30.11.06

Tiiijaaaooo...

Francois Rabelais skače po oblacima, presrećan što njegovu priču o smotanim džinovima (Gargantua i Pantagruel) prepričava društvo iz jedne rupe u samom centru beogradskom. Društvo je još srećnije. Ima ih svakakvih, manje i više šašavih. Prva asocijacija su radionice. Međusobno upoznavanje kroz pokret, kroz dodir. Masaže. Svako na svakoga. Sviranje na telima. Ne teladima, telima. Neverovatno koliko čelo, koleno, stomak, butina... mogu proizvesti različitih zvukova. Vežba pri kojoj zatvorenih očiju stojiš naspram nekoga, po mogućstvu suprotnog pola, jer lepši je doživaljaj. Započinješ istraživanje. Uspostavljaš prvi kontakt, stidljivo, spoljnim delovima šake, zatim jagodicama. Moraš odreagovati na svaki dodir. Ubrzo počinje više tačaka da ti odvlači pažnju. Svakog dodira moraš biti svestan, svaki moraš ispratiti, to je pravilo. U početku su to samo prsti, dlanovi, a potom podlaktice, nadlaktice, ramena, potom vrat i potiljak, stomak, leđa. Ne pomišljaš da otvaraš oči. Osluškuješ sve teže disanje osobe koja ti već uveliko povređuje lični prostor. Ulaziš u njeno telo, putuješ njenim nervima i počinješ da osećaš kako dodiruješ samoga sebe! Žališ što imaš samo dve ruke, samo deset prstiju... u igri je celo telo, padate na pod, nalećete na parove koji su tamo već odavno. Još novih dodira, još podataka za obraditi. Pevanje, slušanje, dranje, skakanje, plakanje, hranom mazanje. Sekundarni inspirator: Hieronymus Bosch. Rasulo u svakom smislu...

Iz sve te zajebancije došao je na svet mali Pantagruel. On se sam porodio jadničak. Izašao iz presvisle mu majke koja mu je prethodno podarila gomilu braće i sestara. Svako je slučaj za sebe. Sestra sa omčom, brat sa kišobranom, druga sestra izgubljena, treća histerična, jedna čak i mrtva, jedan brat zaspao na porođaju. Pantagruelu nema ko da se raduje, te pokušava da animira samoga sebe. Jedino društvo koje ima je njegov penis dugačak pola metra. Kakvo senzacionalno otkriće! Dok ne ukapira čemu to, malo svira po istom u pravom smislu izraza reči. Svakim dodirom on proizvodi prigodne zvuke u njegovoj glavi. Upoznaje ga, otkriva tajne i ubrzo njihov odnos postaje prava simfonija. Sam početak svog života drugi su opisivali kao pičkin dim, dok bi odmah potom nastupila etapa sviranja kurcu. Iako su faze imenovane iz očiglednih razloga, on je ipak u tome oduvek video i dublju simboliku.

Pun radoznalosti i smotanosti spušta se u dolinu gde žive obični ljudi koji su veoma krhki, te s njima treba pažljivo. Koliko god se trudio našem junaku ne ide. Ne mogu se veličine usaglasiti. Nemoguće je. Mora naći nekog sebi kompatibilnog. Tokom svojih lutanja zaista upoznaje grdosiju poput sebe. Devojčica. Ljubav na prvi pogled. Pantagruel to sebi odmah priznaje, ali nekome to postaje jasno tek nakon izvesnog vremena. Ona... Kakav smeh, kakva bezbriga, kakav glas. Pantagruel je odlepio. "Smejuljiva najbolje te volim, Panta". Grafit na mostu iznad šumskog puta. Nije ga napisao Pantagruel niti Gragantua, a kao da jesu. Hteli bi da jesu.

Premijera, reprize. Palo je i prvo šepurenje i prvo odmeravanja snaga sa drugim džinovima. Par dana su Gargantuovi mališani proveli van svog sela. Čarobno. Pantagruel sa drugarima i sa crepom koji su mu skinuli sa krova, potpisali i dali. Prvi intervju, aplauzi, potapši po ramenu. Nestvarno i nebitno. Neko je ipak cenio to njegovo mlataranje organom, nemuštim govorom i "Tiiijaaaooo" krikom.

Pantagruel je sa svojom porodicom i ostalim drugarima naučio zaista mnogo. Počeo je da uči podosta i o sebi. Stekao je sjajne kompanjone i uvek kada mu je teško poziva se i priseća na vreme provedeno s njima, kao i na ono mnogo bolje što ih tek čeka. Imao je sreće da su se sve kockice fino poklopile na samom početku i da će mu buduća silaženja među "lomljive" ljude padati puno lakše. Čak šta više, počeće da uživa u tim susretima.

