30.12.06

Drugarima



Srećna vam Nova!!!

Lepo da mi se izludujete i odmorite pa da slažemo utiske za par dana :)

Sve vas puno pozdravljam i zahvaljujem što ste bili ovde sa mnom proteklih meseci!

Odoh ja malo da skupim energije metodom blejanja. Prvi mini odmor i predah posle jebenog tempa od skoro dve godine :)

Pišemo se uskoro!!!

29.12.06

MNI 2

Mala nagradna igra br.2

Ako si 700. posetilac:
screen capture kao dokaz, pošalji na mail i postaješ ponosni vlasnik moje muzičke kompilacije pod naslovom "Jesen 2006".

Lična dostava!

Mogućnost zajedničkog preslušavanja :)

Šifra "na note"

23.12.06

Gregorije ili Julije

"Zaposleni imaju pravo da u toku godine odsustvuju s posla u dane verskih praznika, i to:
1) pravoslavni – na prvi dan Božića – 7. januara, na drugi dan Uskrsa i na prvi dan krsne slave;
2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića prema njihovom kalendaru i na drugi dan Uskrsa;" itd. za ostale vere...

Ko je ovde lud, a ko zbunjen? Država priznaje i funkcioniše po gregorijanskom kalendaru, a tu piše za katolike "prema njihovom kalendaru"! Toliko o odvojenosti države i crkve. Ekstremni buntovnik u meni se pita čemu sve to? Obožavam argumente o broju vernika koji se seku na te stvari. Pogolema je populacija ljudi koji drkaju uz filmove Jenna-e Jameson pa im ipak država ne izlazi u susret i oni idu na posao 9. Aprila, dana kada je ona rođena, 1974. leta gospodnjeg.

Napredak je da sam počeo da primećujem kada preteram :)

Evo priče o kalendarima.
Gregorijanksi kalendar računa da godina ima 365 ili 366 dana grupisanih u 12 meseci nejednakih dužina. Sunčev kalendar se ponavlja svakih 400 godina. Od tih 400 njih 303 (obične godine) imaju 365 dana, a 97 (prestupne god.) imaju 366 days. To znači da je prosečna dužina godine tačno 365.25 dana, tj. 365 dana, 5 sati, 49 minuta i 12 sekundi.

Kad se pravio kalendar, poenta je bila ubosti proslavu Uskrsa u vreme za koje se pretpostavljalo da je dogovoreno 325. godine na prvoj konferenciji biskupa hrišćanske crkve(Nikea, Turska). U pitanju je Nedelja, posle 14. dana u Mesecu kada je Sunce direktno iznad Ekvatora. To su poznate ravnodnevnice, negde oko 20.03. i 23.09., kad su dan i noć iste dužine na celoj planeti.
Gregorijanski kalendar je napravljen jer je godina Julijankog postajala sve duža i pomerala je datum ravnodnevnica, kao i datum Uskrsa. Novi kalendar je otfikario 10ak dana kako bi računanje vremena sinhronizovao sa godišnjim dobima i lagano počeo da skraćuje broj dana u godini, izostavljajući 3 prestupne godine na svakih 400 godina.

Poslednji dan julijanskog kalendara beše 4. oktobar 1582. godine, a prvi dan Gregorijanskog je 15. oktobar 1582. Ta razlika je greška prethodnog kalendara i nju je progutalo vreme :)

Nastaje opšte frka u prihvatanju novog načina računanja vemena. Par zemalja ga odmah prihvata, neki u narednih par nedelja, godina, vekova :) Sve u svemu haos za istoričare tih par vekova.

Najduže se opiremo mi pravoslavci. Braća Rusi ga priznaju 1917. nakon oktobarske revolucije, dok su Grci još luđi i oni ga primenjuju tek od 01. marta 1924. Ovo su ipak samo priznanja od strane države, ali ne i od crkve. Neka braća usvajaju samo prepravku julijanksog kalendara koja će dobro šljakati do 2800. god. dokle će tako sa katolicima slaviti rođenje Hrista (pravoslavci Konstantinopolja, Aleksandrije, Grčke, Kipra, Rumunije, Poljske i Bugarske).

Crkve pravoslavne u Jerusalimu, Rusiji, Srbiji i Gruziji ništa to ne priznaju i slave Božić 7. januara, koji će od 2100. godine da se slavi 8.januara. :)

Orijentalne pravoslavne crkve (Coptic, Ethiopian, Eritrean, Syrian, Armenian and the Assyrian Church) nastavljaju da koriste stari julijanski kalendar, izuzev Finske pravoslavne crkve koja je prihvatila gregorijanski. Da, postoji tako nešto :)

L u d i l o !!!

