14.12.06

Propušteni infarkt

Pre tačno dve godine sam se žešće smarao sa poslednjim ispitom. Delio sam muke sa Ivanom i Ivanom. Jedna se preziva na slovo "A", a i druga takođe. Da sam znao da je tako fino spremati ispit sa dve koleginice završio bih školu mnogo ranije. Uglavnom smo u miru i tišini moje rezidencije ulazili u tajne nečega što nam nikada neće zatrebati u životu. Potpisujem! Shvatismo to kao poslednje iskušenje kojim nas visoko obrazovna ustanova uvodi u plodniji životni period. Grrr... Ukratko, ispit je usko grlo na faxu, profesor slučaj za poslednji sprat institucija za zbrinjavanje duševno obolelih sugrađana, gradivo u najmanju ruku konfuzno i besmisleno, a knjiga je tu samo da nas još više istripuje. Sećam se samo da droge nisu mnogo pomagale tih dana...

Ispit sam položio iz četvrtog pokušaja. Sve mi fali po 2-3 boda. Dodatno opterećene mi je bila ljubavna drama čiji je ishod direktno zavisio od moje sposobnosti da za sobom što pre srušim sve mostove iz tadašnje sadašnjosti.

Polažem ti ja tako pismeni u amfiteatru, završim i izlazim iz zgrade u dvorište. Gledam imam li propštenih porukica ili poziva. Par brojeva nepoznatih. Kao i uvek sačekam par dana da se nakupe takvi neidentifikovani brojevi, što primljenih na mobilni što na fiksni, nakačim se na net i u on-line imeniku vidim ko me to zvao. Naravno u pitanju su samo ne-mobilni brojevi.

Dođe na red i taj neko ko me je zvao baš za vreme ispita. Ukucam ga, opičim pretragu i imam šta da vidim. Vlasnik B.P. Zvaću ga Bata u daljem tekstu. Saborci znaju o kome je reč. Poznato mi odnekud... Odjednom se isekoh. NEMOGUĆE! Kopam po stolu, tražim knjigu tog predmeta što sam polagao, otvaram prvu stranu. Bio sam u pravu. Profesor se odaziva tim imenom i prezimenom. Jeboh te. Kako? Zašto? Dišem duboko. Smišljam mogući scenario. Vreme poziva je za na sred ispita. Video me sa puškicama pa me obaveštava da sam diskvalifikovan. Zašto zove od kuće? Nelogično. Kum, koji je inače asistent na faxu, me sigurno zajebava, zna da ću saznati sve ovo i da ću se ovako izbezumiti. Ma nije on toliko dobar sa Batom. Zagledam plafon i ćoškove, tražim kamere. Neko me dribla žešće. Čuka kuca hoće da iskoči. Kroz glavu mi prolaze jedna za drugom noćne more. Imam osećaj da sam sve to u jednom momentu povezao sa nedavnim incidentom na Kolumbijskoj granici prouzrokovanim nezavidnim položajem koala u južnoj Kineskoj pokrajini gde vlada glad. Sve mi je bilo crno.

Saberem se par sekundi. Kritična situacija, kefalo naučilo u pozorištu brzo da reaguje. Kopiraj Arsiću adresu, šibni je na onaj PlanPlus sajt i vidi koji je to deo grada. Kompjuteraš sam pravi. Sad je našla centrala da zajebava i sporo učitava. Jebeni monopolisti, nervirali su me više no inače. Sve me je nerviralo.

Mapa, napokon. Zagledam, okrećem. Koja je ovo pizda materina, pitam se. Vidim neko ime ulice, do pola ispisano, ali ipak poznato. Pomerim u desno, zumiram. Moj kraj. Stani bre, kuda ovo vodi. Da li se stvarno steže obruč oko gospođice Frank?

Lociram poznatu raskrsnicu i krenem prstom na gore listajući u glavi svaki detalj kao da šetam tuda. Cerak, Skojevsko, Filmski grad. Tamo je adresa. Koga ja... PU JEBEM TI ŽIVOT!

Bili. Ko? Bili pornićar! Drugar, drugarčina, doživotni prijatelj... Bili se preziva na "P". Isto prezime ima kao profa, a telefon se vodi na njegovog ćaleta koji se, jelte, zove isto kao profa!

Seo sam i napisao mu pogolem eMail. Napičkarao ga uz optužbe da mi je uzeo par godina života. Kako sam se samo smejao posle.

E Bato, Bato. Tebe sam ostavio za neku sledeću priliku...

4 comments:

Andjelija said...

koji si ti primarijus :))))))


mada nama (jednom sam studirala ekonomiju) su u amfiteatru upale zene iz picinog parka, u sred bela dana naravno, i posakrivale se...a onda je posle par minuta dosao makro da ih trazi sa nozekanjom....

eto tada sam pomislila da nas neko snima kamerom ali bese surova realnost...

~ dirty danny ~ said...

Uh, citam i citam i citam i ne verujem! U jednom trenutku mi prolazi kroz gavu "da li je moguce?".

Sve zbog toga sto sam ja uvek ubedjvala ljude da Bata nije psiho, da je samo neshvacen i malo neuracunljiv jer ga je zivot sibao. Taman kad sam pomislila da sam ga pogresno procenila, stize i resenje problema! Uh, Arso, luda prica!

Mene inace pocinju ozbiljno da brinu neke slucajnosti i ne znam kako da izadjem na kraj. Svaki put kad mi se desi neka katastrofa, ali bas svaki put, ja pronadjem nakon toga mail od bivseg direktora (koga inace ne podnosim) ili propusten poziv. Pocinjem da se plasim. Juce se to ponovilo po 10 put! Pa-pa-paranoja!

Andjelija said...

a sta je bata uradio?....sad me bas zanima!

Arsa said...

Tesko mi je i prisecati se idiota...

Svi koji smo polozimo ispit, sednemo u kabinet i posle cekanja od par sati dolazi on sa pricom kako je saznao da neko od studenata drzi casove za njegov predmet i da nece nikome da upise ocenu dok mu ne otkrijemo ko su te kolege :)

Pickaranja i omalovazavanja svake vrste necu ni da pominjem. Naviknes brzo.

Svake godine se pisu peticije, dolazi do rektorata cela akcija, ali nema efekata. Ljudi napustaju fax zbog tog predmeta.

Uh, evo iznevirah se...