Ne brine Pantica više o tome čime će se se baviti, već su mu misli naoštrene na pitanje "kako" se baviti. To mu je tako trebalo! Ispravio je svoju grbicu, uspravio se i nosom dodirnuo oblake. Ni na nebu, ni na zemlji. Ko kaže da nije moguće?

slika1, slika2

24.11.06

Nakon 2 godine na planeti Zemlja


Kako je meni do jaja!

Spavam kad hoću i koliko hoću. Diktiram tempo matorcima. Klopa nije loša, na trenutke bljutava, ali daleko od pomisli da treba dizati pobunu. Malo mi sisa nedostaje, ali tu je mesište da me uteši. Nije srećna samo moja keva kad napunim pelene. Hvata me panika pri pomisli da ću uskoro to sve morati sama da rešavam. Kad pomenuh kevu, nešto mi se razvlači, neće da radi, pa me smara po čitav dan. 'Ajde, možda je i bolje tako, čisto zbog nekih trauma o kojima čujem tu i tamo. Mada, bilo bi cool malo razmeniti iskustva sa drugim marsovcima.

Idemo svaki dan u neke šetnje, 'bem li ga zašto. Mislim, prolazimo sličnim putevima svaki dan, kako im ne dosadi? Možda traže nešto, ne pitam. Jes, da se izlanem pa da provale da umem da pričam. Malo morgen. Možda me navlače! Vidiš... Sve mi je potaman, zašto bih se cimala i trošila energiju na reči. Mumlam, mlataram rukama, slažem face na koje oni reaguju i sve fino funkcioniše. Pokazujem dobru volju tako što izgovaram prva dva slova svih reči. Ma, ta, de, ba...

Prolazimo često pored Meka i onih šareno plastičnih skalamerija. Imam fetiš na njih. Ludilo! Kad uđem ne znam šta je dosta. Odvajaju me pijucima. Malo glumim ludilo, ali se smirim brzo, jer znam da me za par minuta čeka onaj gore-dole automobilčić kod pijace. Ubaciš kintu i ona zapleše. Sjajna masaža za moje mlađane mišice.

Baba i deda su mi odlepili. Samo se keze i unose u facu. Mislila sam do skora da je to normalno ponašanje, ali sada se već brinem dokle će tako. Gotivniji su od mojih, jer kod njih je sve moguće. Ma gde god poželim da idem, da se popnem, da dohvatim, srušim, zafijučim... sve može!!! Turbo. Pokažem prstom i sekunde su u pitanju. Poslednja stvar za koju su me dresirali je da odgovorim na pitanje "Šta deka pije?". Kad odgovorim "Pivo" svi odlepe. Euforija! Pa ajde opet, pa kako je slatko, pa ovo - ono. Dobro, priznajem da volim biti u centru pažnje.

Tu je i onaj šašavi uja. Naučila sam da izgovaram to "uja" i sad se on loži svaki put kad ga dozivam. Ne treba mu mnogo da se primi. Ne viđam ga nešto redovno, kaže keva da dosta radi, a i našao neku cicu pa mu valjda zabavnije da nju bacaka u vazduh, golica, prevrće, okreće, drži naopačke, zatrpava jastucima, igra se žmurke... generalno: maltretira. Mislim, prija to, ali na momente. Nije on sasvim čist. Doneo mi bre za rođiš neku mečku duplo veću od mene. Pretrnula sam. Nisam joj prilazila danima. Mentol. Dao sestri (kevi) neke crtaće za mene, kad ono South Park. Šta dalje da vam pričam. Za sada balavim na Nodija i sunđer Boba. Reklame da ne pominjem. Može oko mene potop da se odigrava, ali one se moraju ispratiti.

Imam i neke ortakinje po zgradi. Povremeno se viđamo, u zavisnosti od količine živaca kojima raspolažu naše keve. Smorno bre i meni da se prepirem oko igračaka. Družićemo se kad krenemo u školu.

Šta ću sad? Jesam žedna, gladna? Ne baš... Daj da prevrnem onu korpu sa igračkama da matora malo zakoluta očima. Možda malo doradim onaj crtež na zidu što sam juče započela. Kad će i taj ćale s posla, treba se kupam, već me sve žulja. Odoh da prilegnem malo na onu mečku. Sutra ionako idem kod babe i dede u prirodu, valja biti odmoran. Hiljadu čuda me čeka...

Ma kažem vam, do jaja!

