kasnije znam da je sam bila u pravu, a ako i nisam, stvari se dešavaju veoma sporo pa ne primećujem.
Jebi ga, do tada je 12.03. bila samo godišnjica braka mojih matoraca...

Jelena said...

Upravo mi je palo na pamet, da mi ovaj tvoj blog dođe kao dnevna štampa. Novine ne kupujem od kad mi je uginula mačka, a 24 sata retko kad uhvatim(nema na mojim stanicama) tako da kad dođem na posao skuvam čaj i dok ga pijuckam vidim šta ovde ima novo. I tako ceo dan kad mi se smuči posao... što je očigledno veoma često... NE MOGU VIŠE DA BUDEM TUŽNA, muka mi je od toga

spirit said...

a onda je neko odlucio da mi treba da idemo najduzim mogucim putem.

steta... za njega,za nas!

r. said...

Ubistvo me nije iznenadilo. Zoran je bio čovek ispred našeg vremena, bio je sposoban da vidi nekoliko godina unapred.

To je za Srbe koji jedva zbrajaju sate bilo i više od previše...

Mohinder said...

Vise je nego glupo posmatrati ubijenog premijera iskljucivo kroz sve naj, naj prizmu. Prica je jedno a dela su drugo. Kazu da nije mogao bolje jer ga je okruzenje ubijalo... hmmm pa to isto okruzenje (ministri u tadasnjoj vladi) je sam i izabrao.
Jesu došli drugi ljudi posle njih ali su sprovodili iste banditske koncepte. Šta vredi što je umeo da gleda unapred kada je zaboravio da pročita biografije najbližih saradnika. Možda zato što su bile prazne.
Ono najvrednije (da napokon gledamo nas stvarni interes a ne ono sto nam drugi naturaju kao nas interes)je izgovorio par dana pred atentat ali to ne citiraju njegovi samoproklamovani sledbenici jer im takve ideje nisu bliske.
Morao je neke stvari da presece a ne da ustolicava neoboljsevike. Pomalo je cak moderno i kao "pametno" verovati u mistifikovanog reformatora. Stradao je na stravičan način ali to ne znači da treba sedeti skrštenih ruku i oplakivati nešto što je najblaže rečeno diskutabilno (ovo diskutabilno ne važi za one što dnevnu dozu "istina" uzimaju kroz jutarnje i dnevne političke pljuvaonice, pardon emisije).

Ako vam je sve stalo jer je stradao jedan čovek onda i ne zaslužujete ništa bolje i niste ništa drugačiji od mase koja stalno isčekuje da se pojavi svemogući raformator.
Dakle manje suza i recitacija a više hronološkog razmišljanja i spremnosti da se uradi nešto konkretno pa i bolno možda nas i vrate na ispravniji kolosek ...

Arsa said...

Bas mislim da je on "nesto" i radio za razliku od svih pre i posle njega, ali nesto od ovoga i stoji. Komentara za saradnike i nas reformatore bi bio:

"Otis'o je svak' ko valja Neki vani a neki ka nebu, ostala je samo fukara i raja i mi s njima na bjelome lebu" (Amadeus Rambo)

U poslednjim recenicama progovara ovaj nas mutavi tzv. premijer iz tebe :)

Prvo "spremnost". Svi su spremni, ali niko nista ne preduzima. Nadam se da si mislio "da se radi".

Odmah potom ide gore pomenuto "nešto"! Pretpostavljam da te je mrzelo da kucas i da imas ideje, predloge, vizije sta je to nesto, a ne samo spiku poput vecine kriticara Zoranove vladavine: kritika radi kritike.

Ja sam poput mnogih oko mene, ali i dalje manjine ovde, prepoznao da je kolosek ugledan! Nismo jos šine metuli na isti, nismo još ni stigli do koloseka. Samo smo ga snimili, što i nije mala stvar "u zemlji seljaka na BB".

mozda unuci nasi :)

slavoljub said...

mohinderu,
zoran je simbol rada spram nerada, zelje spram nevere, sposobnosti spram nesposobnosti, i iznad svega, primer VOLJE spram MRZOVOLJE.
u tom smislu je steta, i u tom smislu je redak covek uopste, a narocito u politici.
i s toga je zalosno sto ga nema
luksuz je za ovako malobrojni narod da gubi takve ljude
bizarno je da ih ubija
morbidno, kretenski, idiotski, sumanuto...
planirano zlo
znaci samo jedno:
zlo je ozbiljno medju nama
bio bih pazljiviji da sam na tvom mestu
a jesam