25.8.06

Glupi hit ili...?

Evo nekih citata u kojima smo moj drugar Z i ja uživali na prijavnici kasarne Banjica, tih romantičnih proletnjih dana:

-Da se ne lažemo, društveni život ljudi su izmislili kao seksualnu predigru.
Čovek ako hoće da dođe do nekih zanimljivih ideja, mora da bude izolovan.

-Svako ko zna da se svađa zna i da sačuva strast. Dakle, omladina treba da zna da moraš imati veomam iskrene stavove.

-Nisu tu problem toliko ljudi koji dolaze u grad koliko oni koji odlaze. Beograd je tokom 20. veka imao tri velika talasa emigracije. Imao je nesreću da tri puta bude obezglavljen, da tri puta njegova elita ode iz grada, dok nova elita nije stizala da se formira.

-Glavom se žena ne bira. Žena se bira organima za reprodukciju. Ženi se onom sa kojom ti je najbolje u krevetu. Još i ako je usput iz fine kuće...

-Moraju se prvo zaraditi veliki novci. Siromašni političari su veoma opasni.

-Poznato je da što je homo sapiens pametniji, to više teži savršenstvu, koje je u stvarnom svetu teško naći. U prevodu, sve je kilavijeg kurca.

-Dok procedura glasanja bude onakva kakva jeste, da svaki mentalno zaostali čovek može da glasa, mene izlazak na birališta ne zanima.

-Pametni ljudi imaju problema ako im je glavni motiv da pametuju. Mora da postoji cilj za koji se pamet upotrebljava.

-Stvar je veoma jednostavna: što se žena više otvara i pokazuje, znači da ima manje stida. A stid i seksualna energija idu jedno s drugim.

24.8.06

Nebo, nebo plavo je...

Ma da, ludilo , sjajno, nezaboravno... Ko nije probao ne zna sta propušta, ali zna sta sam ja propustio. Nesvesno sam počeo da delim ljude na one koji su služili regularno i civilno. Šonje :) Znam da bih srao i u suprotnom smeru, stoga "Človek ne jezi se". Poenta je da treba otići sa dobro izabranim odbrambenim mehanizmom. Ja sam sebe ubedio da mi treba odmor od svega i svačega i da će mi višemesečni aranžman o trošku države neverovatno prijati. Bio sam u pravu. Naravno, sve je ovo nepotrebno ako ti fali malo više semestara i mozga grama. Kao nije sve u veličini. Trla baba lan...
Da krenem od ružnijih "sitnica". Shvatio sam zašto smo izgubili sve ratove u poslednje vreme; osetio sam agoniju kad zavisiš od karakterno, obrazovno i kulturološki retardiranih ljudi; video sam da postoje ljudi koji se ponose svojom glupošću; video sam da i njima nije tako lepo kako sam ranije mislio. Shvatio sam da nerad ubija, beskorisnost izludjuje, besmisao može i da zabavlja. "Stekao sam druga do groba i hroničnu upalu zgloba..." :) Sa "zdravim" likovima sve je podnošljivije i mnogo lakše. Imao sam tu sreću da je ekipa oko mene bila intelektualno mnogo jača od starešina koje su to odmah shvatile i u startu odustale od bilo kakvih nadmudrivanja. Opet šonje... Generalizacija je u početku bila sputavana, da bi ubrzo postala svakodnevna. Tolerancija je otišla u kurac, naravno. Kao i kilaža :)

Ne da sam pucao, nego... Iz automatsku pušku, pištolj i na snajper. Tek bombu kad zafrljačim. Ajde sad ratovi, gde ste? Kome pada napamet da šilji ga na ovak'u silu ;) Counter strike, Call of duty, sve je to poprimilo novu dimenziju. Uh, kad će 17h...

Slika 01, Slika02, Slika03, Slika04, Slika05, Slika06, Slika07, Slika08 [pesma]

23.8.06

Zagreb 2006

Još jedan FAKI ili ti Festival Alternativnog Kazališnog Izričaja. Naravno, kao i uvek poenta je bila razmena ideja, mišljenja, vizija... bla, bla. Nisam gledao ništa da budem jasan. Između grada i pozorišnih zavrzlama pretpostavljate ko je izvukao deblji kraj.
Uh, gradd... Nije greška. Tvorac zajebancije je moj drugar Bili, koji je iz mate preuzeo ono "akko" (ako i samo ako). E pa ovo bi bilo grad i samo grad. Primenljivo i u drugim slučajevima, npr. sisatta = sisata i samo sisata itd.
Zagreb je, zbilja ;) , grad u pravom smislu reči. Ne može prismrdeti veličini i živosti Beograda, ali po uređenosti, šmeku, zagrebčankama i tako to, malčice je ispred. Zaostaje za koje bombardovanje od nas da budemo iskreni, što je valjda i razlog očuvanosti i centra koji zaista to i jeste. Onda akcenat. Naše loženje na njihov i njihovo na naš :) Sjajan Maksimir park, svemirski tramvaji, gornji grad, trgovi, skulpture na svakom ćošku, vozni park i ljubaznost vozača...
Ja sam se još prošlog leta zaljubio u Zagreb. Ove godine me je samo dokrajčio. Uglavnom sam vreme provodio sa sestra Majom i njenom ekipom. Sestra mi je grom. Potrudila se da mi još više pojača utisak nove okoline. Ne samo preslatkim drugaricama, naravno :)
Prošli put sam skoknuo i do Pule, što je celoj priči dalo jednu višnjicu na vrhu. Odoh ja tamo opet čim pazarim auto ovih dana. Predstava? Ah da... Živi glumci. Sjajno prihvaćena! Zar je neko i posumnjao.

