28.9.06

Kartočka

Postah i ja "poslovan" pre par meseci kad mi je firma izradila vizit kartu. Bez reči, bez ikakvog objašenja ili uputstva kako se to koristi, samo mi tutnuše paketić na sto. Godinama skupljam tuđe vizitke i imam ih pozamašan broj. Pun mi onaj specijalizovani album, što od drugara, raznih zanatlija, prodavnica, doktora, muftara i ostalih čuda. Nijedna moja! Doduše, nisam ni sad stavio svoju na gomilu, ali će popunjavati tuđe kolekcije :)

Ono što mi je uvek bolo oči na tim kartama je titula. Omiljene su mi one samo sa imenom, a tek akcija kad se u trenutku davanja briše štampani telefon i na pozadini ili u uglu dopisuje aktuelni. Sjajno! Poslednje decenije žurba za ulaskom u Evropu i svet nije zaobišla ni njih. Titule na stranim jezicima naroda i narodnosti! Naježim se kad ih vidim: public relation (smor br.1 ), human resource, top manager, supervisor
, project manager, marketing manager, software developer, deputy manager, financial manager, office assistant, sales manager, talent scout, software engineer, quality assurance engineer, aaaaaa… Usko povezana tema su i imena lokala kod kojih se i obične trafike sa pljeskavicama zovu Hollywood-skim žargonom, ali sad nemam snage za njih.

Sve u svemu, meni je takođe priheftana jedna sa gornjeg spiska i šta ću jadan. Nisam ih mnogo podelio izuzev ponosnim roditeljima i slučajnim prolaznicima tih dana. Samo sam jednu iskoristio u švalerske svrhe i to na jednoj svadbi :) Beše to pre 3 meseca. Sećam se dosta skakanja i smejanja te znam da je iskreno data. Kartočka je izgleda ćušnuta negde u zapećak, jer se sretna dobitnica javila tek pre par dana! Nije više mogla da se osloni na mene i mušku inicijativu :)

27.9.06

Dragiša i ja


Dođoh s posla premoren, ubih po kile sladoleda i odlučim da se bacim. Sati 23. Napokon ću spojiti 8 sati sna posle ne pamtim koliko dana. Oko 23:30 zove jedan momak što nam trenutno razvlači mrežu po firmi da pita jel računari imaju običaj da se ponašaju čudno!? Iskočila faza pa UPS-ovi krenuli svoju simfoniju. Problem prosleđen portiru zgrade i ja se vraćam natrag u spokoj.

U 00:30h me budi stravican bol u predelu levog bubrega. Ne mogu da izdržim, ustajem, šetam, skituram se. Suze na oči navrle, nepodnošljivo. Ne pamtim da me je ikad nešto žigalo toliko. Povraćam od bola! Ne verujem. Zovem 94 i kaže mi gospođa verovatno kamen u bubregu, proradio, 'oće napolje. "Pij što više tečnosti, neki brufen, pa ujutru na kontrolu urina i ultrazvuk".

Smiri se sve za 10ak minuta i legnem ja ponovo. Prošlo je sat vremena kad evo opet! Cvilim, neizdrživo. Smognem snage, ustanem, neću nikog da alarmiram. Zovem 94 ponovo. Najbliža dežurna bolnica "Dragiša Mišović" na Dedinju. Ne da izdržim do jutra. Bolnica mi u glavi. Ponašam se u skladu sa pretpostavkom da ću narednih par dana ležati tamo i čekati nož. Utešim se prim pomisli da sam negde načuo da se to sad radi laserom, nema sečenja. Pih, ništa od ožiljka kojim ću se šepuriti na plaži pred svima :( Uđem u kupatilo i prvo što mi zapade za oko je moja brada. Bez razmišljajna uzimam penu i brijač (!). Kao da idem u zatvor ili sigurnu smrt. Umri mlad i budi lep leš. Tako obrijan, obučem se jedva. Novčanik, telefon, ključevi, sve je tu.