Naravno i ovaj novi kalendar pravi greške na ne-znam-koliko-hiljada-godina.
Čuo sam da je neki baja, naše gore list, sklepao još bolji način računanja vremena, ali sada se čovečanstvu i ne žuri toliko sa promenama.

Sve u svemu, ja državi, kakva je da je - nikakva, više verujem no crkvi. Kad ona kaže da je Gregorije bolji od Julija, onda mora da je tako. Znači drugari, i nama danas dođe ŽIĆBO!

Srećan vam !

P.S. Ostao sam dužan glavnog komentara, te evo ga:

Ja nisam vernik. Odrastao sam uz majku katolkinju i oca pravoslavca. Smatram da je to jedna od najzdravijih kombinacija na ovim prostorima. Pričam da sam agnostik, što mu dođe da "nit verujem, nit ne verujem". Ostajem otvoren:) Što bi moj deda govorio: "Dok ne vidim..ništa". Ono što me dodatno odbija od religije (pored BAGRE u vidu popova = božijih PR-ova) jeste i ta razdvojenost na istočnu i zapadnu varijantu. Nekako mi ova priča ima za cilj uticaj na želju ka ujedinjenju! Jedan Božić, jedna Nova godina, Uskrs... Dosta palamuđenja! Hajde ljudi, zar ne bi bilo lepše?

22.12.06

Prosvetar

Pita Anđelija gde bismo više voleli da budemo profani, u osnovnoj, srednjoj školi ili na faksu. Kao i sve ostalo čega se latim ni ovo nisam mogao, a da ne iskomplikujem :)

Moram priznati da sam oduvek bio kivan na prosvetne radnike. Moje lično iskustvo, a i većine ljudi koje poznajem, mi jednostavno nije dozvoljavalo da poštujem ljude te struke. Iz svake škole koju sam završio mogu imenovati veoma mršav broj profesora koji po meni ne kaljaju profesiju i zaslužuju da se bave tim plemenitim zanimanjem. Oduvek mi je izgledalo kao da se većina tih ljudi našla sa one strane katedre, jer nigde drugde nije uspela da se zaposli. Surovo, šta ću.

U gimnazijji sam iz bunta nastojao da pojedinim nelikovima tog kalibra zagorčam život, da bi me to već kasnije manulo. Valjda zbog toga što predavanja nisu bila obavezna te nisam sedeo i slušao bolide koji studentima prepričavaju svoje knjige.

Veoma stojim iza akcija ocenjivanja predavača, koje se još stidljivo primenjuju tu i tamo. Zatim reizbor. Uneti malo nesigurnosti na te pozicije koje se još uvek smatraju "sigurnim" poslom. Kad samo krenu da se utrkuju sa kolegama konkurentima na temu čija će predavanja biti zanimljivija, produktivnija. Jednog dana, a možda i pre, što bi rekla jedna spodoba kojoj ovo svojevremeno ni malo ne bi prijalo.

Ovako sam ja redovno pljuvao po gore pomenutim dok jednog dana...
Dok jednog dana nisam i sam postao jedan od njih :)

Bio sam profa oko 3 meseca u XIV bgd gimnaziji pre par godina. Menjao sam neku profanku dok je bila na bolovanju. Prvi i treći razred. Klinci su bili ok. Nađeš im caku, smisliš taktiku da ih animiraš temom, slušaju te i mirni su. Nije bilo teško s obzirom da je bio kraj polugođa pa sam i ocene zaključivao :) Kako sam samo bio smešan sebi sa onim dnevnikom. Ono je bre smor popunjavati. Kad se setim samo da sam im davao seminarske radove kao jedini način da opravdam tamo neku kilavu ocenu. Na kraju opičim ocenu i potpis. Kakav fetiš!

