20.3.07

Dolazak

Prvo na šta se naleti je Kumanovo. Išao sam na varijantu "seoskih puteva", jer mu dođe bliže i više se vidi. Prolazim kroz gradić, gužva u centru i masa reklama "sveži jajca". Još nije vreme da ih menjam, te nastavljam niz drum. Na izlazu raskrsnica, bez oznaka naravno, i zajebem se. Kasnije saznam da je to tu redovna pojava. Pa ako je ono "pravo" ja sam sijalica. Nema veze, vraćam se posle 1km i idem dalje. Sledeća destinacija Sveti Nikole. E jebem li ga zašto množina.

Uvek kad prelazim granu imam osećaj da je neko povukao crtu na prelazu i sad ide totalno nova priča. Ponovo sam se tako osećao, ali sa znatno blažim intezitetom. Naseljena mesta su mnogo tužnija od naših. Primetno siromašnije, nezavršene fasade, kuće ludare nedovršene. Jebi ga, Balkan ko Balkan...

Na putu naletim na neko vozilo tu i tamo. Mir, tišina, svuda zeleno za razliku od naših livada, vinogradi, zaprežna vozila, traktori. Znak koji pokazuje da je max. dozvoljeno 90 km/h! Toga nisam video ovde, ali upoređujući takve puteve ovde bi pisalo 60, naravno. Brda sužavaju put predamnom nadomak Štipa. Vijugavi putevi me oduševljavaju. Obožavam da vozim kroz šumu. Stajem da šoram negde usput. Kako ga vadim, neki baja mi trubi iz auta Leskovačkih registracija. Pozdravljam zemljaka sa prvim mlazevima. Nema više automobila, a na dnu brdašceta na kojem sam ugledam rečicu sa najplavljom vodom ikada. Vraćamo se, neko u gaće, neko u kola, i nastavljamo put.

Posle Svetoga ide Štip pa Strumica. Priroda ludilo. Sve brda oko mene, ja samo klizim između njih. Počelo je pred kraj puta i da se smrkava, te je svemu davalo čarobnu notu. Ma đoka moj, čarobnu notu boji pomisao da će večeras biti sexa :) Iskrenost - vrlina.

Pao mrak. Mala me je zvala već milion puta da pita gde sam. Sestra mi dala fensi sluške za mob, bez kojih se stvarno ne bih usuđivao da se javljam na isti. Nisam pomenuo da sam natakario cvikeraj sa zaštitnim staklima, bez dioptrije. Kao fufice sa Pinka sam bio. Bez zezanja, pomažu! Nisam osetio umor nimalo, a što izgledam intelektualno... Uuuuu.

Ulazim u Strumaju. Samo pravo. Pita ona mene znam li da dođem do parkića kod skupštine. Jebi ga, nije ovde samo jezička barijera u pitanju... Vadim mapu grada koju mi je Slaviša poklonio za rođendan (zajedno sa kovanicom od jednog denara, poslednjim Playboy-em, porno filmom, plastičnim vojnikom...). Dugo sam razmišaljo o tom poklonu :) Konsultujem kartu, kad eno neko maše. Čupaj sluške, skidaj cvike, gasi motor, svetla, pade čokolada na pod, kvaka...

"Gde si Arsiću jebem ti sunce!".
Zagrljaj...

6 comments:

spirit said...

ja sam Makedoniju videla iz busa na putu za Grcku i ono sto mi najvise ostalo u secanju je bas ta nenaseljenost.Gledas levo,gledas desno, nigde zive duse.
Kad se smrklo negde u daljini vidis par sijalica na gomili i pomislis
Jbt. vidi tamo neko zivi!!!


zagrljaj...napetost raste :)))

slavoljub said...

što bi rekla spirit, a staša i zamislila, napeto, napeto...
i?

~ dirty danny ~ said...

Lepo lepo, daj jos jedan nastavak

womatrix said...

bude li dao jos jedan opis sela nekog svrsicu bez njega :)

spirit said...

sto nas duze ostavis u iscekivanjunama sve veca ocekivanja od zapleta :)

Arsa said...

evo pisem!

:)

nemojte ta velika ocekivanja. sada sam evo pod pritiskom...
kuku