Izlazim na ulicu, zovem taxi. Ne pričam sa vozačem, nemam snage. Svaku rupu osetim. Kreće da boli bez prestanka. Ulazim u bolnicu. Odmah živnem kad snimim na šta liči. Hodnik desno, pa na kraju levo. Probudim dežurnu sestru, a ona dežurnog doktora. Obali me na krevet, zamaže gelom, skenira bubreg levi, pa desni. Ništa. Sve taman. Nemam "kamenčiki iz Donju Dubravu". Ja pomalo razočaran. Ipak se ide na posao ujutru. C... Ubedi on mene da sam prehlađen i da mi nije ništa. Dade mi par ubrusa i reče da se obrišem, "...to je samo gel". Osećao sam se kao devojka kad joj ja dam peškir posle sexa. "Obriši se to je samo... moja ljubav".

Sednem u onaj isti taxi, kojeg je izgleda mrzelo da ide dalje u gluvo doba noći, jer je stajao gde sam ga i ostavio. Vratim se kući. Boli ono i dalje. Obučem zimsku pidžamu, umotam frotir oko stomaka kao devojke za vreme ciklusa - cirkusa, tanji jorgan i ćebe preko. Manje boli. Pogledam na sat, 04:28h. Fino, imam još dva sata da se naspavam. Preznojavam se polako i tonem u san... Živ sam, nije mi ništa.

*slika

24.9.06

Koincidencija slučajnosti


Krećem ti ja na žur kod Komarca. Vidim trebaće mi podosta vremena busom, subota je veče, pa rekoh da pametno iskoristim kintu koju bih inače uplaćivao za ratu nekog automoblia. Pozovem "Plavi taxi". Pokupi me gospođa (nisam se dao iznenaditi) kod pijace i uz šturo objašnjenje gde ću, krenusmo. Ćutao sam do Rakovice, kad iznenađen, jer ga dugo nisam video, promumlah: metro. Počesmo priču o metrou, pa o vozovima. Krenuli oboje da se proseravamo gde smo sve ulazili i vozili se vozovima po Evropi i okolini. Bla, bla, bla, bla... Negde kod Auto-komande reče da joj ćerka skoro išla do verenika u Holandiju, pa se tamo nagledala luksuza i navozala vozovima. Izmami mi osmeh mali.

-"Živi tamo?", znatiželjno ću ja.
-"Ostavila ovde nekog dečka posle 5-6 godina zabavljanja, otišla tamo na odmor sa drugaricom i poslednji dan upoznala nekog domoroca. Krenulo dopisivanje da bi se ubrzo i spanđali."

Ja već osmeh ne mogu da krijem.

-"Ostalo joj još par ispita, ali sad ide tamo, baja poslao kintu za avion, pa će ih tamo spremati."

Ispiti, hi, hi... Smejem se i delim radost moje vozačice.

-"Sa ovim dečkom se zabavlja od jedne Nove godine, kada su se i njegov drugar i njena drugarica takođe smuvali".

Ovo postaje jezivo. Osvrćem se pod utiskom Velikog brata gledanog sinoć po prvi put. Tražim kamere u kolima. Neko me jebe pa sve pršti!

-"Ti su im se drugari i uzeli, izrodili dete, on im je bio kum i zamisli izbegava oklupljajna da ne bi naleteo na moju ćerku".

Pomislih da li bih i ja to radio, te mi osmeh malo splasnu. U par navrata bacim pogled na sebe sa strane (!).

-"Sve u svemu, presrećna je, udaje se uskoro. Stranac 36 godina, situiran, stabilan, hoće ženu, decu...".

Platio sam čim smo stali, sedeo na zadnjem sedištu još par minuta i pogubljeno slušao nastavak priče zadovoljne majke. Nisam više pamtio.

-"Gospođo, hvala na vožnji i puno pozdravite ćerku!".

Izgovorih tu glupost, zatvorio vrata od auta, svratio do trafike da kupim žvake ne bi li ubio smrad luka od ručka, nađoh broj 82 i zezanje može da počne.