Dogodine eto mene i na faxu gde sam držao laboratorijske vežbe jednog kompjuteraškog predmeta tokom cele godine. E tu je već druga priča. Svi su tu "svojom voljom" i ono što pričaš ima smisla. Mahom formirane ličnosti, normalna komunikacija, razmena mišljenja, zdrava šala. Još plus studentkinje mlade, jedre, željne znanja... Uf kad se samo setim. Naravno, ja u srećnoj vezi tada i ne pada mi na pamet zloupotreba položaja. Da mi je sad ova pamet i ta situacija :)
Mnogo mi je drago kada se sada sretnemo, pozdravimo i razmenimo koju reč o tome dokle smo dogurali, svako na svom putu. Valjda sve to jer nisam imao prilike da ih ocenjujem pa i samim tim da im se zamerim na bilo kakav način :)

Kad se setim samo kako sam bio važan pred devojkom u to vreme. Živeli smo zajedno i ja sam se svako jutro trudio da je ne probudim dok odlazim na posao. Stvarno je lep osećaj ostaviti nekog u krevetu. Još lepši kad taj neko čeka da se vratiš. To su mi bili prvi, kakvi takvi, poslovi, te se eto sada prisećam malo i sa nostalgijom. Ipak ovo neće preći u ljubavnu ljigu i ja se naglo vraćam na temu.

Osnovnu školu još nisam overio. Suviše "heavy" za mene. To treba samo onaj koji voli i stvarno ume, a takvih je malo.

Napokon sam posle svega proživljenog mogao da pričam o tome , bolje reći kritikujem, iz ličnog iskustva. Mogao sam, ali nisam. Prestao sam time da se bavim i stvarno je prestala cela priča da me intresuje. Ne iz razloga što sam videvši sve iz blizine počeo da razumem kako je biti prosvetar, već sam snimio da je mnogo gora situacija no što sam i pretpostavio. Shvatio sam da je bilo kakav trud da se na taj problem skrene pažnja - uzaludan. Među prvim velikim predajama mojih mladalačkih bitaka :)

Moj zaključak bi bio da je ipak najlepše na faxu. Uvek novi ludi, nove ideje.
U nekom drugom životu.
Možda.

21.12.06

Kad porastem

Šta bi bilo zanimanje koje se samo može poželeti? Koje je to zanimanje najgore? Svi kriterijumi su u igri.

Kao i svaki klinac i ja sam se ložio da budem pilot. Ne sećam se posle da sam išta hteo da budem po svaku cenu. Ovo programiranje mi je nekako i dalje zanimljivo, jer je neiscrpan izvor kreativnosti. Super je osećaj kad napraviš nešto korisno, a to pritom i radi :) Koliko bre tu ima stvari koje nikad neću dotaći. Svemir!

Bolje li je da radiš ono što voliš ili da voliš ono što radiš? Zaboravih poentu...

Šta li sam još hteo da budem kad porastem? Glumac, da. Jedno vreme i arheolog. Verovatno pod uticajem Indiana-e :) Ponekad zamišljam da sam hitman (plaćeni ubica). Kao fora, gistro obrazovan, bez burne prošlosti, pičkobanjast po prirodi... Da ne posumnja niko da me likvidacije lebom 'rane.

Širok mi je spektar interesovanja. Imam to prokletstvo da sam nadaren za mnogo stvari. Od svega po malo, ali ništa baš ono do jaja. Poveći mi je stepen pogubljenosti :) Kad se samo setim da sam prilikom upisa na fax birao između informatike, saobraćajnog i šumarskog. Stajao spisak na žutom listiću par meseci na pluti ispred pisaćeg stola! Odlučio kao i uvek sistem eliminacije. Da me jebe onaj koji provali povezanost!

Kad pomenuh THE reč... U poslednje vreme nagovaram kolegu da se bacimo na poslovnu pratnju. Kao ja do skora, tako je on sada u fazi kupovine auta. Pa bre za par meseci "praćenja" dobrostojećih baba eto nama limuzine :) Da ne pričam o fensi restoranima, putovanjima, poklonima. Pored svega toga meni je primarni motiv ipak iskustvo :) . Mislim da se od te klijentele može podosta naučiti. Hoću sve da probam u poslednje vreme.

Pa evo i brat Stoner je batalio kompjuterašenje i bacio se na ugostiteljstvo. Otvara striptiz bar u centru grada. Eto meni prostor za ordiniranje. Sve se vidiš odvija k'o u Dinastiji. Sve je povezano.

Devojčice se obično lože da budu stjuartdese, manekenke, modne kreatorke, glumice, marketing menadžerke. Bezveze. Ja se primam na devojke inženjere. Građevinske, informacione,... just name it. Proizvodnja bato! Ma bre bilo šta samo da je uspešna i samouverena. Uvek mi prija i društvo pametnijih i boljih od sebe.

