30.11.06

Tiiijaaaooo...

Francois Rabelais skače po oblacima, presrećan što njegovu priču o smotanim džinovima (Gargantua i Pantagruel) prepričava društvo iz jedne rupe u samom centru beogradskom. Društvo je još srećnije. Ima ih svakakvih, manje i više šašavih. Prva asocijacija su radionice. Međusobno upoznavanje kroz pokret, kroz dodir. Masaže. Svako na svakoga. Sviranje na telima. Ne teladima, telima. Neverovatno koliko čelo, koleno, stomak, butina... mogu proizvesti različitih zvukova. Vežba pri kojoj zatvorenih očiju stojiš naspram nekoga, po mogućstvu suprotnog pola, jer lepši je doživaljaj. Započinješ istraživanje. Uspostavljaš prvi kontakt, stidljivo, spoljnim delovima šake, zatim jagodicama. Moraš odreagovati na svaki dodir. Ubrzo počinje više tačaka da ti odvlači pažnju. Svakog dodira moraš biti svestan, svaki moraš ispratiti, to je pravilo. U početku su to samo prsti, dlanovi, a potom podlaktice, nadlaktice, ramena, potom vrat i potiljak, stomak, leđa. Ne pomišljaš da otvaraš oči. Osluškuješ sve teže disanje osobe koja ti već uveliko povređuje lični prostor. Ulaziš u njeno telo, putuješ njenim nervima i počinješ da osećaš kako dodiruješ samoga sebe! Žališ što imaš samo dve ruke, samo deset prstiju... u igri je celo telo, padate na pod, nalećete na parove koji su tamo već odavno. Još novih dodira, još podataka za obraditi. Pevanje, slušanje, dranje, skakanje, plakanje, hranom mazanje. Sekundarni inspirator: Hieronymus Bosch. Rasulo u svakom smislu...

Iz sve te zajebancije došao je na svet mali Pantagruel. On se sam porodio jadničak. Izašao iz presvisle mu majke koja mu je prethodno podarila gomilu braće i sestara. Svako je slučaj za sebe. Sestra sa omčom, brat sa kišobranom, druga sestra izgubljena, treća histerična, jedna čak i mrtva, jedan brat zaspao na porođaju. Pantagruelu nema ko da se raduje, te pokušava da animira samoga sebe. Jedino društvo koje ima je njegov penis dugačak pola metra. Kakvo senzacionalno otkriće! Dok ne ukapira čemu to, malo svira po istom u pravom smislu izraza reči. Svakim dodirom on proizvodi prigodne zvuke u njegovoj glavi. Upoznaje ga, otkriva tajne i ubrzo njihov odnos postaje prava simfonija. Sam početak svog života drugi su opisivali kao pičkin dim, dok bi odmah potom nastupila etapa sviranja kurcu. Iako su faze imenovane iz očiglednih razloga, on je ipak u tome oduvek video i dublju simboliku.

Pun radoznalosti i smotanosti spušta se u dolinu gde žive obični ljudi koji su veoma krhki, te s njima treba pažljivo. Koliko god se trudio našem junaku ne ide. Ne mogu se veličine usaglasiti. Nemoguće je. Mora naći nekog sebi kompatibilnog. Tokom svojih lutanja zaista upoznaje grdosiju poput sebe. Devojčica. Ljubav na prvi pogled. Pantagruel to sebi odmah priznaje, ali nekome to postaje jasno tek nakon izvesnog vremena. Ona... Kakav smeh, kakva bezbriga, kakav glas. Pantagruel je odlepio. "Smejuljiva najbolje te volim, Panta". Grafit na mostu iznad šumskog puta. Nije ga napisao Pantagruel niti Gragantua, a kao da jesu. Hteli bi da jesu.

Premijera, reprize. Palo je i prvo šepurenje i prvo odmeravanja snaga sa drugim džinovima. Par dana su Gargantuovi mališani proveli van svog sela. Čarobno. Pantagruel sa drugarima i sa crepom koji su mu skinuli sa krova, potpisali i dali. Prvi intervju, aplauzi, potapši po ramenu. Nestvarno i nebitno. Neko je ipak cenio to njegovo mlataranje organom, nemuštim govorom i "Tiiijaaaooo" krikom.

Pantagruel je sa svojom porodicom i ostalim drugarima naučio zaista mnogo. Počeo je da uči podosta i o sebi. Stekao je sjajne kompanjone i uvek kada mu je teško poziva se i priseća na vreme provedeno s njima, kao i na ono mnogo bolje što ih tek čeka. Imao je sreće da su se sve kockice fino poklopile na samom početku i da će mu buduća silaženja među "lomljive" ljude padati puno lakše. Čak šta više, počeće da uživa u tim susretima.