22.9.06

The Best A Man Can Get


Najnoviji Mach 3 brijači sa ugrađenom vibracijom u dršci! Čemu bre to? Postoji li neko “naučno” objašnjenje? Glavni promoter Bekam. Fudbaler i njegov najbolji drugar! Pravi fanovi se prisećaju Samante iz ”Sex i grada”-a, kada je došla da reklamira masažer misleći da su joj prodali neispravan vibrator. Masažer, vibrator i brijač. Pravi multipraktik…

Izvini Kume, morao sam :)

Vibrator Instructions For Men


Bunt & revolt


Predlaže mi izvesna Strela u komentaru teksta "Nebo, nebo, plavo je" da iskoristim ovaj blog i pozovem vas na bunt protiv ove mlitave vlasti i još mlitavije opozicije. Ispadoh da vam ja produžavam, kako ona kaže, agoniju koja bi odmah mogla da prestane samo kada bi vi to hteli. Kao ništa bez akcije! Stvarno ste kese, kad vas ja zadržavam na putu za Jevropu :)

Strela je ostala u senci anonimmosti. Toliko o akciji i hrabrosti iste :) Prozivka leee, a le a leee… Prikačio sam liku ženski rod samo zbog ovog nadimka. Nije u pitanju fetiš da volim da se svađam sa ženama :)

Ja sam baš počeo da kapiram ovo svoje pisanije kao neku pozitivnu kritiku svega oko mene, nakon par godina pauze tokom kojih je moja flegmatičnost dolazila do izražaja. Smatram da osoba koja kritikuje, time želi nešto poboljšati, jer da joj nije stalo do boljitka ne bi se ni trudila oko toga. Uvek sam protiv pojma večite opozicije, tj. L’art pour l’art. To je isto kao i kad vas neka osoba nervira zbog nekog vama objasnjivog razloga i to biste želeli da promenite kod nje. Znači, stalo vam je do iste, hteli bi da se ta osoba uklopi u vaš sistem vrednosti kako bi nestala nervoza :) S toga je najgore kad o nekom nemate mišljenje uopšte, skroz ste neutralni, ravnodušni pred njenom pojavom. Otpisali ste je za vjek vjekova.

Moje intresovanje za politiku je poodavno dobilo taj status "otpisano", ubrzo nakon onog streljanja Đikija. Njegova energija i volja su dosta uticala na moj način razmišljajna. Jednostavno živnuo sam u to vreme. Po prvi put u svojoj mladosti sam pomislio da će ovde uskoro biti sve taman i da ću na odlazak u inostranstvo gledati kao na mladalački hir. (Godinu dana se kontrolišem i ne pričam o inostranstvu, te vas molim da ne potežemo tu temu. Barem još neko vreme…Hvala!)

Ovo đubre od premijera na vlasti, koga smatram direktno odgovornim za atentat, je pravo lice Srbije. Protiv koga da se borim onda? Izgleda samo protiv sebe, koji se ne uklapa u ovaj primitivizam (po nekom samo njemu objašnjivom razlogu :) ). Da li se neko buni u poslednje vreme bilo za šta? Ne primećujem! Glupih i nepismenih je sve više, kriminalci, BizMissMeni i narodnjaci svih oblika iz doba onog skota-što-lipsa-tamo-u-tuđini, su ponovo izmileli na površinu, ratni zločinci su i dalje među nama (u redovima za mleko i novine, na ulici, bioskopu, pozorištu, parku, šetalištu…jezivo, a?), jebendisanja na svakom koraku oko jebenog Kosova koje je bilo naše samo za vreme Lazara, pa tek privatizacija (šta to beše), redovi za vize… Trebam li da nabrajam dalje?

Sve je to i dalje na gomili 10 (rečima:deset) godina nakon legendarnog protesta i onih silnih šetnji, nakon kojih umalo d’umrem od bolesti, i posle čuvenog 5. Oktobra. Pa šta više? Šta još uraditi?

Snajperska obuka u vojsci mi nije bila dovoljno detaljna da bih mi u potpunosti uspeo plan eliminacije svih sa liste (kao ni bekstvo), a skučen prostor i seks sa muškarcima bih ipak hteo da izbegnem u ovom životu.