Šta nikad ne bih mogao da budem? Kondukter, pandur, čistač sedišta bioskopa Partizan, šalterski službenik, demontažer mina, političar... Fuj.

Pre neki sam saznao za jedno extra zanimanje. Nisam mogao da verujem da mi je promaklo do sada. Evo kratkog opisa:

A fluffer is a hired member of the crew of a pornographic movie whose role on the set is to sexually arouse the male participants prior to the filming of scenes requiring erections.Many porn stars today maintain that fluffers are a thing of the past, needed in the '70s and '80s when the crew, shooting on celluloid, needed much more time to prepare a shot. Erectile dysfunction and Viagra have also taken part in replacing fluffers.

19.12.06

One pre drugih pahulje

Što bismo pre x godina rekli, čak i sastav napisali, eto nama "prvi sneg" ili "dođe zima i u naše krajeve", "pršti, pršti bela staza...", "zima, zima, e pa šta je..." itd. Nekako su ovi predstojeći praznici mnogo lepši kad je sve belo. Možda zato što nam je ovaj grad toliko siv i ružan da mu je dovoljno samo jedno krečenje, pa makar i privremeno. Bilo bi fino kao u onim snežnim gradovima u Skandinaviji, odsečenim od sveta, da se i kod nas svaka kuća / zgrada, farba u neku drugu drečavu boju! Šerpa crveno, šerpa zeleno, plavo, žuto...

Ustao sam posle 6-7 snooze-ova. Na kraju sam ugasio telefon i leškario još malo. Imam utisak da još nije ni svanulo, a došlo vreme da se radujem poslu. Kad sam bacio pogled na dvorište i video sneg odmah sam se "obradovao". U momentu sam poželeo da se vratim natrag u krevet. Za divno čudo stigao sam na posao u rekordnom roku! Sugrađani su se ili poplašili vožnje po kijametu ili su našli još alternativnije puteve ka matici.

Sećam se još na početku studija da je par godina sneg počeo da pada u kasno popodne i da je već oko ponoći sve bilo zavejano. Kako odoleti? Uživao sam da prvi prođem krajem i slušam škripu istog pod stopalima. Obično je do tada već prestao sa padanjem, a svetlost uličnih svetiljki mu još više pojačava sjaj. Valjda ću večeras imati priliku za taj svoj mali ritual. Makar u pripitom stanju u povratku sa neke od slava koje me čekaju.

Radim u stambenoj zgradi i imam pogled na prozore i terase komšijske. Ne izlazi niko, spuštene roletne, navučene zavese. Nema svetala. Ne izlaze žene ni veš da pokupe. Toliko lenjosti s kojom moram izaći na kraj.

Na poslu se polako okuplja ekipa. Svako sa svojom pričom. Flore došao pre 8h i smara se bez nas ostalih uz dilemu da li se danas radi. Zi Zi ušetao odmah za mnom. Mika provaljuje nove munje u Skype-u. Stojko još nadrkan što je juče bušio gume vozilu NN lica, jer ga drži blokiranog na parkingu od vikenda. Ivane još nema, mora da je u banci haos. Mita i njegova procedura kako počinje dan. Dolazi do stola, ostavlja ranac, odlazi da okači jaknu, vraća se i seda kako bi izuo cipele i obuo papuče. Odnosi ih u šok sobu. Loguje se i odlazi da pravi kafu. Andrija uz pozdrav seda za računar i još polu pospan počinje sa radom. Joca dolazi malo ranije no inače i zatiče nas par. Čudno i njemu što nas je tako malo. Vlajko javlja da se malo zaneo noćas i da ga ne čekamo. Juče smo ga Mita i ja razbili u COD2 pa ga blam na oči da nam dolazi. Već udubljen u današnji zadatak primećujem da je gospodin Jović prošao pored nas pre par sekundi, javio se i uhvatio krivinu ka svom mestu. Još jedno okasnelo zdravo sa naše strane. Kompjuteraši. Eto i Škipe, nasmejan od ranog jutra i sa večitom brigom da li je opet poslednji došao :) Ostalih nema. Slave ili pomažu domaćinima u tome.