Evo nekih slika dok me keva juri aparatom po ceo dan:

slika1, slika2, slika3, slika4, slika5

Mentol i ja:
slika6, slika7

23.11.06

The Slava


You see Nicolas, every family is celebrating its own Saint. Period of these getterings starts on the beginning of November and lasts till the end of February. During winter people don't have nothing smarter to do but to eat their friends food :) Of course there are few Slavas during other seasons, but the main marathon is now. You probably recognize some Saints from catholic Church like Jovan as John, Georije as George, Petar as you guess Peter etc. Same dick different package, as we say. A Saint has kind of protection role for that house/family and duty and honor to continue with this tradition is inherited from father to son.

As we enter the hosts’ house, we wish him happy Slava with words "Srećna slava domaćine!". Try to repeat, it would be very nice and he'll be pleased. Kiss three times, without thounge, and give him a present. Usually it's red wine. Depending of that Saint is alive or not (don't ask us to explain) you'll be offered a kind of fruit preserve or some mixture of wheat, walnut and sugar. Can be very tasty :) Before consummation it is custom to cross yourself, make the sign of the cross with hand, you know. Three fingers: father, son and scary ghost.

After that we seat in a circle, naked and start singing some ethno songs :) Just kidding. No singing, only nudity... ha, ha. Then comes the hardest part: eating :) If you try everything you'll regret and if you don't, you'll regret too! You'll see, it’s quiet nice. Many laughs and talks, dear people in whose company we enjoy, bla, bla... You'll get the idea of the whole thing after few minutes.

Just relax, look at us and do whatever we do Srbine!

22.11.06

Bathroom Mania














Kako ne volim kad ispišam dasku. Odmah krene neko da mi zvoca u malom mozgu. Ta šolja definitivno nije muški prozivod. Ni za malu ni za veliku nuždu.

Da analiziramo prvo malu nuždu u narodu poznatije kao pišanje, mokrenje, uriniranje, šoranje, puštanje pevcu krv iliti pozdravljanje sa najboljim drugarom svoje devojke! Mokraća, pored kanala duž kurca, mora da prođe i kroz kožicu na vrhu koje je u većini slučajeva suva i izbrazdirana s unutrašnje strane, te kao takva veoma sklona preusmeravanju mlaza iste. Tu je i efekat jačine samog mlaza kojega je u pojedinim situacijama teško kontrolisati i održavati mu kontinuitet. U ekstremnim situacijama ne zapišava se samo daska već zna da najebe kazanče kao i zid. Da ne pominjem visinu sa koje se gađa, što zbog rasta samog čoveka, što zbog kratkog penisa. Svaki centimetar može uticati na konačan ishod! Potom uriniranje prilikom erekcije. Čista lutrija! Sama završnica procesa takođe može dovesti do neželjenog kapanja. Trešenje ili ti otklanjanje poslednjih kapi zadržanih u mokraćnom kanalu ili vakumu imeđu glavića i kožice, često je sklona neočekivanom ponašanju. Skrećem pažnju i na stanje u kome se mužjak nalazi: pijan, mamuran, pospan, užurban itd.

Vremenom muškarcu ne preostaje drugo rešenje nego da lavabou pridoda novu funkciju uz, naravno, prigodno održavanje.

Ovde je idealan momenat da iskoristim priliku i pohvalim izum pod imenom pisoar! Onaj u nivou slabina, ne onaj sa dnom u nivou cipela koje bivaju isprskane nakon prvog žutog slapa. Vrhunski doživljaj sam iskusio u klubu "Sinatra" , gde je isti postavljen u ćošak, a u visini čela je tapacirana daska za nasloniti čelo. Tako mali detalj, a tako mnogo znači.

Velika nužda tj. kenjanje, sranje, istovar, olakšavanje, kakanje... takođe može biti neprijatno. Većina šolja je staromodnog kalupa, oblika kruga, dok savremeni standardni zahtevaju više elipsastu formu. Stalna strepnja, pogotovo u javnim klonjama, da se ne potkači vrhom kurca unutrašnjost šolje je veoma zamorna. Naravno da ću i ovde pomenuti stadijum erekcije koji celu akciju dodatno komplikuje. Zatim optimistični zahvat ređanja papira na dasku kako bi se izbegala razmena bakterija prethodnih, manje ili više pedantno, usranih kolega.

Tu je prisutan i prethodni problem zapišavanja, ali u težem obliku, jer pišaćka koju brišete pre sedanja uglavnom nije vaša! Trenutno za veliku nuždu nema alternative. Čučavac je nehuman i njega podhitno treba zabraniti nekom od konvencija gradova zapadne Evrope.

Moram pomenuti veoma redak objekat u našim krajevima koji bi trebao da krasi svako kupatilo. To je bide, mala kadica za guze, pice, tabane i piše. Arapi ne koriste papir, mi ne koristimo vodu. Veliki sam pobornik da je kombinacija te dve stvari rešenje.