Skoncetrisao sam se na moj mali bedni život i svakodnevne dileme. Mislim da je bolje da utičemo na pojedince oko sebe, malo po malo. Od dranja na sav glas po trgovima izgleda nema ništa. Čak i kad kukam i ljigavo se samosažaljevam kako su mi sve velike ljubavi pobegle u inostranstvo, ja indirektno kritikujem stanje u zemlji Dembeliji. Da nije ovoga il' onoga svega toga ne bi bilo. To što posle svega znam da su se desile neke još lepše stvari, to je druga tema :)
Ovako ljudima oko sebe skrećeš pažnju na gluposti, kako bi na sledećim izborima svi zaokružili nešto pametnije od prošli put. Jeste, jeste, moj dragi Z*, izaći ću na glasanje, ne brini :)

Šta ti predlažeš draga Strelo?


* Zdravković M., vojni drugar

20.9.06

Kant


Skoro sam sreo Zoricu na autobuskoj stanici koja beše na putu do biblioteke, ne bi li u miru velelepnog zdanja učila za ispit. Filosofija je u pitanju. Prepričam ja njoj svoju anegdotu, kako mi je na kraju gimnazije data ocena na lepe oči iz tog predmeta, uz uslov da se pojavim u Avgustu, potražim profesorku i malo proćaskamo o Kantu. Naravno kakav sam dripac, nisam se pojavio. Od tada je prošlo, verovali ili ne, 10 godina. Jednom je po nekome poručila da me Kant i dalje čeka u zbornici :)
Završim ja priču sa mišlju da bi bio dobar fazon da se ipak pojavim ove godine sa bilo kakvim znanjem. Zoka me se seti nakon par dana i pošalje mi nekih par definicija "kategoričkog imperativa". Evo da ih podelim sa vama drugarima, pa me zanima kako ko tumači sledeće:

Delaj tako da maksima tvoje volje uvek može istovremeno važiti kao princip sveopšteg zakonodavstva!

Isto to samo malo drugačije:

1. postupaj samo prema onoj maksimi za koju istovremeno možeš hteti da postane opšti zakon.

1a. postupaj tako kao da maksima tvoga delovanja tvojom voljom treba da postane opšti prirodni zakon .

2. postupaj tako da čoveštvo kako u tvojoj ličnosti tako i u ličnosti svakog drugog uzimaš uvek i kao cilj, a nikada samo kao sredstvo.

3. postupaj tako da tvoja volja na osnovu svoje maksime istovremeno samu sebe posmatra kao opštezakonodavnu.

3a. postupaj tako kao da ćeš pomoću tvojih maksima uvek biti zakonodavan član opšteg carstva svrha.

Veliki pozdrav za Zoricu!!!

Komentari

Pardon vernim posetiocima!
Bio sam u bedaku nedeljama, jer mi niko nije ostavljao komentare na ove moje škrabotine. Slučajno provalih da ipak imam kometara, ali da ih trebam odobriti metodom klika :) Mislio sam da će sve to automatski da se pojavljuje, kad ono jok. Ne brinite, svaki komentar ću objavljivati! Nema cenzure, pa makar i bolelo :)
Ne morate ostavljati svoje podatke već slobodno ostanite anonimni ili koristite neko od umetničkih imena.

Prijatan dan!

19.9.06

I ja se pitam

Juče jutro prolazim pored crkve na Banovom brdu i ugledam poziv na predavanje u toku dana. Tema je bila: "Zašto pravednici stradaju, a grešnici vladaju u svom svetu?". Nisam uspeo u momentu da se pronađem niti na jednoj strani. Kome li ja pripadam. Kako beše definicija greha?
Ubedio sam sebe da sam ipak na strani pravednika, ne iz razloga što sam ja sad nešto stradao, već prosto sistemom eliminacije. Nakon toga me je obuzeo bedak broj 2. Kako to u "svom" svetu vladaju. Pa gde ja to živim? Jel ovo već zagrobni život. Znao bih. Reinkarnacija nije mala stvar...

Sve u svemu, da li je iko svraćao, čisto da mi ukratko reče odgovor.