Joca pali komp, Winamp počinje da svira i na opšte odobrenje ostavlja pesmu da svi čujemo. Pojačava. Sneg sipi, a mi "kao" skoncetrisani na šarene laže ispred sebe pevušimo uz Džonija.

dijete u noći
kao ti i ja
stranac u prolazu
kao ti i ja
svijeće na granici
tone u san

žena u krevetu
kao ti i ja
dodir usana
oznojena tijela
daleko od ljubavi
kao ti i ja

jutro na obali
kao ti i ja
napušteni brodovi
plivaju lijeno
rastočene olupine
kao ti i ja


18.12.06

MNI

>>>Mala nagradna igra<<<

U poslednjem momentu !
Budeš li ti 600-ti posetilac vodim te na piće!

Dokaz je screen capture

Svaki stoti biva nagrađen, a hiljaditi LUDILO!

14.12.06

Propušteni infarkt

Pre tačno dve godine sam se žešće smarao sa poslednjim ispitom. Delio sam muke sa Ivanom i Ivanom. Jedna se preziva na slovo "A", a i druga takođe. Da sam znao da je tako fino spremati ispit sa dve koleginice završio bih školu mnogo ranije. Uglavnom smo u miru i tišini moje rezidencije ulazili u tajne nečega što nam nikada neće zatrebati u životu. Potpisujem! Shvatismo to kao poslednje iskušenje kojim nas visoko obrazovna ustanova uvodi u plodniji životni period. Grrr... Ukratko, ispit je usko grlo na faxu, profesor slučaj za poslednji sprat institucija za zbrinjavanje duševno obolelih sugrađana, gradivo u najmanju ruku konfuzno i besmisleno, a knjiga je tu samo da nas još više istripuje. Sećam se samo da droge nisu mnogo pomagale tih dana...

Ispit sam položio iz četvrtog pokušaja. Sve mi fali po 2-3 boda. Dodatno opterećene mi je bila ljubavna drama čiji je ishod direktno zavisio od moje sposobnosti da za sobom što pre srušim sve mostove iz tadašnje sadašnjosti.

Polažem ti ja tako pismeni u amfiteatru, završim i izlazim iz zgrade u dvorište. Gledam imam li propštenih porukica ili poziva. Par brojeva nepoznatih. Kao i uvek sačekam par dana da se nakupe takvi neidentifikovani brojevi, što primljenih na mobilni što na fiksni, nakačim se na net i u on-line imeniku vidim ko me to zvao. Naravno u pitanju su samo ne-mobilni brojevi.

Dođe na red i taj neko ko me je zvao baš za vreme ispita. Ukucam ga, opičim pretragu i imam šta da vidim. Vlasnik B.P. Zvaću ga Bata u daljem tekstu. Saborci znaju o kome je reč. Poznato mi odnekud... Odjednom se isekoh. NEMOGUĆE! Kopam po stolu, tražim knjigu tog predmeta što sam polagao, otvaram prvu stranu. Bio sam u pravu. Profesor se odaziva tim imenom i prezimenom. Jeboh te. Kako? Zašto? Dišem duboko. Smišljam mogući scenario. Vreme poziva je za na sred ispita. Video me sa puškicama pa me obaveštava da sam diskvalifikovan. Zašto zove od kuće? Nelogično. Kum, koji je inače asistent na faxu, me sigurno zajebava, zna da ću saznati sve ovo i da ću se ovako izbezumiti. Ma nije on toliko dobar sa Batom. Zagledam plafon i ćoškove, tražim kamere. Neko me dribla žešće. Čuka kuca hoće da iskoči. Kroz glavu mi prolaze jedna za drugom noćne more. Imam osećaj da sam sve to u jednom momentu povezao sa nedavnim incidentom na Kolumbijskoj granici prouzrokovanim nezavidnim položajem koala u južnoj Kineskoj pokrajini gde vlada glad. Sve mi je bilo crno.

Saberem se par sekundi. Kritična situacija, kefalo naučilo u pozorištu brzo da reaguje. Kopiraj Arsiću adresu, šibni je na onaj PlanPlus sajt i vidi koji je to deo grada. Kompjuteraš sam pravi. Sad je našla centrala da zajebava i sporo učitava. Jebeni monopolisti, nervirali su me više no inače. Sve me je nerviralo.

Mapa, napokon. Zagledam, okrećem. Koja je ovo pizda materina, pitam se. Vidim neko ime ulice, do pola ispisano, ali ipak poznato. Pomerim u desno, zumiram. Moj kraj. Stani bre, kuda ovo vodi. Da li se stvarno steže obruč oko gospođice Frank?

Lociram poznatu raskrsnicu i krenem prstom na gore listajući u glavi svaki detalj kao da šetam tuda. Cerak, Skojevsko, Filmski grad. Tamo je adresa. Koga ja... PU JEBEM TI ŽIVOT!

