9.11.06

Zašto blog?

"Zar ne shvatate da će moje pamćenje pokušavati da uništi uspomene kao neki rak? Sažvakaće ih, usitniti, zaboraviti, falsifikovati, sve dok se ne saobraze životu i ne postanu bezopasne. Ono hoće da se održi u životu! I za to se služi svim sredstvima.

Već vam posle nekoliko nedelje ne bih više mogao ispričati to što sam vam ispričao danas, kad je ona još ovde, nad zemljom. Kao i njeno telo, tako će i uspomene istrunuti, dok ne postanu đubrivo za sledeći delić života. Ali ja baš to neću! Zato ste mi vi neophodni, i morali ste me saslušati. U vama ostaje nefalsifikovano, jer za vas nije opasno. Vašem pamćenju nije potrebno da ispravlja. Ostaje onako kako jeste. A negde treba da ostane. U nekome još za kratko vreme. Ne treba sasvim da nestane."

Erich Maria Remarque (Die nacht von Lissabon)

slika2, slika3, slika4

4 comments:

Arsa said...

Ne vredi, vidim ja. Puno sam se nasrao ovde i niko se ne usudjuje da mi to ili kaze ili dostigne nivoj bullshit-a :)

Alisa said...

ma nije, već znaš i sam, nekad nema čovek šta da doda a da ne bude tek pro***aravnje zbog radi pro***eravanja... pa u tišini odajemo počast mudro izabranim il napisanim rečima:)

Vladimir said...

Lepe si sličice izabrao. :)

Arsa said...

Hocemo li na leto da ih gledamo uzivo, a?