18.9.06

Još jedan izlazak


Zamisli da si devojka sasvim prijatnog izgleda, sa svojih 26 godina živiš u centru Beograda, završila si tu i tamo neku srednju školu, radiš tu i tamo ništa naročit posao, imaš male, slatke, čvrste grudi i utegnuto dupence, malo si naporna sa svojim idealima i retro stavovima o životu, skromna, sa tužnom porodičnom pričom kojoj ovde nije mesto, pregršt slobodnog vremena, a malo ideja kako bi se ono iskoristilo. Možda kao stvorena za prolaznikovu razbibrigu!

Ne pitam zašto si na prvi izlazak sa potencijalnim korisnikom zahtevala prisustvo drugara i uže familije. Bilo je malo sumjnivo, ali simpatično na neki uvrnut način. Ne pitam zašto više voliš planinu nego more. Ne pitam zašto misliš da su pesme poput "Ain't no sunshine" glupe i dosadne. Ne pitam te zašto gledaš plitke filmove. Ne pitam te ni kako možeš da znaš da nešto ne voliš, ako to ne iskusiš. Neću da znam ni odakle ti toliko samopouzdanja za sve sto izgovoriš.

Dobro onda, samo me jedna stvar zanima.
Zašto li si bre nevina?

13.9.06

Automobil


Eto tako ja "kupujem" auto već 2 meseca. Nemam snage da prepričavam razloge razvlačenja... Svakog vikenda za to vreme sam imao neku akciju po zemlji Srbiji i na nos mi je izašla autobuska stanica. Naravno, čim postanem mobilan, da ne kažem ako, akcijašenja više neće biti, kao ni lepog vremena. Taman sam mislio da cu izbeći i radost školaraca povodom nove školske godine, ali jok. Eto mene u GSP (čitaj: Dži Es Pi) sa još više razjarenim sugrađanima.

Šta ću kupiti? Sigurno ne ono šta sam naumio, to mi je barem jasno. Trenutno sam primljen na Opel Astru i Hondu Civic.
Kupovina prvog automobila bi trebalo da je veoma sladak događaj ispunjen ponosom i radošću. Kada se taj događaj odigrava u kasnim, a ne ranim dvadesetim godinama života jedinke (kako biblija nalaže), onda se tim osećanjima pridružuju i još neka ne toliko slatka. Ne računam dva vozila koja sam posedovao u ranoj mladosti u zbirnom trajanju od godinu dana, i koja su prodata uz obećanje da se skupljaju pare za nešto bolje. Pojelo se , naravno...

Sasvim solidan nov auto, savremenih rešenja sigurnosti, pouzdanosti i udobnosti, se može naći za oko 10.000 jura. Ta cifra je stvarno smešna, kao i pomisao da ćeš ovde uspeti da je uštekaš u neko razumno vreme. Tuga. Predajem se kreditu, koliko god prosečan homo balkanikus ima odbojnost prema istom. Neverovatno koliko ljudi odbija bez razmišljanja tu opciju. Te nepovoljno, te oni će na meni da zarađuju, te zarobiću se, držaće me u šaci. Sve je izgleda bolje nego da se podlegne čarima kapitalizma.

Dodatno me iritira što kupovina automobila ustvari i ima toliku težinu. Aman, nije li to potrošna roba, stvar koja će nam služiti, koju ćemo menjati kad nam dosadi, kad našemo lepšu, bolju, šarmantniju, većih kapaciteta, mogućnosti, pouzdanosti... Ja kao da ne pričam više o kolima, a? Možda je to problem našeg čoveka iz naroda, što na auto gleda kao na živo biće!

Sve u svemu, šta ja to očekujem tom kupovinom?
Pored toga što ću ustajati malo kasnije i bez guranja stići do posla, tu su i vikend izleti, zujanja po brdovitom Balkanu. Večernji izlasci se neće više tempirati kako bi se okončavali u 00h, 01:10h ili 02:10h. Ovaj poslednji termin je sve rizičniji i pogubniji po tabane. Što se tiče alkohola ne plašim se ove poslednje stavke, jer sam ionako prestao da pijem. Ne valja za ten. Tu su onda i redovnije posete milim roditeljima i novom zavičaju. Moći ću napokon da idem na bazen posle posla. Prijatelji nastanjeni u drugim krajevima grada postaće bliži.