Bili. Ko? Bili pornićar! Drugar, drugarčina, doživotni prijatelj... Bili se preziva na "P". Isto prezime ima kao profa, a telefon se vodi na njegovog ćaleta koji se, jelte, zove isto kao profa!

Seo sam i napisao mu pogolem eMail. Napičkarao ga uz optužbe da mi je uzeo par godina života. Kako sam se samo smejao posle.

E Bato, Bato. Tebe sam ostavio za neku sledeću priliku...

13.12.06

Roze poze

Negde početkom gimnazije sam odlučio da je vreme da se menja krevet. Postalo je uzano, a snovi sve burniji. Presudan momenat je bio kad su letvice popustile i kad sam propao sa sve devojkom poda se. Njoj se svidelo, ali na žalost to više nisam mogao ponoviti. Uklonio sam ram kreveta, dovukao još jedan dušek iz šupe i u ćošku sobe napravio imitaciju francuskog ležaja. Zašto se to uopšte zove francuski ležaj? Zbog njihove pornićarske reputacije? Sumnjam. Misterija...

Uglavnom, nije više bilo opasnosti propadanja, padanja, o dasku glave udaranja, prstiju na nogama kvrčenja. Zbogom dosadne daščice i kučko Gravitacijo!

Nakon par nedelja moji su se smilovali i odveli me da biram krevet. Beše slaba ponuda i izbor je pao na model pod imenom "Julija". Celom svojom površinom krevet ima magacin za posteljinu koji se otvara poput školjke. Nije na razvlačenje - zavlačenje, no celina. Pizdim na propadanja u one spojeve na sred takvih kreveta. Od bitnih karakteristika se može navesti i to da na njemu uz neke lijane preovlađuje roze boja. Pravi jebodrom u najavi! Dimnezije 180 x 200 cm. Kad uđeš u sobu nema gde sem na njega. Dobar deo posla odradi mi sam. Previše za jednog, a malo za dvoje. More, milina kada raširiš sve četiri i koliko god se trudio ništa ti ne visi ni sa jedne strane.

Od tada on i ja smo Konstante, dok Promenljiva nikako to da postane. Pinki je na samom početku doživeo opasnu havariju. Prvi i poslednji put u životu da sam se radovao nekoj utakmici. Nakon skoka i sletanja na krevet ubio sam središnju gredicu nosilju. Kum i ja smo se odmah bacilii na majstoriju. Kilavo smo poboli neke kratke eksere što je držalo par dana. Gej scena u kojoj nas je moja sestra zatekla kako ležimo u skladištenom prostoru, jedan drži poklopac, a drugi lupa ekseri. Kasnije sam stavljao lepak za drvo, ali je i on popustio. Tek nakon par godina je zamenjena cela letva. Tadašnjoj je devojci, ni krivoj ni dužnoj, tih dana bilo veoma neprijatno od ostalih ukućana.

Dosta je čvrst ležaj što mi se veoma sviđa, te samim tim i pogodan za jo-jo efekat. Prilikom snošaja potrebno je samo uhvatiti ritam i sve se dalje odvija, manje više, samo od sebe. Tu je i dosta pogodna tapacirana daska iznad glave, koja u dotičnim trenucima zna da bude od velike pomoći. Jedno vreme sam je držao iza plakara, ali ubrzo osetih njen nedostatak. Nema uslova za vezivanje, tako da me je taj fetiš zaobišao.

Neponovljivo uživanje sam imao izležavajući se na njemu dok sam živeo na Brdu. Letnje popodne, vrućina se stišava, kroz šalone prolaze poslednji zraci dana, u daljini graja, sa terase dopire zvuk bambusovih letvica koje se sudaraju na laganom povetarcu... Niko mi nije bio potreban u tim momentima. Ništa me nije mučilo u tim danima.

Malo je Pinki počeo da škripucka, ali ne mari. Kažu Promenljive da mu to i daje neki šmek.
Eto, ko mi ne veruje... ;)

Baš gotivim svoj krevet!

12.12.06

3K

Razne su asocijacije na 3K! Treći kanal, "Tri kurve" - kultni kafić u kraju, Ku Klux Klan, treći milenijum itd.Danas ćemo pričati o sasvim drugačijoj stvari, a to je pređena kilometraža i način obeležavanja iste!