Frojd je orgazam na neki način izjednačavao sa namirivanjem velike nužde. Prosto mi je neshvatljivo da se vekovima jedna takva radnja zapostavljala i da se nije doguralo dalje u tehničkim rešenjima njenog obavljanja!

20.11.06

Kad sam bio mlađan lovac ja...

Od malena me je stari vodio sa sobom u lov. Čuvena priča kako ustajem kao iz topa nedeljom u 5h ujutru, a za školu radnim danom nikako. Sve i da se zapali :) Natrontam se svojski, ponesem neke sitnice za koje tripujem da će mi se dobro naći ako se izgubim i provedem u prirodi narednih par nedelja :) Nožić, lampica, upaljač...

Ranije smo išli čak do Smedereva, gde pokupimo jednog starijeg kolegu, pa od njega direkt do Morave. Tu je zborno mesto, organizujemo se na brzinu i napad na divlje zveri. Početkom devedesetih oblast delovanja je bilo Begaljičko brdo nadomak BG-a. Išao je i deda s nama dok je mogao. Kasnije sam nasledio njegovu pušku. Nosio sam je jedne sezone i ništa nisam pogodio, jer mi je tek nakon sezone rečeno da je cev čokirana! Sužava se pri vrhu, tako da sačma kreće da se razdvaja tek posle 20ak metara. Divljač je tako trebalo puštati da se malo udalji, a ne pucati na par metara kao što sam ja radio. Pustili su me da iz vikenda u vikend sumnjam u svoje nasleđene gene lovaca i sakupljača plodova. Manulo me je pre tri - četiri godine ustajanje nedeljenom. Umesto da mi prija napokon aktivna uloga u celoj priči, što nisam više u rangu lovačkih kerova, mene je prošla želja za čitavom zajebancijom.

Sezona je počela prošle nedelje. Stari se u svom novom zavičaju već učlanio u društvo i uveliko uživa u svakojakim akcijama. Mislim da nije razočaran što mene nema s njim i da je shvatio da to ipak nije za mene. Ispriča mi šta se sve izdešavalo, šta su videli, ko je sve bio, poneka šala, priča i to je to.

Stvarno sam uživao godinama u tim šetnjama. Poenta je izaći malo iz grada u prirodu, našetati se livadama, oranicama, šumama i nadisati se čistog vazduha. Dobro, tu i tamo najebati se majki divljači na koju se nabasa, ali to nam nikad nije bio prioritet. :) Poslednjih godina moga lova sam imao i drugara Andriju, te se lov nije svodio samo na šipčenje i ćutanje. Čak sam par sezona imao i svoje kuče. Ari i ja smo bili strah i trepet za uštekovane divlje koke :)

Centralni događaj svakog lova je doručak! Izmoreni i opijeni od jesenjeg jutra, zauzimamo busiju, izvadimo klopu koja je bivala sve teža i teža na leđima, posedamo na jakne, suvu travu i udri. Nema ničeg slađeg u tom trenutku... Posle toga ubilački instinkt jenjava i sve putanje kojima se krećemo vode ka kolima. Ako izleti nešto usput fino, ako ne nikom ništa. Došem kući na ručak, klopam i komiram se celo poslepodne.

Na samom početku moje karijere istrebljivača faune naših krajeva, imao sam uza se i ljuto oružje u vidu engejca, starter pištolja, veoma popularnog krajem osamdesetih. Jebačko crne boje, prava retkost... Proizvodio je veoma jak pucanj i svi smo ga morali imati u društvu. Meni je pored prestrašivanja i eliminisanja vojnika suparničkog tabora u igri partizana i nemaca, imao i dodatnu funkciju nedeljom ujutru. Od silnog drndanja utoka je nešto zakazala. Odnešena je tih davnih dana kod jednog dobrog oružara u Novi Sad, gde je stari održavao svoje oružje. Naravno, nikad nisam otišao po taj pištolj. Valjda je i popravljen do sada :)

Sasvim slučajno, sada za vikend sam špartao gradom pomenutog majstora i u jednoj uličici "MUNJA"! Radnjica, par stepenika koji vode unutra, slepa ulica, parking ispred, ja u kolima sa majkom dok čekamo staroga. Kaže mi moja Mala da je to jedan od retkih zanatlija te vrste preostalih u gradu. To je onaj moj, garant. Zovem svoje i kažem im da sam našao pištolj, ali je radnja zatvorena. Opišem gde se nalazim i oni mi potvrde da sam u pravu. Nije mi sve to izbijalo iz glave minutima. Prolazili smo kroz mnogo zanimljivije ulice i kraj mnogo lepših i značajnih zgrada, ali ja se ne sećam ničega šta mi je Mala pričala o njima.