Na kraju tu je sasvim nova sorta riba koje se lože na ovaj vid prevoznog sredstva i koja ce mi valjda postati dostupna! Pazi kad mi je to poslednja nada.
Evo, neskromno ću reći da sam oduvek bio zabavan i šarmantan, prosečno inteligentan te završih te škole, mlatio se po pozorištu godinama te postadoh "slavan" u krugu od par stotina ljudi, sport mi nije stran, a lepo i pevam (ha,ha), lepo fotografišem, znam da mešam beton, postavljam lamperije i farbam radijatore, imam solidno rešeno stambeno pitanje i nemam ludaka u familiji. Ni na ništa od navedenog savremena devojka se nije upecala do sada. Ne bude li mi ovaj auto doneo promenu po tom pitanju, odmah ga prodajem. Dajem mu tri meseca fore...

12.9.06

Možda spasi, možda čuvaj


Vaterpolisti pobedili! Bacih pogled po netu da je u pitanju evropsko prvenstvo, čisto da ne lupetam. Fino, svaka čast. Po običaju i ova sportska manifestacija je prošla neopaženo od strane moje Malenk Osti. Šta ću kad mislim da je sport za bavljenje njime, a ne za gledanje. Mada se godinama osećam usamljeno u gotovo svakom muškom, a sve više od skora i ženskom, društvu kad se započnu teme opisa neustrašivih, brilijantnih, neponovljivih i sl. podviga naših il' njinih sportskih heroja, ipak neću posustati i ostati tvrdoglav u svojoj inferiornosti. Barem ne svesno :)
Tek oni momenti tipa "nekad i sad", recitovanje spiska legendarnih timova, beskonačne statistike, afere... Aaaaaaa!
Slažem se da je uživo gledanje i bodrenje nešto sasvim drugo i nije za porediti sa TV gubljenjem vremena koje napadam. TV je inače pretežno gubljenje vremena, ali posle filma barem zapamtiš neku priču, emociju, foru.
"Bla, bla...Samo blebećeš i nšta ne kažeš. Jednom sam hteo da umrem od gladi, jer nisam hteo ništa da kažem". Sofronije the Petao

Sad kad svi znate moje mišljenje o fudbalima i košarkama, mogu ispucati i neku pozitivnu misao.
Himna. Moćno zvuči dok se intonira - iz zvučnika detonira. Stvarno prija. Deluje naše. Još uvek svi znamo samo refren, pa se deremo na sav glas ulažući i nepotrošenu snagu koja se sklupljala za vreme trajanja strofa :) Čak mi je nestao i onaj nepravedan i ničim zasluženo nametnut četnički karakter iste. Opet moram da zaserem, ali šta ću. Bodu mi bre uši i bog i kralj. Ne verujem u obe institucije. Eto rekao sam, a da li ću ostati živ...

7.9.06

Pitam se, pitam

Jel je nekom poznat problem da posle dužeg nemanja seksa prosto ponekad ne može da završi radnju? Ključna reč: "ponekad". Nije mesto panici. Barem bih voleo da mislim tako.
Postavljam pitanje da li se tu ne može ili neće svršavati? Čini mi se da bih više voleo da guslam u nedogled, jer znam da posle toga neću moći neko vreme ponovo, dok se napunim baterije. Šta ćeš, željno dete slatkiša k'o da ih godinama nije okusilo. Uh, nesrećno poređenje:) Ovako traje i traje, dok stvarno ne iscrpiš sebe i "protivnika". Da budem precizniji "protivnicu", čisto da ne pomislite da sam promenio veru usled, kako da kažem, situacije. Mislim da treba isključiti iz debate stavku "omatorilo se". Barem bih voleo da mislim tako. Zanemarimo je u svakom slučaju.

