19.2.07

Barbara

Ceo život sam jeo palačinke sa pekmezom od kajsija. Nisam ni znao da postoji nešto drugo za metuti u iste. Baba je redovno, svake godine imala pune police tog pekmeza. Vrhunksi ukus. Otkrio sam eurokrem na istim tek pre par godina. Malo sam se zasitio pekmeza i dalje se odmaram od njega. Nedostaju mi i babine perece. Bila je katolkinja, kao i majka što mi je, te za svaki veći praznik znam da me čekaju iste. Kako znam da se ubijem od tog testa. Još uz hladan jogurt. Uh... O tortama da ne pričam. Još mi je ustima ukus višnja torte na 3 sprata. Baba je bila polu Nemica, svađala se sa padežima što je svima bilo veoma slatko. Bila je neviđen lik. Obožavala je boks mečeve. Sve ih je pratila na TV-u. Nije se nametala niti u jednom trenutku, puna razumevanja za sve i svakoga. Neverovatno tolerantna. Ne znam da se ikada zamerila ikome. Obožavala me je, kao i ja nju. Ona je čuvala mene i sestru dok smo bili klinci. Sve nam je bilo dozvoljeno. Znao sam svakog meseca da kad stiže penzija čeka me poveći džeparac - jedini ozbiljan izbor prihoda mojih srednjoškolskih i studentskih dana. Poveravala mi se šta je sve muči pod stare dane, šta misli da moji greše. Volela je mnogo sve moe devojke. Imao sam osećaj da je samo ja razumem na ovom svetu. Osećao sam se zbog toga veoma važnim. Pričala mi je dosta o dedi koji je umro 7-8 godina pre nje. Dok ju je vid još dobro služio vezla je sjane goblene. Nema ko nije naručivao neku sliku. Kad smo je odvodili u bolnicu čvrsto mi je stislakala ruku i pogledom govorila "ne daj me". Poslednji sam je ja od porodice video u životu. Mene su zvali iz bolnice i rekli mi da je više nema. Javio sam svojima dok su šetali po zemunskom keju. Napisao sam pismo u kojem joj govorim koliko je volim, kao i dedu, koji je već godinama u toj grobnici. Kad su krenuli da zatrpavaju raku spustio sam pismo na kovdžeg. Prvi put sam tada plakao, javno. Tad sam odlučio da svima govorim šta osećam. Mislim da će jednoga dana to biti fino ime za žensko mi dete. Ah, da... Uzeo sam kupku sa aromomm kajsija. Sjajno.

4 comments:

slavoljub said...

moja baba se zvala,
verovali ili ne,
vera ljubav nada zorka vukašinović, udato spaić.
ime joj je baš odgovaralo.
ako je istina da duše i svi ovi elektronski aparati imaju veze
baba, pozdrav! mislim na tebe!

Andjelija said...

kako ti se zvala baka?


bas je lepo sto ste imali tople bake :))

Arsa said...

znao sam da se i ti lozis na "Electric dreams" :)

http://www.imdb.com/title/tt0087197/

pozdrav svim babama!!!

Arsa said...

sjeti se Barbara
nad Brijestom je bez prestanka kisilo toga dana...

tko nevjerne usnice ceka
sa okusom meda i mlijeka
taj ime tvoje zna
Barbara...
taj usne tvoje zna
Barbara...

taj zna da je postelja tvoja
od trnja i cvijeca svih boja
i onda kad je voljela
Barbara
malo je nevjerna
Barbara

sjeti se Barbara
sjeti se toga dana...

i tako se igra i sali
svojim rukama i usnama malim
i taj sto je mrzit zna
Barbara...
poslije joj oprostaj da
Barbara...

i s vjetrom u noci bez stida
svom cvijetu po laticu kida
za svaku ljubav ako je da
ona to zna
nova ce latica cvasti za nju
za Barbaru...

sjeti se...
Barbara
bila je jesen,
al uopce nije kisilo toga dana...
sjeti se toga
Barbara...