Samo dvadesetak minuta, pre isto toliko godina, provedenih ispred te radnje je bilo dovoljno da je upamtim.

Šta li se još sve krije u meni, u trenutku sam pomislio...

16.11.06

S tobom je prava stvar

Logičan sled događaja, posle neuspelih svadbenih avantura, bi bio spuštanje (anti dizanje) ruke na samoga sebe! Eh, nostalgija... Ma jok. Prva ljubav zaborava nema. "Gde god nađeš zgodno mesto ti drvo posadi." Ma važi. Imam ja i himnu za ljubav sa samim sobom. Izvor bosanski, te se izdvaja lenjost po difoltu. Prepoznacete o cemu je rec, a stihovi kazu:

S tobom je nešto drugo, ti si za mene par
s tobom to traje dugo, ja sam probao sve
ja sam prošao svud, s tobom, s tobom je prava stvar.

Oda dlanu - ostatak
Uz intoniranje držati podignut levi ili desni dlan ka suncu. Po izboru.

Devojčice bije glas da uspevaju da kontrolišu zver u sebi i negiraju bilo kakav kontakt sa svojim podstanarkama. Kao uvek je tu mužjak da se brine o tome. Jeste, hiljadu. Neka im. Neću im načinjati duše ovaj put. Meni se bre dešavalo ranije da mi "žao" da budim sojku u drugoj sobi zbog mojih sebičnih potreba. Šta ću onda nego da je prevarim sa nekom sa estrade. Uh, sa koliko sam ih tako bio... Da ne pričam. Nečije "kontakte" sam i sačuvao ne bih li ponovio prijatno veče.

Postoje neki momenti koji su čak i meni strani. Na primer, grupne seanse u tinejdžeraskim danima o kojima sam slušao sa skrivenim šokom. Willkinson - ukršteni mačevi. To su valjda isti oni koji danas u "Partizanu" sa novim drugarima evociraju stare uspomene. Extremizam... Ha, čak i meni nešto da bude napolje (čitaj out) :)

Kao i svako drugo preterivanje i ovo može dovesti do ovisnosti. Imao sam perioda kada sam se opasno približavao liniji razdvajanja :) Treba hrabrosti svesti sve na razumnu mericu. Droga kao i svaka druga. Dobro, još ne razumem u potpunosti samo pušače, ali kako ih proganjaju u poslednje vreme i neću imati više prilike.

Uvek sam duboko u sebi znao da nisam usamljen na ovoj planeti i da je istina tamo negde (cit. agent Molder). Jedan sajt me je obradovao i pružio mi nadu da je vreme blagostanja tek pred nama!

There's no greater antidote for war than love. Feelings of hatred and distrust form the necessary basis of armed confrontation. Replace those negative feelings with love and you're halfway towards resolution of any conflict. However, any real love must start from within. You can't love others without loving yourself first. And, of course, masturbation is the greatest expression of self-love. So it's natural that we, the citizens of the world, are joining together to masturbate for peace. As we begin with this act of self-love, we encourage others to do the same, to take pleasure in life and to share masturbation's positive energy with a world in need.

Rekoh, logičnim sledom događaja bih sve ovo iskoristio kao opravdanje i uzeo dozu, ali neću! Mogu da utonem u san kao i devojčice. Neću iz inata. Neću ja. Zamoliću već neku umesto mene. Ne priliči više ozbiljnom čoveku u najavi :)

Ne mgu visše da kucammm nos mii udra o montitor, guurra ga_i slova susve sitnijai stnijaa...

15.11.06

Svadbeni mit

Mislim da je ove godine završeno sa svadbama. Barem s onima na kojima ću ja prisustvovati. Uključujući i svoju :) Bilo je udarno, moram priznati. Prvo Sekula i Tina, pa onda Petar i Jelena, zatim Cvetin i Nada, da bi se evo ovog vikenda uzeli Nives i Marko!
Uzeli, ha, ha :) Ja uzmem tebe, a ti uzmeš mene. Onda onaj koji drugi uzima, uzima i samog sebe, jer je već u vlasništvu uzimanog! Tu je mnogo bitno ko prvi uzima, jer će drugi onda uvek biti u prednosti za sebe ili onoga koga uzima. Eto beskonačne petlje. Već na početku nerešivi imovinski odnosi :) Možda je rešenje da se uzimaju istovremeno?