Baš sam majmun. Da li sam, a? Lično iskustvo mi i kazuje da jesam. Sve je to lepo što sam ja bio veran (u granicama prihvatljivosti), što sam čekao i bio čekan (ha,ha...), što sam odolevao slučajnim prolaznicma, koleginicama sa kojima sam intenzivno razmenjivao skripte tih dana, gimnazijalkama iz I/1, I/2, a tek onima iz III/3, III/5, te ondak brucoškinjama željnim znanja iz savremenih računarskih tehnologija i naposletku drugaricama svih druagarica. Majmun!
Šta ja imam od tog? Samo slabije živce, drhtavije ruke, pregršt frustracija i nimalo uspomena. Ko zna koja se još dijagnoza tu provukla i kad će isplivati u skorijoj ili daljoj budućnosti.
Ovo je bre ozbiljna tema! Ima li šta preče od čovekovog zdravlja? Šta je važnije telesno ili mentalno zdravlje? Mogu li se odvojiti i šta kad jedno zariba i krene da utiče na ono drugo? Može li se jedno gajiti intenzivnije ne bi li nadomestilo nedostake drugoga? Mentalno je bre mnogo mlađe od telesnog. Kasnije izmišljeno :)

Posle malih avantura sa strane, koje stvarno ništa emotivno ne znače (šablon br.317), osećaš se bolje, voliš više, ponovo postaneš svestan šta imaš i počnes više to da ceniš. Mada, lep je osećaj da ti sve to ne treba i da ona(j) s kojom si, može da ti bude u toj svakoj maloj avanturi sa strane. Stvarno da poludiš od teme...

Da se vratim na početak sumnje. Da li je stvarno navika tako moćna stvar kad i u novotarijama tražiš tragove onoga na šta si naučio? Prosto se zatvoriš za nešto drugo, znaš da ono što funkcioniše radi i ne bi ga menjao bez obzira što nešto može i bolje da (te) radi.

Gledam - ne prepoznajem, slušam - ne razumem, pipam - ne osećam. Treba vremena valjda. Možda nešto drugo. Neko drugo, a? Da nisu možda opet sise u pitanju...

1.9.06

Živi sa mnom - Masivni Napad

Retko dobra pesma u poslednje vreme. Jeste jednostavna, iskrena, ne preterno duboka. Prosto zarazna, na neki način originalna. "I've been thinking about you baby, Almost makes me crazy, Come and live with me...". Ma samo tako, odmah konkretno. Batali smaranja, ispipavanja, kalkulisanja u trajanju od x godina. Sve i odmah :) Većina stranih pesama ima jednostavan tekst, samo je sve tako upakovano, provučeno kroz doživljaj, da ne mari. Ne kažem to i za ovu pesmu, nego samo skrećem pažnju da kad čuješ neki narodnjak u pozadini znaš da ostatak sveta nije pošteđen agonije. Otkrivam toplu vodu, a? E da, sviđa mi se i spot.

Preslušavam ovih dana Rundeka i kažem nije loše na keca. Standardno ok, tj. taman. Masimova "Vještina 2" nije ostala pod senkom prvog dela. Favorit mi je i na ovom albumu stvar od Dugmeta. Prošli put je to bila izvedba "Lošeg vina" dok je to sad "Sve će to mila moja...". Čak mi i "Bacila je sve niz reku" sa prvog albuma zvuči sjajno, iako mi je oduvek bila fuj.

Skoro sam skinuo sa neta C.C.Catch - the best of. Sjajno, ali slabo ko deli moje oduševljenje za tom disko ljigom iz sredine devedesetih, ako se ne varam. Imam ogromnu želju da kratko ošišanu Nemicu slušam pojačanu do daske. Novi album grupe Kal lokal brazilaca je mnogo dobar. Nisam slušao prvi, pa ko ima nek prosleđuje. Gotan project nov, naravno. Bez komentara. Pred vojsku sam otkrio lika (Michael Buble), savremenog Sinatru, čija mi se obrada "Sway" stvari dosta dopala. Ostatak je isto solidan. Možda sam ja slab na tu pesmu posle one reklame za CC light... Za kraj bih da nahvalim jednu domaću stvar, ni manje ni više nego jednu iz hip-hop kuhinje. Prva pesma koja mi se se stvarno đasvi tog tipa je "Otkucaji" - Marčelo feat Sky Wikler. Dobar tekst, razumljivi i nimalo bolni za slušanje vokali, dobra svirka i forma koja nije prosta tipa strofa - refren. Znao sam nekad kako se to zvaše. Sve u svemu odlično.