Hiljadarku sam overio sa Kumom. Beše 999 kad smo se vratili sa proslave 10 godina mature (obrnuta đavolija), te napravismo mali krug po parkingu i JUBILEJ! Nije moglo da prođe bez njegove zabrinutosti oko mog ulaska u tu lizing priču. Opire se Srbijanac do posledjeg daha. Samo da ne počne još i glađu da mi štrajkuje.

2K iliti 2000 km sam proslavio na Fruškoj gori. Malo romantičnije. NS kao na dlanu, blješti u mraku svaka sijalica, zvezdano nebo, Mesec prži. Našao sam manu autu, kao i svima do sada koje sam vozio. Da ne budem skroz jasan samo ću reći da prosto saosećam sa avanturistima kod Hajdučke česme i sličnih zapizdića. Nije to za nas razmažene...

3K sam overio sa Vlajkom. Ovoga puta nesvesno. Nismo se ni poljubili :) Samo da vidim čita li ovo :) Lagano ustajanje, preko Plavog mosta do Bulevara, u povratku sa posla na bazen, povratak kući u večernjim satima, viđanje sa društvom. Kolotečina, šta ćeš.

Dok sam čekao kola vrtela mi se po glavi muzičko instrumentalna numera "442 do Beograda" i moja osetljivost prema glavnom gradu zapadnog nam susjeda. Maštao sam da nađem cicu sa akcentom pa se kao vraćam sa burnog nam vikenda. Vidiš, pretpostavio sam da ću putovati, ali ispade ne zapadno no severno. Opet glavni grad, ali ovaj put "hope soon to be foreign country". Zaražen separatizmom, gotovo :) Ma jok, više lični interes. Imaću koji hektar obradive površine u Evropi. Dobro, nije loše.

Konačan ishod: delimično ostvaren san i to već, da ne kažem tek, na 3K!

Ja imam krvotok od benzina
pred mojim očima ravan put
ovo je žestoka mašina
nebo mastilo mesec žut

Nisam blesav da brojim zvezde
brojim znake i linije
psi laju na karavane
a karavani prolaze

Kao tanak snar šušti prašina
442 do Beograda
gume skripe bluz kilometara
442 do Beograda
442 do Beograda


P.S. Ne, neću ići na koncert...

6.12.06

Dobra smrt

Eutanazija!
Da ili ne?

Ja podržavam.
Kao i za sve u životu, hoću da imam izbor.

Zakon je veoma precizan i za izvršenje su potrebni sledeći uslovi:
  • patnja pacijenta je nepodnošljiva bez šansi za poboljšanjem.
  • pacijentov zahtev mora biti dobrovoljan i trajan (zahtev ne može biti odobren pod uticajem drugih ljudi, psiholoških oboljenja ili droga).
  • pacijent mora biti u potpunosti svestan svog stanja, šansi za oporavak i mogućih opcija
  • mora se obaviti konsultacija sa najmanje jednim nezavisnim doktorom, koji treba da potvrdi pomenuta stanja.
  • smrt mora nastupiti na odgovarajući medicinski način sproveden od strane doktora koji mora biti prisutan.
  • pacijent mora imati najmanje 12 godina (onima između 12 i 16 godina je potrebna i saglasnost roditelja).
"Umreti dostojanstveno kada više nije moguće živeti dostojanstveno...", Friedrich Nietzsche

My Bare Lady

Novi TV reality show ugostiće porno zvezde koje će u londonskom pozorištu testirati svoje glumačke mogućnosti. Šou "My Bare Lady" ili u prevodu "Moja razgolićena dama" ugostiće četiri vodeće američke porno-glumice koje će morati da izvedu klasični "komad" na londonskom Vest Endu. Ko su te četiri "vodeće", zasad možemo samo nagađati. Njihove pripreme pre nastupa pred engleskom publikom pratiće kamere, a gledaocima će se prikazati tri epizode, prenosi CNN.

Ako uspeju da izmame aplauz londonske publike, znači da su napravile dobar posao - tvrdi Dejvid Lejl, jedan od organizatora. Cilj je da se otkrije da li porno glumice mogu da nauče tekst koji je malo komplikovaniji od onog uobičajenog: "Radi mi to..", "Mhmhm.. To, bejbi" i slično.