Svadba je bila u Subotici odakle je, sad već gospođa, Nives. To su nam porodični kumovi, ali i više od toga. Usmenom analizom familijarnog stabla došli smo do zaključka da je u pitanju treće koleno srodstva. Znači, ona mi je sestra, a Igor brat. Barem smo se mi tako dogovorili pre par dana. U redu je kumstvo, poštujem, ali brat i sestra mi lepše zvuče :) Tako da smo za vikend udavali sestru, Igor rođenu, a ja trećekolonašicu. Pardon, trećekolenašicu :) Dobro, dobro, neću više :)

Sa Igorom sam se družio u više navrata minulih godina. On je kompjuteraš poput mene, te je često svraćao do BG-a na stručne seminare. Sećam se da mi je jednom prilikom na moje pitanje da čemu onaj Access u Office paketu, rekao da će mi to možda nekad trebati, ali u tom trenutku jok. To je onda bilo baš davno :) Izašli smo jednom i u bivši Aquarium, kada sam ja imao priliku da se pohvalim svojom četiri godine starijom devojkom. Bio sam i ostao klošar :) Ej majstore, kao da je juče bilo, a?

Zanimljivo u celoj priči je to što sam Nives upoznao prošle godine na Igorovoj svadbi. Slušam priče o njoj već godinama, njenom životu, studijama, zaposlenju i sl., ali nikada nisam imao tu priliku da je sretnem. Od samog početka je bilo kao da se znamo od malih nogu. Neverovatno kako smo se zbližili.Izđuskali smo se tada, ispričali, smejali do suza kao da smo nadoknađivali sve te propuštene godine. Bilo je sjajno! Sve smo to ponovili i ovaj put.
Kako sam samo bio sav važan sad u Subotu. Imao sam zaduženje za donesi-odnesi sve što treba iz apartmana mladenaca. Znatiželjni pogledi, upiti, moja ponos i uobraženost... Odlazak svatova pešice glavnom ulicom do Gradske kuće. Stara građevina u kojoj se obavilo venčanje je fascinantna. Iscrtani zidovi, vitraži, svećnjaci, stolovi, klupe i zidovi u rezbarijama, ukrašen svaki pedalj prostorije, u pozadini prijatan zvuk električnih orgulja koje pevaju klasične, a i moderne melodije podjednakim šarmom. Potom sama ceremonija, reči matičarke i način na koji je sve izvedeno. Mislio sam da neće imati takav efekat na mene posle proživljenog osećaja od prošle godine, ali sam se prevario. Smireni mladoženja i prekrasna mlada sa sve šnalicama "za one koji i nemaju previše kose" :) Svečanost u svakom atomu atmosfere. Stvarno, kao u bajci.

Neobično mi je i ovaj put bilo to što sam skakao i ludovao pred svojim roditeljima :) Nije mi valjda smetalo, samo mi je bio trip. Zatim, par poruka koje sam razmenio sa ljubavnicom koja mi saopštava da pazim šta radim i da je njen školski među gostima. Ha, ha, mene našla da vozi. Đavola! Ladno je bio tamo! Saznadoh sutradan. Snimio me i nije se javio. Kesa. Čekao trenutak da se pokažem kao prava drolja i raportira školskoj. Ipak sam bio fin. Počeo sam u sebi da zahvaljujem svim ribicama koje su odlučile da i dalje budu same ili da se dave u svojim trenutnim vezama. Kenjam i ja, nisam kurcem mrdnuo po tom pitanju. Zakucao sam se sa novim drugarom Milančetom i uz vince vršačkih vinograda sjajno se proveo.

Zaključio sam da priče tipa "krenuo na svadbu bez one stvari" imaju nekog smisla za mene. Mislim na akciju navatavanja ribica dok su pod utiskom venčanice i eventualno ufaćenog bider majera.

Kod Sekule beše "Toga jutra sam stigao putničkom klasom, pa kući sa stanice časom...". Još sam služio armiju i vraćao sam se iz Zagreba. Krivično delo :) Na svadbi je bila devojka koju sam hteo da imam posle zakletve, ali nisam ispunjavao uslov dostupnosti tih dana, te ostade samo na htenju. Naravno, nije bila mlada u pitanju kao u pesmi :) Napih se i pustih suzu kano pička uz misli gde je neko za koga sam mislio da će uvek biti tu, onda iznenada još jedna nedostupnost (ovog puta realnija) zagrebačke dame koja me je očarala neki dan pre, malo mašte kako bi mi možda bilo sa devojkom koju gledam dok pleše ispred mene. Uspešno sam izbegao posle da odgvorim na pitanje šta mi bi tada :) Jebi ga, skupilo se svašta u glupom trenutku. Eto kad ne pijem lekove par dana :)

Na Cvetinovoj svadbi sam napao neku Autrijanku koja me otkači, jer joj mnogo ličim na tipa koji bi da se ženi (!?). Dotukla me činjenica da su je ubrzo posle pronašli u kupatilu kako se spava, ubivena od alkohola. Pa kad je nisam u tom stanju zbario, kad ću? :) Oteo sam tada orkestru električnu gitaru odsvirao kriminalno šta sam hteo, drao se sat-dva na mikrofon sa Anom i Vesnom uz karaoke. Tek onda mi je bilo bolje :)