Ne brine Pantica više o tome čime će se se baviti, već su mu misli naoštrene na pitanje "kako" se baviti. To mu je tako trebalo! Ispravio je svoju grbicu, uspravio se i nosom dodirnuo oblake. Ni na nebu, ni na zemlji. Ko kaže da nije moguće?

slika1, slika2

12 comments:

Vladimir said...

Dobro bre Arsice, Dokle bre s tom ... ne bih reko patetikom... mozda setom u tim tvojim jugonostalgicnim tekstovima!

"Debeli i zanimljivi...."

Direktor okuplja stare i dodaje neke nove pederashe. Kad ne zna se ali... Nada umire poslednja!

Svima nam se svasta desilo u poslednjih 9 godina! Malo smo i porasli!

Do mindzenja!

Arsa said...

Vladimir je onaj dole desno na slici 2! Ajd jos neko da mi prigovori na patetiku :)

Jel ona "jugo-nostalgija" vezano za auto koji sam tad vozio ili...?

To se bre trazi. Samo osluskujem potrebe i ocekivanja svojih citatelja :) Da buden iskren, citateljki.

Da sam pisao pre par godina sigurno bih je u nekom delu teksta i kresnuo, ali sada, kad sam "stariji " i za nekih par dogadjaja, tesko :)

andjelija said...

a jes vala ko patetika :))...mada meni kazu da sam romanticna ko wc daska.

svidja mi se opis sa prsticima i jagodicama, ima nesto u tom minimalizmu kada su nam cula posebno nadrazena.
iako nisam ljubimac da budem na pozornici, i jeste da pali taj adrenalin, ali interakcija sa ostalim glumcima ili ljudima oko tebe ume u nekom momentu fantasticnu energiju da dobije.

ja proslost ne volim da pamtim, mada je bila odlicna. ne volim jer se bojim da me ne ubaci u nostalgiju....ovako kada proslosti nema, meni je sadasnjost do jaja! i sa velikim optimizmom ocekujem i buducnost ...kakve sve putesestvije i iskustva me cekaju!!! j

Arsa said...

ODSTRANJENO ZBOG PREVIŠE PATETIKE!!!
Autor se izvinjava potrešenim čitateljima.

Revizija u toku...

Arsa said...

Revizija izvsena.

ljubavni momenta izbacen!
Autor shvatio da mu je pridodata prevelika i nerealna tezina.

Ponovo se izvinjava na losoj dramatizaciji. Hteo je samo da izbegne prosto nabrajanje dogadjaja.

hvala na komentarima.

andjelija said...

pa nisi trebao :))))


sta bese znaci rec ostrascen?

Arsa said...

Biti ostrascen?
Delovanje u kojem si u manjoj ili vecoj meri slepo vodjen svojim strastima. Pod ovim "slepo" mislim na manje ili vece odsustvo realnosti tj. objektivnosti u odnosu na okolinu.

Evo primer ove revizirane price gde sam ja ostrasceno pateticno lupetalo i u naizgled lepim zbivanjima uvek vidim neku tugu :)))

Kad vas samo puknem... :))

Andjelija said...

aha!!! sad znam kako cu da zapamtim

oSTRAScen sadrzi strast ...pa cu da dodam slep....


merci :)))

tuci vladimira :) .... ja sam dobrica :P

Arsa said...

Vladimir je najebao, imam gomilu njegovif kompromUtujucih slika :)

U cemu je caka sa terminom ostrascen? Secam se da si i na svom blogu pre par nedelja sprovodila anketu. Sigurno radis nesto na tu temu pa ti se izgubio smisao reci od silnog vrtenja oko iste :)

Andjelija said...

jok brate.
evo ovako...primetila sam da postoji trend rechi na forumima...
na primer
glede
ostrascen
pa kada kazemo glede istih
mizogonija
....

i onda je to kao moda..jedan pocne pa za njim i ostali. cisto jedno foliranje ako mene pitas.
pri tom su te reci tako zvucno nakaradne da ti moraju parati usi...

Andjelija said...

a jeste li gledali film sutra ujutru?

Arsa said...

znam da sam ga jurio par nedelja po bioskopima i ne stigoh da se usaglasim sa teriminima. imam veliku zelju da ga gledam. svideo mi se Skorsese-ov novi "The Departed". Leonardo Di Caprio je napokon ostvario drugu po meni dobru ulogu u svojoj karijeri. Prva bese u onom filmu sa Johhny Depp-om kad je igrao retardiranog klinca (What's Eating Gilbert Grape).

http://www.imdb.com/title/tt0407887/