Pazi kad se ja ovoga ne bih setio!
Ostaje nam da se nadamo da će sličan test biti sproveden i u suprotnom smeru, tj. sa klasičnim glumicama koje bi se oprobale u nekom "dokumentarcu" :)))

Evo simpatičnog spiska poznatih starleta za koje pretpostavljam da ulaze u konkurenciju: List of female porn stars by decade. Ajmo lagano glasanje koga biste voleli videti u ulozi Julije!?

Evo i za devojčice da se ne bune pa nek traže svog Romea: List of Male porn stars.

1.12.06

Vasiona ili Kosmos?

-"Od svih planeta u Sunčevom sistemu Mesec i Mars su najpogodnije za neka buduća staništa ljudi."

Ako ti još uvek ništa ne smeta, pročitaj sledeću rečenicu.

-"Američka svemirska agencija NASA započela je planove za izgradnju stalne baze na Mesecu nakon što se njeni astronauti vrate na ovu planetu 2020. godine."

Ako i dalje ništa ne primećuješ ispadaš iz kandidature za sledeći komercijalni let do "tamo gore" i natrag, ali ulaziš u onu trku za let u jednom pravcu :)

Da ne bi ovo preraslo u slatku pljuvačinu dnevnog lista "Blic" odlučujem da pozitivnom energijom promenim nastalu situaciju :) Anđelija, drž' se, polećemo!!!

Opčinjenost svemirom i njegovim nepojmljivim prostranstvom, proganja ljude daleko u prošlost. Izgleda da je želja za bekstvom sa ove nam planete konstantna :) Da ne patetišem ponovo i kažem da je u usponu. 'bem vas sve redom... :)

Nije to zanimacija samo za dokone, izgubljne slučajeve kao što mnogi misle. Veliki broj univerziteta i naučnih ustanova "juri vanzemaljce" i proučava gde bismo mogli da opstanemo posle nekih potopa, nuklearnih ratova i sličnih jebendisanja po ovoj planeti. Veoma mi je slično to porediti sa Amerima, kad su već gore pomenuti, koji gistro uteruju osećaj demokratije i blagostanja širom sveta (Galaksije), a da kod sebe (Zemlja) imaju gomilu nesređenih stavki. Dobro, interes i politika, samo delaju pod tom maskom. Ne širimo temu.
Meni je simpa akcija gde svaki korinik Interneta može sa svog računara preko malog programčića, pomoći u obradi silnih podataka koji se neprekidno "hvataju" sa neba. Zamisli da se baš tebi javi Šima Kosmos iz dalekog svemira!

Na slici je ploča koja je poslata sa sve letelicom "Pioneer10", na moj rođendan samo šest godina pre no što sam počeo da ga slavim. Na ploči je prikazana figura muškarca i žene zajedno sa nekoliko simbola dizajniranih tako da informišu male zelene o poreklu same letelice. Neka vrsta međuzvezdane "poruke u boci". Ova letelica je prva koja je napustila naš sunčev sistem i tvorac se nada da će nadživeti Zemlju i Sunce.

Sjajna mi je dilema i cenzura vezana za nago žensko telo. Čitava frka kako predstaviti njeno međunožje! Naravno, nacrtana je bez crte usmina, samo goli brežuljak Venerin.

Tu je crtež pozicije Sunca u odnosu na 14 pulsara. Dijagram našeg sistema sa sve planetama, njihovom udaljenošću od Sunca i putanjom gdi prolazi Pioneer 10. U pozadini je skica letelice proporcionalno prikazana u odnosu na veličinu ljudi sa crteža.

Godine kad sam ja rođen poslata je i Voyager zlatna ploča (gramafonska - tadašnji poslednji krik tehnike) koja bi do prve zvezde trebalo da stigne za nekih cirka 40.000 godina. Za razliku od prethodne poruke, ova sadrži i zvuke sa zemlje kao što su vetar, grom, pesak, životinjski zvuci, pa i pesme ptica i kitova. Dodate su i pesme različitih kultura i doba, kao i izgovoreni pozdrav na 55 jezika. Ladno je na spisku Serbian, jedini sa ovih prostora! Jim Carter naš drug...

Nasmejalo me je što je među pesmama Johnny B. Good. Zatim kritike samih simbola koje nije uspeo u celini da provali niti jedan naučnik kome su pokazani. Takođe i kritika što se otkriva pozicija planete i stvara rizik od napada na istu :) Uglavnom se ostale primedbe odnose na preveliku orijentisanost simbola na čoveka i težinu dešifrovanje.

Šta vam se više sviđa, naziv Vasiona ili Kosmos? Svemir možda?