Kod Petra je bilo društvo koje godinama nisam viđao, te mi je švalerski instinkt bio potisnut. Pederaši :)

Ovaj put, takođe ničevo! Ostala mi je u sećanju devojka koja je kitila svatove sa mladoženjine strane. Nasmejala se na par mojih šala, dovoljno za pobediti strah i pozvati je na ples kad dođe vreme. Međutim, kako nas je okitila tako je i nestala. Bila mi je tu i jedna imanjakinja sa kojom sam se sjajno ispričao pred fajront i tek posle svega čuo da joj dečko ubiven od alkohola spava u sobi hotela gde smo slavili. Isti onaj s kojim se grlim na jednoj slici uživajući u trenutku. Nemoralno, priznajem.

Kako stvari stoje izgleda da ću ja navatati nešto jedino na svojoj svadbi :) Uf, al' ću se načekam... Ne kukam, ne ložite se. Samo konstatujem da meni izgleda ona stvar na svadbama i ne treba! :)
Ja sam se odavno pomirio s tim. Sad je na vas ostale red.

Dovezao sam svoje do BG-a, spakova par sitnica, seo natrag u auto i skoknuo do NS-a. Naravno, pazio sam da mašina ne prelazi 3000 obrtaja.

"E moj Petre, kako je lepo živeti...", Deda


Veliki poljubac za sve moje sestre!

Slika1,

10.11.06

Sreća, sreća, radost...


Prvi put viđeno,
U vašem su gradu,
Pakleni vozači,
Čeličnih živaca.

Pripremite karte,
Zauzmite mjesta,
Tu na galeriji,
Pravog zida smrti.

Ovo je vrijeme paklenih vozača.

Dva brata rođena,
Na zidu smrti.
Da ne vjeruješ
Rođenim očima.

Kuda oni jure,
Dal’ ih slava vuče,
Ili možda novac,
Titula neka.

Ovo je vrijeme paklenih vozača.

Na uvce

Hobi! Imaš li ga i koji? Ne verujem da se tu ubraja ispijanje piva, trabunjanje o svemu i svačemu sa nekim iz imenika, gledanje filmova, igranje Call of Duty dvojke, proučavanje lika i dela Ron Jeremy-a, pa ni ovo škrabanje bloga :) Koji je tvoj odgovor?

Ja sam ih uvek imao više. Što se tiče skupljanja, skupljao sam modele starih automobila, pravio one makete aviona, skupljao egzotične kutije šibica, kesice sa šećerom, priveske, porno slike. Kasnije sam skupljao fimove i muziku, ali to je više ispunjavanje bedne potrebe za posedovanjem svega i svačega za čime sam bio željan od najmlađih dana. Igrao sam tenis, bavio se glumom, fotografijom, svirao gitaru. Što bi Nataša rekla "pravi Evgenije Onjegin" :)

Sve to kao da je bilo u nekom prethodnom životu. Pre hiljadu godina. Ostaci svega toga uglavnom su fosilnog oblika.

Ne bih ja ni potezao sve ovo da nisam danas u piceriji, gde često svraćam sa svojima, video da onu gitaru više ne poznajem. Atmosfera je tamo sjajna. Gazda u pauzi pripremanja najboljih pica koje sam probao u ovom gradu, često uhvati instrumenAt i zapeva sa gostima. Saznao je nedavno da sam ranije bio u orkestru sa jednom njegovom stalnom gošćom, da ne kažem inventarom! Srednjovečna gospođa, bivša koleginica mog starog, sa glasom i stasom za poželeti.

Danas kako sam seo za sto uvali mi on žice u ruke, a ja ni da beknem. Preznojavam se. Drkam
kurcu, probam neke solaže Pink Floyd-a, Metalike, krajnje uvredljivo za ambijent :) Uze on, krene da nabada, ali sa sjajnim glasom. A bre, pa neću valjda da se brukam! Izvučem iz detinjstva sećanja neku stvar i opičim. Pustim glas ne bi li majku i oca ponosnim napravio. Nije to to. Nisam ih ganuo :( Opet suviše moderno za kafanče i publiku. Probam još jednu, malo bolji aranžman, ali opet daleko od potpisivanja za novu ploču...

Aaaa, ne da može više ovako!!! Nisam ni pomislio da će se novi podaci snimiti preko starih. Gde mi je ta jebena sveska sa pesmama!? Odmah počinjem da vežbam. Sat vremena dnevno. Sad
će sezona slavlja, a ja domaćinima garantujem kulturno umetnički program na nivou.