Slika01, Slika02, Slika03, Slika04, Slika05, Slika06, Slika07, Slika08, Slika09

9.8.06

Splavarenje Tarom

"Pjenuša mi krv od vina, u ušima šumi mi Tara, nadođi Taro, od moje suze, niko ti ne smije ljepotu da uzme! Nadođi Taro, do opšteg potopa, sve su žrtve sitne, kad se brani ljepota."

Nabasah na ove bolesne stihove tražeći kako da počnem spiku. Možda ona i najbolje pristaje uz celu akciju, jer se avantura raftinga odvija u tri tzv. države. Kamp je uBosni, a start spuštanja najatraktivnijeg dela je u CG. Treća smo sila mi, jer ipak se treba dogegati do tamo preko brda i dolina. Jednom rečju predivno. Bio sam i prošle godine sa Sekulom, Tinom i Tijanom i moram reći da prvi put je prvi put. Sada sam već znao šta očekujem, ali sam imao više vremena za opažanje detalja kojih ima na pretek. Ovoga puta sam bio sa društvom s posla što u startu garantuje lud provod. Šta reći o ekipi kad su se neki krenuli bicilkima posle 2-3 dana priprema po Košutnjaku i centru BG-a. Pokupili smo ih kod Požege, izmrcvarene, mokre od kiša, gladne, ojelih butkica i splasnulog morala. Pazi kad nisam imao srca da ih zajebavam u tom stanju. Kroz glavu mi je prolazilo samo na šta će ličiti njihovo spuštanjem rekom sutradan. Koju dimenziju će propustiti ili možda iskusiti više nego ja :) Jutro, celu noć putovali, obilan doručak, navlačenje porno kombinezona i pravac voda. Moćan je osećaj biti deo tima od čijeg usklađenog mlataranja veslima zavisi da li će dupe završiti u ladnoj vodi ili ne. Imali smo sreću sa vremenom. Čak je i pljusak u par navrata prijao, dopunjujići pustolovinu do kraja. Prvog dana smo se spuštali od kampa do Foče, što je znatno mirnija etapa, da ne kažem smornija, ali dobro dođe da se navikneš na veslo. Prži sunce i začas najebe ćela kao i kolenca :) Tog dana je pomenuta opština pravila dernek tako da nas je dočekao sveopšti vašar na cilju. Rke drke klope i nardonjaka nikad dovoljno... Da ne spominjem da smo legli oko 18h i ostali komirani do sledećeg jutra. Sutradan ozbiljnija etapa, polazak uzvodno iz CG, opasniji momenti, sjajna priroda, voda studena, ali posle 30 sec agonije u istoj: milina, ništa ne osećaš. U povratku nezaobilazni most u Višegradu. U poslednjih godinu dana sam ga video 4-5 puta. Neverovatan je! Fascinantno je i to da takva vukojebina može biti inspiracija za Nobelovca. Po ko zna koji put se zakasnilo za dnevnu posetu etno sela na Zlatiboru, što dovodi do zaključka da se ono mora posebno planirati, a ne ostavljati za usput. Dobar provod, preporuka za svakog kuj još nije bio.

Slika01, Slika02, Slika03, Slika04, Slika05, Slika06, Slika07, Slika08, Slika09

3.8.06

Poslednji pozdrav


Malo je neobično da priča krene poslednjim pozdravom, ali se preterano i ne uzbuđujem zbog toga. Možda zato što time neću uvrediti nekoga već nešto, a to je prošla godina. Marš u tamo oklen si došla! Zaista je bilo jedinstveno putovanje. Ne, neću smarati sa detaljima već smorene i uskratiću pošteđenje za par tračeva :) Na posletku, ja sam veoma zadovoljan. Po prvi put u životu sam na nuli i to pozitivnoj. "To je ogroman uspeh obzirom da si do sada bio u minusu..." E jeste, hiljadu. Shvatio sam da ono što je lepo ne mora večno to da bude, ono što je jako može da omekša, glupo ostaje glupo da se razumemo i ono što se mora može da bude finoća.
Znači, vaše ime (vidi sliku) je K5...2K5!