Već za desetak dana idem opet u kafanče da se ne raspriča kako sam zarđao.


P.S. Kume, jebo te ja što ne čitaš ovo, te moram da te zovem večeras i kažem ti da vedžbaš 'armoniku :)))

9.11.06

Ajajaja ja ja...

Razvlačim neke bakterije u sebi nedeljama. Evo drugi put da me je skucalo za krevet u poslednja dva meseca. Sisam tablete, šmrčem praškove i gutam kapsule. Odgledao sam i novog Supermena, ali mi nije ni malo bolje. Sustigao me je raskalašan vikend. Petak veče u Šidu, Cvetin postao tata. Udri do zore! Subota veče, Tijana me vodila u bioskop i extra provod. Udri do zore! Nedelja veče, Vasina i Natašina dečija žurka, koja se, čim smo oterali klince, pretvorila u tešku pijanku. Barem meni :) Udri do (pola) zore! Ponedeljak na poslu - pakao. Utorak - reboot system...

Razbole se lisica suši se k'o grana
lečili je brižljivo nekoliko dana

Ali bolest neznana sve je jače steže
zato lisac zečeve u fijaker preže

Da ti draga nađem lek prećiću sto gora
i odvažno preplivati dvesta plavih mora

Krupne suze lisici padoše u krilo
kad bih gusku pojebo lakše bi mi bilo

Zašto blog?

"Zar ne shvatate da će moje pamćenje pokušavati da uništi uspomene kao neki rak? Sažvakaće ih, usitniti, zaboraviti, falsifikovati, sve dok se ne saobraze životu i ne postanu bezopasne. Ono hoće da se održi u životu! I za to se služi svim sredstvima.

Već vam posle nekoliko nedelje ne bih više mogao ispričati to što sam vam ispričao danas, kad je ona još ovde, nad zemljom. Kao i njeno telo, tako će i uspomene istrunuti, dok ne postanu đubrivo za sledeći delić života. Ali ja baš to neću! Zato ste mi vi neophodni, i morali ste me saslušati. U vama ostaje nefalsifikovano, jer za vas nije opasno. Vašem pamćenju nije potrebno da ispravlja. Ostaje onako kako jeste. A negde treba da ostane. U nekome još za kratko vreme. Ne treba sasvim da nestane."

Erich Maria Remarque (Die nacht von Lissabon)

slika2, slika3, slika4

2.11.06

Jednom za svagda

U gomili spam-a od jutros kliknuh na jednu poruku od Jill. Ona me čak i ne poznaje, a brine o meni i mome k'o rod rođeni. Pročitao sam ponudu i sledio se. Pa otkud ona zna? Otkud ona zna da sam prošli vikend zakazao? Kad pre je ona mala raspričala? Mamicu joj maminu. Pa, bio sam premoren bre Jill. Radio sam i u subotu, a bilo je to treći put za redom. Ej, nisam mašina! Nije da se vadim, ali noć pre toga sam spavao 3-4 sata. Pa,... hm. Šta još dodati? Nije mog'o da vatrometira i jebeš ga! Gotova priča. Lupiš mu par šamara i pošalješ na spavanje. Još jednom da mi to priredi i giljotina!

Kaže meni Jill bez blama sledeće:

Take your chance to make her adore you. Outrun her ex in terms of size and performance! Getting a several months supply of this will be your best decision ever! Give her a chance to climax from penetration - increase your tool once and for all! Your girl can already start fantasizing about the huge you come and please her like never before. Check up here: http://bla.bla. You don't need to spend huge money on luxury items - it all will be worthless without decent physical equipment.

More... Ona puca gde smo najslabiji. "Outrun her ex...", čuj! Odavno smo preboleli tu fazu (pričam u ime generacija bliskih) kada svoju zver upoređujemo sa onime što je naša lična porno diva iskusila do tad. Zašto nas sad opet navlačiti na to? Stvarno jeftino i nepotrebno, kad znam da ću čuti kako mi je i najduži i najdeblji, jednom rečju najveći! To je jedini odgovor koji očekujemo i koji možemo dobiti. Bežali smo od onih koje pričaju da je taman. Te nisu iskrene. Batali diplomatiju.

Sećate se onog vica kad Muja prvi put zavitlao oružjem ispred Fate? Sav se šepuri i provocira Fatu "Jeli mala, kakav mi je, a?". Na šta će ona: "Pa, mali ti je...". Ne da se on obeshrabriti, te iz cuga odgovora: "Ah mali.... Možda je, ali zato tehnićar!". Fata zakoluta očima i obrusi mu: "Ma more ti bit' i inženjer, al' mali ti je!".